Quantcast

Da li je moguće videti neprijatelja tokom borbe

Richard III

Ističe se
Poruka
2.144
Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.
 

Damian Stark

Aktivan član
Poruka
1.660
U autobusu na sprat vozila se vojska i policija. Vojska u donjem delu a policija na spratu.
Dok se vojnici u donjem delu veselili i pevali dotle na spartu autobusa totalni muk.
Posle nekog vremena izadje kapetan vojske da vidi sto policija ćuti. Kad je izašao na sprat , vide da se uplašena policija se čvrsto drži za metalne rukohvate pored sedišta i moli.
Kapetan upita : Šta to radite ?
A policajci Mu odgovoriše : Lako je Vama kad Vi dole imate vozača u autobusu.
 

Jugoslav Čvarak

Veoma poznat
Poruka
10.312
Gledao sam mnoge snimke modernih ratnih operacija, akcija, bitaka na internetu. Snimke direktno iz borbe. Ono što sam na skoro svakom primetio je da se uopšte ne vidi u šta to vojnici pucaju, čak i kad je snimano direktno GoPro kamerom jako retko se vidi. Vidi se neki žbun, deo šume, ili ako je urbana bitka vide se prozori, vrata, zgrada u koju se puca itd. Ali skoro nikad, ili jako retko neprijatelj. Čitao sam ponegde iskustva ljudi, koja kažu da čak tokom drugog svetskog rata vojnici nisu mogli da vide neprijatelja u najvećem broju slučajeva, nego bi osmatrač otprilike otkrivao gde se on nalazi, davao podatke vojnicima i navodio vatru. Čak kažu da je najveći broj žrtava od artiljerije i snajpera, a ne od direktnih sukoba pešadije.

Ovo me je nekako uvek razočaralo - jer imam pomalo romantičarski pristup ratu, divio sam se starim ratovima kad su ljudi vodili borbe prsa u prsa, hladnim oružjem, lice u lice, to je za mene pojam junaštva. Sve je bilo ogoljeno, direktno. Konjanici, pešadija, čak i strelci... Zato mi pomalo smeta kad se ovi današnji ratovi porede sa starim, iako i tu ima junaštva, ljudi ginu, ali nekako je drugačije, puca se sa daljine, i nekako nije to to...

Hteo sam da pitam nekoga ko je bio u ratu, ili se razume u ovu tematiku, kako to uopšte stvarno izgleda, i da li neprijatelji vide jedan drugog u modernim ratovima, i koliko. Ili se vidi samo ''muzzle flash'' i naslućuje pa se puca po osećaju, ne znajući da li si i šta pogodio.
Vjerujem da ovdje ima veterana kojima ni na kraj pameti nije kopati po sjecanjima sta su osjecali dok su jedni na druge pucali.
 

Richard III

Ističe se
Poruka
2.144
Toliki odgovori, a niko da da odgovor na prosto pitanje postavljeno u uvodnom postu.

Ne znam da li sam veteran, ali `91, 45.+55. dana.
`92. 22 .dana. `99 svih 78. A za Ričarda III, ne možeš ni
zamisliti šta je borba prsa u prsa. Bolje je za tebe kad ne
vidiš protivnike. Svaki mrtav vojnik, bilo tvoj ili protivnički,
normalnog čoveka polagano dovodi do tačke pucanja.

Pa jesi veteran.

Nisam ovde pitao za objašnjavanje psiholoških efekata koje rat ostavlja na pojedinca, pa ni za posttraumatski sindrom, nego kako borbe izgledaju i da li se neprijatelj vidi, ili je sve uglavnom daljina i nagadjanje, kamuflaža i eventualno navodjenje vatre. Dakle postavio sam jasno pitanje o estetici današnjih ratova.

Lično sam se nagledao više stotina snimaka borbi sa palim leševima mnogih formacija i u Siriji i svuda, kao i raznih mučenja i dekapitacija od strane Los Zetas i ostalih meksičkih kartela kao i u ratnim sukobima sa zarobljenicima, tako da otprilike znam kako to izgleda, iako naravno ne neposredno, pa nije isto kao tvoj doživljaj. Ali tema nije o PTSD i leševima.

Ono što mi je upalo u oko jeste da tokom borbi uvek neka grupacija sa razdaljine puca u nešto što se ne vidi, dakle protivnik je nevidljiv, i mnogi to primećuju, što me nervira jer prosto nije to to, mislim da je estetika ratova mnogo propala i unazadila se tolikim rastojanjima, sigurnošću, gedžetima, navigacijom, kamuflažama, snajperima u nekoj rupi, čudima, iako se naravno i tu umire, ima destrukcije, što niko ne osporava.

Kakva je to uostalom borba kad ne vidiš protivnike? Osetiš gde je, pa pucaš, pa ko pogodi? Ima i tu nečeg, ali uporedimo to sa okršajima u srednjem veku ili pucačinom kad puška ima jedno punjenje, a neprijatelj stoji direkt preko puta i gleda te u oči. Sudari oklopa, mačeva, konja, strelci zasipaju, penju se vojnici merdevinama na zamak pod stalnom pretnjom... a danas se eto protivnik i ne vidi, nego nagadjaš gde je pa zasipaš vatrom.

Mogao bi kao iskusni veteran da ovde predstaviš kako borba izgleda i šta danas znači borba 'prsa u prsa', ako uopšte postoji. Hvala.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.