Holy1
Ističe se
- Poruka
- 2.670
Добар дан, ауторска тема.
Занима ме, ваше мишљење у везу феномена смрти (оставите сад научне, религијске и друге догме).
Посветимо се обичној дискусији. Зашто људи мисле да знају да је смрт крај, а нико још никада није био на "том месту"? Како можеш бити убеђен у нешто што не видиш?
Моје мишљење је да је смрт само део сета. Исто као што имамо ЈАВУ, САН, МАШТУ, тако имамо и СМРТ. Све те димензије су познате човеку.
Сигурно је свако доживео нпр..Седим у клупи на парку и застанем, замислим се (одлутан на неко место) и упитам се "Како ми се звао другар из детињства?" и добијем информацију Милош или исто тако замислим се (одлутам на неко место) и упитам се, "а где су ми кључеви од стана?" Шта мислите где сте ви на тренутак одлутали? Где је то место? То место није опипљиво и није лако сазнатиљиво, али је сваком добро познато и постојано..
О сну..Ми доживљавамо снове. Некада су наши снови толико "ставарни" да заиста имамо утисак када се пробудимо да се то нешто у сну десило стварно, па нас утисак из сна држи дани..Ми у сну перципирамо са чулима, или барем ја мислим да је то симулација. Колико пута сам сањао да "видим" зграде друге људе, да "чујем" говор других људи, да "опипавам" ствари - дакле имамо неку врсту симулације чула вида, додира, слуха, њуха итд. Моја мама ми је увек причала када је покушавала да остави пушење да ју је непушење толико мучило да је по неколико ноћи сањала како дувани цигарете, али се добро сећа осећаја задовољства изазваног у сну приликом пушење..Дакле осећаја је никотин, мирис цигарете и сл.. Зашто ово причам? Па да ли је неко од вас сањао да пада са неке велике висине и истог трена се пробудио или да вас је неко упицао у сну? Сви се пробудимо, углавном. Зашто? Зато што смо променили димензију. Верујем да је исти принцип и на "јави" тј на овом појавном свету који сада доживљавамо у будном стању - када човек умре, тог тренутка он се буди у неким сасвим новим околностима тј новој димензији. Наш проблем је што ми сан доживљавамо као нешто мање битно када се пробудимо, а ми у сну не кажемо "Пих ове зграде, ови људи то су све глупости то ништа није стварно.." - грешимо када сан тумачимо и будног стања.
Питаће људи "Добро ако је ово заиста као што тврдиш, како се онда нико из тог стања смрти није вратио у ово будно стање и посведочио?"
А да ли је неко од вас сањао, па се пробудио, па се опет вратио у исти сан који је сањао? Хоћу да кажем то су све сетови, сеоба свесног дела свести по сетовима.
Занима ме, ваше мишљење у везу феномена смрти (оставите сад научне, религијске и друге догме).
Посветимо се обичној дискусији. Зашто људи мисле да знају да је смрт крај, а нико још никада није био на "том месту"? Како можеш бити убеђен у нешто што не видиш?
Моје мишљење је да је смрт само део сета. Исто као што имамо ЈАВУ, САН, МАШТУ, тако имамо и СМРТ. Све те димензије су познате човеку.
Сигурно је свако доживео нпр..Седим у клупи на парку и застанем, замислим се (одлутан на неко место) и упитам се "Како ми се звао другар из детињства?" и добијем информацију Милош или исто тако замислим се (одлутам на неко место) и упитам се, "а где су ми кључеви од стана?" Шта мислите где сте ви на тренутак одлутали? Где је то место? То место није опипљиво и није лако сазнатиљиво, али је сваком добро познато и постојано..
О сну..Ми доживљавамо снове. Некада су наши снови толико "ставарни" да заиста имамо утисак када се пробудимо да се то нешто у сну десило стварно, па нас утисак из сна држи дани..Ми у сну перципирамо са чулима, или барем ја мислим да је то симулација. Колико пута сам сањао да "видим" зграде друге људе, да "чујем" говор других људи, да "опипавам" ствари - дакле имамо неку врсту симулације чула вида, додира, слуха, њуха итд. Моја мама ми је увек причала када је покушавала да остави пушење да ју је непушење толико мучило да је по неколико ноћи сањала како дувани цигарете, али се добро сећа осећаја задовољства изазваног у сну приликом пушење..Дакле осећаја је никотин, мирис цигарете и сл.. Зашто ово причам? Па да ли је неко од вас сањао да пада са неке велике висине и истог трена се пробудио или да вас је неко упицао у сну? Сви се пробудимо, углавном. Зашто? Зато што смо променили димензију. Верујем да је исти принцип и на "јави" тј на овом појавном свету који сада доживљавамо у будном стању - када човек умре, тог тренутка он се буди у неким сасвим новим околностима тј новој димензији. Наш проблем је што ми сан доживљавамо као нешто мање битно када се пробудимо, а ми у сну не кажемо "Пих ове зграде, ови људи то су све глупости то ништа није стварно.." - грешимо када сан тумачимо и будног стања.
Питаће људи "Добро ако је ово заиста као што тврдиш, како се онда нико из тог стања смрти није вратио у ово будно стање и посведочио?"
А да ли је неко од вас сањао, па се пробудио, па се опет вратио у исти сан који је сањао? Хоћу да кажем то су све сетови, сеоба свесног дела свести по сетовима.
