Da li osobe koje se stalno žale i kukaju, stvaraju u nama negativnu energiju?

[Neno]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

 

[Sensei]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

сто посто зраче лошу енергију. Кукају и црпе од тебе позитивну енергију а враћају негативну. Њима боље кад се изјадају а ти сав усран.
Зато постоје психолози који су научили како да се одбране од те негативне енергије.

 

[Manastirka]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Da. Šire negativnu energiju i deluju k'o "energetski vampiri", možda to i jesu!Pitam se nekad je'l stvarno veruju u to što pričaju, kad na svetu ima toliko bolesnih, siromašnih, ljudi koji su pogođeni ratnim dešavanjima i prirodnim katastrofama.
To je kao kad čoveka zaboli glava i počne kukati. Popiješ lek, tebi bude bolje i svima oko tebe.Od kuknjave nema ništa! Više je tu pitanje, kako se zaštititi od takvih ljudi. Neki se mogu izbeći, neki nažalost ne.Takođe mislim da uprkos svom ponašanju, oni više štete naprave sebi, nego okolini.Jer, teško je u sebi nositi toliku negativnost.Sve ide iz glave.Taloženje negativnih osećanja ne utiče samo na psihu čoveka i njegovu okolinu, već na celokupno zdravlje.

 

[jolemisa]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Sigurno je da to lose utice na slusaoca,na nekog vise,na nekog manje,ali treba ostati priseba radi sebe i brzo prevazici to.Opet ,ako saslusate takvog coveka,bude i njemu lakse,kada ima kome da se izjada.

 

[Van razuma]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Ti hoces da pitas za one koji bezveze kukaju, ili one koji stvarno imaju problem?

 

[Van razuma]

Da. Šire negativnu energiju i deluju k'o "energetski vampiri", možda to i jesu!Pitam se nekad je'l stvarno veruju u to što pričaju, kad na svetu ima toliko bolesnih, siromašnih, ljudi koji su pogođeni ratnim dešavanjima i prirodnim katastrofama.
To je kao kad čoveka zaboli glava i počne kukati. Popiješ lek, tebi bude bolje i svima oko tebe.Od kuknjave nema ništa! Više je tu pitanje, kako se zaštititi od takvih ljudi. Neki se mogu izbeći, neki nažalost ne.Takođe mislim da uprkos svom ponašanju, oni više štete naprave sebi, nego okolini.Jer, teško je u sebi nositi toliku negativnost.Sve ide iz glave.Taloženje negativnih osećanja ne utiče samo na psihu čoveka i njegovu okolinu, već na celokupno zdravlje.

Mozda i oni kukaju ali ih ti ne cujes

 

[-korisnik-]

Zrace ko Fukusima.

 

[Manastirka]

Mozda i oni kukaju ali ih ti ne cujes

Tema nije obuhvatila takve ljude,već one koji se stalno žale na sve i svašta,a zapravo imaju sve i nije im ništa.Obično u životu tako i biva. Oni koji su stvarno nesrećni i ne kukaju.Ili ne mogu ili nemaju vremena za kuknjavu, jer su svesni da se moraju čupati iz gov.. a.

 

[Van razuma]

Tema nije obuhvatila takve ljude,već one koji se stalno žale na sve i svašta,a zapravo imaju sve i nije im ništa.Obično u životu tako i biva. Oni koji su stvarno nesrećni i ne kukaju.Ili ne mogu ili nemaju vremena za kuknjavu, jer su svesni da se moraju čupati iz gov.. a.

Spomenuti su, kako nije obuhvatila... u bubnju su
Ja nikada ne mogu da znam koga sta muci... meni ne smetaju... ako ce nekome biti lakse sta me kosta saslusati ga...cak sta vise kad cujem mozda i mogu pomognem...

 

[Van razuma]

Nekome lakse kada se iskuka, neko se kukanjem vadi iz g.vana, toliko su ljudi saosecajni da te nebi ni primetili ako ne zakukas...i tako..ima svega

 

[Manastirka]

Spomenuti su, kako nije obuhvatila... u bubnju su
Ja nikada ne mogu da znam koga sta muci... meni ne smetaju... ako ce nekome biti lakse sta me kosta saslusati ga...

Fora je u tome što oni stalno kukaju.To im je k'o kad ti kažu: "dobar dan"!

 

[Van razuma]

Moj konacan odgovor je NE, ne stvaraju u meni negativnu energiju...

 

[Van razuma]

Fora je u tome što oni stalno kukaju.To im je k'o kad ti kažu: "dobar dan"!

Pa dobro ako nista drugo osim kukanja ne umeju da kazu, onda znaju da smore, izbegavas ih.... tako dosade i oni koji ne kukaju a stalno vrte istu pricu..

 

[Manastirka]

Pa dobro ako nista drugo osim kukanja ne umeju da kazu, onda znaju da smore, izbegavas ih.... tako dosade i oni koji ne kukaju a stalno vrte istu pricu..

Verujem...

 

[Neno]

Ti hoces da pitas za one koji bezveze kukaju, ili one koji stvarno imaju problem?

Pa ima i onih koji stvarno imaju probleme, ali ne kukaju ne žale se, nego su optimistični i vjeruju da će sutra biti bolje.. čisto da im pozavidiš na optimizmu, vedrom duhu kad je teško a ne, jao kakav mi je komšiluk, kakva mi je frizura, danas nisam ništa prodao.. de ba.

 

[Samsonight]

Trudim se da dragim ljudima ne budem tek pasivni slušalac kojem će da izruče svoje muke, pa i bezazlene, i onda da svi idemo svojim putem.
Postoje ljudi koje ništa mnogo ne pomera i ne dotiče (neki od njih samo tako izgledaju slučajno, ili jer tako žele), a postoje i oni koji lelujaju na najmanje turbulencije, i to ispoljavaju!
Što se mene tiče, ljudi koji ''zakukaju'' su mi draži od onih drugih (poput mene), jer nam može uvek pasti na pamet šta sa njima da radimo, dok oni drugi deluju kao da im je svaka vrsta pomoći i pažnje suvišna.
Kada neko uvek izgleda uobičajeno dobro bez promene ma u kakvoj situaciji, okolina to čita kao samodovoljnost i odbojnost.
Uz malo nenametljive inicijative, onom ko kukumače možemo uspešno popraviti dan, a time i sebi.
Npr. moj Charlie kukumače redovno. Ovako zadrta i u svom svetu, zaboravila bih često i da ga nahranim da ne zakuka.
To se sve svodi na iznuđivanje pažnje, a kada su dragi ljudi u pitanju... hvala im jer imaju svoje načine da je iznude.

 

[AlucarD84]

Zrace ko Fukusima.

Ajd što zrače nego što i kontaminiraju sve oko sebe sa tim pa i drugi počnu sa kukanjem

 

[AlucarD84]

Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

Vredi dok ti koji kukaju pokušavaju nešto da promene pa da im bude bolje tj da ne kukaju više.
Oni koji kukaju non stop i sede sa rukama u dupetu i ne rade ništa da promene stanje zbog kog kukaju treba ignorisati

 

[Samsonight]

Ovo negodovanje oko kukanja samo svedoči tome koliko ljudi primoravaju sebe da se druže i vreme troše sa nedragim ljudima. To je licemerno i nedovoljno hrabro da kaže:''Ajd, skini mi se više...'', ''Daj da se više ne viđamo.'', nego se oseća primorano da sluša.

Jednom se izjasni i svemu je kraj. Ne moraš da trpiš kukanje, ko te je naučio da budeš tako servilan i autodestruktivan?

 

[момоа]

Zavisi od nacina na koji kukaju, stepenu filozofskog sagledanja svog polozaja, reci koje upotrebljavaju, celokupnog vajba "kuknjave". Nekad se licna kuknjava moze apstrahovati na visu ravan i razgovarati o tome kao o opstem problemu, te se u tom slucaju sagovornik moze privuci zanimljivom pricom. Nije isto kad kuka neka strina i kad kuka neko zanimljiv i inteligentan. Ovo drugo moze biti inspirativno i puniti energijom, dok strina uglavnom ubija u pojam svojom povrsnoscu.

 

[Samsonight]

Moja omiljena ''kukavica'' je dupla Škorpija.
''Pada kiša, jooooj, koja gnjavaža, nisam ni za šta, boli me glava, kako dosadan dan... tačno bih se ubila.''
'''Ajde večeras da izađemo?''
''Think no more, ček' da zakažem kod frizera, moram nokte da sredim... Daj mi onu tvoju haljinu (koju si inače planirala da obučeš)...''
Ne smeta joj više kiša, ne boli je glava, kukanje prestalo, oči sijaju... PROVOD.

More primera, Škorpije su mi samo najčitljivije na prvu jer ih imam na izvoz... i vole da iznude ono što im pripada tako... kao, da niko ne primeti kao direktan zahtev, kukanjem.


Kukanje je ustvari ''URADI NEŠTO ZA MENE!''.

Ako slušate kukanje ljudi koji vam ništa ne znače, u velikom ste problemu jer ne želite ništa da preduzimate, sve vam je to mučenje.
Ako su to ljudi koje volite, njihovo kukanje vam je ustvari način da zajedniči život bude samo ono pravo.

Zapravo, kukanje svake osobe se završava sa bilo kojim gestom koji traži ''Hvala!''.
Biti maštovit, imati bombone u džepu sve vreme... kad smo već tako dosadni i smoreni kukanjem... može biti adekvatno rešenje.
It works all the time.

 

[gost 424003]

Obožavam da ne dam svoju energiju takvim osobama.

 

[radyu5]

Nesporno je da u životu imamo teških trenutaka, da nam nekada ne polazi ništa za rukom, sve nam je naopačke kako god se trudili da tako ne bude.. i nije sporno da se u tim vremenima (po)žalimo svojim najbližima, rodjacima, prijateljima. Medjutim.. ima stvarno osoba koje se non-stop žale na nešto.. na vrijeme, na sreću, sudbinu, na šefa, na svog partnera, na glavobolju, na "nemaštinu" iako imaju i previše.. ako im malo presuši u predebelom budjelaru počnu kukati na sav glas, taman da pomislimo da malo fali pa da bankrotiraju. Ali, vremenom to shvatimo kao nešto normalno od njih, da to nije ni blizu toga, nešto kao navika, ali.. često sebe "uhvatim" da posle slušanja tih žalopojki postanem nekako drugačiji, neka druga osjećanja izbijaju na površinu..
Da li te osobe u nama izazivaju manje pozitivnu energiju, mijenjaju nam dobro raspoloženje u lošije? Da li vrijedi više imati sažaljenja, vremena i razumijevanja na često neopravdana kukanja i prenemaganja?

To sa ljudskom psihom je zamorno. Sećam se u vojsci puna kasarna vojnika koji su pre vojske bili u zatvoru. Podoficir kaže uradi ovo, uradi ono, zatim jedna kazna, druga kazna itd. Ma ne vredi ništa, oni nastavljaju po svom. Da ih je tukao ne bi pomoglo.

 

[Soradze]

Sve veća otuđenost i hedonistički stil života vodi u to da ljudi postaju sve više međusobno otuđena ostrva...
I dok mnogi psiholozi, sociolozi i porodični terapeuti strepe da li će ljubav uopšte i preživeti ovaj vek, utešna je istina
da ćemo uvek težiti nekoj vrsti emotivne vezanosti među sobom. Jer, činjenica je da imamo čitav spektar potreba koje
mogu da zadovolje samo drugi ljudi, pa tako i uverenje da je život isuviše lep, ili isuviše težak da bismo ga živeli sami...

Tako da, potreba za drugim ljudima je urođena, baš kao i potreba za disanjem, potreba za snom., tako da naša emocionalna i mentalna stabilnost zavisi od odnosa sa drugim ljudima. Emocije su deo našeg unutarnjeg tkanja, pa zato ne možemo kvalitetno da živimo bez njih.
Možemo da idemo kroz život sami, ali nećemo biti srećni u jednini...

Poznata su istraživanja koja dokazuju da su deca koja u prvim godinama života dobijaju ljubav i sigurnost u velikoj psihološkoj prednosti
nad decom koja to nisu dobila. Tako da su ta osećanja kamen temeljac mentalnog zdravlja osobama koje neće imati problem sa samopouzdanjem i koje će svet doživljavati kao prijateljsko mesto. Tako emocionalno opismenjeni, oni će lako ulaziti u prijateljske odnose i
kratko ostajati u destruktivnim...

Oni drugi koji nisu dobili svoju emocionalnu porciju i nisu istkali unutarnju snagu i sigurnost, imaju veliku potrebu da se u odrasloj dobi opismene, zadovoljavajući svoje potrebe kroz druge ljude... Pa, tako, imamo one koji "kukaju" i one koji "teše", imamo energetske vampire i one koji dragovoljno daju utehu i stabilnost drugima...

Lično pripadam ovoj drugoj "grupi" i moram da kažem i ovo: ljudi koji slušaju tuđa kukumakanja i koji nesebično pružaju drugima podršku,
imaju ogromnu odgovornost prema drugima, prema sebi i svojoj savesti... Iznad svega, takvi ljudi nisu šaljive, neozbiljne, površne, optimističke kreature, već ozbiljni i odgovorni i prema sebi i prema drugima...ili bi tako trebalo da bude...

 

[електрика]

Стварно не познајем никог таквог. Око мене су људи који су помирени са животом и доста нормални.