Kao sto gore napisah imam veliki problem i nedoumicu. Zadnje 2 godine suprug mi sve vise i vise pije. Nije sve to dostiglo katastrofalne granice (ili se ja makar nadam da nije jos), ali mi zadnjih 6 meseci vec uzasno smeta i razlog je svakidasnjim svadjama. Naravno on ne misli da puno pije, dok mene strasno brine sto je to sve vise i vise i cesce i cesce. Otkad je poceo malo vise da pije pre 2 godine, po 2-5 piva petkom i subotom sad je to preslo na petak, subotu i nedelju i ponekad i nekim radnim danom i to izmedju 10-15 piva na vece. Najveci je problem sto se ne izbegne nijedan vikend (nijedan petak ili subota) i sto je uzasno nervozan ako ne moze da pije (tj. nikad mu samom ne padne na pamet da ne moze nego moram ja da mu zabranim). To je obicno kad su u pitanju izlasci gde on mora da vozi (ja nisam bas super vozac, pa kad idemo ponegde ne volim da vozim). Nije agresivan kad popije, ali zna da lupa gluposti, hrce nocu, iskreno alkohol puno smrdi pa mi se ne mili ni seks sa njim sto uzrokuje da vikendom nikada nemamo odnose, zna da uvredi i da iznosi neke intimne stvari u drustvu kad popije i u svakom slucaju nije prijatno sedeti sa njim takvim. Bez obzira izasli negde sa drustvom, neko dosao kod nas ili samo sedeo kod kuce ispred TV-a on uvek isto pije. I to me muci, jer naravno ne bi imala nista protiv da se popije kad je super raspolozenje ili da se covek opusti, ali se brinem em sto se pije sve vise i cesce, em sto se pije redovno bez iznimke.
Probala sam sa normalnom pricom, sa vriskom, pa cak i pretnjom ravodom i najiskrenije razmisljam o tome. Zadnji put sam mu rekla samo da prestane na 30 dana da pije cisto ako nista drugo da mene ubedi da moze bez alkohola. Bio je uzasno cangrizav, svima se zalio kako ne moze da pije, spominjao je i kukao zbog toga svaki dan i posle 15 dana je opet poceo uz opravdanje - nemam potrebe tebi nista da dokazujem kad znam da nisam alkoholicar i samo mi prija da popijem da se opustim i ako ti to smeta sta cu ti ja. Za svih 15 dana nije mogao da sedi normalno da pricamo ili da pogledamo TV nego je samo trenirao i isao ranije u krevet. Opet nije razlog da ne moze da sedi normalno bez alkohola, nego mu je lepse kad se izvrne u krevet i tamo gleda TV.
U braku smo vec 16 godina i imamo dete od 13 godina. Sem toga on funkcionise kako treba na poslu i u kuci. Ali moram da napomenem da je alkoholizam samo novi problem. Do sad smo preziveli mnostvo drugi problema kao sto je bolesna ljubomora, njegovi panicni strahovi (dugo se lecio od toga), uzasna nostalgija (zivimo u inostranstvu). Nekako mi se cini cim jedan problem resimo on izmisli neki novi. S druge strane super je muz i otac. Pomaze u kuci, obozava da kuva ali nije nesto bas romantican niti pazljiv. Prosli smo kroz svasta zajedno, ali mi je iskreno i dosta tog prolazenja zajedno. Vise bi volela da prodjemo lepe stvari sada kad mozemo.
Jesam li u pravu sto se brinem ovoliko? Da li da se borim ili je ovo mozda samo faza. I do koje granice da trpim?
Probala sam sa normalnom pricom, sa vriskom, pa cak i pretnjom ravodom i najiskrenije razmisljam o tome. Zadnji put sam mu rekla samo da prestane na 30 dana da pije cisto ako nista drugo da mene ubedi da moze bez alkohola. Bio je uzasno cangrizav, svima se zalio kako ne moze da pije, spominjao je i kukao zbog toga svaki dan i posle 15 dana je opet poceo uz opravdanje - nemam potrebe tebi nista da dokazujem kad znam da nisam alkoholicar i samo mi prija da popijem da se opustim i ako ti to smeta sta cu ti ja. Za svih 15 dana nije mogao da sedi normalno da pricamo ili da pogledamo TV nego je samo trenirao i isao ranije u krevet. Opet nije razlog da ne moze da sedi normalno bez alkohola, nego mu je lepse kad se izvrne u krevet i tamo gleda TV.
U braku smo vec 16 godina i imamo dete od 13 godina. Sem toga on funkcionise kako treba na poslu i u kuci. Ali moram da napomenem da je alkoholizam samo novi problem. Do sad smo preziveli mnostvo drugi problema kao sto je bolesna ljubomora, njegovi panicni strahovi (dugo se lecio od toga), uzasna nostalgija (zivimo u inostranstvu). Nekako mi se cini cim jedan problem resimo on izmisli neki novi. S druge strane super je muz i otac. Pomaze u kuci, obozava da kuva ali nije nesto bas romantican niti pazljiv. Prosli smo kroz svasta zajedno, ali mi je iskreno i dosta tog prolazenja zajedno. Vise bi volela da prodjemo lepe stvari sada kad mozemo.
Jesam li u pravu sto se brinem ovoliko? Da li da se borim ili je ovo mozda samo faza. I do koje granice da trpim?
pa ipak razmisli zašto mu je potrebno da se leši kad je sa tobom, kad ste zajedno treba da animirate jedno drugo a ne da se ti zabodeš u kujnu, on ti tu i tamo "pomogne" (kako mi se se re od ovog izraza), pa se zabode ispred tv-a i sam gleda nešto što nikoga očigledno ne zanima, pa ni njega samog dok mu treba 15 piva da preživi program. 
