Da li je fer da žena plaća životne troškove dok ne nadoknadi vrednost stana koji je muškarac uneo u brak?

[Skafander]

Ako si uveren da je sve ovo što si ovde rekao ok, ne znam zašto si uopšte postavljao temu.

Pa rekao sam u naslovu, da li je fer da žena plaća troškove ako sam ja već platio stan. Otvoreno pitanje. Ja mislim da je fer.

 

[MrNapokon]

Nije većini trećina plate, hehe. Pa realan prosek plata u srbiji je od 500 do 700. Retko ko ima 100 hiljada i više.

Pa ako je Beograd, ako je unutrasnjost onda da.

 

[Skafander]

Pa ako je Beograd, ako je unutrasnjost onda da.

Pa mnogo mi je i za Beograd. To je trećina srbije, možda do 1000 evra. Prenapumpano je statistički. Ne treba verovati. Možda 1500 ima bračni par. Nema šanse da u proseku svako ima po 1000 evra. Ipak živimo u srbiji.

 

[MrNapokon]

Pa mnogo mi je i za Beograd. To je trećina srbije, možda do 1000 evra. Prenapumpano je statistički. Ne treba verovati. Možda 1500 ima bračni par. Nema šanse da u proseku svako ima po 1000 evra. Ipak živimo u srbiji.

eo ga gpt, vrv je izvukao iz stat zavoda i nekih dodatnih referenci.

• Beograd: značajno iznad proseka, s prosečnim netom od oko 1.000 €, a u centralnim opštinama i do 1.400–1.500 €.
• Unutrašnjost Srbije: prosečne plate uglavnom oko 680 € neto, a u manjim mestima često i ispod 600 €.
• Srbija ukupno: prosečna neto plata je oko 900 €, ali medijan (oko 700 €) pokazuje da veliki deo stanovništva zarađuje manje.

 

[MrNapokon]

mada podatke izvlaci iz:
"Tasic&Partners", "Serbia Bsiness Gateway", Wikipedia, Redit i "Vreme"...

 

[Skafander]

mada podatke izvlaci iz:
"Tasic&Partners", "Serbia Bsiness Gateway", Wikipedia, Redit i "Vreme"...

Ma najbolje pitaš ljude, hehe, neko prijavi 10 hiljada evra a mnogi 500 evra, i prosek bude 1000 - 1500, kao kupus i meso za sarmu, znaš već.

 

[MrNapokon]

Ma najbolje pitaš ljude, hehe, neko prijavi 10 hiljada evra a mnogi 500 evra, i prosek bude 1000 - 1500, kao kupus i meso za sarmu, znaš već.

Da ali to se isto i odrazava na pitanje nekretnine. Ljudi ne prijavljuju zbog svakako malih prihoda i na taj nacin zapravo prezivljavaju. Tako da to nije neki nivo korupcije u smislu profita. Plus i te zarade izvlace sektori kao sto su IT (a pod it-em ovde podrazumevaju mnoge trenutne i klizne poslove - poput predavaca stranih jezika, inostranih online dispecera, raznih privremenih online usluga) od kojih ce mnogi poslovi otpasti za koju god. Tako da je to masa ljudi koja ce zavrsiti bez posla. Takodje i u drzavi ima dosta stvorenih firmica koje ce nakon krize da nestanu jer ce biti pregazene inostranim, ozbiljnijim i vecim. Razne prevozne firme, mali proizvodjaci narucenih roba za velike- alati, delovi, srafovi, kujci palci i td. Sve u svemu zayebano.

 

[a bre Milun]

Primer:

Imam stan koji danas vredi oko 120.000 evra. Radio sam godinama, štedio, ulagao, i sad imam svoj krov nad glavom. Nisam nasledio, nisam dobio – zaradio sam ga.

Sada sam u vezi sa devojkom koju volim i planiramo brak. Nemamo u planu decu. Ne tražim od nje nikakav miraz, i naravno da želim da živimo zajedno u tom stanu.

Ali evo gde dolazimo do pitanja: šta je fer?

Ako ja unesem stan, a ona nema ništa – da li je pošteno da se samo useljava i živi potpuno besplatno?

Ja više ne mogu da radim (iz zdravstvenih razloga). Njena plata je oko 1000 evra mesečno. Troškovi za nas dvoje (hrana + računi) su oko 500 evra mesečno.

Znači, ako ona pokriva te troškove narednih 10 godina, to je ukupno 60.000 evra.

E sad pitanje:

Da li je pošteno da nakon tih 10 godina njoj pripadne 50% stana, jer je kroz životne troškove praktično otplatila pola?

Ili treba da bude samo "podstanar bez rente", jer živi kod mene? Ili možda uopšte nije realno gledati to kao otplatu, jer stan nije na prodaju?

Ne planiramo decu, ne radi se o nekoj tradicionalnoj podeli uloga, ovo je više pravno-moralno-finansijsko pitanje ravnoteže u vezi.

Šta vi mislite – da li se ljubav meri u evrima, ili je fer tražiti finansijsku ravnotežu u partnerstvu?

poceo si rano da postavljas taka pitanja.
Sve u svoje vreme.

 

[Arhangel94]

Primer:

Imam stan koji danas vredi oko 120.000 evra. Radio sam godinama, štedio, ulagao, i sad imam svoj krov nad glavom. Nisam nasledio, nisam dobio – zaradio sam ga.

Sada sam u vezi sa devojkom koju volim i planiramo brak. Nemamo u planu decu. Ne tražim od nje nikakav miraz, i naravno da želim da živimo zajedno u tom stanu.

Ali evo gde dolazimo do pitanja: šta je fer?

Ako ja unesem stan, a ona nema ništa – da li je pošteno da se samo useljava i živi potpuno besplatno?

Ja više ne mogu da radim (iz zdravstvenih razloga). Njena plata je oko 1000 evra mesečno. Troškovi za nas dvoje (hrana + računi) su oko 500 evra mesečno.

Znači, ako ona pokriva te troškove narednih 10 godina, to je ukupno 60.000 evra.

E sad pitanje:

Da li je pošteno da nakon tih 10 godina njoj pripadne 50% stana, jer je kroz životne troškove praktično otplatila pola?

Ili treba da bude samo "podstanar bez rente", jer živi kod mene? Ili možda uopšte nije realno gledati to kao otplatu, jer stan nije na prodaju?

Ne planiramo decu, ne radi se o nekoj tradicionalnoj podeli uloga, ovo je više pravno-moralno-finansijsko pitanje ravnoteže u vezi.

Šta vi mislite – da li se ljubav meri u evrima, ili je fer tražiti finansijsku ravnotežu u partnerstvu?

Imovina stecena prije braka i vanbracne zajednice pripada onome sako ko je tu imovinu i stekao

 

[крсташ]

Мушкарац не треба никада да тера жену на ово. Мора да уђе у брак са својим кровом над главом и да се не ослања на њу за овакве ствари.

 

[Elle]

Мушкарац не треба никада да тера жену на ово. Мора да уђе у брак са својим кровом над главом и да се не ослања на њу за овакве ствари.

To važi i za žene.

 

[Lule]

Мушкарац не треба никада да тера жену на ово. Мора да уђе у брак са својим кровом над главом и да се не ослања на њу за овакве ствари.

Dobro sad, može i sa stvaralačkim potencijalom, dok napravi krov biće stari mladoženja.
Treba imati u vidu da smo ipak u Srbiji

 

[andjelijaa]

Primer:

Imam stan koji danas vredi oko 120.000 evra. Radio sam godinama, štedio, ulagao, i sad imam svoj krov nad glavom. Nisam nasledio, nisam dobio – zaradio sam ga.

Sada sam u vezi sa devojkom koju volim i planiramo brak. Nemamo u planu decu. Ne tražim od nje nikakav miraz, i naravno da želim da živimo zajedno u tom stanu.

Ali evo gde dolazimo do pitanja: šta je fer?

Ako ja unesem stan, a ona nema ništa – da li je pošteno da se samo useljava i živi potpuno besplatno?

Ja više ne mogu da radim (iz zdravstvenih razloga). Njena plata je oko 1000 evra mesečno. Troškovi za nas dvoje (hrana + računi) su oko 500 evra mesečno.

Znači, ako ona pokriva te troškove narednih 10 godina, to je ukupno 60.000 evra.

E sad pitanje:

Da li je pošteno da nakon tih 10 godina njoj pripadne 50% stana, jer je kroz životne troškove praktično otplatila pola?

Ili treba da bude samo "podstanar bez rente", jer živi kod mene? Ili možda uopšte nije realno gledati to kao otplatu, jer stan nije na prodaju?

Ne planiramo decu, ne radi se o nekoj tradicionalnoj podeli uloga, ovo je više pravno-moralno-finansijsko pitanje ravnoteže u vezi.

Šta vi mislite – da li se ljubav meri u evrima, ili je fer tražiti finansijsku ravnotežu u partnerstvu?

Sad mi nista nije jasno,pre nekog vremena si imao zenu i decu a sada imas devojku sa kojom planiras zajednicki zivot?
Bio si lep i prelep a sada si invalid?Ili ovo nije licni primer? (sto cisto sumnjam sad)

Mislim da joj i nisi neka prilika,iz vise razloga.

 

[крсташ]

Dobro sad, može i sa stvaralačkim potencijalom, dok napravi krov biće stari mladoženja.
Treba imati u vidu da smo ipak u Srbiji

Боље и то него му таст и ташта одређују.

 

[Skafander]

Sad mi nista nije jasno,pre nekog vremena si imao zenu i decu a sada imas devojku sa kojom planiras zajednicki zivot?
Bio si lep i prelep a sada si invalid?Ili ovo nije licni primer? (sto cisto sumnjam sad)

Mislim da joj i nisi neka prilika,iz vise razloga.

Nije stvar da li sam invalid ili ne – stvar je što sam već uradio svoj deo posla i kupio nam stan. Sad je red na tebe da plaćaš račune i hranu, jer bez toga nema zajedničkog života. Ako ti to ne možeš da shvatiš ili prihvatiš, slobodno pakuj kofere i traži nekog drugog ko će ti se klanjati. Ovde nema mesta za kuknjavu i glupe moralizacije – ili preuzmi odgovornost ili nisi za takav život.