Tokom 1930-ih razni intelektualci skrenuli su paznju Japana sa Nemacke i usmerili je ka Rusiji. Usvojena je marksisticko-lenjinisticka literature. Koza-ha tradicija zalagala se za forsiranu industrijalizaciju od strane drzave sto predstavlja pravilan nacin postizanja modernizacije. Rono-ha opozicija cenila je generalni razvoj japanskog kapitalizma mnogo vise od Koza-ha i verovali su u ideju da je japanski imperijalizam/kolonijalizam bio prirodni ishod japanskog kapitalizma.
Odmah nakon Meiji restauracije, novoizabrano vladajuce vece, dajookan, je reagovalo brzo kako bi ucvrstilo svoj autoritet. Meiji vodje su isprva preuzele samo pozicije koje je zauzimao Tokugawa bakufu. Nastavili su da prikupljaju takse u pirincu, placali samuraje i dozvolili han vlasti da radi isto i funkcionise kao pre. Pod ranijim rezimom u Edu je cirkulisala valuta zlata, a u Osaki valuta srebra. 1868. Dajookan je naredio konverziju valute srebra u nekonvertibilni novostampani papirni novac (hanatsu). U lukama koje su bile pod sporazumom nastavili su da cirkulisu srebrni “trgovinski dolari”. Papirni novac postao je u potpunosti konvertibilan 1886. U julu 1871. Meiji vlast je u aktu haihan chiken ukinula han i zamenila ga novim politickim jedinicama, 3 fu i 302 ken, tj. prefekturama. Japan danas ima 48 prefektura. Izvrsena je konverzija prethodno izdatih novcanica pod han vlascu u papirne novcanice od interesa (dajookansastu) koje su preimenovane u yen. Novim prefekturama upravljali su guverneri koje je postavljala Meiji vlast u Tokiju. Sada je postojala neometana trgovina sirom Japana, a takse u pirincu slate su vlastima u Tokiju. Tokom pocetnih godina otvorene trgovine, stranci su dobili moralno neprihvatljivu reputaciju zbog neiskrenih poslovanja i eksploativnog ponasanja. U julu 1873. vlast je zamenila taksu pirinca novcanom zemljisnom taksom(reforma chiso kaisei). Zemljisne takse postale su glavni izvor prihoda vlasti. Po prvi put ovo je uspostavilo privatno vlasnistvo poljoprivrednog zemljista. Isprva zemlja je dodeljivana onima koji su placali porez u prethodnom rezimu a koji su bili zvanicno registrovani. Mnogi od njih bili su dobrostojeci seljaci. Ubrzo nakon ove reforme mnogi privatni zemljoposednici poceli su sa ugovorima o iznajmljivanju sa uzgajivacima, koji su spolja licili na raniju taksu pirinca gde su stanari bili obavezni da daju procenat useva zemljoposednicima.
Prvi problem Meiji vlasti koji je bilo potrebno resiti bilo je finansiranje nacionalnog drzavnog budzeta. 1871. nacionalna vlast u Tokiju preuzela je dugove oblasti koje su prihvatale njenu vladavinu. Takodje je preuzela odgovornost za novcanu naknadu koja je trebala da se daje samurajima. Za njih je bila potrebna ogromna kolicina novca koja je cinila trecinu dohotka drzave. Pod ovim pritiskom drzava je zamenila novcanu naknadu fiksiranim obaveznicama od interesa. Kasnije kako je doslo do preteranog stvaranja novca, cene su porasle, a vrednost obaveznica je opala. Inflacija nije smetala farmerima jer je zemljisna taksa bila fiksirana. Matsukata Masayoshi je bio ministar finansija preko deset godina. Ubrzao je politiku svog prethodnika, koja je bila prodaja drzavnih fabrika, ukljucujuci i kopije evropskih i americkih manufaktura, povukao je profit i smanjio zalihu novca. Pre nego sto je postao ministar, zalagao se za potpunu promenu sistema bankarstva: centralna banka, koju kontrolise vlast ima pravo da izdaje banknotes, tako da u potpunosti menja nacionalne banke i time upotpunjava skup mera koje bi osigurale zalihu novca i odrzavanje konvertibilnosti. Pod njegovom inicijativom osnovana je centralna banka, Banka Japana 1882. Matsukata je nastojao da zastiti japansku industriju u polju gde se takmici sa strancima. Isprva vlast je probala da stvori drzavnu industriju koja bi proizvela odredjene proizvode ili pruzala odredjene usluge. Manjak sredstava je primorao vlast da preda industrije privatnicima, koji bi dobili posebne privilegije, a zauzvrat bi uzeli u obzir drzavne ciljeve. Ovo je sam pocetak zaibatsu sistema. Primer za ovo je rast Mitsubishi-ja. Poluvladina kompanija je oklevala da posalje svoje brodove u vojne zone i time obezbedi transport trupa. Mitsubishi je obezbedio transport trupa za drzavne vojne ekspedicije i za to dobio posebne privilegije koje su mu omogucile prosperitet i rast. Nije bilo lako naci trziste gde je bilo moguce uspesno nadmetanje sa americkim i evropskim firmama. U mnogim slucajevima poslovanja su bila na gubitku. Japan se uspesno i sa profitom takmicio u industriji svile. Bas u vreme kada su japanski proizvodjaci svile hteli da izadju na svetsko trziste, dogodio se pad industrije svile u Italiji. Ovo je doprinelo stvaranju visokih cena svile, sto je omogucilo japanskim proizvodjacima svile da profitiraju. Svilena tkanina bila je jedna od osnovnih izvoznih proizvoda do Drugog svetskog rata. Sa industrijalizacijom dosla je i potraznja za ugljem. Ugalj je bio potreban za izradu parobroda i pruga.Doslo je do dramaticnog rasta u proizvodnji: 1872. 600 000 tona 1885. 1 200 000 tona 1895. 5 000 000 tona 1905. 13 000 000 tona 1913. 21 300 000 tona
1872. zavrsena je prva zeleznicka pruga radjenja kombinacijom tradicionalnih i modernih tehnika. Vec 1877. pocela je sa radom i prva skola za masinovodje, sto samo dokazuje japansku volju i brzinu usvajanja i prilagodjavanja novinama. Rast kilometraze izgradjenih pruga u periodu od 1872-1914 izgleda ovako: 1872. 28,96 km 1883. 386,24 km 1887. 1 029,98 km 1894. 3 379,62 km 1904. 7 563,91 km 1914. 11 426,34 km
Broj izradjenih parobroda u period od 1873-1913: 1873. 26 1894. 169 1904. 797 1913. 1514
ja sam imao priliku da odem 98 godine na razmenu djaka da sam hteo i idem na raazna takmicenja ..aali i ulica je zakon.zalosno je menjati se zbog nekoga koga ne volis a nemas ama nista od njega - ni toplu rec ni something else.
pa da ne dodjes do reci
..joj al ima neka nosata ruskinja sto sam gledao uh njaa znas sta bin ladne za nju
...eheheh
...i pustim plocu kao planKton exexexe
nekad se smatralo da oni koji nisu nizasta treba da idu u politiku
