Da li bi mogli opet sami zvanicno da zivite ili bi potpisali ipak ponovo?

[**Freya**]

Muz/zena odu/umru,nebitno - niste vise potpisani,otpisali ste se,zvanicno vazite za slobodnu osobu.

Kazu da ljudi potpisani naviknu na zajednicu i ne mogu sami da zive.
Deceniju,dve,tri kasnije ipak im treba neko da se raspravljaju,piju kafu,otimaju o cebe,jorgan,setaju Zemunskim kejom,Kalisem,vidikovcem iznada Valjeva,Kursumlije,djavom u NS,PK i tako...

Da li bi se potpisali ponovo ili ne?

Ne mogu na ovo pitanje kategoricno da odsečem jer odgovor zavisi od životnih okolnosti. Za mene je brak ljubav a razvod opozit ljubavi i to mi dodju dva jedina razloga za brak i razvod. Vidim, pitaju za razloge u Americi, nema drugog razloga do ne volimo se više. Isto važi za brak. Ukoliko bih srela osobu koju bih mnogo, mnogo volela, ukoliko bi i on tako voleo mene, verovatno bih potpisala ponovo. Ne zbog potpisa već zbog osećaja pripadnosti. Nas mali dom, naša mala porodica. Vanbračna zajednica mi je super i mislim da bi me emocije naterale pod jednu strehu i verovatno pod neku formu braka. Ako se desi samo jedanput u životu biće tako...ili pet puta...ili se više ne desi...sve zavisi da li mi je sa njim bolje nego samoj sa sobom i opuštenim vezama. Lično mi je caka samo u načinu potpisivanja...tesko se zadovoljava drugačija želja od tradicionalne.

 

[Smorisha]

Samo veza bez obaveza...