Da li je Ajnštajn pogresio ?

Ништа. Ви причате о овоме?


581344



581346
 
Опште је познато да је брзина простирања било којих таласа зависна од медијума кроз који се простиру, али не од извора таласа и његове брзине. Очигледан пример за то су акустични таласи.

Шта је медијум кроз који се простиру електромагнетни таласи, односно светлост?

Некада је владало мишљење да је то етар, али за његово постојање није било доказано, па је то мишљење напуштено. Остаје, као медијум, празан простор, односно вакуум. Брзина простирања светлости кроз празан простор је једнак реципрочној вредности корена производа диелектричне константе и магнетног пермеабилитета. Ово је мерењима утврђено. Дакле, брзина светлости зависи од ових фундаменталних константи које дефинишу ел. магнетне особине простора.

Међутим, ни један инерцијални систем не може да утврди своју брзину у односу на ништа, односно празан простор. Осим тога први постулат СТР казује да су исти сви физички закони и физичке константе у свим инерцијалним системима.

Ако би брзина светлости била различита у разним инерцијалним системима, то би знаћило да су различите и горе поменуте физичке константе. Овим би се срушила не само СТР него и цела физика као наука. Испало би да су физички закони на Земљи другачији него на Месецу или Марсу.

И мој разум тешко излази на крај са овим чињеницама, једино могу да закључим да наука ништа не зна о простору, шта је он, која је његова улога и какве су му особине.
Foton 'ZNA' kojom brzinom će da se kreće, i pri tome ga nije briga hoće li to da posmatra i meri zemljanin ili marsovac! Reklo bi se da on IMA 'osećaj' za apsolutni prostor?

Isti zakoni i konstante? Ne vredi isto za materijalne čestice i fotone! Ako mi za brzinu svetlosti kojoj je izvor na Zemlji stalno merimo istu brzinu, reklo bi se da se onda brzina Zemlje dodaje na brzinu fotona. A to apriori odbijamo. Tada bi I utvrdili različite brzine za izvore koji nisu na Zemlji.
Reklo bi se da koristimo krive metode za merenje brzine, ili nedovoljno preciznu opremu kojoj je sistematska greška veća od očekivanih rezultata, ili nešto treće?
 
Foton 'ZNA' kojom brzinom će da se kreće, i pri tome ga nije briga hoće li to da posmatra i meri zemljanin ili marsovac! Reklo bi se da on IMA 'osećaj' za apsolutni prostor?

Isti zakoni i konstante? Ne vredi isto za materijalne čestice i fotone! Ako mi za brzinu svetlosti kojoj je izvor na Zemlji stalno merimo istu brzinu, reklo bi se da se onda brzina Zemlje dodaje na brzinu fotona. A to apriori odbijamo. Tada bi I utvrdili različite brzine za izvore koji nisu na Zemlji.
Reklo bi se da koristimo krive metode za merenje brzine, ili nedovoljno preciznu opremu kojoj je sistematska greška veća od očekivanih rezultata, ili nešto treće?
Да ,и ја мислим да ту има нечега што не достаје.

Ако пратиш научна открића задња два века, видиш да преовладава анализа, расчлањује се сваки проблем, и тако рсчлањен проучава. Преовладао је аналитички поглед на свет. Такав приступ реши један проблем, али открије два и више нових, и тако у недоглед док се наука не почне гушити у маси нерешених проблема. А онда се прибегава новим теоријама, вештачки се уводе разни нови појмови што ствара још већу збрку.

Недостаје синтеза, потребан је синтетички поглед на свет.

Добар пример је откривање нових елемената, цео век су се научници утркивали у томе, куваки су једињења, спањивали их, подвргавали их разним хемијским реакцијама, онако напамет, и ако им се посрећи добили би нешто ново што би испитивањем доказали да су открили нови елемент. А онда је срећом Мендељејев направио синтезу свих открића елемента и направио свој периодни систем елемената. Од тада елементи се не откривају слућајно, већ тамо где у периодном систему постоји празно место већ се знају особине неоткривеног елемента а тиме и начин како се он можеиздвојити. Па је Исак Њутн дао своје законе, али су они добули смисао радовима Николе Коперника и Јохана Кепплера.

Дакле, анализа без синтезе не даје суштинско знање, али за синтезу је потребна анализа. Заправо, анализа и синтеза треба да иду паралелно, што није обухваћено методологијом научних истраживања.

Стални се траже одговори на питање како па се анализира и расчлањује до бесвести. Али у једном тренутку треба стати и питати се зашто, а за одговор на то питање треба приступити синтези.

Опште је познато, међу лингвистима (Ноам Чомски), да неки језици подстичу аналитичко размишљање, а други синтетичко. Наиме, на наш процес размишљања језик којим се служимо има велики и неприметан утицај. Енглески језик је типичан пример језика који подстиче аналитичко размишљање, док су многи језици истока стимуланс синтетичком размишљању. Међу њима су и словенски језици. Немачки је пример језика са уравнотеженијим односом и једно и другог.

У светлу овога је јасно што се у нашем, словенском, свету чешће питамо зашто, него како.
 
Odgovor na ovaj komentar:
https://forum.krstarica.com/threads...ent-michelsona-i-morlija.893043/post-38242794

Ma tražio sam gde si napisao da jedna kriva teorija može za sobom da povuče sve više nelogičnosti i 'paradoksa', a usput sam našao ovo tvoje: " Међутим, ни један инерцијални систем не може да утврди своју брзину у односу на ништа, односно празан простор...."

I sada si uneo potpunu zbrku? Na linku o relativnim brzinama su se gledale brzine raketa iz drugog ref. sistema. A brzina sustava rakete se ne može utvrditi prema ničemu, ali u izrazima po kojoj brzina rakete B u sistemu rakete A ne može biti veća od 'c' imamo brzine tih raketa? Taj izraz bi se onda odnosio na brzine tih raketa iz drugog. ref. sistema, iz kojeg ja vidim da je relativna brzina skoro 2c?

GPS mi je za sada 'špansko selo'. Preneću tvoj komentar autoru.
 
Odgovor na ovaj komentar:
https://forum.krstarica.com/threads...ent-michelsona-i-morlija.893043/post-38242794

Ma tražio sam gde si napisao da jedna kriva teorija može za sobom da povuče sve više nelogičnosti i 'paradoksa', a usput sam našao ovo tvoje: " Међутим, ни један инерцијални систем не може да утврди своју брзину у односу на ништа, односно празан простор...."

I sada si uneo potpunu zbrku? Na linku o relativnim brzinama su se gledale brzine raketa iz drugog ref. sistema. A brzina sustava rakete se ne može utvrditi prema ničemu, ali u izrazima po kojoj brzina rakete B u sistemu rakete A ne može biti veća od 'c' imamo brzine tih raketa? Taj izraz bi se onda odnosio na brzine tih raketa iz drugog. ref. sistema, iz kojeg ja vidim da je relativna brzina skoro 2c?

GPS mi je za sada 'špansko selo'. Preneću tvoj komentar autoru.
Тачно, посматрач из трећег система који посматра две ракете у супротним смеровима које се крећу брзинама 0,99с ће рећи: да они се међусобно удањавају брзином 1,98с. Али у његовом систему не постоји брзина већа од с, и ракета А и Б се крећу 0,99с.

Сада пређемо у инерцијални систем ракете А да утврдимо која је брзина ракете Б у систему ракете А. Због релативистичког слагања брзина ракета Б ће се удаљавати брзином мањомод с.

Овај случај је свакодневни када са једне тачке Сунца крене фотон брзином с, а са супротне исто брзином с али у супротном правцу. Ми са Земље са правом можемо тврдити да ће се та два фотона после 1s међусобно удаљити за 600000км. Али у систему Земље нисмо нашли брзину већу од с. СТР није против овога.
 
Тачно, посматрач из трећег система који посматра две ракете у супротним смеровима које се крећу брзинама 0,99с ће рећи: да они се међусобно удањавају брзином 1,98с. Али у његовом систему не постоји брзина већа од с, и ракета А и Б се крећу 0,99с.

Сада пређемо у инерцијални систем ракете А да утврдимо која је брзина ракете Б у систему ракете А. Због релативистичког слагања брзина ракета Б ће се удаљавати брзином мањомод с.

Овај случај је свакодневни када са једне тачке Сунца крене фотон брзином с, а са супротне исто брзином с али у супротном правцу. Ми са Земље са правом можемо тврдити да ће се та два фотона после 1s међусобно удаљити за 600000км. Али у систему Земље нисмо нашли брзину већу од с. СТР није против овога.
Zar ti ne zvuči 'glupo' da ISTA brzina ima različite vrednosti u različitim inercijalnim sistemima?
 
https://www.sciencemag.org/news/2012/06/once-again-physicists-debunk-faster-light-neutrinos

"But in February, the OPERA team also discovered that a loose fiber optic cable had introduced a delay in their timing system that explained the effect. A month later, researchers working with the ICARUS particle detector, also housed in Gran Sasso, measured the speed of neutrinos fired from CERN and found that they travel at light speed, as predicted."
Што може да значи да неутрино нема масу, супротно претпоставкама.
 

Back
Top