Trazim_curu_zabrak
Domaćin
- Poruka
- 4.292
Ono što je za EU otpad, mi proglašavamo mesom III kategorije
Domaća mesna industrija u 2014. godine iz EU uvezla 35 000 000 Kg otpadnog mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju kod nas se tretira kao "meso III kategorije" a u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.
Po aktuelnim Srpskim pravilnicima o kategorizaciji mesa pod III kategorijom podrazumeva se meso trbušine, rebara, grudi, kolenice i podlaktice. Budući da je ovde reč o uvozu delova mesa kao što su trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, teško da se može govoriti o III kategoriji, čak i po našim pravilnicima.
To meso koje uvoze domaci trovaci je dakle neprihvatljivo i po domacim pravilnicima i u zemljama EU se smatra otpadom bas kao sto se i po nasim pravilnicima smatra otpadom; repovi, uši, donji delovi ekstremiteta... i ti delovi se ne koriste za dalju ishranu ljudi.
Ovaj otpad mesne industrije u EU se ne daje ni zivotinjama tipa psi, macke, zoloski vrtovi vec po strogoj klasifikaciji, upućuje u druge industrije, kozmetičku, farmaceutsku.
Tako kosti, koža, žile i tetive odlaze u dalju proizvodnju u farmacetusku industriju za proizvodnju tvrdih ili mekših, geliranih kapsula, ili za tehničku upotrebu za izradu foto-hartije, na primer.
Mešavine iznutrica se koriste za dalju ishranu kućnih ljubimaca...
Po daljim regulativama EU o bezbednosti hrane, svaka dalja prerada otpada mesa mora poštovati sledljivost, odnosno, jasan i transparentan put daljeg korišćenja.
U ovom trenutku, znajući da je na našem tržištu čak 35 miliona klograma onoga što se u Evropi zove otpad, a kod nas naprasno "meso III kategorije", s pravom se brinemo kakav je kvalitet svih mesnih prerađevina, viršli, kobasica, pasteta, mesni naresci i slično, koje su pravljene od onoga što, zapravo, nije jestivo.
Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu
Debljina srpskih novčanika diktira većini građana da se često odluče za viršle, paštete i salame u kojima se nalaze mesni otpaci. Istina, prokuvani, sitno samleveni i obogaćeni pojačivačima ukusa, konzervansima, mirisima, vestackim bojama, što njihovu konzumaciju čini prihvatljivom. Čak i deci.
Ono što najviše zabrinjava je to što, prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skoro šest godina nije bilo uporedne analiza takvih proizvoda. Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu. Toliko smo dužni sebi, svom zdravlju i što je najvažnije našoj deci.
Zato država, koliko god štedela, mora da obezbedi novac za analizu, jer je bolje trošiti na kontrolu, nego na lečenje posledica, ako propusta ima.
- - - - - - - - - -
Eto jos jedan razlog zasto je zapad planaski unistio nasu poljoprivredu i industriju, da bi izmedju ostalog plasirala i zivotinjski otpad
Domaća mesna industrija u 2014. godine iz EU uvezla 35 000 000 Kg otpadnog mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju kod nas se tretira kao "meso III kategorije" a u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.
Po aktuelnim Srpskim pravilnicima o kategorizaciji mesa pod III kategorijom podrazumeva se meso trbušine, rebara, grudi, kolenice i podlaktice. Budući da je ovde reč o uvozu delova mesa kao što su trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, teško da se može govoriti o III kategoriji, čak i po našim pravilnicima.
To meso koje uvoze domaci trovaci je dakle neprihvatljivo i po domacim pravilnicima i u zemljama EU se smatra otpadom bas kao sto se i po nasim pravilnicima smatra otpadom; repovi, uši, donji delovi ekstremiteta... i ti delovi se ne koriste za dalju ishranu ljudi.
Ovaj otpad mesne industrije u EU se ne daje ni zivotinjama tipa psi, macke, zoloski vrtovi vec po strogoj klasifikaciji, upućuje u druge industrije, kozmetičku, farmaceutsku.
Tako kosti, koža, žile i tetive odlaze u dalju proizvodnju u farmacetusku industriju za proizvodnju tvrdih ili mekših, geliranih kapsula, ili za tehničku upotrebu za izradu foto-hartije, na primer.
Mešavine iznutrica se koriste za dalju ishranu kućnih ljubimaca...
Po daljim regulativama EU o bezbednosti hrane, svaka dalja prerada otpada mesa mora poštovati sledljivost, odnosno, jasan i transparentan put daljeg korišćenja.
U ovom trenutku, znajući da je na našem tržištu čak 35 miliona klograma onoga što se u Evropi zove otpad, a kod nas naprasno "meso III kategorije", s pravom se brinemo kakav je kvalitet svih mesnih prerađevina, viršli, kobasica, pasteta, mesni naresci i slično, koje su pravljene od onoga što, zapravo, nije jestivo.
Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu
Debljina srpskih novčanika diktira većini građana da se često odluče za viršle, paštete i salame u kojima se nalaze mesni otpaci. Istina, prokuvani, sitno samleveni i obogaćeni pojačivačima ukusa, konzervansima, mirisima, vestackim bojama, što njihovu konzumaciju čini prihvatljivom. Čak i deci.
Ono što najviše zabrinjava je to što, prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skoro šest godina nije bilo uporedne analiza takvih proizvoda. Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu. Toliko smo dužni sebi, svom zdravlju i što je najvažnije našoj deci.
Zato država, koliko god štedela, mora da obezbedi novac za analizu, jer je bolje trošiti na kontrolu, nego na lečenje posledica, ako propusta ima.
- - - - - - - - - -
Eto jos jedan razlog zasto je zapad planaski unistio nasu poljoprivredu i industriju, da bi izmedju ostalog plasirala i zivotinjski otpad
