Da li je moguće videti neprijatelja tokom borbe

[Richard III]

Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.

 

[Ganfajter]

brt bolje iebati nego ratovati
bolje vino piti nego artiljeriju navoditi

 

[jolemisa]

U danasnjim ratovim,nema ni potrebe da vidis icija lica,samo objekte i rokaj.

 

[Rigel]

Čemu se ti diviš
Rat je zima, umor, strah, smrad i glad. Nužno zlo da se odbrani svoje.

 

[sasasta]

mozda vidis onog za kog nemas domet

inace si izgubljen u tome sto ne zelis da ubijes nikog a ni da pogines

zbog gluposti koje su drugi zakuvali a zbog dobrobiti njihovih interesa

nema nekadasnjih ideala zato sto nema nekadasnjih lazi - i oni su ljudi kao i ti, nisu djavolove sluge nit cudovista

 

[Black_star]

brt bolje iebati nego ratovati
bolje vino piti nego artiljeriju navoditi

...mora se priznati.
..i uvaziti.

 

[Jugoslav Čvarak]

Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.

Vjerujem da ovdje ima veterana kojima ni na kraj pameti nije kopati po sjecanjima sta su osjecali dok su jedni na druge pucali.

 

[Sagrailo]

Ne znam da li sam veteran, ali `91, 45.+55. dana.
`92. 22 .dana. `99 svih 78. A za Ričarda III, ne možeš ni
zamisliti šta je borba prsa u prsa. Bolje je za tebe kad ne
vidiš protivnike. Svaki mrtav vojnik, bilo tvoj ili protivnički,
normalnog čoveka polagano dovodi do tačke pucanja.

 

[Richard III]

Toliki odgovori, a niko da da odgovor na prosto pitanje postavljeno u uvodnom postu.

Ne znam da li sam veteran, ali `91, 45.+55. dana.
`92. 22 .dana. `99 svih 78. A za Ričarda III, ne možeš ni
zamisliti šta je borba prsa u prsa. Bolje je za tebe kad ne
vidiš protivnike. Svaki mrtav vojnik, bilo tvoj ili protivnički,
normalnog čoveka polagano dovodi do tačke pucanja.

Pa jesi veteran.

Nisam ovde pitao za objašnjavanje psiholoških efekata koje rat ostavlja na pojedinca, pa ni za posttraumatski sindrom, nego kako borbe izgledaju i da li se neprijatelj vidi, ili je sve uglavnom daljina i nagadjanje, kamuflaža i eventualno navodjenje vatre. Dakle postavio sam jasno pitanje o estetici današnjih ratova.

Lično sam se nagledao više stotina snimaka borbi sa palim leševima mnogih formacija i u Siriji i svuda, kao i raznih mučenja i dekapitacija od strane Los Zetas i ostalih meksičkih kartela kao i u ratnim sukobima sa zarobljenicima, tako da otprilike znam kako to izgleda, iako naravno ne neposredno, pa nije isto kao tvoj doživljaj. Ali tema nije o PTSD i leševima.

Ono što mi je upalo u oko jeste da tokom borbi uvek neka grupacija sa razdaljine puca u nešto što se ne vidi, dakle protivnik je nevidljiv, i mnogi to primećuju, što me nervira jer prosto nije to to, mislim da je estetika ratova mnogo propala i unazadila se tolikim rastojanjima, sigurnošću, gedžetima, navigacijom, kamuflažama, snajperima u nekoj rupi, čudima, iako se naravno i tu umire, ima destrukcije, što niko ne osporava.

Kakva je to uostalom borba kad ne vidiš protivnike? Osetiš gde je, pa pucaš, pa ko pogodi? Ima i tu nečeg, ali uporedimo to sa okršajima u srednjem veku ili pucačinom kad puška ima jedno punjenje, a neprijatelj stoji direkt preko puta i gleda te u oči. Sudari oklopa, mačeva, konja, strelci zasipaju, penju se vojnici merdevinama na zamak pod stalnom pretnjom... a danas se eto protivnik i ne vidi, nego nagadjaš gde je pa zasipaš vatrom.

Mogao bi kao iskusni veteran da ovde predstaviš kako borba izgleda i šta danas znači borba 'prsa u prsa', ako uopšte postoji. Hvala.

 

[drzare]

Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.

Зато што су до тебе стизали само такви снимци који неће да узнемире јавно мњење "грађанских друштава" које такође има неки романтичарски став по питању тога шта њихови војници/ инструктори раде по земљама трећег света.

Ако ти је до гледања како то изгледа у стварности и колико војника редовно страда из своје глупости има више канала на Телеграму на којима се постављају управо такви, нецензурисани снимци...

 

[radeta62]

Moguce je...........

 

[Redmond]

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Isto mislim, zbog toga i preferiram strategije sa srednjevekovnom i starovekovnom tematikom.

 

[Redmond]

Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Mislim da je otprilike tako...
Koliko se sećam najveći procenat žrtava u modernom ratovanju nastaje od bombardovanja avijacije, sledeći su tenkovi, haubice, raketni sistemi i druga kopnena artiljerija dok su puške i pištolji odgovorni za svega nekih 15% poginulih (hladno oružje manje od 1%).

 

[Richard III]

Isto mislim, zbog toga i preferiram strategije sa srednjevekovnom i starovekovnom tematikom.

Upravo, s tim što ja igram i pucačine tipa Call of duty (samo prvi i drugi deo jer za sve ove nove naslove nikad nisam imao kompjuter, ali gledam misije preko jutjuba pa znam kako izgledaju). U tim pucačinama je stvar tako nameštena da su borbe relativno bliske i neprijatelj se jasno vidi, jer znaju da kad bi bio neki maksimalni realizam da bi malo ko to prelazio. Postoje neke nove simulacije rata tipa Hell Let Loose i Post scriptum, koje su užasavajuće dosadne a zasnovane su na realizmu, igra se multiplejer sa timovima i partije su dosadne, traju nenormalno dugo, satima, neprijatelj se ne vidi, sve je usporeno, gledao sam kako ljudi igraju i lože se na te gluposti, satima se muvaju da nekako ulove neprijatelja koji jedva da se vidi, dakle jako dosadno, iako blisko realnosti. Čak mislim da Post Scriptum više niko i ne igra, dosadilo ljudima.

Postoji razlog zašto su Rambo filmovi popularni, tu se daje fiktivno herojstvo i moć pojedinca koja je nekad jasno postojala, ali u modernim ratovima se mnogo više ide na sigurnost, daljinu i timski rad. Ta moć se danas skoro izgubila i da Holivud realno prikaže rat to niko ne bi gledao, pa se stvaraju Rambo likovi, specijalci, super-spremni obaveštajci tipa Džejms Bond.

Raniji ratovi kao i gladijatorske borbe u arenama su nama nezamislivi, to su bili spektakli kao na šahovskoj tabli, kad recimo Nikola Zrinski brani Siget sa 2500 Hrvata i Madjara protiv stotina hiljada Turaka. Ili Hanibal napada rimljane... opsade zamkova, borbe prsa u prsa, zapaljene strele, konji, dueli... postojalo je promišljanje, ali je sukob bio direktan i junaštvo očigledno, dakle spektakl. Ali današnja tehnološka civilizacija je i to uspela da uništi. Ja kad vidim one mornaričke foke sa gedžetima kako drže predavanja na podkastima smuči mi se život.

 

[Ganfajter]

Upravo, s tim što ja igram i pucačine tipa Call of duty (samo prvi i drugi deo jer za sve ove nove naslove nikad nisam imao kompjuter, ali gledam misije preko jutjuba pa znam kako izgledaju). U tim pucačinama je stvar tako nameštena da su borbe relativno bliske i neprijatelj se jasno vidi, jer znaju da kad bi bio neki maksimalni realizam da bi malo ko to prelazio. Postoje neke nove simulacije rata tipa Hell Let Loose i Post scriptum, koje su užasavajuće dosadne a zasnovane su na realizmu, igra se multiplejer sa timovima i partije su dosadne, traju nenormalno dugo, satima, neprijatelj se ne vidi, sve je usporeno, gledao sam kako ljudi igraju i lože se na te gluposti, satima se muvaju da nekako ulove neprijatelja koji jedva da se vidi, dakle jako dosadno, iako blisko realnosti. Čak mislim da Post Scriptum više niko i ne igra, dosadilo ljudima.

Postoji razlog zašto su Rambo filmovi popularni, tu se daje fiktivno herojstvo i moć pojedinca koja je nekad jasno postojala, ali u modernim ratovima se mnogo više ide na sigurnost, daljinu i timski rad. Ta moć se danas skoro izgubila i da Holivud realno prikaže rat to niko ne bi gledao, pa se stvaraju Rambo likovi, specijalci, super-spremni obaveštajci tipa Džejms Bond.

Raniji ratovi kao i gladijatorske borbe u arenama su nama nezamislivi, to su bili spektakli kao na šahovskoj tabli, kad recimo Nikola Zrinski brani Siget sa 2500 Hrvata i Madjara protiv stotina hiljada Turaka. Ili Hanibal napada rimljane... opsade zamkova, borbe prsa u prsa, zapaljene strele, konji, dueli... postojalo je promišljanje, ali je sukob bio direktan i junaštvo očigledno, dakle spektakl. Ali današnja tehnološka civilizacija je i to uspela da uništi. Ja kad vidim one mornaričke foke sa gedžetima kako drže predavanja na podkastima smuči mi se život.

odes na mma
i ostvarice ti se sve fantazije

 

[Redmond]

Upravo, s tim što ja igram i pucačine tipa Call of duty (samo prvi i drugi deo jer za sve ove nove naslove nikad nisam imao kompjuter, ali gledam misije preko jutjuba pa znam kako izgledaju). U tim pucačinama je stvar tako nameštena da su borbe relativno bliske i neprijatelj se jasno vidi, jer znaju da kad bi bio neki maksimalni realizam da bi malo ko to prelazio. Postoje neke nove simulacije rata tipa Hell Let Loose i Post scriptum, koje su užasavajuće dosadne a zasnovane su na realizmu, igra se multiplejer sa timovima i partije su dosadne, traju nenormalno dugo, satima, neprijatelj se ne vidi, sve je usporeno, gledao sam kako ljudi igraju i lože se na te gluposti, satima se muvaju da nekako ulove neprijatelja koji jedva da se vidi, dakle jako dosadno, iako blisko realnosti. Čak mislim da Post Scriptum više niko i ne igra, dosadilo ljudima.

Postoji razlog zašto su Rambo filmovi popularni, tu se daje fiktivno herojstvo i moć pojedinca koja je nekad jasno postojala, ali u modernim ratovima se mnogo više ide na sigurnost, daljinu i timski rad. Ta moć se danas skoro izgubila i da Holivud realno prikaže rat to niko ne bi gledao, pa se stvaraju Rambo likovi, specijalci, super-spremni obaveštajci tipa Džejms Bond.

Raniji ratovi kao i gladijatorske borbe u arenama su nama nezamislivi, to su bili spektakli kao na šahovskoj tabli, kad recimo Nikola Zrinski brani Siget sa 2500 Hrvata i Madjara protiv stotina hiljada Turaka. Ili Hanibal napada rimljane... opsade zamkova, borbe prsa u prsa, zapaljene strele, konji, dueli... postojalo je promišljanje, ali je sukob bio direktan i junaštvo očigledno, dakle spektakl. Ali današnja tehnološka civilizacija je i to uspela da uništi. Ja kad vidim one mornaričke foke sa gedžetima kako drže predavanja na podkastima smuči mi se život.

Slažem se, mada su mi i te drevne borbe (iako neuporedivo bolje od modernog ratovanja) u izvesnoj meri bile estetsko razočarenje... rimski leginari, grčki hopliti i druge prekaljene vojne jedinice su se retko upuštale u onako divlje duele kakve viđamo po filmovima, uglavnom bi se krili iza štitova i gledali bi da bocnu protivnika u kritičnu tačku da iskrvari... ipak je i najveštijem ratniku prioritet da sačuva glavu...

 

[Richard III]

Slažem se, mada su mi i te drevne borbe (iako neuporedivo bolje od modernog ratovanja) u izvesnoj meri bile estetsko razočarenje... rimski leginari, grčki hopliti i druge prekaljene vojne jedinice su se retko upuštale u onako divlje duele kakve viđamo po filmovima, uglavnom bi se krili iza štitova i gledali bi da bocnu protivnika u kritičnu tačku da iskrvari... ipak je i najveštijem ratniku prioritet da sačuva glavu...

To je nešto drugo, meni je to mnogo uzbudljivije nego današnji ratovi. Naravno čuvali su glavu, ali tebra uporedi situaciju da iza štita u formaciji stojiš i gledaš da ubodeš neprijatelja koji nasrće na tebe, sa modernim ratovima gde kao pacov pucaš iz neke čuke ili snajperom vrebaš kao jajara. Evo pogledaj ovaj snimak, ne znam koliko je realno, ali prikazuje tu disciplinovanu borbu i šta se desi kad neko naruši disciplinu u rimsko doba:

 

[Redmond]

To je nešto drugo, meni je to mnogo uzbudljivije nego današnji ratovi. Naravno čuvali su glavu, ali tebra uporedi situaciju da iza štita u formaciji stojiš i gledaš da ubodeš neprijatelja koji nasrće na tebe, sa modernim ratovima gde kao pacov pucaš iz neke čuke ili snajperom vrebaš kao jajara. Evo pogledaj ovaj snimak, ne znam koliko je realno, ali prikazuje tu disciplinovanu borbu i šta se desi kad neko naruši disciplinu u rimsko doba:

ista scena mi prolazi kroz glavu
da, svakako mnogo moćnije, više oslanjanja na tehniku i veštinu nego na puku sreću

 

[MrNapokon]

To je nešto drugo, meni je to mnogo uzbudljivije nego današnji ratovi. Naravno čuvali su glavu, ali tebra uporedi situaciju da iza štita u formaciji stojiš i gledaš da ubodeš neprijatelja koji nasrće na tebe, sa modernim ratovima gde kao pacov pucaš iz neke čuke ili snajperom vrebaš kao jajara. Evo pogledaj ovaj snimak, ne znam koliko je realno, ali prikazuje tu disciplinovanu borbu i šta se desi kad neko naruši disciplinu u rimsko doba:

Ovo veze s vezom nema sa realnoscu. Pogledao sam prvih par scena i prekinuo. To je problem sa filmovima i kako si se dobro izrazio romanticnom predstavom borbe.
Prvo, u sceni, neprijatelji imaju prednost visine. Na brdascetu su. Ne znam na cemu su bili, ali sigurno se ne bi zaletali sa sekiricama na oklopljene vojnike i skakali na njih kao cirkusanti da bi ih ovi sasekli. Relano, vrv bi ih gadjali kamenicama, strelama i cime stignu, da ih isprovociraju da oni krenu na gore. Prvi okrsaj ne bi bio macevima i sekirama, vec bi formacija isla sa stitovima a iza njih druga sa kopljem. Zapravo koplje je bilo dosta vise upotrebljavanije oruzje od macea u bitkama. Ova prva bi samo cistila nozevima i macevima one koji su se spetljali izbegavajuci koplja.
Te bitke i sl po filmovima gde se vojske zalecu jedna na drugu 40km na sat na konjima i lome glave, rebra, ruke, noge jedni drugima samo zbog sudara bi bile katastrofalne.
Realno, dobar deo vojske je tada umirao sto od trovanja od rdje, nehigijene, iznemoglosti od dugih taktickih marseva, nedoatatka hrane i vode. I vecina dobrih vojskovodja je taktiku bazirala prvo na taj nacin, pa onda u direktan sukob.

 

[MrNapokon]

Mozda su najzaebanije bitke bile pojavom baruta i prvih pusaka. Mali domet i rucno punjenje posle svake paljbe. Znaci opalis, procistis, sipas barut, stavis kuglicu, nabijes dobro, i opalis. Sve to dok isto to radi neprijatelj na 30ak metara ispred tebe. Bubnjevi udaraju da bi ti dali ritam i fokusirali te na radnju a ne na to da provalis da je ortak do tebe pao mrtav i da su velike sanse da si ti sledeci u igri ruleta. A onda kada se prblizite dovoljno, vadis sablju.

 

[FDDD]

Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.

ko kaze da ne vidis neprijatelja, zavisi od situacije. i on se krije kao i ti

 

[Momcilo M.]

A kako mislis da ne vidis neprijatelja ako si recimo izvidjac ili si u zasedi i da ne nabrajam. Ostavi se rata, nije to dobra igra.

 

[Metronomy]

Prosto je, do 400 metara vidis svakoga golim okom i mozes da pogodis, od 400 do 2000 metara vidis snajperom i mozes da pogodis, ako imas pusku koja ima domet 3000 metara, preko 2000 m ne vidis i ne pucas.

 

[Aeneas]

Ovo je recimo jedan od klipova koji pokazuje filozofiju razmene vatre u ratu, gde nije cilj neposredno videti neprijatelja već u njegovom prepoznatom pravcu usmeriti više vatre nego što on može odgovoriti, i to je tako u najvećem broju slučajeva.

 

[Slavljanin]

Naravno da jeste , najcesce u urbanoj borbi.Sto se tice brdo-suma ne toliko cesto pa nekako supresivna paljba je najcesci vid brobe na tom terenu.