da li je zivot kao lutrija

[ariela]

Nesto sam se premisljala da li da ovu temu stavim u rubriku "svastara" jer me ta rec asocira na neku veselu opustenu atmosferu a moja tema to bas i nije...Ali bilo kako bilo necu da ikoga rastuzujem vec eto da malo zajedno pricamo na temu zivota i imamo li pojma koliko je ta nit tanka...Na zalost juce sam bila na najtuznijem mogucem mestu a to je pogreb jedne moje prijateljice...Trebalo je zaista ostati pribran u trenutku kad ne mozete da poverujete da jedna osoba s kojom ste do juce bili bliski i vidjali je tu i tamo kad se moglo jednostavno vise ne postoji....I to za kratko vreme...Bolest je pokosila za samo dva meseca...Mislim tako nekako sa strahom: Kakva je to situacija kad nemas pojma da u tebi ima nesto sto te na kraju dokrajci a da nista ama bas nista ne mozes da ucinis? Nekako mi se cini da to ide kod svih isto...Odes na pregled zbog bzvz bola koji moze da bude bilo sta i tamo ti daju lekove protiv bolova pa te onda opet boli ne pomognu pa odes opet oni te ostave da te ispitaju, pa onda kazu moras na operaciju pa te otvore pa vide da si od glave do pete zahvacen onim zlom koje vise niko ne moze da zaustavi...Onda krenu hemoterapije da eto kazu produze coveku zivot a u stvari sve se zavrsi na obliznjem groblju gde oni koji te ispracaju placu i vrte glavom cudom se cudeci...E pa pre nekoliko nedelja smo bile u setnji sve je bilo ok kako to odjednom sta to bi? nemojte me osudjivati sto pisem ovako o necemu o cemu ne razmisljamo dogod nam se ne desi u blizini...I o ovome treba ponekad, tek da smo svesni da smo izgleda ipak stvarno gosti na ovoj planeti...Pitam se zato je li zivimo zivot kao na lutriji...samo ovog puta niko ne zeli da izvuku njegov broj zar ne?

 

[BORKETA]

Мислим да нисмо свесни чињенице да смо само гости да овој планети...и да ћемо једном и ми бити ти који ћемо добити позив од Свевишњег. Све док нам се то не догоди у близини...е онда мало се замислимо...само што и то релативно брзо прође...и даље ћемо траћити дане на особе које то не заслужују само да не би биле саме...и даље ћемо све што би нас усрећило почети да радимо од сутра, јер нас мрзи...и даље ћемо свашта нешто одлагати за неко сутра...за неку будућност...као да нам је неко гарантује...па смо сигурни да ћемо у тој некој будућности наћи времена за све оно ....
Зато сам ја поборник...живи данас (пише све лепо у мом потпису)...пуним плућима...и све...ако може нека се деси нешто што треба јуче...ако може...
Можда и због тога што сам у раној младости била на ивици... и хвала Богу сада сам ту...од тада сасвим другачије размишљам.
,,Данас,, је мој дан...и стварно се трудим да из сваког дана извучем максимум...јер сам сваки дан свесна баш тога....да је само данас 27. март 2009. године и да се никада...али никада неће вратити...и ако га протраћим...протраћила сам га за навек...
Оно није да ми сваки дан све успе...али сам се макар потрудила...па не може баш све увек...али ако има воље онда су дани који су твоји и испуњени у већини...

 

[луталица]

Пре свега саучешће...Тешко је то када изгубиш неку драгу особу...

Организам је трошни материјал, који је од нашег првох удаха у породилишту почео да стари, па самим тим и да умире.Смрти нисмо потпуно свесни, покушавамо да не мислимо на њу, али ето она сврати када се не надамо (никада се и не надамо).
Наравно да је живот лутрија.Живот је позорница дођеш, видиш и одеш.Али та представа има написан трећи чин, који је лоше написан
Ево сада ја када устанем са ове столице (мало сам се укочио) и када одем до купатила да се истушрам, могу да се оклизнем у кади и БУМ.Али не оптерећујем се тиме (као и већина нас).Имамо само ЈЕДАН живот, који НИЈЕ вечан.Па ваљда је и лепота у томе да није вечанЊега треба да искористимо како ми хоћемо и нико не треба да нам се меша, једино може да саветује, нико нема права да нам се меша.Живимо са тим сазнањем да наша мајка или отац већ сутра могу да умру.Али шта можемо да урадимо.Ништа.Да живимо са њима и да будемо захвални сваког јутра што су живи и што ја имам прилике да будем нечије дете, понос, нечији смисао живота.Знате живот је чудо.Зашто ја нисам могао да завршим у ВЦ шољи када се мој отац самозадовољавао (можда је мало неумесно, али је чињеница) него сам све оне силне сперматозоиде престигао, као и сви ви што читате ово, и родио се.Били сам најјачи, најупорнији, најиздрживљиви од њих десетина хиљада или колико их већ има.Зато је јако незахвално према себи и према тој ,,прилици да искусимо живот" извриштити самоубиство...Имамо два типа људи (мало сам претерао, али мислим да је тако)Први размишљају овако:За већину људи, време је као ружно време: стану и чекају да прође.

Џек Лондон

А за друге:,,Сматрај сваки дан као један цео отпочет и завршен живот, а не као део.Нека се сваки твој дан одрони од тебе као један човек са којим ћеш желети да се опет састанеш као са пријатељем и да га без стида покажеш васиони".

 

[Transcendental]

sve shto se deshava, deshava se sa razlogom, svaki dogadjaj ima unapred predodredjeni uzrok koji se ne mozhe promeniti, izbor ne postoji, postoji samo iluzija izbora
nachin na koji ce svako od nas prozhiveti zhivot je unapred definisan

 

[луталица]

Мислим да нисмо свесни чињенице да смо само гости да овој планети...и да ћемо једном и ми бити ти који ћемо добити позив од Свевишњег. Све док нам се то не догоди у близини...е онда мало се замислимо...само што и то релативно брзо прође...и даље ћемо траћити дане на особе које то не заслужују само да не би биле саме...и даље ћемо све што би нас усрећило почети да радимо од сутра, јер нас мрзи...и даље ћемо свашта нешто одлагати за неко сутра...за неку будућност...као да нам је неко гарантује...па смо сигурни да ћемо у тој некој будућности наћи времена за све оно ....
Зато сам ја поборник...живи данас (пише све лепо у мом потпису)...пуним плућима...и све...ако може нека се деси нешто што треба јуче...ако може...
Можда и због тога што сам у раној младости била на ивици... и хвала Богу сада сам ту...од тада сасвим другачије размишљам.
,,Данас,, је мој дан...и стварно се трудим да из сваког дана извучем максимум...јер сам сваки дан свесна баш тога....да је само данас 27. март 2009. године и да се никада...али никада неће вратити...и ако га протраћим...протраћила сам га за навек...
Оно није да ми сваки дан све успе...али сам се макар потрудила...па не може баш све увек...али ако има воље онда су дани који су твоји и испуњени у већини...

Браво...Јако је тешко испунити један минут садржајем који траје 60 секунди.Изгледа да људи не живе тренутак.Када им се дешава нешто ружно они чекају да проће тај трен, а опет када им се дешава нешто лепо све стрепе крају те среће.Живот је САДА.Зашто се оптерећивати прошлоћу, то је било,не можеш да мењаш, то си тако урадио, то си био ти и нема разлога око тога разбијати главу. а будућност, ко још може да зна будућност.

Ајнштајн:Никада не размишљам о будућности, и онако пребрзо дође...

 

[луталица]

sve shto se deshava, deshava se sa razlogom, svaki dogadjaj ima unapred predodredjeni uzrok koji se ne mozhe promeniti, izbor ne postoji, postoji samo iluzija izbora
nachin na koji ce svako od nas prozhiveti zhivot je unapred definisan

Не слажем се.Нисмо ми марионете.Не постоје никакви конци који ти одрећују живот.Свако све може.Судбина не постоји, то је илузија.Сами одрећујемо свој живот (наравно да спољни утицаји имају удео у томе, понекад и пресудни), али увек имамо избор.Није Хитлеру била судбина да уради то што је урадио.Он је урадио онако како јер хтео и желео.Нико њему није наредио да постане нациста, нико му није наредио да сврати у Михенску кафану.Сами смо одговорни за своје последице.

 

[Transcendental]

Не слажем се.Нисмо ми марионете.Не постоје никакви конци који ти одрећују живот.Свако све може.Судбина не постоји, то је илузија.Сами одрећујемо свој живот (наравно да спољни утицаји имају удео у томе, понекад и пресудни), али увек имамо избор.Није Хитлеру била судбина да уради то што је урадио.Он је урадио онако како јер хтео и желео.Нико њему није наредио да постане нациста, нико му није наредио да сврати у Михенску кафану.Сами смо одговорни за своје последице.

sad moram ici, al odgovoricu ti uveche

 

[BORKETA]

Браво...Јако је тешко испунити један минут садржајем који траје 60 секунди.Изгледа да људи не живе тренутак.Када им се дешава нешто ружно они чекају да проће тај трен, а опет када им се дешава нешто лепо све стрепе крају те среће.Живот је САДА.Зашто се оптерећивати прошлоћу, то је било,не можеш да мењаш, то си тако урадио, то си био ти и нема разлога око тога разбијати главу. а будућност, ко још може да зна будућност.

Ајнштајн:Никада не размишљам о будућности, и онако пребрзо дође...

Или што каже Свето писмо: парафразирам не могу се тачно сетити: не треба мислити за сутра јер је доста овом дану зла свога...ко разуме схватиће...а ко не разуме шта му ја могу...

 

[Joy_sunset]

Ne slažem se da je naša sudbina već unapred određena...Verujem da svako od nas, na neki način i do nekih granica, sam sebi kroji sudbinu...
Verujem da svako zato ima i svoje zašto, što bi reklo da verujem da svačija smrt ima razlog iza sebe...Nije to baš sad k'o lutrija, ono, kad umreš, umr'o si, tako ti se samo strefilo, slučajnost ili loša sreća...Uopšte ne mislim da je tako, baš zato što verujem da se sve dešava sa nekim razlogom...

 

[Milanche.at]

ja ovo sve nemog da citam