Cuveni argument "ako dusa postoji, zasto onda ne mogu da je vidim" mnogih gradjana.

[OdvodimTe]

Moda je najbolji odgovor na takvo nesto ovo: Ako vid postoji, zasto onda ne mogu da ga vidim.

Zaista, kako videti vid?
I da li vid uopste postoji?

Ova tema je od strane mene zamisljena kao dobronamerna provokacija. Nadam se da ce naterati ljude da razmisljaju, i da (moram to reci, posto je to ocigledno) iako izjavu citiranu u naslovu smatram glupom, znam da je postala mit, te se nadam da svaki mit nosi u sebi nesto istine. Dakle, moze tako glupa izjava biti i korisna. Ili kako je to rekao Adler:

"Svaki neuroticar je uvek u pravu, ali samo delimicno"

 

[Dača R]

Moda je najbolji odgovor na takvo nesto ovo: Ako vid postoji, zasto onda ne mogu da ga vidim.

Zaista, kako videti vid?
I da li vid uopste postoji?

Ova tema je od strane mene zamisljena kao dobronamerna provokacija. Nadam se da ce naterati ljude da razmisljaju, i da (moram to reci, posto je to ocigledno) iako izjavu citiranu u naslovu smatram glupom, znam da je postala mit, te se nadam da svaki mit nosi u sebi nesto istine. Dakle, moze tako glupa izjava biti i korisna. Ili kako je to rekao Adler:

"Svaki neuroticar je uvek u pravu, ali samo delimicno"

I gde je tu psihologija ??? ,,KAKO VIDETI VID'' ?, mislim...

 

[louiskrstic]

I gde je tu psihologija ??? ,,KAKO VIDETI VID'' ?, mislim...

Svako ima pravo na svoju psihologiju, filozofiju... Ničija nije u prednosti i nijednu ne treba nipodaštavati. Zato ću pokušati da odgovorim ne zato što bih hteo da ubedim postavljača teme ili nekog posetioca već zato što smatram za potrebnim pružiti odgovor.

Prvo, spadam u one ljude koji suštinski veruju da smo mi duhovna bića, Duše, i koji imaju sebi svojstven dokaz.

Drugo, život i duhpovna strana izgledaju tako zagonetnim baš zato što na ovom polju i po ovakvim pitanjima niko nikome ne može dati ikakav dokaz. Svako ga sam sebi mora priuštiti.
U tome i jeste najveća draž.

Treće, da bismo pribavili dokaz da smo mi Duše neophodno je da u sebi duboko imamo taj osećaj da je život nešto mnogo važnije i značajnije nego što je ono što naše fizičke oči vide i čula osećaju.

Taj osećaj će nas povući da malo istražujemo po duhovnoj literaturi kakve danas i u ovoj zemlji ima prilično dosta. Uz istraživanja sigurno će biti potreba da i sami malo eksperimentišemo. Ako to ne činimo onda je bespredmetno da tražimno bilo kakve i od bilo koga dokaze. Svako mora uložiti dovoljno napora da sebi nadje dokaze. Ukoliko tako ne čini onda on niti će ih imati niti mu trba na bilo koji način dokazivati ono što je nedokazivo.

Nedavno mi je kolega sposla rekao da ne veruje da smo mi duhovna bića - Duše, a nekoliko minuta kasnije ispričao mi je da je bio u nesvesti dva ipo sata, da su mu rekli da za to vreme nije otvarao ni oči ni usta a on je ipak sve to posmatrao, čuo pa i diskutovao sa prisutnima.

Naravno, bio je izvan fizičkog tela, gledao je svoje beživotno telo, on je mislio, komunicirao...a opet ne veruje da je on Duša. I? Kako čak i takvog ubediti? Naravno da ga treba pustiti da i dalje spava. Jer, kada oseti stvarnu potrebu onda će samkopati, istraživati, verovati i imati dokaze za sebe. Pogledajte blog "Snovi, iskustva izvan tela, intuicija," možda vam nešto i kaže.

Dodao bih postavjaču teme da ova ztema neće nikoga naterati da razmišlja. Po ovom pitanju razmišlja svako onaj koji za to u sebi samome ima takvu potrebu a takav je sigurno već razmišljao. Ako je tvoje vreme došlo da razmišljaš onda ga upotrebi na koristan način.