da li sa treningom i veštinom dolazi i hrabrost

C

cikcak

Primećen član
Poruka
698
iskreno govoreći mnogima (od nas) je glavni ili jedan od glavnih motiva za počinjanje i istrajavanje u treningu borilačke veštine neki neprijatni doživljaj koji nam je manje ili više naneo strah i poniženje, ili nas "samo" naučio da nismo baš spremni da se odbranimo.
neko je dobio batine, neko "samo" bio ponižen, neko je jednom naleteo na nekog jačeg na ulici, neko je godinama trpeo nasilje u kući, neko je video nešto što se dogodilo nekom drugom i shvatio da bi bilo loše ako bi se našao u sličnom problemu...
uglavnom svako je zbog nečega zaključio da bi bilo dobro da stekne neku borilačku veštinu.

pitanje:
znate li za nekoga ko je za počinjanje treniranja veštine bio motivisan poniženjem, nije smeo da se bije i plašio se da se suprotstavi,
a onda sticanjem veštine stekao i ličnu sigurnost i hrabrost ?

ja sam nekako stekao utisak da oni kojima je parališući strah (neko bi rekao kukavičluk) bio glavni motiv, da možda steknu veštinu i snagu, ali ne steknu sposobnost da se u realnoj situaciji ne parališu.
 
Незгодна питања на која се не може дати уопштен одговор јер све зависи од личности до личности...
Такође је упитно шта је за неког храброст, шта је самопоуздање а шта рад из страха или пак беса...
 
licno ne treniram ni jednu borilacku vestinu ali zato izlazim napolje i ucim, odnosno treniranjem postizem prednost naspram onoga koji se ne bavi treningom, ma kakav on bio. Dok se osecam zdravo znam da mogu sve i suociti se sa strahom i nadmudriti ga i preci :).

Treniranjem neke borilacke vestine ne samo da se covek oplemenjuje vec postaje i snaznijeg ega. Ako borilacku vestinu pocinjes da treniras jer te je neko premlatio pazi se! strah ce ti ostati da ga neces moci pobediti. Zaboravi na strah i pripremi se za poraz :)
 
Kadame:
licno ne treniram ni jednu borilacku vestinu ali zato izlazim napolje i ucim, odnosno treniranjem postizem prednost naspram onoga koji se ne bavi treningom, ma kakav on bio. Dok se osecam zdravo znam da mogu sve i suociti se sa strahom i nadmudriti ga i preci :).

Treniranjem neke borilacke vestine ne samo da se covek oplemenjuje vec postaje i snaznijeg ega. Ako borilacku vestinu pocinjes da treniras jer te je neko premlatio pazi se! strah ce ti ostati da ga neces moci pobediti. Zaboravi na strah i pripremi se za poraz :)
Kliknite za proširenje...

Означен део цитата уме да буде велика заблуда... Некако пречесто на тренинзима гледам младиће који имају снаге и здравља (обзиром да вежбају и ван сале за борење) али чим се поставе у одговарајуће ситуације страх просто избија из њих... Некад је тај страх повезан са егом тј страхом да неће одрадти дату вежбу на њима задовољавајући начин а често је то параван за неке дубље страхове које не желе ни себи да признају...
Снага даје самопоуздање али не и храброст, храброст је ипак лична особина која се тешко може подићи на виши ниво... А имао сам прилике да гледам људе пуне снаге и самопуздања како „пуцају по свим шавовима“ јер су запали у ситуацију где сама снага не игра велику улогу. А при том исте ситуације су савладавали људи мање физичке снаге али са више храбрости да се упусте у решавање проблема.
На нивоу борења, људима се често насилно подиже самопоуздање (што кроз кондиционе тренинге што кроз дриловање готових решења) што у добром делу случајева може и да да неки одговарајући резлутат.
Проблем настаје кад тако истренирани борци дођу у додир са надмоћнијим противником који боље влада собом и при том има једнако снаге... У таквим ситуацијама у предности су борци који су тренирани да увек владају собом (да не реагују кроз емоције трошећи више снаге него ли је потребно за неку активност) и да налазе решење за сваку ситуацију посебно. На тај начин се не долази до проблема кад противник зна исте технике и начине одбрана од истих што уме да поприлично умањи самопоуздање борца...
 
Храброст је кад се упркос страху упустиш у превазилажење препреке која је испред тебе, храброст не искључује обазривост.
Са друге стране превелика самоувереност доводи човека у стање да не види објективно препреку ти и чешће долази до нежељених ситуација.
 
Постављач теме је говорио о мотивима за тренирање, о људима које је неко понижење "гурнуло" у тренирање борилачких вјештина. На памет ми паде прича из неке студије о злостављању дјеце у региону која ми је случајно доспјела у руке, о момку из Хрватске којег је као клинца силовао неки човјек. Дјечак ником то није причао, након тога се повукао у себе, кренуо тренирати карате и постао фанатик што се тиче тренинга, освајао је медаље и слично. Након пет-шест година, прочитао је у новинама случај силованог клинца који је све испричао, препознао да је исти лик који је њега силовао у питању, пратио га до куће и брутално га пребио, испоставиће се, насмрт.

Ово јест драстичан примјер, али лијепо показује да траума или фрустрација, иако може бити снажан мотиватор за тренирање, никако није и добар, јер "храни" све оно негативно, бијес, мржњу, склоност конфликту, што на крају исплива на површину, често на веома погрешан начин.
 
Bettencourt:
Постављач теме је говорио о мотивима за тренирање, о људима које је неко понижење "гурнуло" у тренирање борилачких вјештина. На памет ми паде прича из неке студије о злостављању дјеце у региону која ми је случајно доспјела у руке, о момку из Хрватске којег је као клинца силовао неки човјек. Дјечак ником то није причао, након тога се повукао у себе, кренуо тренирати карате и постао фанатик што се тиче тренинга, освајао је медаље и слично. Након пет-шест година, прочитао је у новинама случај силованог клинца који је све испричао, препознао да је исти лик који је њега силовао у питању, пратио га до куће и брутално га пребио, испоставиће се, насмрт.

Ово јест драстичан примјер, али лијепо показује да траума или фрустрација, иако може бити снажан мотиватор за тренирање, никако није и добар, јер "храни" све оно негативно, бијес, мржњу, склоност конфликту, што на крају исплива на површину, често на веома погрешан начин.
Kliknite za proširenje...

Tiranija od strane kojekakvih siležija mi deluje kao jedan od najnormalnijih mogućih motiva da neko vežba veštinu borenja.To je samo znak pameti takve osobe koja ne želi da je neko ceo život zajebava.Greška u slučaju ovog lika kojeg spominješ je što taj prvobitni motiv nije prevazišao i razvio neki novi motiv, nego se razvio se kao dobar fizikalac, ali nije duhovno nadrastao mržnju, želju za osvetom.Naravno ljudsko je biće a ne svetac,a i nije bio žrtva nekog običnog uličara nego manijaka, pedofila,ali što ti reče, drastičan primer.
 
Što se tiče pitanja u temi, odgovor je ne, ne razvija se hrabrost, ali samopuzdanje sigurno.Hrabrost je pre svega velika duhovna vrlina, jer istinska je stvar biti hrabar i uprkos fizičkoj slabosti ili nedostatku veštine.Sa velikom snagom i dobrom veštinom svako može biti hrabar.Ali samopouzdanje je dobar temelj za moguću buduću hrabrost.Samopouzdanje nije što i hrabrost, jer samopouzdan može biti i najpokvareniji čovek, ali ne i hrabar.Ipak samopouzdanje otvara nove horizonte, kojekakvi frikovi i nasilnici više ne deluju više toliko strašno, što navodi na dublja premišljanja o tome da je "ono što nas plaši to su đavli od papira".

 
Poslednja izmena:
Bettencourt:
Постављач теме је говорио о мотивима за тренирање, о људима које је неко понижење "гурнуло" у тренирање борилачких вјештина. На памет ми паде прича из неке студије о злостављању дјеце у региону која ми је случајно доспјела у руке, о момку из Хрватске којег је као клинца силовао неки човјек. Дјечак ником то није причао, након тога се повукао у себе, кренуо тренирати карате и постао фанатик што се тиче тренинга, освајао је медаље и слично. Након пет-шест година, прочитао је у новинама случај силованог клинца који је све испричао, препознао да је исти лик који је њега силовао у питању, пратио га до куће и брутално га пребио, испоставиће се, насмрт.

Ово јест драстичан примјер, али лијепо показује да траума или фрустрација, иако може бити снажан мотиватор за тренирање, никако није и добар, јер "храни" све оно негативно, бијес, мржњу, склоност конфликту, што на крају исплива на површину, често на веома погрешан начин.
Kliknite za proširenje...

Можда јеси у праву да је у питању драстичан пример, али може и другачије тумачити.
Можда је својом жртвом (свесним чињењем смртног греха и временом проведеним у затвору) каратека спасио ко зна колико других дечака од исте грозне судбине која је њега задесила.
 
C2I3:
Можда јеси у праву да је у питању драстичан пример, али може и другачије тумачити.
Можда је својом жртвом (свесним чињењем смртног греха и временом проведеним у затвору) каратека спасио ко зна колико других дечака од исте грозне судбине која је њега задесила.
Kliknite za proširenje...

Nešta slično je napisao i Jagju Munenori u svojoj knjizi Životodavni mač, pokušavajući da objasni fenomen ubijanja, da jedno ubistvo može spasiti hiljade nevinih.Međutim u ovakvim graničnim slučajevima, veoma je teško reći šta je istinski motiv, osveta ili želja da se pomogne drugima ili oboje.Obzirom da je lik, to jest manijak otkriven, taj bi ionako išao pravosuđu tako da možda motiv nije bio najčistiji.
 
Bettencourt:
Постављач теме је говорио о мотивима за тренирање, о људима које је неко понижење "гурнуло" у тренирање борилачких вјештина. На памет ми паде прича из неке студије о злостављању дјеце у региону која ми је случајно доспјела у руке, о момку из Хрватске којег је као клинца силовао неки човјек. Дјечак ником то није причао, након тога се повукао у себе, кренуо тренирати карате и постао фанатик што се тиче тренинга, освајао је медаље и слично. Након пет-шест година, прочитао је у новинама случај силованог клинца који је све испричао, препознао да је исти лик који је њега силовао у питању, пратио га до куће и брутално га пребио, испоставиће се, насмрт.

Ово јест драстичан примјер, али лијепо показује да траума или фрустрација, иако може бити снажан мотиватор за тренирање, никако није и добар, јер "храни" све оно негативно, бијес, мржњу, склоност конфликту, што на крају исплива на површину, често на веома погрешан начин.
Kliknite za proširenje...

Meni je ta reakcija tog decaka sasvim normalna i opravdana... Inace u salama za vezbanje ima mozda 30% ljudi koji vezbaju jer vole taj stil zivota, ovih ostalih 70% su tu cisto da bi lepo izgledali i ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja. Bar sam ja to sretao.
 
Araon:
Meni je ta reakcija tog decaka sasvim normalna i opravdana... Inace u salama za vezbanje ima mozda 30% ljudi koji vezbaju jer vole taj stil zivota, ovih ostalih 70% su tu cisto da bi lepo izgledali i ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja. Bar sam ja to sretao.
Kliknite za proširenje...

Sto se tice psihologije takvih lica, lica o kojima se prica ( zrtve) izabiraju obicno misticne utopijske vestine cija je filozofija "Vi jaki, dobri fini, bespomocni sada mozete savladati predatora, veceg, jaceg, agresivnijeg" ....... I njima proradi onaj osecaj - WOW to sam cekao celog zivota, to je to, mislio sam da to ne postoji (sto i jeste racionalno i ispravno razmisljanje) ali evo vidim da to postoji i bas mi je drago.

Takve osobe ce se reeetko odluciti za box, kick box, MT, BJJ, MMA, jer jednostavno vise nece imati sposobnost da to rade, da budu agresor, to rade kada puknu kao taj karatista, a dok su pod traumom nece moci da idu na takve sportove (naravno postoje retki izuzeci , ali je slaba statisticka znacajnost).

Sto se tice karatiste tog o kome ste pisali - On je "pobegao u Karate" kako bi rekli obicni ljudi. On je nasao taj ventil da se nosi sa traumom.....Traume su vema teske stvari i one nas gone ne samo na psihicki neki rad, aktivnost, nego i na fizicku......Mogao je da bira - da razvije neko psihosomatsko oboljenje, da razvije psihicku bolest, da ode u narkomaniju, u alkoholozam, ili da sve to sublimira odlicnim mehanizmom odbrane (sublimacija) i da taj bes ispolji kroz Karate tj kroz mlacenje protivnika.
Naravno to mu ej samo zavrsavalo "pola posla" i uvek se najverovatnije osecao "nedoreceno" dokle god nije tog ubio...... Tada je sa njim umro i jedan deo svoje licnosti, i malo mu je lakse, mada delic traume ostaje i dalje, ali sada ce bar lakse spavati.....Ako ga posle toga nije zakacio "Vijetnamski sindrom" odn post-traumatski stresni poremecaj.
 
bRu zLi:
Sto se tice psihologije takvih lica, lica o kojima se prica ( zrtve) izabiraju obicno misticne utopijske vestine cija je filozofija "Vi jaki, dobri fini, bespomocni sada mozete savladati predatora, veceg, jaceg, agresivnijeg" ....... I njima proradi onaj osecaj - WOW to sam cekao celog zivota, to je to, mislio sam da to ne postoji (sto i jeste racionalno i ispravno razmisljanje) ali evo vidim da to postoji i bas mi je drago.

Takve osobe ce se reeetko odluciti za box, kick box, MT, BJJ, MMA, jer jednostavno vise nece imati sposobnost da to rade, da budu agresor, to rade kada puknu kao taj karatista, a dok su pod traumom nece moci da idu na takve sportove (naravno postoje retki izuzeci , ali je slaba statisticka znacajnost).

Sto se tice karatiste tog o kome ste pisali - On je "pobegao u Karate" kako bi rekli obicni ljudi. On je nasao taj ventil da se nosi sa traumom.....Traume su vema teske stvari i one nas gone ne samo na psihicki neki rad, aktivnost, nego i na fizicku......Mogao je da bira - da razvije neko psihosomatsko oboljenje, da razvije psihicku bolest, da ode u narkomaniju, u alkoholozam, ili da sve to sublimira odlicnim mehanizmom odbrane (sublimacija) i da taj bes ispolji kroz Karate tj kroz mlacenje protivnika.
Naravno to mu ej samo zavrsavalo "pola posla" i uvek se najverovatnije osecao "nedoreceno" dokle god nije tog ubio...... Tada je sa njim umro i jedan deo svoje licnosti, i malo mu je lakse, mada delic traume ostaje i dalje, ali sada ce bar lakse spavati.....Ako ga posle toga nije zakacio "Vijetnamski sindrom" odn post-traumatski stresni poremecaj.
Kliknite za proširenje...

Ne mora da znaci, evo ja npr nisam se odlucio jos, zelim definitivno da se vratim sportu konkretnom a ne rekreativno da radim, ali gledam da to ne budu ni kate, ni oprema, ni nesto sto je strogo tako i samo tako, gledam da to ne bude samo ni boks koji je udri dok jedan ne padne, zato sam se i odlucio da nadjem nesto izmedju ta dva.
 
Мотивација за тренирање борилачке вјештине проистекла из трауме или жеље за осветом, никако не може изградити нормалну личност. Та тема, уосталом, није нова, има много књига и филмова који се баве њоме, и најчешће показују како након неког "извршења правде" и сл, човјек постаје празнији него што је био.

Мислим да то важи и за "обичније" случајеве, каквих је свакако више, оно кад клинац долази да тренира јер га малтретирају у школи и слични примјери. Ђело232 је споменуо, да тиранија може бити добар мотиватор, и слажем се, али само у почетку. Ако се то не прерасте, и не нађе мотивација у самом тренингу, то је онда странпутица.
 
Bettencourt:
Мотивација за тренирање борилачке вјештине проистекла из трауме или жеље за осветом, никако не може изградити нормалну личност. Та тема, уосталом, није нова, има много књига и филмова који се баве њоме, и најчешће показују како након неког "извршења правде" и сл, човјек постаје празнији него што је био.

Мислим да то важи и за "обичније" случајеве, каквих је свакако више, оно кад клинац долази да тренира јер га малтретирају у школи и слични примјери. Ђело232 је споменуо, да тиранија може бити добар мотиватор, и слажем се, али само у почетку. Ако се то не прерасте, и не нађе мотивација у самом тренингу, то је онда странпутица.
Kliknite za proširenje...

Aferim.Eventualno dobar početni motiv, ali na duže staze degradacija ličnosti, usled loših motiva obojenih emocijama mržnje, želje za osvetom i još mnogo toga.
 
ДраганЖ:
Означен део цитата уме да буде велика заблуда... Некако пречесто на тренинзима гледам младиће који имају снаге и здравља (обзиром да вежбају и ван сале за борење) али чим се поставе у одговарајуће ситуације страх просто избија из њих... Некад је тај страх повезан са егом тј страхом да неће одрадти дату вежбу на њима задовољавајући начин а често је то параван за неке дубље страхове које не желе ни себи да признају...
Снага даје самопоуздање али не и храброст, храброст је ипак лична особина која се тешко може подићи на виши ниво... А имао сам прилике да гледам људе пуне снаге и самопуздања како „пуцају по свим шавовима“ јер су запали у ситуацију где сама снага не игра велику улогу. А при том исте ситуације су савладавали људи мање физичке снаге али са више храбрости да се упусте у решавање проблема.
На нивоу борења, људима се често насилно подиже самопоуздање (што кроз кондиционе тренинге што кроз дриловање готових решења) што у добром делу случајева може и да да неки одговарајући резлутат.
Проблем настаје кад тако истренирани борци дођу у додир са надмоћнијим противником који боље влада собом и при том има једнако снаге... У таквим ситуацијама у предности су борци који су тренирани да увек владају собом (да не реагују кроз емоције трошећи више снаге него ли је потребно за неку активност) и да налазе решење за сваку ситуацију посебно. На тај начин се не долази до проблема кад противник зна исте технике и начине одбрана од истих што уме да поприлично умањи самопоуздање борца...
Kliknite za proširenje...

naravno da postoji strah ako te savlada, zato sreca prati hrabre
 
Sa treningom ćeš imati nešto više samopouzdanja...ali ipak sam trening ti neče nešto mnogo pomoći
Što se tiče samopouzdanja to je psihička stvar,i potrebno je vremena da se dođe do nekog ozbiljnijeg nivoa,ali vrijedi.Moraš naučiti da se boriš za sebe i za stvoje stvari,da ne misliš da si manje vrijedan od nekog,da ne kloneš posle neuspjeha bla bla izgleda kao otrcane fraze,ali samo ono što sam ti htio reći je da je hrabrost stvar mentalne snage :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mastrangello
  • Anketa Anketa
Da li bi bio isti tretman...?
Odgovora
3
Pregleda
225
Mastrangello
Mastrangello
tab503
Da li bi voleli Djokovica da nije nas?
3 4 5
Odgovora
112
Pregleda
1.804
Nina
Nina
Belgradeboy
Mozzart i sponzorstva
Odgovora
2
Pregleda
182
Black_star
Black_star

Back
Top