Da li otpad meso iz EU koje jedu Srbi unistava zdravlje?

Poruka
4.292
Ono što je za EU otpad, mi proglašavamo mesom III kategorije

Domaća mesna industrija u 2014. godine iz EU uvezla 35 000 000 Kg otpadnog mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju kod nas se tretira kao "meso III kategorije" a u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.

Po aktuelnim Srpskim pravilnicima o kategorizaciji mesa pod III kategorijom podrazumeva se meso trbušine, rebara, grudi, kolenice i podlaktice. Budući da je ovde reč o uvozu delova mesa kao što su trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, teško da se može govoriti o III kategoriji, čak i po našim pravilnicima.

To meso koje uvoze domaci trovaci je dakle neprihvatljivo i po domacim pravilnicima i u zemljama EU se smatra otpadom bas kao sto se i po nasim pravilnicima smatra otpadom; repovi, uši, donji delovi ekstremiteta... i ti delovi se ne koriste za dalju ishranu ljudi.

Ovaj otpad mesne industrije u EU se ne daje ni zivotinjama tipa psi, macke, zoloski vrtovi vec po strogoj klasifikaciji, upućuje u druge industrije, kozmetičku, farmaceutsku.

Tako kosti, koža, žile i tetive odlaze u dalju proizvodnju u farmacetusku industriju za proizvodnju tvrdih ili mekših, geliranih kapsula, ili za tehničku upotrebu za izradu foto-hartije, na primer.

Mešavine iznutrica se koriste za dalju ishranu kućnih ljubimaca...

Po daljim regulativama EU o bezbednosti hrane, svaka dalja prerada otpada mesa mora poštovati sledljivost, odnosno, jasan i transparentan put daljeg korišćenja.

U ovom trenutku, znajući da je na našem tržištu čak 35 miliona klograma onoga što se u Evropi zove otpad, a kod nas naprasno "meso III kategorije", s pravom se brinemo kakav je kvalitet svih mesnih prerađevina, viršli, kobasica, pasteta, mesni naresci i slično, koje su pravljene od onoga što, zapravo, nije jestivo.
Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu

Debljina srpskih novčanika diktira većini građana da se često odluče za viršle, paštete i salame u kojima se nalaze mesni otpaci. Istina, prokuvani, sitno samleveni i obogaćeni pojačivačima ukusa, konzervansima, mirisima, vestackim bojama, što njihovu konzumaciju čini prihvatljivom. Čak i deci.

Ono što najviše zabrinjava je to što, prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skoro šest godina nije bilo uporedne analiza takvih proizvoda. Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu. Toliko smo dužni sebi, svom zdravlju i što je najvažnije našoj deci.

Zato država, koliko god štedela, mora da obezbedi novac za analizu, jer je bolje trošiti na kontrolu, nego na lečenje posledica, ako propusta ima.

14214488812369_10411079_840498402657996_23903416.jpg


- - - - - - - - - -

Eto jos jedan razlog zasto je zapad planaski unistio nasu poljoprivredu i industriju, da bi izmedju ostalog plasirala i zivotinjski otpad
 
Ono što je za EU otpad, mi proglašavamo mesom III kategorije

Domaća mesna industrija u 2014. godine iz EU uvezla 35 000 000 Kg otpadnog mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju kod nas se tretira kao "meso III kategorije" a u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.

Po aktuelnim Srpskim pravilnicima o kategorizaciji mesa pod III kategorijom podrazumeva se meso trbušine, rebara, grudi, kolenice i podlaktice. Budući da je ovde reč o uvozu delova mesa kao što su trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, teško da se može govoriti o III kategoriji, čak i po našim pravilnicima.

To meso koje uvoze domaci trovaci je dakle neprihvatljivo i po domacim pravilnicima i u zemljama EU se smatra otpadom bas kao sto se i po nasim pravilnicima smatra otpadom; repovi, uši, donji delovi ekstremiteta... i ti delovi se ne koriste za dalju ishranu ljudi.

Ovaj otpad mesne industrije u EU se ne daje ni zivotinjama tipa psi, macke, zoloski vrtovi vec po strogoj klasifikaciji, upućuje u druge industrije, kozmetičku, farmaceutsku.

Tako kosti, koža, žile i tetive odlaze u dalju proizvodnju u farmacetusku industriju za proizvodnju tvrdih ili mekših, geliranih kapsula, ili za tehničku upotrebu za izradu foto-hartije, na primer.

Mešavine iznutrica se koriste za dalju ishranu kućnih ljubimaca...

Po daljim regulativama EU o bezbednosti hrane, svaka dalja prerada otpada mesa mora poštovati sledljivost, odnosno, jasan i transparentan put daljeg korišćenja.

U ovom trenutku, znajući da je na našem tržištu čak 35 miliona klograma onoga što se u Evropi zove otpad, a kod nas naprasno "meso III kategorije", s pravom se brinemo kakav je kvalitet svih mesnih prerađevina, viršli, kobasica, pasteta, mesni naresci i slično, koje su pravljene od onoga što, zapravo, nije jestivo.
Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu

Debljina srpskih novčanika diktira većini građana da se često odluče za viršle, paštete i salame u kojima se nalaze mesni otpaci. Istina, prokuvani, sitno samleveni i obogaćeni pojačivačima ukusa, konzervansima, mirisima, vestackim bojama, što njihovu konzumaciju čini prihvatljivom. Čak i deci.

Ono što najviše zabrinjava je to što, prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skoro šest godina nije bilo uporedne analiza takvih proizvoda. Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu. Toliko smo dužni sebi, svom zdravlju i što je najvažnije našoj deci.

Zato država, koliko god štedela, mora da obezbedi novac za analizu, jer je bolje trošiti na kontrolu, nego na lečenje posledica, ako propusta ima.

14214488812369_10411079_840498402657996_23903416.jpg


- - - - - - - - - -

Eto jos jedan razlog zasto je zapad planaski unistio nasu poljoprivredu i industriju, da bi izmedju ostalog plasirala i zivotinjski otpad


imas more seljana po srbiji kojima je gadluk da drze krave ili druge zivotinje, kazu ne treba im, "kad je sve dzab`-dzabe". pogotovo im se zene sablasne kad ih pitas da li imaju kravu i domace mleko(da kupis). stoje u redu za mleko u tetrapaku, kupuju pastete i suhomesnate proizvode koji ni na sta ne lice, ali nedajboze da nabave krave i da svaki dan imaju sveze mlecne produkte za dorucak. bar bi znali sta jedu i bili bi zdravi.
da zivim u srbiji na selu, ne bi bilo te EU koja bi mogla da mi zabrani da imam svoj bio-vrt i svoje zivotinje koje gajim i znam cime ih hranim. a ne bi mi za toliko niko ni branio.ne bih zasigurno jela smece sa raznih strana sveta, istovareno na balkan.
nista gore od lenjosti!

ne krivim nikog koliko sebe u slucaju da mi se tako sto desi pa da jedem smece.
da su odgajili svoje pilice, ne bi jeli crkotine uvezene preko albanije iz brazila, kao pre par godina. itd.
 
Pitanje je šta će nam sve još uvaljivati kada uđemo u EU ?

Mislim da moramo hitno probuditi svest ljudi, u smislu osnivanja neke nevladine organizacije koja bi se bavila ovom problematikom.

Od države sigurno nema nikakve pomoći jer su svi odgovorni funkcioneri naravno podkupljivi. Prema Evropskim statistikama danas je najjeftinije potkupiti upravo Srpskog funkcionera. Da li nam je to u genima, ili smo tako vaspitani još od malih nogu, pitanje je za diskusiju.
Setimo se samo onih jeftinih pilećih bataka od pre nekoliko godina (možda ih i sada uvoze). Svi su bili jednoobrazni, svi su bili koliko se sećam LEVI. Ni jednog desnog nije bilo????????
Na prvi pogled nelogično. Gde su desni bataci? Prodaje se na hiljade levih bataka, a ni jednog desnog da vidiš?

Neko će reći da širim teoriju zavere, ali činjenica je da se pilići "špricaju" isključivo u jednu mišićnu regiju. Da li su to bili upravo oni špricani bataci? Niko to nije istražio. Šta smo mi to pojeli zajedno sa batacima (steroidi, antibiotici, vakcine) niko ne zna. Uglavnom, ne dadoše nam ni jedan desni batak kako bi barem ukus uporedili.
 
Setimo se samo onih jeftinih pilećih bataka od pre nekoliko godina (možda ih i sada uvoze). Svi su bili jednoobrazni, svi su bili koliko se sećam LEVI. Ni jednog desnog nije bilo????????
Na prvi pogled nelogično. Gde su desni bataci? Prodaje se na hiljade levih bataka, a ni jednog desnog da vidiš?

Neko će reći da širim teoriju zavere, ali činjenica je da se pilići "špricaju" isključivo u jednu mišićnu regiju. Da li su to bili upravo oni špricani bataci? Niko to nije istražio. Šta smo mi to pojeli zajedno sa batacima (steroidi, antibiotici, vakcine) niko ne zna. Uglavnom, ne dadoše nam ni jedan desni batak kako bi barem ukus uporedili.

Ne znam i ne zanima me. Batake jedu mesojedi, opterecuju svoju telo i dusu, ako znaju uopste sta je dusa, ako je egocentricno ne vezuju samo za dvonozne organizme. Imaju informacije da meso nije njihova prirodna hrana.


Mislim da moramo hitno probuditi svest ljudi, u smislu osnivanja neke nevladine organizacije koja bi se bavila ovom problematikom.

Odrasli se tesko menjaju, neka sa svojim zivotima rade sta hoce, ako ubijaju druga bica patice kasnije. Naglasak se treba staviti na decu, ni krivu ni duznu a koju hrane kancerogenima. Moramo se boriti za decu, i po cenu oduzimanja.


Skoro sam cuo za jednu devojcicu, nije ni krenula u osnovnu skolu a dobila dijabetes.
 
Otpadno meso postoji i u Srbiji, tako da to meso ugrozava zivot gradjana.
Pažnja: Viršle, parizeri i paštete opasni po zdravlje!
Građani Srbije jedu hranu sumnjivog kvaliteta, opasnu po zdravlje, a ovo se posebno odnosi na mesne prerađevine - parizere, viršle i paštete, kaže za Press dr Miroslav Stojišić, bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije. On objašnjava da pojedini proizvođači u salame i ostalu delikatesnu robu ubacuju izuzetno štetne dodatke (aditive i emulgatore), koji su u nekim evropskim zemljama zabranjeni i za ishranu mačaka i pasa.

Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta, koji se prodaju u Srbiji, prave se od otpadaka, mehanički otkoštanog mesa (MOM) i to uglavnom od krilaca, leđa, karlice, vratova, vezivnih tkiva i kožice.
http://www.pressonline.rs/info/poli...le-parizeri-i-pastete-opasni-po-zdravlje.html
 

Back
Top