Polazeci od misli poznatih filozofskih autoriteta koje podrzavaju stav cvrste ruke u odnosima prema zenama.Veliki broj ovih misli je preteca svih osnovnih verskih postavki kojima se usmeravaju odnosi izmedju muskarca i zene.
Koliko je ovo jos u glavama muskaraca i zena u Srbiji?
Koliko ove postavke uticu na smanjenje broja sposobnih muskaraca u Srbiji?
...filozofi su ljudi starog kova kao prvo, kao drugo u njihovo vreme zene nisu imale ni osnovna prava sto ide u prilog tezi da muskarci zasluzuju veca prava buduci da su imali ogromnu odgovornost, veliki teret na plecima. Muskarac je bio jak jer nije smeo da bude slab, ukoliko bi sebi dozvolio taj luksuz nekoliko stomaka bi bilo gladno jer se podrazumevalo da zena ne privredjuje. Danas to vise nije tako te su se muskarci olenjili. Trece, ni savremeni psiholozi i filozofi ne stoje na stanovistima prethodnika sto samo govori u prilog cinjenici da su ljudski odnosi podlozni promeni u vremenu.
...mislim da su muskarci u Srbiji jaki ali lenji i da je ta lenjost usmerena prema svemu, od skole preko posla pa sve do popunjavanja slobodnog vremena. Lakse je izigravati dete koje zasluzuje da bude mazeno zbog polne razlike nego odraslog coveka koji ima odgovornost. Danas se od odgovornosti bezi, neretko upravo u isprazne price o zenskoj dominaciji i prokletom feminizmu. Licno mislim da je mnogo lakse napadati zene nego im parirati, svaka zena zeli sposobnog coveka pored sebe koji ce znati da pogura kada je potrebno ali da bi bio u stanju da tako nesto ucini neophodno je da bude sam ambiciozan i sposoban a to nije lako.
...muskarci su, kako mi se cini predali mec. Osecaju se inferiorno sa jedne strane dok se sa druge jedu u sebi jer znaju da mogu vise da pruze. Ne verujem da su uplaseni zena, ko se moze uopste plasiti zena i kako ga nije sramota da tako nesto prizna svetu oko sebe? Smatram da je vaspitanje oba pola na nasem podneblju pogresno, devojcice se uce da je sasvim normalno da rade koliko rade i momci ali da moraju biti casne, uredne i postene dok se momcima gleda kroz prste sa osmehom, njihovi nestasluci su produkt testosterona, ocevi se projektuju preko njih te im dozvoljavaju i poroke i slab uspeh, majke su napola zaljubljene u svoje sinove te ciste, brisu i peglaju za njim, niko nije dovoljan za njihovo cedo, za sina pametnicu-frajera-zavodnika-sportistu-zestokog decka...tako teku godine, sin odrasta sa uverenjem da je sposoban i darovit sto mozda i jeste bio ili imao potencijal da bude, ali u sudaru sa stvarnim svetom on vidi da je za sve potreban trud koji on nije navikao da pruzi jer mu je sve bilo pruzeno. Zna da moze ali ne ume. Ne zna kako. Jedino sta zna je da pruza utisak snage, to je ona fiktivna snaga koja se opazi na prvi pogled ali se na drugi vec vidi da nije deo karaktera. Takav nalazi devojku, posto zna prave vrednosti devojku bira po kvalitetima, odaje utisak muskarca iako je zapravo nedozreo adolescent, na startu deluje da je ona slaba a on jak ali kako vreme odmice on se polako povlaci u svoj stari nacin zivota a ona mic po mic preuzima sve na sebe...tokom godina oni prestaju da se postuju jer ona ne moze da postuje nekog toliko slabijeg od sebe ali kako se zene kod nas ne razvode trpi ga jer nema snage da ode i mahom zvoca da mu kida usi, sa druge strane on se oseca sve vise inferiorno sto u njemu budi zelju da je ponizi pa krene sa prebacivanjem vezanim za kolege, podbadanja ko kako izgleda, komentarisanje drugih zena i sve vise tone u samosazaljenje jer on je mogao ne znam-ni-sam-sta-sve ali nije zbog nje. To je otprilike to stoga cu svog sina, ako ga budem imala, da ucim da trazi od sebe najpre najvise pa tek onda od drugih.
...
nema cim se tu zena previse buta kuca se raspadne
