Da li je svaki nacionalista potencijalni fašista?

[salko dinamitas]

Zabole nas uvce sta ti Musliman ateista iz SveCke mislis.

Da te zabole uvo ne bi odgovarao

 

[V.M.Dokolenko]

Kad unesete onu vašu polovinu teritorije MHF u okvire srpske države onda možete računati da će srpska politika više uvažavati vaše stavove i interese.

A evo i kapetanamarka, druga smjena alias Gruban. Srboizdajnika i prodane duse.

 

[Gruban]

Da te zabole uvo ne bi odgovarao

Dokolenko je Musliman ili Bošnjak kao i ti.

 

[Гамбино]

Autor: Xosé M. Núñez Seixas, istoričar i profesor universidade de santiago de compostela
Nacionalizam se često povezuje s desničarskom politikom i autoritarnim režimima širom sveta. U demokratskim društvima, termin „nacionalizam“ često nosi prizvuk nacionalnog šovinizma – ideje o superiornosti sopstvene nacije i građana – ali slika je složenija nego što se čini.

Granica između patriotizma i nacionalizma nije jasna, razlikuju se samo po stepenu intenziteta. Ljubav prema domovini može se lako razlikovati od ekstremnog nacionalizma, koji često uključuje isključivost i ksenofobiju. Patriotizam je oblik slabijeg nacionalizma, dok radikalni nacionalizam često vodi ka netoleranciji.
Dodatnu složenost donosi subnacionalni ili manjinski nacionalizam, koji se češće vezuje za levičarske i progresivne ideje. Mnoge političke stranke širom sveta koriste termin „nacionalista“ bez desničarskih konotacija, predstavljajući naciju kao sredstvo emancipacije i samoodređenja određenog teritorijalnog entiteta.
Primeri uključuju Nacionalnu partiju Surinama (1946), Baskijsku nacionalističku stranku (1895), Škotsku nacionalnu partiju (1934) i Galicijski nacionalistički blok (1982). Neki od istaknutih levičarskih pokreta, poput irskog Sinn Féina, imaju snažnu nacionalističku ideologiju, dok drugi, poput velškog Plaid Cymru, promovišu eko-socijalističke principe.
To ne znači da su manjinski ili subnacionalni nacionalizmi imuni na uticaj radikalne desnice. Belgijska stranka Vlaams Belang i Katalonska alijansa su savremeni primeri krajnje desnog manjinskog nacionalizma. Ako se osvrnemo na prošlost, Organizacija ukrajinskih nacionalista i Flamanska nacionalna unija zauzimale su sličan politički prostor tokom međuratnog perioda.
Uprkos ovim nijansama, nacionalistička ideologija često lako sklizne ka fašizmu. Oživljavanje etničkog nacionalizma krajem dvadesetog veka dodatno je učvrstilo ovu vezu, često se oslanjajući na koncepte nativizma i populizma da bi podstaklo pokrete poput Trampovog „Make America Great Again“, Putinovog iredentizma i hindu nacionalizma (Hindutva) u Indiji.
Malo ko bi osporio da fašizam naglašava značaj nacije ili da je nacionalizam stub svake fašističke ideologije, ipak, veza između nacionalizma i fašizma ostaje nedovoljno istražena.

Etnički nacionalizam i rođenje fašizma
Fašistička ideologija se često smatra neizbežnim ishodom etničkog nacionalizma iz XIX veka. Podstaknuta evropskim imperijalizmom i Velikim ratom, ideja nacije postajala je sve više šovinistička, rasistička i ksenofobična.
Ovo etničko skretanje nacionalizma bilo je ključno u njegovom pretvaranju u instrument fašizma, kao i u oblikovanju različitih verzija radikalne desnice, od „fašistizovanog“ konzervativizma do eksplicitnih autoritarnih režima.
U većini teorija o fašizmu, nacionalizam je povezan sa idejom nacije kao organske celine, gde su kriterijumi za pripadnost zasnovani na „objektivnim“ istinama kao što su jezik, krv i tlo, istorija i tradicija. Međutim, koncepti poput porekla, istorije i teritorije nisu isključivo fašistički ili autoritarni. Mnoge od ovih karakteristika mogu se naći i u liberalnim i republikanskim definicijama nacije, koje podrazumevaju „kulturnu zajednicu“ unutar koje se gradi građansko društvo.
Mnogi savremeni progresivni politički pokreti u Evropi – poput irskog Sinn Féina – imaju korene u radikalnom nacionalizmu iz ranog XX veka, ali danas zastupaju otvoren i tolerantan pogled na društvo, suprotan fašizmu.
Dakle, svaki fašista jeste nacionalista, ali nije svaki nacionalista, čak ni potencijalno, fašista. Ovo postavlja pitanje kako tačno fašizam koristi nacionalizam za ostvarenje svojih ciljeva. Po mom mišljenju, postoji specifičan fašistički koncept i upotreba nacionalizma.

Fašistički nacionalizam, u pet tačaka


Fašisti vide naciju kao jedinstvenu organsku celinu koja povezuje ljude ne samo kroz njihovo poreklo, već i kroz trijumf volje. Kao takva, ona postaje pokretačka i ujedinjujuća snaga koja mobilizuje mase ka zajedničkom cilju. Međutim, fašisti moraju da prisvoje nacionalizam kako bi ga prilagodili svojim interesima.

Da bi služila fašizmu, ideja nacije mora biti usklađena sa ključnim principima fašističke ideologije: konceptom revolucije, korporativnom vizijom društvenog poretka, čistoćom rase (definisane biološki ili kulturno) i društvenom relevantnošću iracionalnih vrednosti. Raznovrsnost nacionalističkih tradicija takođe doprinosi geografskoj heterogenosti fašizma.
Iako nacionalizam počiva na starim komponentama, fašizam ih je spojio u novu ideju. Tako je nastao „generički“ fašistički koncept nacije, koji se može raščlaniti na najmanje pet specifičnih karakteristika:

1. Paramilitaristički pogled na društvene veze i nacionalni karakter: Nacija se stalno nalazi u stanju vojne pripravnosti, što znači da su vojničke vrednosti discipline, jedinstva komandovanja i žrtvovanja iznad svih individualnih prava. Celokupan društveni poredak oblikovan je prema paramilitarnoj strukturi, zbog čega društvo postaje svojevrsna kasarna. Ovo objašnjava i sklonost fašizma ka teritorijalnom ekspanzionizmu, težnji ka imperiji i ratu – faktori koji omogućavaju da se nacija neprekidno ujedinjuje i mobilizuje oko zajedničkog cilja.
2. Darvinistički pogled na društvo – „opstanak najjačih“: Ovakav pristup vodi ka isključivanju „drugih“ (definisanih kroz rasne, kulturne, jezičke ili druge razlike), verovanju u apsolutni suverenitet sopstvene nacije i opravdanju nasilja nad neprijateljima, kako unutrašnjim tako i spoljnim. Kao prirodna posledica ovakvog pristupa nastaje imperijalizam, koji proizilazi iz afirmativnog karaktera nacije.
3. Nacija iznad svega, uključujući religiju: Fašističke vlade su u teoriji uvek bile nezavisne od religije. Gde god su došle na vlast, fašistički pokreti su sklapali određene sporazume sa crkvom, ali fašizam uvek postavlja religiju i Boga na podređeno mesto u svojoj hijerarhiji principa – bilo eksplicitno ili implicitno. Nacija ostaje apsolutni prioritet.
4. Jedinstvo države, kulture i nacije: Kada je reč o odnosu između nacije i države, fašistička nacija se ne nalazi ni iznad ni ispod države. Ona se istovremeno poistovećuje sa državom, ali je i prevazilazi – koncept poznat kao „nacional-etatizam“.
5. Slepa vera u harizmatičnog vođu: Fašistička ideja nacije zahteva apsolutno poverenje u jednog, svemoćnog vođu. U nacističkoj Nemačkoj ovaj princip je bio poznat kao Führerprinzip, ideja da reč Führera ima veću težinu od bilo kog pisanog zakona. Ovo preobražava figuru nacionalnog heroja ili utemeljitelja iz XIX veka u nešto daleko uzvišenije. Fašistički vođa prisvaja i utelovljuje osobine svih nacionalnih heroja koji su mu prethodili.
   
   ------------------------------------------
   Da li je Srbija, pod vođstvom SNS-a i AV-a, na korak od fašizma, ili je AV zapravo fašista?
   Da li bi studenti trebalo da prihvate socijalističke principe i socijalizam ?

Аутор је све добро написао, једино ти квариш тим глупостима о АВ као неком националисти и студентима као социјалистима.
Баш онако незрело размишљање.

 

[Straks92]

Аутор је све добро написао, једино ти квариш тим глупостима о АВ као неком националисти и студентима као социјалистима.
Баш онако незрело размишљање.

Većina ljudi koji podržavaju Vučića jesu nacionalisti, od anonimnih do poznatih. Sa druge strane većina podržavalaca studenata jesu neki levičari i cene Jova Bakića. Mada Milan Milenković kaže da se studenti uopšte ne bave socijalnim pitanjima i radnicima pa samim tim su za kapitalizam.

 

[mario80]

Nacionalizam i fašizam i jesu identični pojmovi.

Zato nikad ne čujete da neki fašista najoštrije osudi nacionalizam

Isto sranje drugo pakovanje.

 

[Гамбино]

Većina ljudi koji podržavaju Vučića jesu nacionalisti, od anonimnih do poznatih. Sa druge strane većina podržavalaca studenata jesu neki levičari i cene Jova Bakića. Mada Milan Milenković kaže da se studenti uopšte ne bave socijalnim pitanjima i radnicima pa samim tim su za kapitalizam.

Какве везе ромска популација има са српским национализмом?
Друго, какве везе друге националне мањине имају са српским национализмом ?
Треће, мафија не повезује људе по некој националној припадности, нити по некој идеологији, већ је то интересна група.
Зашто неко не може бити за капитализам и у исто време се бавити социјалним питањима ? Нећемо ваљда да се враћамо у комунизам, како би решавали социјална питања, када знамо да је комунизам отерао у глад многе народе, а Кина је пример како је капитализам их извукао из беде и не само то, него како их је лансирао као сада најјачу силу света.

Ценим и ја Бакића, па сам далеко од левичара.
Не знам како си дошао до закључка да су студенти већином левичари...

 

[Гамбино]

Hitlerova ekonomija je bila potpuno levicarska, nalik danasnjoj Srbiji i Rusiji, gde privatni kapital nije smeo da kaze nista, bez nadleznog Gestapo oficira. Imali su klasicne socijalisticke mere poput kontrole cena, trziste nije prakticno postojalo, a sam privatni kapital, kao sto rekoh, je bio potpuno kontrolisan. To je bila klasicna levicarska ekonomija.

То је тачно, али Хитлера нико не памти по економској политици, него по ратној политици и расистичкој пропаганди.

 

[mario80]

То је тачно, али Хитлера нико не памти по економској политици, него по ратној политици и расистичкој пропаганди.

Koja ekonomija leba ti? Praviš tenk sa kojim ćeš da ubijaš i pljačkaš?

 

[Гамбино]

Koja ekonomija leba ti? Praviš tenk sa kojim ćeš da ubijaš i pljačkaš?

То јесте била доминантна економија, мислим војна, посебно када су почели ратови, али није Хитлер ушао у ратове чим је дошао на власт, тако да је имао и друге гране привреде, али почетком рата, то је била отворена пљачкашка политика, уз мањи обим принудног рада пре рата и много већи обим принудног рада током рата.

И јесте та наци економија слична руској и кинеској економији, где постоји капитализам, али је под строгом контролом државе, односно владајуће партије.

Вучићева Србија нема везе са тим, јер све те три економије су независне у великим државама, док АВ Србија је обична колонија и мала држава.

 

[Banovic Strahinja]

Зашто неко не може бити за капитализам и у исто време се бавити социјалним питањима ? Нећемо ваљда да се враћамо у комунизам, како би решавали социјална питања, када знамо да је комунизам отерао у глад многе народе, а Кина је пример како је капитализам их извукао из беде и не само то, него како их је лансирао као сада најјачу силу света.

Kinu niti je kapitalizam izvukao iz bede, i Kina jos uvek je (u nekoj njihovoj varijanti) socijalisticka zemlja.
Sto se kapitalizma tice- kao sto se moze videti na zapadu- nakon par decenija social-demokratije tj Keynes-ovog modela nejednakost bila na najmanjoj razini i razlike u platama radnika i rukovodioca i bankara nije bila ni blizu toliko drasticna kao sada, od kako je neoliberalni kapitalizam stupio na veliku scenu- tako je i nejednakost eksplodirala, razlike u platama itd- zato sto u socijalizmu i socijaldemokratiji drzava imala mnogo vecu ulogu i imala je mehanizme s kojima je radila na smanjenju nejednakosti- ukljucujuci i vise poreze; s dolaskom neoliberalizma je uloga drzave smanjena i nejednakosti su pocele da skacu u nebo, broj miliionera je skocio, zatim se pojavio broj milijardera, zatim multimilijardera, jer sta rade neoliberalni kapitalisti- smanjuju ulogu drzave i smanjuju poreze- od cega najvise imaju koristi krupni kapitalisti, zasto su najbogatiji amerikanci potrcali da podrze Trump-a?
Zato sto nacionalizam ide ruku pod ruku s kapitalizmom- uvek klasicna prica- mi ili oni, postoji niz nacina na koji bi SAD i Kina mogli uspesno da saradjuju, ali ne za americke nacionaliste jer za njih je ili, a to je ta nacionalisticka prica gde uvek mora biti neprijatelj,
a druga stvar je zasto je Trump-u evropa trn u oku? Upravo zbog bolje socijalne politike i cinjenica da evropski radnici imaju mnogo bolja prava i duzi zivotni vek i pre svega zbog niza regulacija koji koliko-toliko sprecavaju da sirovi kapitalizam skroz poseje svoju pustos.
U evropi najvece nejednakosti i nezadovoljstvo gradjana se vidi u zemljama koje su vise prigrlile neoliberalizam, a najbolje je u drzavama gde je najmanje primenjen- npr u Skandinaviji koji imaju dosta velike socijalne programe, velike poreze itd...
Uglavnom poruka je da su nacionalisticke price idiotizam, a da se treba vise posvetiti socijalnim i ekonomskim pitanjima.

 

[miance189]

Postojao je tzv Z4 plan, koji je Milan Babic hteo da prihvati, ali je bio sabotiran od strane Milosevica, on je na kraju potpisao taj plan, ali to je vec bilo uoci Oluje i vec je bilo kasno. Takodje ne treba zaboraviti da se Milosevic neprijateljski postavio prema zapadu i vukao je sve moguce pogresne korake, i na kraju mso dobili pogresnu stranu batine, tragedija je sto se Srbija pocela izvlaciti iz gliba nakon pada Milosevica, ali je na kraju pobedom .

Opet lupetas teske gluposti...

Babic i Martic nisu hteli da prihvate plan Z4

Upravo je Babic u Hagu rekao da je Milosevic bio za plan Z4.

Babic je prihvatio plan dva dana pred Oluju,a imao je pre toga vremena koliko je hteo,ali se kasno setio.


I ono drugo ti je teska glupost.
Milosevic se tih godina 1994 1995 nije neprijateljski postavio prema zapadu vec je pokusavao da saradjuje i balansira glumeci mirotvorca...

Sve si pobrkao i okrenuo...ali to je tako kada se istorija uci preko interneta...

 

[Гамбино]

Kinu niti je kapitalizam izvukao iz bede, i Kina jos uvek je (u nekoj njihovoj varijanti) socijalisticka zemlja.
Sto se kapitalizma tice- kao sto se moze videti na zapadu- nakon par decenija social-demokratije tj Keynes-ovog modela nejednakost bila na najmanjoj razini i razlike u platama radnika i rukovodioca i bankara nije bila ni blizu toliko drasticna kao sada, od kako je neoliberalni kapitalizam stupio na veliku scenu- tako je i nejednakost eksplodirala, razlike u platama itd- zato sto u socijalizmu i socijaldemokratiji drzava imala mnogo vecu ulogu i imala je mehanizme s kojima je radila na smanjenju nejednakosti- ukljucujuci i vise poreze; s dolaskom neoliberalizma je uloga drzave smanjena i nejednakosti su pocele da skacu u nebo, broj miliionera je skocio, zatim se pojavio broj milijardera, zatim multimilijardera, jer sta rade neoliberalni kapitalisti- smanjuju ulogu drzave i smanjuju poreze- od cega najvise imaju koristi krupni kapitalisti, zasto su najbogatiji amerikanci potrcali da podrze Trump-a?
Zato sto nacionalizam ide ruku pod ruku s kapitalizmom- uvek klasicna prica- mi ili oni, postoji niz nacina na koji bi SAD i Kina mogli uspesno da saradjuju, ali ne za americke nacionaliste jer za njih je ili, a to je ta nacionalisticka prica gde uvek mora biti neprijatelj,
a druga stvar je zasto je Trump-u evropa trn u oku? Upravo zbog bolje socijalne politike i cinjenica da evropski radnici imaju mnogo bolja prava i duzi zivotni vek i pre svega zbog niza regulacija koji koliko-toliko sprecavaju da sirovi kapitalizam skroz poseje svoju pustos.
U evropi najvece nejednakosti i nezadovoljstvo gradjana se vidi u zemljama koje su vise prigrlile neoliberalizam, a najbolje je u drzavama gde je najmanje primenjen- npr u Skandinaviji koji imaju dosta velike socijalne programe, velike poreze itd...
Uglavnom poruka je da su nacionalisticke price idiotizam, a da se treba vise posvetiti socijalnim i ekonomskim pitanjima.

Није шија, него врат, чим су увели приватно власништво, стране инвестиције, предузетништво, конкуренцију, што су карактеристике капиталистичког система, шта је то друго неко капитализам који је под контролом државе, односно партије.
Кина јесте социјалистичка у политичком смислу и делимично у економском, али примењује тржишне механизме у значајној мери, па многи Кину данас описују као државни капитализам.

 

[mario80]

Ne, socijalizam je zabluda.

Seti se koliko ste čekali za veknu hleba u SSSR

25 minuta da se ispeče.

 

[Гамбино]

Сваки националиста јесте потенцијални фашиста, али и сваки левичар је потенцијални комуниста, значи стаљиниста.

Био сам у Пекингу и једног дана сам отишао до њихове велике бувље пијаце. У једној продавници сувенира сам био шокиран, јер сам нашао статуу Хитлера.
И онда после размишљам, како је могуће то да се деси у комунистичкој Кини, али нити је Кина комунистичка, нити су они имали додирних тачака са белцима, односно Немцима, јер њих занимају само јапански злочини.
Не би ме чудио да већина Кинеза и не зна како је Хитлер изгледао, као што ми не знамо главне носиоце јапанског злочиначког режима.