Da li je savremeni politicki sistem kakvog danas poznajemo de facto - mrtav?

  • Začetnik teme Začetnik teme Parun
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Parun

Poznat
Poruka
7.760
Savremeni politicki sistemi u tzv zemljama "demokratije" bilo da se radi o zemljama Zapada, Istoka, Azije ili Amerike su uglavnom "nasledjeni" ili "preslikani" resenjima koja je ponudila Americka (R)Evolucija krajem 18 veka. U osnovnom to su Republika, Sekularna Drzava i Visepartijski sistem kao osnova dijaloga u drustvu. Osnove americkog sistema, koji se eksportuje kao model za sve ostale zemlje, je star vise od 2 veka i nije od 1780-ih pretrpeo korenite izmene. Sistem tada jos u nastajanju je pravljen prema potrebama pobunjenih kolonija koje su bile pod vlascu britanske krune. Specificni geografski, politicki i istorijski uslovi su kreirali politicki sistem koji je tada odgovarao naciji u formiranju koja je zelela da se zauvek oslobodi aristokratskog evropskog nasledja i izgradi novi svet, u cemu je i uspela.

Sasvim je ocigledno medjutim da je ovaj americki sistem koji je vekovima i decenijama portretisan kao idealan za sve nacije odigrao svoju ulogu a bez ikakvih sustinskih izmena postao je neefikasan i zastareo, da je mnoge drzave (ukljucujuci i samu USA) doveo na ivicu propasti i da zahteva ne samo radikalne izmene vec i trazenje novih i alternativnih puteva.

Na ovu pomisao sam dosao citajuci knjigu "American Creation" istoricara Joseph J Ellisa
 
Poslednja izmena:
Ne bih se složio da je taj sistem zastareo.

Ono što se sa njim događa u njegovoj postojbini u prošlih 100 godina je njegova zloupotreba, njegovo izvrtanje, a sve u cilju ostvarivanja interesa najkrupnijeg kapitala.

A to se naravno, preslikava na ceo svet, koji taj sistem pokušava da implementira.

Sama cinjenica da postoji mogucnost zloupotrebe, i to u duzem istrorijskom periodu, znaci da sistem nije u stanju da zastiti sam sebe a da ne govorimo o idejama i idealima zbog kojih je i kreiran. Kada je kreiran u njegovoj postojbini nije postojao krupni kapital, vec je tada Amerika smatrana za svetsku periferiju kako se u Londonu govorilo samo "korak od divljastva", a kapital je pozajmljivan tada uglavnom od Amsterdamskih bankara. Ocigledno je da kreatori sistema nisu tada mogli da predvide mnogo stvari koje ce tek doci na scenu, pa u tom smislu nisu ni osmislili zasitne mehanizme.
 
Prosečan čovek, je neobrazovan, prost, ispodprosečne inteligencije i ne može se očekivati da će takav čovek uspeti da prepozna i odabere ono što je dobro za državu, pa i njega samog. Zato je demokratiji kao vladavine većine samo paravan za sprovođenje istih onih interesa oligarha koji su bili sprovođeni pod autokratijom, samo za razliku od autokratie gde se znalo ko šta radi i ko je odgovoran za nešto, u demokratiji se svi kriju iza "institucija"!!
 
Sama cinjenica da postoji mogucnost zloupotrebe, i to u duzem istrorijskom periodu, znaci da sistem nije u stanju da zastiti sam sebe a da ne govorimo o idejama i idealima zbog kojih je i kreiran. Kada je kreiran u njegovoj postojbini nije postojao krupni kapital, vec je tada Amerika smatrana za svetsku periferiju kako se u Londonu govorilo samo "korak od divljastva", a kapital je pozajmljivan tada uglavnom od Amsterdamskih bankara. Ocigledno je da kreatori sistema nisu tada mogli da predvide mnogo stvari koje ce tek doci na scenu, pa u tom smislu nisu ni osmislili zasitne mehanizme.

Nema sistema koji garantuje sigurnost od zloupotreba.

Kao što nema ni sistema koji svima odgovara. Lično sumnjam da bi američki sistem odgovarao jednoj Kini, ili Rusiji.

Ali je činjenica da se njihov model državnog kapitalizma, dok nije postao potpuno podređen monopolima i krupnom kapitalu, pokazao kao najuspešniji u istoriji.
 
Prosečan čovek, je neobrazovan, prost, ispodprosečne inteligencije i ne može se očekivati da će takav čovek uspeti da prepozna i odabere ono što je dobro za državu, pa i njega samog. Zato je demokratiji kao vladavine većine samo paravan za sprovođenje istih onih interesa oligarha koji su bili sprovođeni pod autokratijom, samo za razliku od autokratie gde se znalo ko šta radi i ko je odgovoran za nešto, u demokratiji se svi kriju iza "institucija"!!

Prosečan čovek je pre svega sebičan. Na prvom mestu mu je njegov interes, i često je voljan da radi nekog svog uskog interesa ugrozi i interese drugih ljudi, i zajednice u celini.

Prosečan pojedinac želi da vozi bolji auto od komšije, želi da zarađuje više od komšije, želi da mu žena bude lepša od komšijine (mada bi rado "smotao" i komšijku, ako se slože kockice), a nije gadljiv ni na to da drugima diktira i određuje kako da se ponašaju i kako da misle...

Zato svaki sistem koji negira ljudsku prirodu, ne može da opstane. Primer su plemeniti ciljevi komunizma/socijalizma, koji su se u praksi pretvorili u nešto sasvim suprotno...

U tom smislu je sistem koji je funkcionisao, i još uvek formalno funkcioniše u SAD (samo formalno) verovatno najpribližniji ljudskoj prirodi...

Problem tog sistema (kao i ovoga što mi imamo u Srbiji) je što su nestali kontrolni mehanizmi koji su bili u stanju da očuvaju interes zajednice od stalnih napada sebičnih interesa članova te zajednice...
 
Проблем је што није понуђено ни једно друго системско решење које би функционисало боље.Социјализам се једно време у теорији чинио као систем који може да задовољи и жељу човека појединца за праведнијим друштвом ,али и некакав развојни пут друштва.Покушај његове примене је показао да је кварљива роба у пракси ,чак брже и горе од постојећег система ,како је то Гроф лепо текао,претворио се у своју супротност.
Двадести век нам је прошао у покушајима остваривања овог експеримента.У међувремену јепочело убрзано разарање старог система тако да данас ,условно речено западне демократије, уместо истицања појединца,његовихслобода и неотуђивих права ,свету нуде "ограничени суверенитет" не само држава него и појединаца као модел будућности.Расни проблем који је настао у оквиру тог западног система и добио на замаху се по инерцији преноси на остатак света,па представља данас светски проблем.Слабашни одговор тог система у виду "једнакости пред законом" није ни близу довољан да га реши.Глобализација као идеја такође потекла из тог система ,са наметањем само једног модела друштвима која су имала своје системе и функционисала вековима и вековима растаче свет на сасвим другачијим основама него што је то чињено раније.
На сва ова питања политичка мисао нема одговор.И левичарски и десничарски мислиоци прежвакавају старе политичке идеје о друштву које сасвим другачије од онога у коме су те идеје рођене.
 
Проблем је што није понуђено ни једно друго системско решење које би функционисало боље.Социјализам се једно време у теорији чинио као систем који може да задовољи и жељу човека појединца за праведнијим друштвом ,али и некакав развојни пут друштва.Покушај његове примене је показао да је кварљива роба у пракси ,чак брже и горе од постојећег система ,како је то Гроф лепо текао,претворио се у своју супротност.
Двадести век нам је прошао у покушајима остваривања овог експеримента.У међувремену јепочело убрзано разарање старог система тако да данас ,условно речено западне демократије, уместо истицања појединца,његовихслобода и неотуђивих права ,свету нуде "ограничени суверенитет" не само држава него и појединаца као модел будућности.Расни проблем који је настао у оквиру тог западног система и добио на замаху се по инерцији преноси на остатак света,па представља данас светски проблем.Слабашни одговор тог система у виду "једнакости пред законом" није ни близу довољан да га реши.Глобализација као идеја такође потекла из тог система ,са наметањем само једног модела друштвима која су имала своје системе и функционисала вековима и вековима растаче свет на сасвим другачијим основама него што је то чињено раније.
На сва ова питања политичка мисао нема одговор.И левичарски и десничарски мислиоци прежвакавају старе политичке идеје о друштву које сасвим другачије од онога у коме су те идеје рођене.

Dotakao si neke sustinske stvari koje ovaj (opsteusvojeni-citaj milom ili silom) sitem nije resio ni kada je napravljen, krajem 18 veka. Dva pitanja koja su ostavljena "za kasnija vremena" jesu upravo pitanje tada robovlasnistva (rasnog pitanja) koje nije ni dotaknuto u Deklaraciji o Nezavisnosti 1775 a niti kasnije u Ustavu 13 pobunjenih kolonija od kojih je kasnijhe nastao USA. Izostanak efikasnog resenja ovog pitanja je i doveo do pokusaja da se ovo pitanje resi gradjanskim ratom izmedju Severa i Juga mnogo kasnije. Jos jedno pitanje koje nikada nije reseno jeste odnos prema starosedeocima Indijancima. Znaci taj sistem je od samog pocetka bio selektivan, a moze se reci da ni pisle 2 veka nije resio sustinski ova dva pitanja.
 
Poslednja izmena:
Prosečan čovek, je neobrazovan, prost, ispodprosečne inteligencije i ne može se očekivati da će takav čovek uspeti da prepozna i odabere ono što je dobro za državu, pa i njega samog. Zato je demokratiji kao vladavine većine samo paravan za sprovođenje istih onih interesa oligarha koji su bili sprovođeni pod autokratijom, samo za razliku od autokratie gde se znalo ko šta radi i ko je odgovoran za nešto, u demokratiji se svi kriju iza "institucija"!!

Termin "demokratija" je dosao mnogo kasnije a u vreme kreiranja ovog tada sasvim novog nacina organizacije drustva nije bio uopste u upotrebi. No, moze se poreci da je sistem "odradio" dobro za dosljake i doseljenike u nove kolonije, oslobodio proizvodne snage i pokrenuo sveopsti razvoj tada jos uvek nerazvijene svetske periferije, ali je u osnovi ostao isti bez sustinskih izmena.
 
Poslednja izmena:
Dotakao si neke sustinske stvari koje ovaj (opsteusvojeni-citaj milom ili silom) sitem nije resio ni kada je napravljen, krajem 18 veka. Dva pitanja koja su ostavljena "za kasnija vremena" jesu upravo pitanje tada robovlasnistva (rasnog pitanja) koje nije ni dotaknuto u Deklaraciji o Nezavisnosti 1775 a niti kasnije u Ustavu 13 pobunjenih kolonija od kojih je kasnijhe nastao USA. Izostanak efikasnog resenja ovog pitanja je i doveo do pokusaja da se ovo pitanje resi gradjanskim ratom izmedju Severa i Juga mnogo kasnije. Jos jedno pitanje koje nikada nije reseno jeste odnos prema starosedeocima Indijancima. Znaci taj sistem je od samog pocetka bio selektivan, a moze se reci da ni pisle 2 veka nije resio sustinski ova dva pitanja.

Američki sistem je oba ova pitanja "rešio" na tada najbrži način. Robstvo je ukinuto Linkolnovim dekretom (mada sam građanski rat nije vođen zbog pitanja robstva, nego zbog očuvanja Federacije), i tako je formalno-pravno, došlo do izjednačenja belih i crnih ljudi. Pitanje starosedelaca je takođe rešeno na najbrži način-njihovim istrebljenjem, do tačke kada nisu imali drugi izbor nego da prihvate "način života" koji su im došljaci nametali...naravno, u rezervatima...

Ključni problem američkog društva, a danas i sveta u celini, je to što monopolski kapitalizam ne trpi slobodnog čoveka. Pojedinac je konzument, i proizvođač dobara, u oba slučaja uključen u mašinu proizvodnje profita.
 
Američki sistem je oba ova pitanja "rešio" na tada najbrži način. Robstvo je ukinuto Linkolnovim dekretom (mada sam građanski rat nije vođen zbog pitanja robstva, nego zbog očuvanja Federacije), i tako je formalno-pravno, došlo do izjednačenja belih i crnih ljudi. Pitanje starosedelaca je takođe rešeno na najbrži način-njihovim istrebljenjem, do tačke kada nisu imali drugi izbor nego da prihvate "način života" koji su im došljaci nametali...naravno, u rezervatima...

Ključni problem američkog društva, a danas i sveta u celini, je to što monopolski kapitalizam ne trpi slobodnog čoveka. Pojedinac je konzument, i proizvođač dobara, u oba slučaja uključen u mašinu proizvodnje profita.

Linkoln je bio zagovornik ukidanja ropstva i dobio je izbore na Severu ali ne i na Jugu. Izbor Linkolna je i bio neposredan razlog za secesiju nekih drzava, oko 1860. Tako da je u sustini robovlasnicko pitanje i uzrokovalo ovu krizu. Serijom preporuka i amandmana a posebno 13 amandmanom 1863 koji je dodan Ustavu i zakonski je ukinuto ropstvo. No to i nije toliko vazno koliko cinjenica da je i danas zahvaljujuci visepartijskom sistemu uvedenom da bi se ustanovio dijalog u drustvu, u sustini i danasnje usa drustvo manje vise isto tako podeljeno na dva tabora koji se - gledaju kroz nisan kao sto su se gledali i 1860-ih.

Ponudjeno resenje kanalisanja dijaloga u drustvu kroz partije sve vise postaje neefikasno u najmanju ruku i u eri savremene i brze informacije kada se zahteva donosenje brzih i efikasnih odluka, cesto od egzistencijalnog znacaja za celo drustvo, dovodi sto rece Bora Corba do "haosa i rasula"
 
Američki sistem je oba ova pitanja "rešio" na tada najbrži način. Robstvo je ukinuto Linkolnovim dekretom (mada sam građanski rat nije vođen zbog pitanja robstva, nego zbog očuvanja Federacije), i tako je formalno-pravno, došlo do izjednačenja belih i crnih ljudi. Pitanje starosedelaca je takođe rešeno na najbrži način-njihovim istrebljenjem, do tačke kada nisu imali drugi izbor nego da prihvate "način života" koji su im došljaci nametali...naravno, u rezervatima...

Ključni problem američkog društva, a danas i sveta u celini, je to što monopolski kapitalizam ne trpi slobodnog čoveka. Pojedinac je konzument, i proizvođač dobara, u oba slučaja uključen u mašinu proizvodnje profita.
Ово је тачна тврдња, а не она популарна која се форсира данас, а и у последњих пола века о грађанском рату због права црЊаца.
У књизи ,,Историја САД" од Хенри Бенфорд Паркса(Американац, пореклом Британац) наводи се део линколновог говора из 1862., парафразирам: Овај рат би сутра престао да Јужне Државе обнове заклетву Уставу.
Иначе већина данас тзв демократских држава има француски приступ демократији, а не амерички, тј председника бира народ директно, а не као у САД изборни колегијум који и не осликава праве резултате гласања већ се по држава формира по систему победник носи све(сем у чини ми се две, или три државе где је пропорционалан) наравно тамо где председника не бира парламент па је у рангу фикуса као у Немачкој, или Италији, даље странка се региструје на једном месту за целу територију државе, а не као у САД где се мора регистровати у свакој од 50 држава чланица федерације, иначе се за њу не може гласати у оним државама где није регистрована, исто тако бирачи у САД морају пре избора поднети захтев за регистрацију права бирања и не постоји јединствени бирачки списак са слободним увидом....
 
Poslednja izmena:
Паруне,проблем аутохтоног,доморадачког становништа је решен онако како је рекао Џорџ -брзо и ефикасно-уништавањем популације читавог континента северне Америке,ли није био расни.Његов основ је мишљење да су сва средства дозвољена суперирној цивилизацији у односу на "дивљаке".Тај став прати њихову политику и данас ,а њега су наследили првенствено од Британаца.Истребили би они староседеоце и да су били исте расе.
Наравно,данас се то ради много "цивилизованије",али је суштина остала иста.Ти исти Северњаци који су се залагали за укидање ропства су итекако водили "Индијанси рат" који је и коначно "решио" питање домордачке популације.
 
Linkoln je bio zagovornik ukidanja ropstva i dobio je izbore na Severu ali ne i na Jugu. Izbor Linkolna je i bio neposredan razlog za secesiju nekih drzava, oko 1860. Tako da je u sustini robovlasnicko pitanje i uzrokovalo ovu krizu. Serijom preporuka i amandmana a posebno 13 amandmanom 1863 koji je dodan Ustavu i zakonski je ukinuto ropstvo. No to i nije toliko vazno koliko cinjenica da je i danas zahvaljujuci visepartijskom sistemu uvedenom da bi se ustanovio dijalog u drustvu, u sustini i danasnje usa drustvo manje vise isto tako podeljeno na dva tabora koji se - gledaju kroz nisan kao sto su se gledali i 1860-ih.

Ponudjeno resenje kanalisanja dijaloga u drustvu kroz partije sve vise postaje neefikasno u najmanju ruku i u eri savremene i brze informacije kada se zahteva donosenje brzih i efikasnih odluka, cesto od egzistencijalnog znacaja za celo drustvo, dovodi sto rece Bora Corba do "haosa i rasula"

Ne bih se složio. Mislim da je upravo višepartijski sistem najbolji način za kanalisanje društvenog dijaloga. Sa svim svojim manama, do sada nije pronađen sistem koji bi se brže prilagođavao promenama.

Teza o zastarelosti i neefikasnosti višepartijskog sistema stara je preko veka. Indikativno je to da su sve isprobane alternative, osim jednopartijskog sistema u Kini, i teokratskih država, pale na ispitu vremena.

Samo nisam siguran da si upotrebio dobar primer, kada si kao simbol višepartijskog sistema naveo sistem SAD. One tu nisu reprezent, jer je kod njih, u suštini, na delu, vremenski ograničena diktatura.
Imaš dve strane, koje se svakih nekoliko godina bore za mandat, da bi u ograničenom periodu sprovodile svoju većinsku volju, i imaš Predsednika, sa diktatorskim ovlaštenjima, koji takođe ima ograničeno vreme da tu svoju diktaturu sprovodi.

Tu nemaš problem sa donošenjem odluka. Zna se ko ima vlast u datom vremenu, donosi odluke, i za svoje odluke odgovara.

Sistem sličan američkom funkcioniše i u Indiji. A oba su bazirana na britanskom korenu.

To nije ono što mi imamo u evropskim demokratijama, gde postoje desetine partija, levica, desnica, centar, i gde tip odlučivanja kao u Americi nije moguće sprovesti. Kod nas je prilično teško doći do koncenzusa, a sistem i mentalitet onemogućavaju "kontrolisanu" diktaturu. Zato se odluke donose sporije, a odgovornost se izbegava...
 
Паруне,проблем аутохтоног,доморадачког становништа је решен онако како је рекао Џорџ -брзо и ефикасно-уништавањем популације читавог континента северне Америке,ли није био расни.Његов основ је мишљење да су сва средства дозвољена суперирној цивилизацији у односу на "дивљаке".Тај став прати њихову политику и данас ,а њега су наследили првенствено од Британаца.Истребили би они староседеоце и да су били исте расе.
Наравно,данас се то ради много "цивилизованије",али је суштина остала иста.Ти исти Северњаци који су се залагали за укидање ропства су итекако водили "Индијанси рат" који је и коначно "решио" питање домордачке популације.

Tačno. Unutrašnji konflikt američkog društva je u suštini konflikt "nas superiornih i našeg superiornog načina života" i njih "zaostalih divljaka"...

Da li su na strani "superiornih" crnci, hispanosi i Kinezi, a na strani divljaka beli Srbi, Rusi, ili žuti Japanci, nije mnogo bitno...

Rasizam je bio jak u SAD (kao, uostalom, u svim državama belih Anglosaksonaca)...ali je odavno prestao da bude faktor koji usmerava život i politiku te države...
 

Back
Top