Van_Helsing
Elita
- Poruka
- 20.108
Слушам јуче излагање професора Миле Ломпара, и иако нисам неки велики националиста, морам признати да ми је неким својим ставовима отворио очи.
Прво, дозвољавамо, а често и користимо термин где Србе сврставамо и делимо по географском моделу, типа Босански Срби, Хрватски Срби, Косовски, па и Црногорски Срби. Србин је србин где год живи, зар не?! Не постоји одредница као што је Српски Хрват или Српски Муслиман. Постоје Хрвати и Бошњаци. Зашто?
Друго, постојала је земља, Југославија, у којој сам и ја рођен, где је био забрањен сваки вид национализма. Постојала је опаска да је сваки национализам опасан, а српски је најопаснији. Такав став је пласиран и Европи од стране комунистичке власти. И онда, држава Србија која је била поштована од стране Европе, након утапања у Југославију губи интегритет, а након распада државе, док сви узимају оно што сматрају да им припада, Србији се то право оспорава, и осим што Србија ратом губи оно што је ратовима освојила, одједном постаје и највећи европски проблем. Добро, разумем да ту има и сујете од стране Немачке, која је једва чекала да нам врати за поразе, али ратовали су и са Русијом, Француском, па не видим да према њима имају тај однос...
Треће, из Хрватске је расељено 200 000 душа, и сви се праве да се то није ни десило. Као да у Хрваткој Сби нису живели вековима, нико ни не покушава помоћи тим људима да остваре своја права. Као да су Хрвати били ти који су пољу поред Книна дали име Косово, и тако даље.
И покушај присвајања манастира по Црној Гори, а сад видимо и Косову. Кажу, манастир Морача није српски, а подигли га Немањићи, Острог да не причамо, и тако даље...
Ето, ја написах шта ми је на души, ако неко има нешто да дода, изволите..
Прво, дозвољавамо, а често и користимо термин где Србе сврставамо и делимо по географском моделу, типа Босански Срби, Хрватски Срби, Косовски, па и Црногорски Срби. Србин је србин где год живи, зар не?! Не постоји одредница као што је Српски Хрват или Српски Муслиман. Постоје Хрвати и Бошњаци. Зашто?
Друго, постојала је земља, Југославија, у којој сам и ја рођен, где је био забрањен сваки вид национализма. Постојала је опаска да је сваки национализам опасан, а српски је најопаснији. Такав став је пласиран и Европи од стране комунистичке власти. И онда, држава Србија која је била поштована од стране Европе, након утапања у Југославију губи интегритет, а након распада државе, док сви узимају оно што сматрају да им припада, Србији се то право оспорава, и осим што Србија ратом губи оно што је ратовима освојила, одједном постаје и највећи европски проблем. Добро, разумем да ту има и сујете од стране Немачке, која је једва чекала да нам врати за поразе, али ратовали су и са Русијом, Француском, па не видим да према њима имају тај однос...
Треће, из Хрватске је расељено 200 000 душа, и сви се праве да се то није ни десило. Као да у Хрваткој Сби нису живели вековима, нико ни не покушава помоћи тим људима да остваре своја права. Као да су Хрвати били ти који су пољу поред Книна дали име Косово, и тако даље.
И покушај присвајања манастира по Црној Гори, а сад видимо и Косову. Кажу, манастир Морача није српски, а подигли га Немањићи, Острог да не причамо, и тако даље...
Ето, ја написах шта ми је на души, ако неко има нешто да дода, изволите..
