- Poruka
- 4.766
Kako se religija uklapa u savremeni svet, u kome smo nadomak čak i naučnih otkrića o tome kako je nastao svemir? Stara sociološka, biološka ili filozofska pitanja našeg postojanja postaju anahrona, dok tehnologija napreduje da bi nam život učinila lakšim. Ta pitanja, kojima se i danas bave organizovane verske zajednice, tako ostaju zarobljeni delovi prošlosti u savremenom svetu.
Tamo gde su religija i bogovi objašnjavali pojave koje su nas zbunjivale ili plašile danas imamo nauku sa svojim zakonitostima, principima i rešenjima, pa se postavlja pitanje svrhe vere i religije u savremenom svetu, od najrazvijenijih ekonomskih društava, pa sve do najsiromašnijih sredina u rastućem globalnom selu.
Postoji li racionalan ili lak odgovor na pitanje zašto religije, kao jedne od najstarijih formi institucionalnog udruživanja ljudi, tako sporo i sa tako mnogo otpora ili anahronih odgovora prihvataju dileme i probleme savremenog društva, poput pitanja narkomanije, homoseksualnosti i izmene tradicionalnih porodičnih odnosa? Kako napredujemo kroz drugu deceniju 21 veka, postaje izuzetno bitno preispitati mesto koje religija, gotovo po inerciji, zauzima u današnjem svetu i, naročito, mesto najveće tradicionalne verske zajednice u Srbiji, Srpske pravoslavne crkve, u domaćem postkomunističkom, tranzicionom i posleratnom društvu.
Postaje li Srbija nazadno društvo, sa sve manje obzira prema društvenim, etničkim i verskim različitostima?
Da li verske zajednice, a naročito SPC, podstiču ili sputavaju toleranciju i pravo na različitost u srpskom društvu?
Da li tradicionalne verske zajednice koče napredak i okreću točak istorije unazad?
Da li su sloboda govora, mišljenja i izraza, kao i verske slobode, kompatibilne ili suprotstavljene?
Ukazuju li rezultati popisa na širi, dugotrajniji trend, ili su samo odraz proste relokacije stanovništva ili ekonomske situacije?
Tamo gde su religija i bogovi objašnjavali pojave koje su nas zbunjivale ili plašile danas imamo nauku sa svojim zakonitostima, principima i rešenjima, pa se postavlja pitanje svrhe vere i religije u savremenom svetu, od najrazvijenijih ekonomskih društava, pa sve do najsiromašnijih sredina u rastućem globalnom selu.
Postoji li racionalan ili lak odgovor na pitanje zašto religije, kao jedne od najstarijih formi institucionalnog udruživanja ljudi, tako sporo i sa tako mnogo otpora ili anahronih odgovora prihvataju dileme i probleme savremenog društva, poput pitanja narkomanije, homoseksualnosti i izmene tradicionalnih porodičnih odnosa? Kako napredujemo kroz drugu deceniju 21 veka, postaje izuzetno bitno preispitati mesto koje religija, gotovo po inerciji, zauzima u današnjem svetu i, naročito, mesto najveće tradicionalne verske zajednice u Srbiji, Srpske pravoslavne crkve, u domaćem postkomunističkom, tranzicionom i posleratnom društvu.
Postaje li Srbija nazadno društvo, sa sve manje obzira prema društvenim, etničkim i verskim različitostima?
Da li verske zajednice, a naročito SPC, podstiču ili sputavaju toleranciju i pravo na različitost u srpskom društvu?
Da li tradicionalne verske zajednice koče napredak i okreću točak istorije unazad?
Da li su sloboda govora, mišljenja i izraza, kao i verske slobode, kompatibilne ili suprotstavljene?
Ukazuju li rezultati popisa na širi, dugotrajniji trend, ili su samo odraz proste relokacije stanovništva ili ekonomske situacije?
