Da li nam je potrebno dualno obrazovanje?

[snowtrooper]

Pa onda treba se zaposliti kod sebe,a ne kod budale,zar ne?!

Ne moze svako da bude svoj gazda.

Ja sam mišljenja nikada ne zvati nekog budalom jer može da se desi da ista budala bude poslodavac ili gazda po starom.

Budala je uvek budala, bez obzira sta radi i kakvo zvanje ima.

 

[KianyRiws]

Ne moze svako da bude svoj gazda.

Slazem se,ali treba onda uzeti znanje i gledati naplatiti svoj rad.Sigurno je da nikoga od nas nece roditelji ili bilo ko drugi sluziti ceo zivot i placati nase troskove.

Budala je uvek budala, bez obzira sta radi i kakvo zvanje ima.

Ako ti je dete pametno,onda mu skola i nije potrebna.Ako ti je dete glupo-e,tu mu ni skola ne moze pomoci.

 

[snowtrooper]

Slazem se,ali treba onda uzeti znanje i gledati naplatiti svoj rad.Sigurno je da nikoga od nas nece roditelji ili bilo ko drugi sluziti ceo zivot i placati nase troskove.

Treba ali i to ide malo teze, vecina je ucena da se dokopa drzavne firme i da tamo saceka penziju.
Roditelji su da nam pomognu da stanemo prvi put na noge, ako podizu posle svakog pada nema tu koristi za nikoga.

Ako ti je dete pametno,onda mu skola i nije potrebna.Ako ti je dete glupo-e,tu mu ni skola ne moze pomoci.

Nije svako ni za ozbiljnu nauku ni za fizicki posao, treba ga sa usmeriti ka onome gde moze da da svoj maksimum i da uziva radeci to.

 

[KianyRiws]

Treba ali i to ide malo teze, vecina je ucena da se dokopa drzavne firme i da tamo saceka penziju.
Roditelji su da nam pomognu da stanemo prvi put na noge, ako podizu posle svakog pada nema tu koristi za nikoga.

Znaci da ih krivo uce kod kuce.

Nije svako ni za ozbiljnu nauku ni za fizicki posao, treba ga sa usmeriti ka onome gde moze da da svoj maksimum i da uziva radeci to.

Koliki je procenat onih koji rade,a uzivaju u tome???

 

[snowtrooper]

Koliki je procenat onih koji rade,a uzivaju u tome???

Na zalost mali ali tome doprinosi i vaspitanje tipa "zavrsi ovo da se lakse zaposlis a ne to sto zelis" ili "zavrsi bilo koji fakultet".
Vecina gleda samo da dodje do posla razmisljajuci samo o plati umesto o tom poslu.

Na birou nude prekvalifikacije bez imalo logike.
Ako je prekvalifikacija potrebna treba ponuditi nesto iz struke u kojoj covek ima znanja.

 

[Alinor]

Obrazovanje je bitno, jer razvije mozak, misli, veštine, ... ali je bitno da se dobro izabere, između onoga za šta imamo smisla i onoga što nam može biti korisno, a ne da ispunjavamo nečije želje svojim školovanjem, ili još gore da bismo se školovali zbog posedovanja indexa. Dodatno, škole su obezvređene uvođenjem instant privatnih fakulteta i univerziteta, sa sumnjivom reputacijom profesorima i još sumnjivijim kriterijumima za sticanje diploma.

Ne mislim da je rešenje dualno obrazovanje, i to na osnovu sopstvenog iskustva. Završila sam dve srednje škole (upredo, jednu redovno, jednu vanredno), zatim sam završila jedan fakultet, pa drugi, a sada sam na trećem. Imam radno iskustvo u svim svojim profesijama, ali ... dok nisam sama započela sopstveni posao ("sama svoj gazda" ) slabo se šta isplatilo. Na žalost, sve je degradirano niskom cenom rada, ropskim uslovima za rad, samovoljom poslodavaca, ... te je malo ko i motivisan da uloži u svoje obrazovanje, jer malo šta se i isplati. A za sopstveni posao je potrebna velika veština, originalne ideje, velika hrabrost i sreća, i kapital. Sve ostalo je samo preživljavanje.

Pre ikakve reforme obrazovanja, država treba da stvori radna mesta, jer nisu radnici i obrazovanje krivi za ovo jadnos stanje naše privrede.

 

[Ribar]

@Ribar
Problem je sto danas drzava nema gde da ih posalje na praksu.

Sve i da je privreda razvijenija nego ikada u istoriji ove zemlje, da li bi bilo gde da ih šalje na praksu?
Ja sam bio na praksi po mesec dana, tokom srednje škole.
Mi praktikanti smo bili suvišni svuda i osećali su nas kao smetnju.
Većina dugogodišnjih radnika "majstora" nije znala da odgovori na najjednostavnija pitanja. Odgovor je najčešće bio "Tako se to radi." Zašto baš tako a ne drukčije niko nije znao.
Dualno obrazovanje bi moralo da obezbedi ne samo mesto za gledanje nego i odgovore na sva pitanja koja učenici postavljaju.
To svakako ne može bilo ko u preduzeću.
Prema tome praksa bi se mogla održavati samo u pojedinim preduzećima gde bi bar jedan radnik bio zadužen da učenike uvodi u posao a kasnije odgovara na sva njihova pitanja.

 

[franak]

Obrazovanje je bitno, jer razvije mozak, misli, veštine, ... ali je bitno da se dobro izabere, između onoga za šta imamo smisla i onoga što nam može biti korisno, a ne da ispunjavamo nečije želje svojim školovanjem, ili još gore da bismo se školovali zbog posedovanja indexa. Dodatno, škole su obezvređene uvođenjem instant privatnih fakulteta i univerziteta, sa sumnjivom reputacijom profesorima i još sumnjivijim kriterijumima za sticanje diploma.

Ne mislim da je rešenje dualno obrazovanje, i to na osnovu sopstvenog iskustva. Završila sam dve srednje škole (upredo, jednu redovno, jednu vanredno), zatim sam završila jedan fakultet, pa drugi, a sada sam na trećem. Imam radno iskustvo u svim svojim profesijama, ali ... dok nisam sama započela sopstveni posao ("sama svoj gazda" ) slabo se šta isplatilo. Na žalost, sve je degradirano niskom cenom rada, ropskim uslovima za rad, samovoljom poslodavaca, ... te je malo ko i motivisan da uloži u svoje obrazovanje, jer malo šta se i isplati. A za sopstveni posao je potrebna velika veština, originalne ideje, velika hrabrost i sreća, i kapital. Sve ostalo je samo preživljavanje.

Pre ikakve reforme obrazovanja, država treba da stvori radna mesta, jer nisu radnici i obrazovanje krivi za ovo jadnos stanje naše privrede.

Ima gde bse slažem.Ako počinjete treći fakultet to je super u najmanju ruku za pohvalu.Koliko to sve vredi na tržištu rada Vi najbolje znate.Dualno obrazovanje je dobro bar ovdi nije mi poznato koliko o znate,

 

[MidHealer]

Sve i da je privreda razvijenija nego ikada u istoriji ove zemlje, da li bi bilo gde da ih šalje na praksu?
Ja sam bio na praksi po mesec dana, tokom srednje škole.
Mi praktikanti smo bili suvišni svuda i osećali su nas kao smetnju.
Većina dugogodišnjih radnika "majstora" nije znala da odgovori na najjednostavnija pitanja. Odgovor je najčešće bio "Tako se to radi." Zašto baš tako a ne drukčije niko nije znao.
Dualno obrazovanje bi moralo da obezbedi ne samo mesto za gledanje nego i odgovore na sva pitanja koja učenici postavljaju.
To svakako ne može bilo ko u preduzeću.
Prema tome praksa bi se mogla održavati samo u pojedinim preduzećima gde bi bar jedan radnik bio zadužen da učenike uvodi u posao a kasnije odgovara na sva njihova pitanja.

Ništa to nije novo - zavisno od broja šegrta, uvek postoji barem jedan majstor koji je zadužen praktično samo za obuku šegrta. U većim firmama postoje čitava odeljenja majstora i tehničara za obrazovanje šegrta, a u velikim koncernima čak i čitavi pogoni. Ovde je reč o dualnom sistem u na Zapadu, koji mi pokušavamo da iskopiramo i u Srbiji.

A dualno obrazovanje nije ono što su skoro svi u Šuvarovo doba zvali "praksa". Tada se, uglavnom, išlo u školu većinu vremena, a praksa je bila ono, usput da se odradi i dobije potpis.

U "pravom" dualnom obrazovanju a la Nemačka, Švajcarska, Austrija, itd. ti šegrti rade u firmi 80-90% vremena tokom nedelje, a u školu idu 1-1.5 dan. Tako da tu niko ne "stoji i gleda", naprotiv, svi oni imaju svoja tačno definisana i propisana radna mesta i zadatke (i zakonom propisanu platu). Naravno, jednostavnije radove na početku, sve složenije kako se šegrtovanje bliži kraju.

Naravno, problem je što kod nas, zahvaljujući potpuno urnisanoj i uništenoj industriji, praktično i nema mogućnosti za uvođenje dualnog obrazovanja "od danas do sutra". Uvođenje mora da ide ukorak sa ponovnim postavljanjem privrede, posebno industrije, na noge. Samo tada imamo dvojaki efekat, rastućoj privredi su potrebni obrazovani mladi radnici, a mladima je posle škole potrebno mesto za učenje zanata.

Samo jednostavno uvesti dualno obrazovanje od datuma XY, pa posle imati 23457342576 učenika koji nigde, ili samo preko veze, mogu da završe zanat jer industrije nema, nije rešenje.

 

[KianyRiws]

Obrazovanje je bitno, jer razvije mozak, misli, veštine, ... ali je bitno da se dobro izabere, između onoga za šta imamo smisla i onoga što nam može biti korisno, a ne da ispunjavamo nečije želje svojim školovanjem, ili još gore da bismo se školovali zbog posedovanja indexa. Dodatno, škole su obezvređene uvođenjem instant privatnih fakulteta i univerziteta, sa sumnjivom reputacijom profesorima i još sumnjivijim kriterijumima za sticanje diploma.

Eto,pa i to je jedno ogledalo naseg drustva,takva nam je vecina ljudi u zemlji,jer da nije ne bi takav,,model"opstao.

Ne mislim da je rešenje dualno obrazovanje, i to na osnovu sopstvenog iskustva. Završila sam dve srednje škole (upredo, jednu redovno, jednu vanredno), zatim sam završila jedan fakultet, pa drugi, a sada sam na trećem.

Respect!!!!

Imam radno iskustvo u svim svojim profesijama, ali ... dok nisam sama započela sopstveni posao ("sama svoj gazda" ) slabo se šta isplatilo. Na žalost, sve je degradirano niskom cenom rada, ropskim uslovima za rad, samovoljom poslodavaca, ... te je malo ko i motivisan da uloži u svoje obrazovanje, jer malo šta se i isplati. A za sopstveni posao je potrebna velika veština, originalne ideje, velika hrabrost i sreća, i kapital. Sve ostalo je samo preživljavanje.

Nema drugog resenja nego ici na soluciju samozaposljavanja.Naravno,tesko je i cesto puta skoro pretesko izdrzati sve nevolje na poslu.Postoje ljudi koji nikada nece moci postati vlasnici svog posla,kao sto postoje zanimanja koja mogu da se odrade samo pod kapom drzave.Takvi ljudi svoje radne kvalitete mogu ostvariti kod preduzetnika kao sto si npr.ti,koji su znaci prosli sito i reseto pre nego sto su otvorili nesto za sebe.Takvi preduzetnici znaju i posao i oko posla.Ovo,,oko posla'"znaci da razumeju i psihu ljudi,tj.radnika,poznaju zivot i njegove probleme pa nemaju probleme oko motivacije i lojalnosti.Na zalost,takvi preduzetnici ovde tesku muku muce,jer im je drzava taj faktor koji im otezava i kvari posao;jednostavno receno-Srbija nema dobar radni ambijent.Posto se iz ove koze ne moze,ostaje nam da izdrzimo i opstanemo kako god znamo do boljih vremena.

Pre ikakve reforme obrazovanja, država treba da stvori radna mesta, jer nisu radnici i obrazovanje krivi za ovo jadnos stanje naše privrede.

E,ovde se ne slazem sa tobom.Kapitalizam ne poznaje pomoc drzave.Na Zapadu te niko ne pita nista ako nemas,nego ako hoces izvoli radi i placaj dalje svoje racune,a ako neces-izvoli crkni,tvoj problem.Ovo sigurno jeste da,, nisu radnici i obrazovanje krivi za ovo jadnos stanje naše privrede'.

Sve i da je privreda razvijenija nego ikada u istoriji ove zemlje, da li bi bilo gde da ih šalje na praksu?
Ja sam bio na praksi po mesec dana, tokom srednje škole.
Mi praktikanti smo bili suvišni svuda i osećali su nas kao smetnju.
Većina dugogodišnjih radnika "majstora" nije znala da odgovori na najjednostavnija pitanja. Odgovor je najčešće bio "Tako se to radi." Zašto baš tako a ne drukčije niko nije znao.
Dualno obrazovanje bi moralo da obezbedi ne samo mesto za gledanje nego i odgovore na sva pitanja koja učenici postavljaju.
To svakako ne može bilo ko u preduzeću.
Prema tome praksa bi se mogla održavati samo u pojedinim preduzećima gde bi bar jedan radnik bio zadužen da učenike uvodi u posao a kasnije odgovara na sva njihova pitanja.

Ti,,majstori"koji nisu znali da odgovore na postavljena pitanja i NISU majstori.Da su majstori,onda bi oni znali.Problem koji ne mozes da razjasnis,objasnis,obrazlozis i to u kratkim crtama govori da NE ZNAS.Zato su nekada NEKIM radnicima pred odlazak u penziju obracali se sa titulom,,majstore",jer se pretpostavljalo da znaju sve tajne posla kojim su se bavili ceo svoj radni vek,pa su kao takvi sveznalci u pravom smislu,,majstori".U stanju su dakle bili da uvek izvedu iz nekog problema resenje koje je bilo u stvari prava majstorija.

 

[Ribar]

Ništa to nije novo - zavisno od broja šegrta, uvek postoji barem jedan majstor koji je zadužen praktično samo za obuku šegrta. U većim firmama postoje čitava odeljenja majstora i tehničara za obrazovanje šegrta, a u velikim koncernima čak i čitavi pogoni. Ovde je reč o dualnom sistem u na Zapadu, koji mi pokušavamo da iskopiramo i u Srbiji.

U vreme kada sam išao u osnovnu školu ("nedavno", 1950 - 1958/9) zanat se i ovde (tada je bila FNRJ) učio na sličan način: jedan dan u školu, jedan dan na posao. Šegrti su bili i plaćeni. Generacija koja je pošla u školu 1955 imala je isti takav sistem.
Koliko znam u preduzećima nije bilo posebno zaduženih za njihovo obrazovanje.

Ko bi u današnje vreme odvojio samo jednog zaposlenog da se brine o obrazovanju šegrta?

 

[MidHealer]

U vreme kada sam išao u osnovnu školu ("nedavno", 1950 - 1958/9) zanat se i ovde (tada je bila FNRJ) učio na sličan način: jedan dan u školu, jedan dan na posao. Šegrti su bili i plaćeni. Generacija koja je pošla u školu 1955 imala je isti takav sistem.
Koliko znam u preduzećima nije bilo posebno zaduženih za njihovo obrazovanje.

Ko bi u današnje vreme odvojio samo jednog zaposlenog da se brine o obrazovanju šegrta?

Nemci, Austrijanci, Švajcarci, Belgijanci,...

Odvajaju oni i više od jednog, zavisno od veličine firme i broja šegrta. Ali čak i najmanje firme, sa 4-5 zaposlenih uglavnom imaju šegrte. Tada majstor samo deo svog vremena posvećuje šegrtu, a inače normalno radi na svojim poslovima.

Jasno je da se u Srbiji na tako nešto gleda sa skepsom, ali to je ulaganje u budućnost sopstvene firme. Firma tako školuje buduće zaposlene i to tačno na radnim mestima i poslovima koji toj firmi trebaju, i najboljima nudi radno mesto po završetku zanata. Naravno, ni svi šegrti ne prihvataju uvek i odmah radno mesto u firmi gde su učili zanat, mnogi se zaposle negde drugde, jer traže možda bolje uslove ili jednostavno "promenu klime". Zato će se neki drugi svršeni šegrti, školovani u drugim firmama, prijaviti za posao.

Ključna činjenica je da diploma o završenom zanatu, šta god to bilo, od bankarskog službenika do automehaničara zaista znači nešto, i garant je da je nosilac diplome garantovano sposoban za taj posao. Naravno, to podrazumeva da se pravila poštuju, da se diplome ne kupuju, da se ne "sređuje da mali ili mala dobiju diplomu", i sve ostale srpske "poslastice", zbog kojih smo, između ostalog, tu gde smo.



U takvom sistemu svi dobijaju, samo dobitak nije u roku od pet sekundi, kao u trange-frange-prčvarnica mentalitetu koji je Srbiji nametnut od nazovikomunista raznih sorti (SKS pa posle Sloba, Mira, SPS, Jul, SRS, DOS, SNS, DS i svi ostali lopovi).

 

[Ribar]

Nemci, Austrijanci, Švajcarci, Belgijanci,...

Mislio sam da govorimo o Srbiji.

 

[Alinor]

Eto,pa i to je jedno ogledalo naseg drustva,takva nam je vecina ljudi u zemlji,jer da nije ne bi takav,,model"opstao.

Respect!!!!Nema drugog resenja nego ici na soluciju samozaposljavanja.Naravno,tesko je i cesto puta skoro pretesko izdrzati sve nevolje na poslu.Postoje ljudi koji nikada nece moci postati vlasnici svog posla,kao sto postoje zanimanja koja mogu da se odrade samo pod kapom drzave.Takvi ljudi svoje radne kvalitete mogu ostvariti kod preduzetnika kao sto si npr.ti,koji su znaci prosli sito i reseto pre nego sto su otvorili nesto za sebe.Takvi preduzetnici znaju i posao i oko posla.Ovo,,oko posla'"znaci da razumeju i psihu ljudi,tj.radnika,poznaju zivot i njegove probleme pa nemaju probleme oko motivacije i lojalnosti.Na zalost,takvi preduzetnici ovde tesku muku muce,jer im je drzava taj faktor koji im otezava i kvari posao;jednostavno receno-Srbija nema dobar radni ambijent.Posto se iz ove koze ne moze,ostaje nam da izdrzimo i opstanemo kako god znamo do boljih vremena.

E,ovde se ne slazem sa tobom.Kapitalizam ne poznaje pomoc drzave.Na Zapadu te niko ne pita nista ako nemas,nego ako hoces izvoli radi i placaj dalje svoje racune,a ako neces-izvoli crkni,tvoj problem.Ovo sigurno jeste da,, nisu radnici i obrazovanje krivi za ovo jadnos stanje naše privrede'.

Ti,,majstori"koji nisu znali da odgovore na postavljena pitanja i NISU majstori.Da su majstori,onda bi oni znali.Problem koji ne mozes da razjasnis,objasnis,obrazlozis i to u kratkim crtama govori da NE ZNAS.Zato su nekada NEKIM radnicima pred odlazak u penziju obracali se sa titulom,,majstore",jer se pretpostavljalo da znaju sve tajne posla kojim su se bavili ceo svoj radni vek,pa su kao takvi sveznalci u pravom smislu,,majstori".U stanju su dakle bili da uvek izvedu iz nekog problema resenje koje je bilo u stvari prava majstorija.

Ako misliš na dualno obrazovanje u smislu zanata (dva zanata uporedo), možda je to ok. Potpuno mi je besmisleno da šnajderica ne zna da kroji ili obrnuto, takve primere sam sretala kroz posao, pa kad mi dodje na konkurs šnajderica koja ne zna da očita kroj ili krojačica koja nema pojma kojim bodom se šije koji materijal ... ima i u drugim zanatima sličnog što sam sretala, ... taj sistem obrazovanja je ok, jer zanati nisu teški, nema prijemnog, nema mature, ...sam posao koji se radi sa zanatom nije složen. Bio bi problem ako bi se dualno obrazovanje očekivalo u npr. inžinjeriji - zamisli da inžinjer brodogradnje ujedno treba da bude i inženjer za konstrukciju mašina koje služe u brodogradnji - to mogu samo retki.

Sa ili bez dualnog obrazovanja čovek bi trebao da bude motivisan da proširuje svoje znanje i veštine - to je u prirodi čoveka. Međutim, zavladala je potpuna depresija kod većine našeg stanovništva, ne usled nedostatka inteligencije da se nešto ukapira, nego zbog potpune obespravljenosti i poniženosti. Ako uzmeš da je minimalna cena neto časa 121,00 dinara, te da poslodavci gledaju da i to plaćanje izbegnu, da mnogi koji rade - rade na crno, ako rade prijavljeni - rade po ceni koja je daleko ispod svakog ljudskog dostojanstva, ... - gubi se volja za bilo čim.
Bilo bi rešenje preduzetništvo, u smislu da svako iznajmljuje svoj rad onom kome treba, u količini koju može, po ceni koju ugovori, ali ... prevelika je ponuda na tržištu rada u odnosu na tražnju, tj. privreda je u katastrofalnom stanju. Pored toga, treba uzeti u obzir da, ako radnik iznajmljuje svoj rad kao preduzetnik, najveći deo toga što zaradi ide na dažbine. Na nekoj drugoj temi ovog foruma sam dala preračun koliko ostane preduzetniku na naplaćenih 1000 evra - nedovoljno za ikakav normalan život, a s druge strane, naplatiti 1000 evra od onog ko te angažuje da mu radiš je veoma teško.

Nije teško odraditi nekoliko fakulteta pre 30-te godine. Prvo završiš dve srednje škole IV stepena, jednu koja će ti odrediti profesiju od koje ćeš živeti, a druga je ona za koju imaš smisla ali se od toga ne živi (npr. srednja elektrotehnička + srednja umetnička ili jezička), nakon toga završiš državni fakultet u skaldu sa svojom osnovnom profesijom (npr. elektrotehnički), a uporedo sa tim završiš i neku umetničku akademiju ili filološki fakultet. Kad diplomiraš na elektrotehničkom, onda upišeš još jedan (državni) ekonomski ili pravni. Sve to može i obrnuto (npr. profesija ekonomija ili pravo, sporedno je jezik ili umetnost, naknadno je inžinjerija). Naravno, potrebno je imati i smisla za sve to što učiš, kao i volju (tačnije, ljubav prema onom što učiš), pa nije teško. Dok studiraš, radiš koliko možeš u profesiji koju si odabrao da od nje živiš. Kad stekneš dovoljno iskustva, otvoriš svoju firmu pa radiš i kao inženjer, prevodilac, dizajner, računovođa, pravnik, špediter, ... kad se posao proširi, angažuješ ljude koji su stručni za te oblasti, a ti kao poslodavac koji sve te poslove zna (i teoretski i iz iskustva) u stanju si da uspešno vodiš firmu i stvoriš poslove, ... ali je sve ubitačno teško ako to ne voliš ili ne želiš.

 

[sasasta]

malo sam razmisljao , mozda ne dovoljno ali mislim da bi dobar vid obrazovanja bio sledeci -

osnovna skola 6 godina gde bi se ucile osnove iz svega , zatim srednja skola 4 godine gde bi svi predmeti bili izborni ( naravno od 20 predmeta recimo 8

bi bili izborni uz fizicko i strani jezik obavezni tako da bi svako imao po 10 predmeta) i tu bi se vec biralo prema afinitetima.

dete kome ide matematika i fizika bi islo na te predmete a recimo na biologiju i hemiju ne bi islo.

posle dolaze uskostrucni fakulteti koji se bas bave jednom tematikom i stbvarima oko nje.

tako bi se bolje sortiralo ko je za sta a onaj ko u srednjoj ne odabere recimo matematiku ne bi mogao da upise matematicki dok onaj kome idu jezici bi mogao da u srednjoj

odabere 4 -5 jezika

 

[MidHealer]

malo sam razmisljao , mozda ne dovoljno ali mislim da bi dobar vid obrazovanja bio sledeci -

osnovna skola 6 godina gde bi se ucile osnove iz svega , zatim srednja skola 4 godine gde bi svi predmeti bili izborni ( naravno od 20 predmeta recimo 8

bi bili izborni uz fizicko i strani jezik obavezni tako da bi svako imao po 10 predmeta) i tu bi se vec biralo prema afinitetima.

dete kome ide matematika i fizika bi islo na te predmete a recimo na biologiju i hemiju ne bi islo.

posle dolaze uskostrucni fakulteti koji se bas bave jednom tematikom i stbvarima oko nje.

tako bi se bolje sortiralo ko je za sta a onaj ko u srednjoj ne odabere recimo matematiku ne bi mogao da upise matematicki dok onaj kome idu jezici bi mogao da u srednjoj

odabere 4 -5 jezika

Ovo je, recimo, švajcarski sistem (nešto pojednostavljen, ne važi za sve kantone, ali za većinu):

Legenda:
Kindergarten == obdanište
Primarschule == osnovna škola, od 1. do 4., 5. ili 6. razreda
Sekundarstufe I == "niža" srednja škola, od 5./6./7. do 9. razreda
Sekundarstufe II == "viša" srednja škola: ili Gimnazija, ili FMS (srednja stručna škola) ili zanat sa zanatskom školom (Berufslehre mit Berufsfachschule), 3-4 godine

Iznad toga su Fakulteti i Tehnički fakulteti (Universität/ETH), Učiteljski fakultet (Pädagogische Hochschule), Više škole (Fachhochschule i druge slične ustanove).

Pojednostavljeno, sistem za školovanje na fakultetima i višim školama je ovakav: Dozvolu za upis na fakultete imaju, po pravilu, samo oni koji su završili Gimnazije, zatim oni koji su završili srednje stručne škole (ali sa dodatnim uslovima i ispitima). Dozvolu za upis na Više škole imaju samo oni koji imaju završen zanat (zato su ove škole mnogo više orijentisane na praksu nego, recimo, fakulteti).

Sličan sistem imaju i Nemačka i Austrija (vidi sliku ispod):

Bitna razlika je jedino što u Nemačkoj se "raspodela" vrši već posle osnovne škole (4 ili 6 razreda, zavisno od republike). Onda najbolji idu u Gimnaziju (8 ili 9 godina, do 12. ili 13. razreda, prolaznost na fakultete i sve ostale škole, kao i zanate), u Realschule ("realka", 4-6 godina, do 10. razreda, prolaznost samo do nivoa Više škole i na zanate) i Hauptschule (4-6 godina, prolaznost samo na zanate).

 

[MidHealer]

Mislio sam da govorimo o Srbiji.

U Srbiji sistem (više, a i još) ne postoji, tako da možemo da govorimo samo o "šta bi bilo kad bi bilo".

Pored toga, sistemska rešenja podržana zakonima ne funkcionišu po sistemu "ma ko će to još da radi" - ako je nešto zakonom propisano, onda će se tako i raditi. Ako firma ne želi da zaposli nekog sa zvanjem majstora delimično ili potpuno za potrebe obrazovanja šegrta, onda joj neće ni biti dozvoljeno uopšte da ima šegrte. To je istsistem primenjen na funkcionisanje, recimo, apoteka - u apoteci mora da radi bar jedan diplomirani farmaceut. Ako apoteka ne želi da ga/je zaposli (po sistemu, "u u u, mnogo to skupo, ti diplomirani"), onda nema ni dozvole za rad, te tako nema ni apoteke. Jednostavna stvar.

Da predupredim odmah odgovor u stilu "ali kod nas to ne može, ne ide, neće niko" i tome slično - ako ne može, ne ide i neće to niko, onda ne može ni oporavak industrije, povećanje standarda i kupovne moći. Onda se ne treba ni buniti što nam ide loše, ni bilo šta uvoditi i poboljšavati.

 

[sasasta]

Ovo je, recimo, švajcarski sistem (nešto pojednostavljen, ne važi za sve kantone, ali za većinu):

Pogledajte prilog 364468

ne razumem bas tacno ali izgleda nesto slicno kao moje misli .

eto neka prepisu uz manje izmene proveren recept .

 

[MidHealer]

ne razumem bas tacno ali izgleda nesto slicno kao moje misli .

eto neka prepisu uz manje izmene proveren recept .

Malo sam dopunio moju poruku gore u međuvremenu, dodao sam i prevode i objašnjenja, pogledaj.

 

[franak]

ne razumem bas tacno ali izgleda nesto slicno kao moje misli .

eto neka prepisu uz manje izmene proveren recept .

U sekundarnu školu ide samo ko zasluži ocenama inače mora niže.tj.real ili još niže oberschule.Ako je neko sekundarac ili real mora i tri meseca da se bori ko lav da bi ostao inače ispada.Tako je bilo u Cirihu sada neznam.

 

[KianyRiws]

Ako misliš na dualno obrazovanje u smislu zanata (dva zanata uporedo), možda je to ok. Potpuno mi je besmisleno da šnajderica ne zna da kroji ili obrnuto, takve primere sam sretala kroz posao, pa kad mi dodje na konkurs šnajderica koja ne zna da očita kroj ili krojačica koja nema pojma kojim bodom se šije koji materijal ... ima i u drugim zanatima sličnog što sam sretala, ... taj sistem obrazovanja je ok, jer zanati nisu teški, nema prijemnog, nema mature, ...sam posao koji se radi sa zanatom nije složen. Bio bi problem ako bi se dualno obrazovanje očekivalo u npr. inžinjeriji - zamisli da inžinjer brodogradnje ujedno treba da bude i inženjer za konstrukciju mašina koje služe u brodogradnji - to mogu samo retki.

Sa ili bez dualnog obrazovanja čovek bi trebao da bude motivisan da proširuje svoje znanje i veštine - to je u prirodi čoveka. Međutim, zavladala je potpuna depresija kod većine našeg stanovništva, ne usled nedostatka inteligencije da se nešto ukapira, nego zbog potpune obespravljenosti i poniženosti. Ako uzmeš da je minimalna cena neto časa 121,00 dinara, te da poslodavci gledaju da i to plaćanje izbegnu, da mnogi koji rade - rade na crno, ako rade prijavljeni - rade po ceni koja je daleko ispod svakog ljudskog dostojanstva, ... - gubi se volja za bilo čim.
Bilo bi rešenje preduzetništvo, u smislu da svako iznajmljuje svoj rad onom kome treba, u količini koju može, po ceni koju ugovori, ali ... prevelika je ponuda na tržištu rada u odnosu na tražnju, tj. privreda je u katastrofalnom stanju. Pored toga, treba uzeti u obzir da, ako radnik iznajmljuje svoj rad kao preduzetnik, najveći deo toga što zaradi ide na dažbine. Na nekoj drugoj temi ovog foruma sam dala preračun koliko ostane preduzetniku na naplaćenih 1000 evra - nedovoljno za ikakav normalan život, a s druge strane, naplatiti 1000 evra od onog ko te angažuje da mu radiš je veoma teško.

Slazem se sa tobom da je ovde tesko i sumorno,ali ziv se covek u zemlju ne moze zakopati;sta je-tu je;da je lose-lose je.

Nije teško odraditi nekoliko fakulteta pre 30-te godine. Prvo završiš dve srednje škole IV stepena, jednu koja će ti odrediti profesiju od koje ćeš živeti, a druga je ona za koju imaš smisla ali se od toga ne živi (npr. srednja elektrotehnička + srednja umetnička ili jezička), nakon toga završiš državni fakultet u skaldu sa svojom osnovnom profesijom (npr. elektrotehnički), a uporedo sa tim završiš i neku umetničku akademiju ili filološki fakultet. Kad diplomiraš na elektrotehničkom, onda upišeš još jedan (državni) ekonomski ili pravni. Sve to može i obrnuto (npr. profesija ekonomija ili pravo, sporedno je jezik ili umetnost, naknadno je inžinjerija). Naravno, potrebno je imati i smisla za sve to što učiš, kao i volju (tačnije, ljubav prema onom što učiš), pa nije teško. Dok studiraš, radiš koliko možeš u profesiji koju si odabrao da od nje živiš. Kad stekneš dovoljno iskustva, otvoriš svoju firmu pa radiš i kao inženjer, prevodilac, dizajner, računovođa, pravnik, špediter, ... kad se posao proširi, angažuješ ljude koji su stručni za te oblasti, a ti kao poslodavac koji sve te poslove zna (i teoretski i iz iskustva) u stanju si da uspešno vodiš firmu i stvoriš poslove, ... ali je sve ubitačno teško ako to ne voliš ili ne želiš.

@LjILJA MMM
Liki duso,bi li ti kao moderatorka mogla nekako ovo podebljano i obojeno da stavis negde gde ce to vidljivo da stoji na ovom podforumu,tako kada bilo ko pozeli,a narocito mladji clanovi foruma,da saznaju kako izgleda jedan uspesan put obrazovanja da vidi i nauci iz ovog dragocenog iskustva.Negde,ako treba,da se stavi nova tema i samo ovaj deo posta koji to opisuje,jer bi stvarno bila steta da ovo nestane u beskraju napisanih postova na pdf ekonomija.Hvala unapred!!