Da malo samo smanjimo famu oko velikih drzavnih miliona koji se slivaju u kasu Zvezde i Partizana. Oba kluba najvise zaradjuju od prodaje igraca, tako da su do sada u zemlju unele daleko vise deviza nego sto su dobili iz budzeta. Da ne pominjem kako je rasprodajom one sampionske generacije iz Barija, dobar deo novca od transfera tih fudbalera koriscen kako bi se cuvao socijalni mir u zemlji pogodjenoj sankcijama. Pa su tako placane plate radnicima u nekim drzavnim preduzecima i slicno. Naravno o tome niko nikada nece pricati, vec samo kako godisnje drzava daje neke silne novce. Onako populisticki i maloumno se stvara slika da celnici Zvezde i Partizana upadaju u kuce ljudima i otimaju im pare za lecenje dece.
A posto naravno nemamo pojma kako funkcionisu stvari u svetu i zgrazavamo se da smo jedinstveni slucaj, imate primer Spanije. Klubovi u njihovim ligama uzivaju velike drzavne povlastice. Sama drzava ne upumpava direktno pare u budzete (mada ima i takvih primera), ali su klubovi oslobodjeni mnogih poreza, tacnije, porezi su im u pojedinim slucajevima daleko manji u odnosu na pojedice i privatne firme. O ovome se ne bi obracala paznja da pre nekih 6/7 godina Nemacka nije digla glas protiv toga. Spanija je inace drzava sa potencijalnom velikom ekonomskom krizom pred vratima, sa velikim spoljnim dugom i problemom nezaposlenosti. Naravno Nemacka koja pomaze i spansku ekonomiju, kao sto je radila u Grckoj, popiz/dela je kada su spanski klubovi poceli da daju ogromne pare za kupovine igraca, a drzava ih oslobadja poreza. To znaci da je manje para u spanskoj drzavnoj kasi, koje mora da nadomeste nemacki poreski obveznici. Plus Nemci smatraju da se na taj naci njihovi klubovi susrecu sa nelojalnom konkurencijom, gde nemacka drzava nema takav vid privilegija za svoje klubove. Stavise, imali ste priliku gde su lokalne vlade pomagale direktno klubove sponzorstvima i to ogromnnim novcem. Tu se pre svega misli na "Banca Catalana" koja je ogromnim iznosima sponzorisala Barselonu.
Sume o kojima se govori gde spanska drzava umanjenjem poreza ili nekih drugih dazbina pomaze svoje klubove daleko prevazilazi sve ono sto srpska drzava cini za Zvezdu i Partizan. Osim toga, mnogi spanski klubovi su u ozbiljnim finansijskim minusima, Valensija je imala u jedno trenutku minus od oko 400 miliona evra (sada je nesto manji), Atletiko Madrid je takodje u minusu, Real je morao pre nekih desetak godina da proda svoje posede u Madridu, kako bi zaradio dodatni novac, a trening kamp koji se tu nalazio prebacio je van grada. Ima tu dosta primera svega i svacega.
Kada je u pitanju ova tema, privatizacija klubova, ovo je novo mesto za populizam i gluposti. Da ste me pre 10 godina pitali da li sam za privatizaciju, bio bih agresivno protiv. Danas vidim to kao jedini spas, ako postoji jos neko dovoljno lud da nas kupi, mislim pre svega na Zvezdu. Ali ovde pre svega nedostaje zakon, a sa druge strane da se vidi sta se konkretno prodaje. I tu ne mislim na stadion, jer ne verujem da ima neko dovoljno lud da kupi samo brend Crvene zvezde bez stadiona, stadion je onaj minimum koji bi isao uz klub. U Zvezdinom slucaju najveci je problem sta to jos ide uz klub. U Zvezdi smatraju da zemljiste oko stadiona (od pumpe do gore terena iza juzne tribine) sve pripada klubu. Medjutim to isto smatra i grad i republika i ko zna ko sve ne. Dakle, osim nepostojanja zakona, imamo problem neresene imovine. Jer nije ista cena Crvene zvezde samo sa Marakanom i Zvezde sa okolnim zemljistem. Zemljiste je na atraktivnoj lokaciji i moze se iskoristiti za razvoj komercijalnih sadrzaja. Mislimm da je urbanistickim planovima zabetonirano da stadion Marakana bude tu gde jeste, cime je u startu spreceno mesetarenje potencijalnih tajkuna, kao onomad Miskovica, koji su fantazirali da prebace stadion na periferiju, a da tu grade neke komplekse.
Sa druge strane, debilni su pozivi vlasti da klubovi zami odrede model po kojem ce se privatizovati. Sa jedne strane ne postoji reseno imovinsko pitanje, koje resava drzava, sa druge strane ne zna se ni cena bilo cega, a klubovi sami da kazu kako ce se privatizovati. Moze, kada Skupstina Crvene zvezde bude imala moc da donese drzavne zakone, onda moze. Do tada, to je posao Skupstine Republike Srbije. Tako da ta prica da sami klubovi ne zele a drzava zarko zeli je glupost. To je pokusaj prebacivanja odgovornosti, jer drzava trenutno nema energije da potrosi par godina (koliko minimium treba) da resi imovinsko/pravne odnose i da donese zakonske akte.
A sta tek reci za Partizan. Pa ni onaj raspali stadion nije njihov, vec na njega pravo polaze vojska, jer ga je ona i gradila. To je potvrdjeno nekim suskim predusdama, pa su te neke presude obarane, ma haos. Tamo se tek ne zna ko pije a ko placa. Vojska jeste izgradila stadion, ali uprava Partizana kaze da vojska nakon toga dinara nije ulozila u njegovo odrzavanje svih ovih decenija, da je to radio klub sopstvenim sredstvima. I tako, ta prica traje, ko je u pravu a ko ne. A to da postoji opasnost da Partizan ostane bez stadiona videlo se u Rumuniji, kada je njihovom najvecem klubu koji je stvorila vojska, Steaui, vojska uzela i stadion i grb i sve. Ako se ne varam ova Steaua je formalno novi klub njihovog tajkuna Djidjija Bakalija, koja neformalno nastavlja tradiciju stare Steaue.
A tek na kraju dolaze navijaci koji se protive privatizaciji. U dubini je nerealan strah da ce neki novi gazda da lose posluje i ugasi klub. IMao sam i ja taj strah, ali kada sam video kako Zvezdine "legende" upravljaju klubom, da su ga dovele do ambisa, vise se ne plasim nicega. Bolje da ga kupi privatnik i da klubom upravlja kao firmom, a to podrazumeva stvaranje profita, nego ovako da neko moze da nabije dug od 50 miliona evra bez ikakve odgovornosti. Uglavnom, kada drzava uradi svoj deo posla, koji nije mali, navijace vise niko nece pitati da li zele ili ne. Ali dok god drzava ne ucini sto mora, onda ce predstavnici vlasti da populisticki manipulisu kako ne postoji zelja klubova da se to uradi.
