Да ли је добра идеја увести тестирање за посланике у Народној скупштини?

- тестирање познавања страних језика, поред течног енглеског да се служи још једним страним језиком
- тестирање познавање информатике
- тестирање IQ (минимални за НС 120, можда да спустимо на 115, никако испод)
- тестирање општег знања (економије, права, историје са акцентом на националну историју, географије, медицине, философије, социологије, политологије итд)

Ма не....само УДБА испитивање РОДОСЛОВА, и самог посланика на:

- коцкање
- курвање
- потказивање
- бежанију са бојишнице
- проневере разне, итд....

90% ЕУ опозиције би прошли са 10 на твом тесту. а олош издајнички би продо Косово!

ТРЕБАЈУ НАМ МОРАЛНИ ЉУДИ!
А МЕСНА ВУНДЕРКИНДЕРИ!
 
Јучерашњи хаос и срамне сцене су ме мотивисали да оживим ову тему. У скупштини политичке опције добију број мандата на основу изборног резултате. На изборима неће остварити бољи резултат они ваљанији, моралнији, поштенији, са бољим програмом, него они који бирачима бољу причу продају. Наравно да је увијек упитно колико ће ти радити у корист земље и народа, или ће бити вожени неким другим мотивима.

Ипак оно што се може, а по мени што би се морало учинити, јесте кроз тестирање спровести филтер да политичке опције које су освојиле неки број мандати, не пошаљу у највише законодавно тијело, које би морало бити храмом демократрије најгору олош, неуке барабе, јајаре склине хулиганизму, што су јучерашњим сценама неки посланици доказали (то да су јајаре и најгори шљам) већ оне који ће бити достојним да сједе у скупштини.

Не могу у скупштини сједити они који се не знају пристојно понашати, који немају стида, јајаре које имају навику правцити сцене, изазивати инциденте, они који ће шверцовати димне бомбе, бакље у скупштину, они који су неспособни разумјети да немају право, немају право од скупштине правити циркус. Не могу у скупштини сједити они који немају потревно образовање, минимум завршен факултет, који се нису остварили у струци, они који немају потребно знање из информатике или који не знају барем два страна језика, који имају IQ мањи од 115 (а таквих има, јучер су доказали да имају мањи, и то колико, па како ће такви билмези одлучивати о важним законима? како?), којиу немају потребно опште знање (немамн ништа против да студенти и професори који протестују саставе питања којима ће се тестирсати опште знање и гдје ће се одредити доњи праг).

Неки ће рећи, па и ти образованији, паметнији, бритког ума, остваренији у струци, могу бити склони кварностима, бешћашним радњама. Истина, али ће образованији, оствареноији људи ипак имати осјећај стида, имаће образа, разумјеће да нико нема права правити од скупштине цирку, у коначници оствѕареног и паметног човјека са интегритетом ћете кудикамно теже инструисати за пасјалуке и дешавања којима смо свједочили јуче.

Не кажем да би, када би направили такав ипак "филтер", то донијело добро одмах, не би, али барем у НС скупштини не би имали толико циркуса, толико непознавања ствари, толику дозу примитивизма, посланици би макар разумјели да се држе теме и да не паламуде о стварима које им падну на памет, и то би по мени био први корачић ка меритократији.
У супротном остајемо заробљени у охлократији коју реално сада имамо.
 
Treba neposredni izbor narodnih deputata koji nemaju vezu s partijama.
Објасни. Да ли то предлажеш потпуно одбацивање партија? Ако то предлажеш, размисли да ли је то уопште могуће.
Sta su izbori nego test biraca.
Бирачи дају повјерење партијама, политилчким опцијама. Као што љубитељи спорта бирају клуб којем ће дати подршку. Али не бирају љубитељи спорта, навијачи, играчки кадар, већ стручни тим. Гдје се врше и тестирања, здрравстеног стања, физичке спреме, способности и друга тестирања. Ту неће проћи играчи који су бучнији, грлатији, који се више шлихтају навијачима већ они способнији, квалитетнији. Постоји филтер, постоји меритократија.
Зашто сличну праксу не примјенити код избора посланика у највишем законодавном тијелу?
 
Јучерашњи хаос и срамне сцене су ме мотивисали да оживим ову тему. У скупштини политичке опције добију број мандата на основу изборног резултате. На изборима неће остварити бољи резултат они ваљанији, моралнији, поштенији, са бољим програмом, него они који бирачима бољу причу продају. Наравно да је увијек упитно колико ће ти радити у корист земље и народа, или ће бити вожени неким другим мотивима.

Ипак оно што се може, а по мени што би се морало учинити, јесте кроз тестирање спровести филтер да политичке опције које су освојиле неки број мандати, не пошаљу у највише законодавно тијело, које би морало бити храмом демократрије најгору олош, неуке барабе, јајаре склине хулиганизму, што су јучерашњим сценама неки посланици доказали (то да су јајаре и најгори шљам) већ оне који ће бити достојним да сједе у скупштини.

Не могу у скупштини сједити они који се не знају пристојно понашати, који немају стида, јајаре које имају навику правцити сцене, изазивати инциденте, они који ће шверцовати димне бомбе, бакље у скупштину, они који су неспособни разумјети да немају право, немају право од скупштине правити циркус. Не могу у скупштини сједити они који немају потревно образовање, минимум завршен факултет, који се нису остварили у струци, они који немају потребно знање из информатике или који не знају барем два страна језика, који имају IQ мањи од 115 (а таквих има, јучер су доказали да имају мањи, и то колико, па како ће такви билмези одлучивати о важним законима? како?), којиу немају потребно опште знање (немамн ништа против да студенти и професори који протестују саставе питања којима ће се тестирсати опште знање и гдје ће се одредити доњи праг).

Неки ће рећи, па и ти образованији, паметнији, бритког ума, остваренији у струци, могу бити склони кварностима, бешћашним радњама. Истина, али ће образованији, оствареноији људи ипак имати осјећај стида, имаће образа, разумјеће да нико нема права правити од скупштине цирку, у коначници оствѕареног и паметног човјека са интегритетом ћете кудикамно теже инструисати за пасјалуке и дешавања којима смо свједочили јуче.
Dzaba. Neko nije lud, vec je podmicen.

Zato treba uvesti izborni sistem gde se direktno biraju poslanici od strane gradjana, tako da mogu i da se opozovu od strane gradjana u toj manjoj loklanoj zajednici i izbornoj jedinici. Kakve stranke, kakvi bakraci, da budu vlasnici mandata.
 
Neko nije lud, vec je podmicen.
Да, али је кудикамо теже подмитити образованог, оствареног у струци човјека са интегритетом и који посједује одређено опште знање од неуког и неоствареног билмеза којем је политички ангажман једини начин да поправи свој статус у друштву.
Zato treba uvesti izborni sistem gde se direktno biraju poslanici od strane gradjana, tako da mogu i da se opozovu od strane gradjana u toj manjoj loklanoj zajednici i izbornoj jedinici. Kakve stranke, kakvi bakraci, da budu vlasnici mandata.
Прво, то није реално из бројних разлога.
Друго, политичке партије су препознатљиве по лидерима, о огромној већини кандидата за посланичка мјеста бирачи знају мало, готово ништа, не знају ни имена, како се зову, а та политичка партија добије одређени број мандата. Оствари резултат који се мора поштовати.
И треће, могуће је увести преферцијално гласање, какво имамо у Српској, гдје би бирачи бирали и политичке опције али би имали могућност бирања кандидата унутар те политичке партије. Ту су тек искуства јако рђава уз велики простор злоупотребама. Што се и дешава.
 
Да, али је кудикамо теже подмитити образованог, оствареног у струци човјека са имнтегритетом и који посједује одређено опште знање од неуког и неоствареног билмеза којем је политички ангажман једини начин да поправи свој статус у друштву.

Прво, то није реално из бројних разлога.
Друго, политичке партије су препознатљиве по лидерима, о огромној већини кандидата за посланичка мјеста бирачи знају мало, готово ништа, не знају ни имена, како се зову, а та политичка партија добије одређени број мандата. Оствари резултат који се мора поштовати.
И треће, могуће је увести преферцијално гласдање, какво имамо у Српској, гдје би бирачи бирали и политичке опције али би имали могућност бирања кандидата унутар те политичке партије. Ту су тек искуства јако рђава уз велики простор злоупотребама. Што се и дешава.
:) Ne razumes, ne da poslanici ne mogu biti u strankama, oni ce svakako vecina i biti, nego da vlasnik mandata ne bude stranka, vec direktno gradjani izborne jedinice.

To je itekako i moguce, i vazan zakon, zarad sprecavanja glasnaja po automatizmu, otudjenja od naroda, negledanje interesa naroda u toj sredini, svega ovoga sto dugo i jos i danas gledamo.
 
ne da poslanici ne mogu biti u strankama, oni ce svakako vecina i biti, nego da vlasnik mandata ne bude stranka, vec gradjani izborne jedinice.
Ту се такође отвара простор злоупотрербама и "прелетачима". Разумијем шта предлажеш, то би донијело бољитак ако посматрамо идеалистички, да посланици имају осјећај одговорности према бирачком тијелу које им је дало повјерење. Но да ли имају?.

Оно што би се могло урадити јесте промијенити изборни закон који би донио бољитак Увести комбинацију пропорционалног и већинског изборног система. Гдје би се рецимо 130 посланика бирало по већинском систему а 120 по пропорционалном (не мора тај омјер, може 140/110 или 125/125) и гдје би политичке партије уз цензус од 5% делегирале број посланика на основу оствареног резултата.

И гдје би 130 изборних јединица (општине, или збир двије општине ако су малобројније, или више изборних јединица једне многољудније оопштине, гдје би се увео минималан и максималан број бирача, горњи и доињи праг), бирало већинским системом посланика у скупштини који би био обавезан бирачима те изборне јединице да заступа интересе тог града или краја. И гдје би бирачи сваке изборне јединице, рецимо Зајечара, имали могућност опозива посланика ако не штити интересе оних који су га бирали.,
Ова идеја јесте добра. И овакав избор има мана али пуно више предности (и ту барем оних 130 које би непосредно бирали бирачи њихових изборних јединица баш због осјећаја одговорности према тим људима не би били виновницима сремних сцена које смо гледали јуче), но тешко да ће се остварити. Из ипак објашњивих разлога.
 
Poslednja izmena:
Ту се такође отвара простор злоупотрербама и "прелетачима". Разумијем шта предлажеш, то би донијело бољитак ако посматрамо идеалистички, да посланици имају осјећај одговорности према бирачком тијелу које им је дало повјерење. Но да ли имају?.

Оно што би се могло урадити јесте промијенити изборни закон који би донио бољитак Увести комбинацију пропорционалног и већинског изборног система. Гдје би се рецимо 130 посланика бирало по већинском систему а 120 по пропорционалном (не мора тај омјер, може 140/110 или 125/125) и гдје би политичке партије уз цензус од 5% делегирале број посланика на основу оствареног резултата.

И гдје би 130 изборних јединица (општине, или збир двије општине ако су малобројније, или више изборних јединица једне многољудније оопштине, гдје би се увео минималан и максималан број бирача, горњи и доињи праг), бирало већинским системом посланика у скупштини који би био обавезан бирачима те изборне јединице да заступа интересе тог града или краја. И гдје би бирачи сваке изборне јединице, рецимо Зајечара, имали могућност опозива посланика ако не штити интересе оних који су га бирали.,
Ова идеја јесте добра. И овакав избор има мана али пуно више предности (и ту барем оних 130 које би непосредно бирали бирачи њихових изборних јединица баш због осјећаја одговорности према тим људима не би били виновницима сремних сцена које смо гледали јуче), но тешко да ће се остварити. Из ипак објашњивих разлога.
Mozda je to dobro resenje pola-pola (vecinski i proporcionalni), ali vazno je da poslanicki mandati budu u vlasnistvu direktno te izborne jedinice i ljudi koji su ih imenom i preizmenom glasali, i kojima polazu racune. Koji su u "vlasti" da ga smene i biraju drugog ako ne valja, mozda iz iste politicke partije koji bude predlozen ili se sam kandiduje, ali odgovornijeg.

Pitas, da li imaju odgovornosti? Naravno da nemaju, vecina, ali ovako bi imali i ne bi dizali ruke da glasaju samo kad i kako stranka naredi, nego bi razmisljali svojom glavom da li je to u skladu sa zeljom njihovih glasaca. Prakticno, time bi se eliminisalo presudan uticaj stranaka ili nekakve vecine na donosenje zakona, vec samih gradjana, glasaca. Jedna neposredna demokratija, znaci.

I najvaznije, do ovakvih situacija kao sto je danas, sa protestima, ali ne samo danas, ne bi ni dolazilo.
 
Објасни. Да ли то предлажеш потпуно одбацивање партија? Ако то предлажеш, размисли да ли је то уопште могуће.
partija može da postoji kao neko koje nudi programsko rešenje. medjutim narodni deputat ne sme biti pod kontrolom jer je narodni deputat nosilac volje naroda. on je sudija radu menadžmenta i birokratije.

nešto kao akcionarsko društvo. deputati biraju i razrešavaju rukovodeće/stručne ljude vladajućeg tima a u ime akcionara/naroda.

a može i direktno (feferendum).

Бирачи дају повјерење партијама, политилчким опцијама. Као што љубитељи спорта бирају клуб којем ће дати подршку. Али не бирају љубитељи спорта, навијачи, играчки кадар, већ стручни тим. Гдје се врше и тестирања, здрравстеног стања, физичке спреме, способности и друга тестирања. Ту неће проћи играчи који су бучнији, грлатији, који се више шлихтају навијачима већ они способнији, квалитетнији. Постоји филтер, постоји меритократија.
Зашто сличну праксу не примјенити код избора посланика у највишем законодавном тијелу?
A što bi dao glat poverenje partiji ili političkoj opciji. sa zapadnim modelom sve se svelo na to ko bolje obmanjuje glasače. Deputat se bira kao negda knez. Poznat, častan i pametan čovek u koga se ima poverenja.

Daje se poverenje narodnom deputatu koji bira ljude i presudjuje saradnicima na stručnim mestima vlasti.
 
partija može da postoji kao neko koje nudi programsko rešenje. medjutim narodni deputat ne sme biti pod kontrolom jer je narodni deputat nosilac volje naroda. on je sudija radu menadžmenta i birokratije.

nešto kao akcionarsko društvo. deputati biraju i razrešavaju rukovodeće/stručne ljude vladajućeg tima a u ime akcionara/naroda.

a može i direktno (feferendum).
То чему тежиш је потпуна маргинализација партија које би постојале форме ради и "де факто" биле избачене из политичког живота. Без подршке партије, политичке странке, логистике, финансијске подршке, страначких ресурса, медијске подршке, појединац који тежи бити послаником, депутатом, ће се тешко наметнути бирачима у свом хаустору а камо ли широј бази. Преведено да би добио подршку бирача, странка, политичка опција, мора обезбиједити ресурсе, логистику, финансије, медијску подршку, да би за све то била потпуно избачена из политичкоиг живота. Размисли колико је тако нешто реално.
 
Poslednja izmena:
То чему тежиш је потпуна маргинализација партија које би постојале форме ради и "де факто" биле избачене из политичког живота. Без подршке партије, политичке странке, логистике, финансијске подршке, страначких ресурса, медијске подршке, појединац који тежи бити послаником, депутатом, ће се тешко наметнути бирачима у свом хаустору а камо ли широј бази. Преведено да би добио подршку бирача, странка, политичка опција, мора обезбиједити ресурсе, логистику, финансије, медијску подршку, да би за све то била потпуно избачена из политичкоиг живота. Размисли колико је тако нешто реално.
Marginalizacija ili ne stranke su se pokazale kao pogrešno civilizacijsko rešenje. Imitacija crkvenog delovanja.

Slobodna volja podrazumeva da nema ubedjivanja. U protivnom volja nije reprezent formiranog mišljenja već veštine šibicara.

Upravljanje nečim je stručan posao. Stručni tim biraju,ocenjuju i smenjuju izabrani deputati. Mogu menadžment nečega birati preko CV-a ili tendera iz skupa fizičkih i pravnih lica uključujući partije.

Deputati su sublimirana volja naroda. Biraju se bez ubedjivanja na osnovu već formiranog mišljenja naroda o tome da su pošteni, pametni, nepotkupljivi, pravični.. i nema ograničenja kod reizbora. Važna je mogućnost brze i direktne smene deputata od strane baze.
 
Poslednja izmena:
Мислим да се овоме може стати на пут формирањем Комисије од анонимних људи, бираних насумично, по матичном броју, који би прегледом снимака седница одлучивали већином гласова о губитку мандата посланика, казнама или санкцијама друге врсте.
Крајње је време да се из скупштине уклони талог, који се понаша као да је пијана стока у кафани или дрогирана руља са стадиона.
И да се свакако смањи број посланика, барем за 100.
 
Мислим да се овоме може стати на пут формирањем Комисије од анонимних људи, бираних насумично, по матичном броју, који би прегледом снимака седница одлучивали већином гласова о губитку мандата посланика, казнама или санкцијама друге врсте.
Крајње је време да се из скупштине уклони талог, који се понаша као да је пијана стока у кафани или дрогирана руља са стадиона.
И да се свакако смањи број посланика, барем за 100.
 

Back
Top