Da li osobe koje se stalno žale i kukaju, stvaraju u nama negativnu energiju?

[skriboman]

meni odgovora tesim se da ima i gorih slucajeva no sto sam i sam

 

[Џорџи]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

pa to ako je vec neko labav sa zivcima lako ga drugi emotivni vampir poljulja,ja volim da se igram s pacijentima

 

[Enina]

U meni ne stvaraju,ja popricam sa svima.Dam savjet.Poslusam.Nek im bude lakse.

 

[Enina]

Koliko ljudi u panici napravi samoubistvo

 

[Samsonight]

Ne, ne, treba sve to pobuditi na asertivnost, treba ih sve drmati dok sami ne shate. Kakvo crno samoubistvo!

 

[Enina]

Ma ima takvih labilnih slucajeva

 

[Susan Sto Helit]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Uh šta znam... Mene iritiraju i večiti optimisti, i oni su me u stanju uvalit u belaj, čak i više od ovi što stalno kukaju (mada na skroz drugi način, naravno). U principu verujem da su za mene najpogubniji narcisi bez elementarne sposobnosti saosećanja, i krajnje rigidni ljudi koji na glavama nose ono što nosi konj kako se vraga zove da bi gledao samo pravo. Najviše su mi u životu oni naudili, jer su po deafultu skloni kritici, u isto vreme totalno operisani od sposobnosti da se stave u tuđe cipele i pogledaju stvari iz tuđeg ugla. Njihova je istina jedina istina, i oni smatraju da ti najbolje čine ako te dovoljno kritikuju. Što nema veze s mozgom, ali ni oni nemaju veze s istim.

Ljudima koji stalno kukaju je to hobi, i neće prestat nikad, šta god da uradite. Iz moje su perspektive više dosadni, nego otrovni. Ali za mentalno zdravlje (pogotovo ako je ugroženo) potrebno je da se odvojite od svih negativnih uticaja. pa tako i od hobi kukača. Ne mislim da su mnogo opasni, ali definitivno ničemu ne doprinose (osim želji da ih nalupaš).

 

[Обилић]

...
ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto..
...
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije?
Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Врло добра тема,
и став о њој спада у корпус наших генералних одлука у животу
које морамо донети у току одрастања
тј. формирања сопствене личности ( у пубертету и постпубертету - до 25. године )

Значи,
прво покушати на све начине помоћи особи која се жали.
Ако јој се помогне, видети дал' и даље кука !?

Ако и даље кмечи, ил' је нашла нови разлог за тугу
покушати и то одагнати.
Видети како се после тога понаша.

Ако као резултат свих покушаја буде наше расположење лоше
( значи није важно дал' је плачко захвалан или не за наше залагање )
дефинитивно донети животну одлуку да се такви људи избегавају
и схватити да ми нисмо компатибилни са програмом њиховог постојања.

Разуми човече, ниси супермен,
па ни он није на све отпоран !!!

 

[Обилић]

Да наставим и обогатим претходни пост сопственим искуством :

Имао сам жену која је била сва депресивна, кењкава, фобична ...
Помагао сам јој 18 година свим срцем,
и волео сам је,
али мене лично њени проблеми нису мучили !

Не знам како, али нису !?

Рецимо,
има упалу јајника и то је проблем,
али суперпроблем је што се плаши лекара и неће да се лечи !

Онда ја измишљам бесне глисте,
доносим јој лекове које сам видео на интернету (!!!)
и ето, трудим се да помогнем !

Онда се накалеми друга болест и тако бесконачно.
Шта хоћу да кажем ?

Ако вас не дотиче - помозите,
али ако нечије проблеме доживљавате као своје - бежите !

Мислим да доста зависи и од плачипичке,
дал' хоће да вас боли њена бол или неће.
Мислим, нисам сигуран.

Мада. сигуран сам да има злих партнера који могу да излуде ...

 

[InternetExplorer]

ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji,

Taman htedo da napisem, nes se sigurno osecati bolje. Ali ima nesto i u ovoj temi. Ima ljudi koji i kad kukaju ne crpe energiju sagovorniku. I ima i onih drugih, i nije to uvek ni kukanje. Moze da bude i obican razgovor o nekim zivotnim problemima, gde se ti uzivis da bi shvatio i da prokomentarises, da pomognes. Mozda cak i glume bespomocnu zrtvu kojoj treba pomoc. Ali nikad nista ne preduzimaju u pravcu resavanja problema. Cilj im je samo da kukaju.
To je na tako dubokom nivou da je bukvalno jedini nacin da provalis sta se desava, bas taj "osecaj" nakon druzenja sa takvima.

 

[FataMorgen]

Maksimalno izbegavam te energetske vampire. U redu je da neko ko ima problem, izjada se prijatelju, ali nije u redu da stalno guši kukanjem i negativnostima.

 

[Van razuma]

Ne, ne, treba sve to pobuditi na asertivnost, treba ih sve drmati dok sami ne shate. Kakvo crno samoubistvo!

A sta kada je zivot besmislen, kada boli, kada zivis kao zombi... kada svasta nesto lose, a tome kraja nema...

Ja podrzavam samoubistvo, i svakoga bi podrzala da skrati sebi muke...

 

[Van razuma]

A ovima sto im nesretni ljudi stvaraju negativnu energiju bi toplo preporucila nek se maknu i nauce da gledaju svoja posla

 

[Van razuma]

Sramota je biti seka persa, a da te pritom jos to nesto sto se zove tudji zivot i pogadja

 

[Џорџи]

A ovima sto im nesretni ljudi stvaraju negativnu energiju bi toplo preporucila nek se maknu i nauce da gledaju svoja posla

Sto sta fali malo da sebi covek oduska i srusi im laznu srecu xixi

 

[Van razuma]

Sto sta fali malo da sebi covek oduska i srusi im laznu srecu xixi

Jok ja nikada nebi nekome rusila laznu srecu, ako mogu tako nek zive, blago im se

 

[Van razuma]

Nije svako ni lazno srecan, ima i istinski srecnih ljudi

 

[Kasvataja]

Energetske vampire je teško izbeći ako su ti bliski i žive sa tobom. Piju ti krv na cevčicu. Tu ne možeš da pobegneš. Njihove priče me više ne dotiču jer su poput papagaja " ko o čemu, baba o uštipcima". Znaš napamet tekst, sve priče su hiljadu puta ispričane, sve same muke i nevolje. Udariš na šalu, a šala ih podstakne na priču o nekoj desetoj "strašnoj" situaciji u kojoj su se nekada našli. Na kraju dođeš u fazu da začepiš ili kad krene kuknjava ignorišeš ili prozboriš koju o trenutnim vremenskim uslovima ili hvataš maglu u pa bež u svoje odaje da se "restartuješ".

 

[Џорџи]

Nije svako ni lazno srecan, ima i istinski srecnih ljudi

A pa do tih ne mozemo mi da dodjemo,to zivi negde po sumama i planinama

 

[Van razuma]

A pa do tih ne mozemo mi da dodjemo,to zivi negde po sumama i planinama

Jeste vala, i ja im bas zavidim

 

[shanell]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Iskreno kod sadasnjeg mog momka vidim iste takve stvari, nije mi problem da ga saslusam ali osecam stvarno da to pocinje da mi crpi energiju jer dosta sve to primam k srcu tj postavim se tako kao da je to moj problem... Pricala sam i s njim o tome ali ne znam mozda je samo problem u meni jer ja previse to primam k srcu...

 

[jagodinko]

Secam se najbolje drugarice iz srednje. Imala je bas tesku zivotnu pricu, i sa mnom sve delila. Posle nekog vremena sam pocela da se pretvaram u nju. Izmedju ostalog sam izjavljivala mami kako hocu da se ubijem Boze me sacuvaj!

 

[asd221]

Cini mi se da se ljudi sa stvarnim problemima i ne zale toliko, vise ovi kojima nista ne fali, i to ume da bude iritantno.

 

[Aglaea]

Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Ako su neopravdana, a moraš (ili želiš) s tim ljudima održavati kontakt, onda zauzmeš ulogu "slušajućeg zida", jer to zapravo i jesi. Možeš ih slušati s pola pažnje - njima je ionako sve jedno. Oni pričaju radi sebe. U priče takvih ljudi se ne treba unositi. Što bi moja pokojna baka znala da kaže: "U jedno uvo uđe - kroz drugo izađe". Ako te mnogo zamaraju i vidiš da loše utiču na tebe, a ne moraš s njima provoditi vreme - prorediš viđanja.

Sasvim drugo su ljudi koji uistinu imaju neki određeni problem o kome žele da porazgovaraju, da ga podele, da dobiju razumevanje i podršku... To je već dvosmerna komunikacija i takvim ljudima treba pokloniti punu pažnju.