Da li je Milić od Mačve bio folirant ili pravi umetnik?

Pogledajte prilog 1631896

Evo ova slika. Imam osećaj da je samo trpao da ispadne umetnički i da nije imao pravi poriv da ubacuje te detalje koje vidimo
Sad kad si ovo rekao, razmišljam...da, ubacuje namerno detalje i uopšte - deluje neautentično i pretenciozno.
Smeta mi što je nadrealizam kao neku vrstu "uvrnute" umetnosti, čudnog sna - a san je nešto lično i jedinstveno - primenio na kolektivno, zajedničko, ljudima prijemčivo, pitko- a to je srpstvo, tradicija, pravoslavlje, ratništvo ...
I onda sve to tako deluje populistički i umetnički neiskreno.
Što ne spori njegov slikarski talenat.
 
Milić od Mačve je bio jedinstven kao slikar 20.veka .On je čak i u Medijali bio neobičan,jer je jedini u najvecoj meri prikazivao nacionalne teme,koje je jedinstvenim stilom spajao sa nadrealizmom, simbolizmom i naivom i ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske umetnosti.Što bi u narodu rekli, bio je svoj
Na njegovim slikama dominiraju lebdeći balvani po kojima je naročito poznat, zatim užarene lopte i sante leda.Njegove slke nalaze se u muzejima širom sveta
Mnogima se ne svidjaju njegove slike , što je sasvim u redu ali se nikako ne može dovoditi u pitanje njegova umetnost i dilemu da li je on pravi umetnik ili foliran,
reč koja je uvredljiva za jednog takvog umetnika
 
Poslednja izmena:
Povodom 90. godišnjice rođenja slavnog srpskog slikara Milića Stankovića ( 1934-2000), čuvenog Milića od Mačve,
nedavno je u Narodnom muzeju promovisana je monografija „Milić od Mačve – srpski barbarogenije

Barbarogenije, je pojam koji potiče iz zenitizma, srpskog avangardnog pokreta s početka prošlog veka,
označava novovekovnog heroja koji brani svoje poreklo i nacionalni identitet...link
 
Poslednja izmena:
Milić je bio vizionar.
Okruženi smo '' balvanima'' sa svih strana.
Zar Vi to niste znali.
Омоловао и Вождовачку цркву. Како је унутра не знам. Несам присуствово. Јел сме да се изјасни ко је био? Јел га фреске таке примичу Христу ил Милићу?
 
E Peca je isti kao Milic, samo bolje moluje....
Мислиш оно... "мало" боље.. такорећи "минимално" боље... ? Е, а ја мислио Печа непознат, а он.. ето.. ко би реко... дакле не зна га влас' (уметничка) ал га знају људи (народ).
 
Povodom 90. godišnjice rođenja slavnog srpskog slikara Milića Stankovića ( 1934-2000), čuvenog Milića od Mačve,
nedavno je u Narodnom muzeju promovisana je monografija „Milić od Mačve – srpski barbarogenije

Barbarogenije, je pojam koji potiče iz zenitizma, srpskog avangardnog pokreta s početka prošlog veka,
označava novovekovnog heroja koji brani svoje poreklo i nacionalni identitet.
То "барбарогеније" делује као једна од масонских титупа: "Велики киклоп" или "Империјални чаробњак"... оно кад чују сељаци да се оно.. поцепају јадни од смеха...
 
То "барбарогеније" делује као једна од масонских титупа: "Велики киклоп" или "Империјални чаробњак"... оно кад чују сељаци да се оно.. поцепају јадни од смеха...
Tako su ga nazvali i ja sam prenela taj naziv sa neta i njegove Monografije i odakle potiče i da označava patriotu koji brani svoje poreklo i nacionalni identitet
 
Tako su ga nazvali i ja sam prenela taj naziv sa neta i njegove Monografije i odakle potiče i da označava patriotu koji brani svoje poreklo i nacionalni identitet
Ништа спорно на твоје налазе, него друго коменаришем, ако дозволиш. Није једини масон у уметости, називали су и своје правце и сами себе тако. Где оно беше први светски јавни масонски конгрес.. чек, чек... негде.. на Балкану.. оно.. да није ... у Београду? Аух.. па како баш код нас... одакле ови "наши" са онима који нису "наши"?
 
Milić je jednu svoju izložbu slika 1962, koja je tada bila zabranjena, posvetio Savi Šumanoviću, “od ustaškog zverinja umornog” kako on tada reče,
zato što je bio Srbin i što je svoje slike popisivao ćirilicom, koju su ustaške vlasti zabranile 1941. godine.

Hrvatska autorka Mirjana Prošić-Dvornić priznaje da je Milić bio svetski poznat akademski slikar visokog i neupitnog umetničkog nivoa, ali ga u isto vreme optužuje da je bio “etno-genetički i etimološki ekspert” koji je pokušao da dokaže, na osnovi pseudoničkih mitova, da su Srbi pranacija sveta, “pupak Evrope”.

Devedesetih godina 20. veka istupao je u javnosti kao zastupnik Srpske autohtonističke škole, koja smatra da su Srbi, Sloveni i Indoevropljani autohtoni na Balkanskom poluostrvu od praistorije. (nauka i kultura)
 
Važio je za jednog od najpopularnijih likovnih stvaralaca svoga vremena, ali ga je pratio i glas mistika i ekscentrika, čemu je, možda i sam najviše doprinosio, tvrdeći:
- Ja sam onaj Milić, kostur Radovanov, unuk Pantelijin i svih ostalih mačvanskih predaka, patrijarh nad patrijarsima u slikarstvu, rodonačelnik srbijanskih vampira krajputnika, onaj koji povremeno prkosi matematici. Milić Ledeni, Lepobradi, Heliocentrični, avgustovski u avgustu, prolećni i kada nije proleće, prvi vitez od Mačve, vitez šabačke čivije i zvaničnih naših svih većih pokrajina, i tuđih. (novosti)
 
Штета што мало људи зна за Чика-Печу Панчевца... он је ван свих "кружока"... сем оних на којим се може попити и провеселити, али... уметност не доживљава као групну "хајку".. и убеђење маса - својим личним укусом ко Кока-Колин Деда Мраз, што уз гласан смех и аплаузе убеђује слуђен народ да је његова црна течност што пенуша - права ствар за празничну вечеру, извор здравља и дуговечности, него уметност доживљава као духовно путовање кроз простор и време - и кроз индивидуалан однос према Апсолутном, и нек дело ако вреди ишта - говори само за себе .. или ћути. То је уједно и здрав однос према уметности. Најздравији који сам досад чуо и видео.

Ако ћемо да критикујемо цео тај њин покрет, јер су слично мислили и стварали, ето нпр. Васко Попа... све његове песме су некако.. сладуњасто-сентименталне а опет драматичне и пуне обрта. Требало би дакле.. да пријају и да се лепе.. и да пошто говоре о љубави... да се памте... али срцу су далеке јер су интелектулне и напарфемисане... и чак и не остављају неки јачи утисак од досадних комунистичких памфлета, овај пут са националним предзнаком.

Тако исто и тај МоМ. Накићено и сентиментално, као патриотски нешто .. а хладно и уствари - прорачунато.

Једна ДИС-ова песма вреди више од целог Васка Попе. Једна Чика-Печина разгледница вреди више од целог МоМе. Чика-Печина дела имају дубину, он у "слободно" време иконе прави ко му наручи. Одатле и дубина. Дубина (духовна) слике је уопште једна сасвим нова реко бих .. димензија.. за сликарство...

Зато ми је драго што је наш. Чика-Печа. Он живи патриотизмом, као и ДИС, док су ови остаил фалсификатори патриотизма и националног духа.

Ето, ја тако.. а време ће показати ко је у праву.
 
Ако ћемо да критикујемо цео тај њин покрет, јер су слично мислили и стварали, ето нпр. Васко Попа... све његове песме су некако.. сладуњасто-сентименталне а опет драматичне и пуне обрта. Требало би дакле.. да пријају и да се лепе.. и да пошто говоре о љубави... да се памте... али срцу су далеке јер су интелектулне и напарфемисане... и чак и не остављају неки јачи утисак од досадних комунистичких памфлета, овај пут са националним предзнаком.

Једна ДИС-ова песма вреди више од целог Васка Попе.
Ауууууу... Ти Васка Попу или ниси читао или га ниси прочитао. ДИС ми је један од омиљених пјесника који је за живота био непризнат, касније се ствар поправила, али мислим да ни данас није на мјесту које заслужује својим стиховима, али да је Попа „срцу далек” и да му стихови „чак и не остављају неки јачи утисак од досадних комунистичких памфлета”... па то је потпуно ван сваке памети. Ево само три његова завршна стиха пјесме „Косово поље”:
Поље као ниједно​
Над њим небо​
Под њим небо​
Кад човјек ово прочита застане и најежи се од краткоће, јасноће и поетске љепоте читавог романа који је стао у само три кратка, генијална, величанствена стиха! Да ништа друго није написао, само се овим уписао залтним словима у сам врх српског пјесништва, а и те како има још његових сјајних пјесама.

Ево и цијеле пјесме, ако неког занима.
КОСОВО ПОЉЕ

Поље као свако
Длан и по зеленила

Млад месец коси
Пшеницу селицу
Два укрштена сунчева зрака
Слажу је у крстине

Кос наглас чита
Тајна слова расута по пољу

Божури стасали до неба
Служе четири црна ветра
Сједињеном крвљу бојовника

Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо
 
Ауууууу... Ти Васка Попу или ниси читао или га ниси прочитао. ДИС ми је један од омиљених пјесника који је за живота био непризнат, касније се ствар поправила, али мислим да ни данас није на мјесту које заслужује својим стиховима, али да је Попа „срцу далек” и да му стихови „чак и не остављају неки јачи утисак од досадних комунистичких памфлета”... па то је потпуно ван сваке памети. Ево само три његова завршна стиха пјесме „Косово поље”:
Поље као ниједно​
Над њим небо​
Под њим небо​
Кад човјек ово прочита застане и најежи се од краткоће, јасноће и поетске љепоте читавог романа који је стао у само три кратка, генијална, величанствена стиха! Да ништа друго није написао, само се овим уписао залтним словима у сам врх српског пјесништва, а и те како има још његових сјајних пјесама.

Ево и цијеле пјесме, ако неког занима.
КОСОВО ПОЉЕ

Поље као свако
Длан и по зеленила

Млад месец коси
Пшеницу селицу
Два укрштена сунчева зрака
Слажу је у крстине

Кос наглас чита
Тајна слова расута по пољу

Божури стасали до неба
Служе четири црна ветра
Сједињеном крвљу бојовника

Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо
Ако си разумео, кажеш, песму објасни ми ове стихове:

"Млад месец коси пшеницу селицу"
и
"Божури стасали до неба служе четри црна ветра"
и
"Под њим небо"
 
Ако си разумео, кажеш, песму објасни ми ове стихове:

"Млад месец коси пшеницу селицу"
и
"Божури стасали до неба служе четри црна ветра"
и
"Под њим небо"
Ако ти ниси разумио „под њим небо” и најежио се од тога, цаба ја куцам било шта.
 
Није то једина спорна ствар код Васка Попе - него има и она где је цела песма - клетва. И друге... скоро свака песма има нешто што или неприхватљиво православљу или гадно или безвредно јер је пресентиментално. Пар песама које завређују пажњу су махом интелектуални пасажи - без срца.
 
Ако ти ниси разумио „под њим небо” и најежио се од тога, цаба ја куцам било шта.
Те телесне сензације... управо си и потврдио да се ради о прелесној песми. Песми која подиже не дух него тело (сензација која ти се јавила - је телесна, повезана сигурно са еуфоријом (лажним усхићењем) у срцу).Обично човек нема представу колико дубоко се у земљи поједине змије гнезде.

Кад је песма духовна она дух подиже, озбиљује га и раскајава га. Наше народне песме су махом такве. Он користи форму народне песме (одлично је проучио) да би увео у њих - свој надреализам. Ко МоМ, само .. песнички.

То да под њим буде небо, то је идеја која је створила Сотону. Баш.. то (и четри црна ветра, нормално, пирамида...) то ти је бајање над нашом националном светињом.

Објасни ми шта је морално а шта очигледно туристички (пролази кроз српску традицију а не задржава се у њој) у тој песми?
 
Цео модернизам, не само ови "барбагоренијализми српских барбара" (тако нас зову Хрвати - "барбари") је отпао од српства и српске поезије. Народ то једноставно... јаче су му песме од Микија Илића које му бар помажу да муку своју и тугу утопи у пуно алкохола него те које ничему, заиста не служе, а поготову не народу од којега беже, а привидно му се (као) приближавају.
 
Ево једне песме коју написах баш о том "модернизму" који је "песничко европејство" код нас... где мислим да сам баш уловио и пример песника који се почо као најсрпскији пре тога, изнура ломити на Европејца и Србина. Иако није ишо пуно по Европи, утицали су на њега други они "школовани" по Европи, и кварили му осећај народне радости (српске) у песми, и кварили лирику да буде чемерна и туробна, ко они што су (Европљани). Суштина. тј. есенција наше српске духовности, ту и песништва је Христос. О задобијању поновном Христа у песништву зато и говори.. али кроз примере и подсећање на историју и грехе наше (јер модернизам је - уствари - грех): Некако тек кад сам написао ову песму, открило ми се шта значи - Чика-Печина разгледница. ТО некако исто говори, али на други начин.


МОСТАРСКОМ ПЕСНИКУ

Куда даље с овог моста?

________(на песму А.Шантића: „Што те нема?“)


___________Ој Неретво – бистра реко
___________Ој песниче – Шантић Леко
___________Што те странци замутише
___________Па бистра не течеш више?


Шта је човек – кад му отму
Свећу што из груди пламти
А про свећу – чисто Сунце
Што га жели обасјати?

Ој песниче, о Алекса
Има Бога, Има Бога
У Богу је цвет љубави
Извор блага вечитога

Праву љубав од човека
Човек такву неће наћи
Женска љубав такву жудњу
Неће знати да загаси

На дну мрачне црне каце
Светлост свеће нећеш наћи
Ако свећу ту запалиш
У ваздух ће тебе дићи

У дану је светло сјајно
Доста са том црном ноћи
Европског је – доста било
Србији се – мора поћи.

Силне школе изучише
Добри стари србијанци
Ал' тамо их научише
Да свом роду – нису знанци

Кад дођоше своме крају
Срцад - тамо оставише
Па и бистру воду – роду
Својом тугом – загадише

Племенита - то је туга
Вели човек школовани
Добар песник - то је био
Научио се на страни

А гусларе дичне своје
Који песмом живе дишу
Ниједнога не слушају
Већ отрова живог сишу

Мећу со по живој рани

Тако народ одроди се
Отуђи се и настрада
Култур' швапски угнезди се
Кукавичка јајојада

А и жене црне наше
На такве су песме свикле
Па кукавице порађају
Не-јунаке, не-војнике

Па песници – спремите се
Нек вам ова песма - стега
Песмом да се српству – гине
Слободом – до последњега

Није лако Србин бити
Ал' нема - другачијега

Ми смо сад на пола пута
Нити тамо - нити 'вамо
Куда ћемо? Како даље?
По вас дан се размишљамо

Шантић Лека - песник који
У тој молби – исти оста
Останите браћо – овдје
Поручује с тога моста

Са ког моста? Куда? Камо?
Или тамо – или 'вамо?

'Вамо Сунце преобилно
Тамо – тама сама оста

Лудом - џабе приговарат'
А паметном – једном доста

Ој песниче, О Алекса
Ког се песме твоје тичу?
Што те има? - кад с' јесени
Хладни ветри заурличу?



(Змај Баћушка из збирке "Огрлица за Царицу")
 
Poslednja izmena:
Ух, ух, ух... Ти кренуо с књижевном анализом на црквеној догми ко ове нацифеминисткиње што им је главни критериј за добру књигу је ли главни лик женски...

Није то једина спорна ствар код Васка Попе - него има и она где је цела песма - клетва. И друге... скоро свака песма има нешто што или неприхватљиво православљу или гадно или безвредно јер је пресентиментално. Пар песама које завређују пажњу су махом интелектуални пасажи - без срца.
Проблем је што је пјесма – клетва? То није православно? Добро.

Те телесне сензације... управо си и потврдио да се ради о прелесној песми. Песми која подиже не дух него тело (сензација која ти се јавила - је телесна, повезана сигурно са еуфоријом (лажним усхићењем) у срцу).Обично човек нема представу колико дубоко се у земљи поједине змије гнезде.
Тјелесна сензација је прелест? Добро. (На страну сад што јежење може бити из различитих разлога па и духовних.)

А како ти звучи неколико стихова с најгрознијом клетвом коју сам икад чуо/прочитао:
Ко издао, браћо, те јунаке...​
(...)​
Крвљу му се прелили бадњаци​
Крвљу крсно име ославио​
Своју ђецу на њ печену ио!​
Клетва не да се најежиш него да се одузмеш, а гле чуда, исписана пером православног владике Рада (Његош, наравно).
 
Тјелесна сензација је прелест? Добро. (На страну сад што јежење може бити из различитих разлога па и духовних.)
Управо то. Кад се најежиш из "духовних разлога". ТО брале. То је прелесни подстицај. Схвати да је ђаво добио (преко своје јабуке) веееелику власт над телом. И.. да би одвуку пажњу од духовног, он често... прави те фалсификате... један од њих је (који ако се прими - постане узрок прелести) то .. "јежење". Може да те "спуца" јежење и у сред молитве. Нарочито тада.

А како ти звучи неколико стихова с најгрознијом клетвом коју сам икад чуо/прочитао:
Ко издао, браћо, те јунаке...​
(...)​
Крвљу му се прелили бадњаци​
Крвљу крсно име ославио​
Своју ђецу на њ печену ио!​
Клетва не да се најежиш него да се одузмеш, а гле чуда, исписана пером православног владике Рада (Његош, наравно).
Клетва има своје место, није сама себи циљ нити је уметност - клети. На неки начин... Васко се руга народу који клевеће и псује том - песмом. Сваку клетву - као да жели да - њоме обрише - својим подсмехом. То је.. ужасно. Ругање... шта рећи о ругању .. а да је похвално?
 

Back
Top