Crveni karton

Лулница

Лулница

Iskusan
Poruka
5.305
Da li dajete u životu "crvene kartone" (uslovno rečeno) onima koji su vas povredili?
Jesu li to trajni "crveni kartoni" ili privremeni?
Na koji način ih dajete?

Interesuje me i šta mislite, da li su oni koji ih ne daju ljudima koji ih zaslužuju:
- licemeri,
- jaki (tj imaju visok prag tolerancije),
- nekonfliktni (po principu bolje loš mir nego dobar rat ;)),
- mudri,
- kukavice koje se boje da ne ostanu same (da im se slučajno ne zameri nešto; tj pate od toga da od svakog pa i od onog ko ih je povredio budu poštovani i obožavani :roll:),...

Ima još puno toga, ali ne mogu svega da se setim ;)
U svakom slučaju interesuju me životni "crveni kartoni" i sve u vezi njih! ;)
Treba li ih davati (ili ne), kako i kome?

crveni%20karton.jpg
 
Poslednja izmena:
Hm, ja dajem CrVeNe KaRtOnE- onima koji me pogode, psihicki povredjuju, pre svega....
Ne znam, nekako ne volim tu dvolicnost koja postoji *svi se kao druzimo, volimo i te fore*...
Jednostavno, porazgovaram sa takvima, vidim na cemu sam i ako mi ne odg, CAO ZDRAVO...
Ja volim da budem direktna, pa kako god da ispadne...
Vecina crvenih kartona je traJnA.... Postoji JEDAN CRVENI KARTON, koji cu mozda ponistiti, ali cemo videti, jos...
Toliko dajem crvene kartone da se -osobama sa kojima se ne druzim- ni ne javljam, cak ni CAO-CAO u prolazu..
A, opet, imam drugara koji je sa svima dobar, nikad, ali nikad se ni sa kim nije posvadao a ima 23god.. I to ne znam kako da opisem, od tvojih ponudjenih, mislim da on SPADA U OSOBE KOJE NISU SKLONE KONFLIKTU, SA ELEMETNIMA VISOKOG PRAGA TOLERANCIJE
 
golovi, autogolovi, penali, ofsajdi, korneri, zuti, cak i crveni.....sve moze, sve je u igri, dok ne odsvira 90 minuta, a tada par produzetaka i kraj utakmice. koliko je stvarno 90 minuta je individualna stvar i nema veze sa pomeranjem kazaljki na satu.

prag tolerancije mi varira u zavisnosti od toga koliko mi je stalo do nekoga i u direktnoj srazmeri je sa pozitivnim osecanjima prema osobi. kao i od toga sta je u pitanju. nisam tolerantna u beskonacno. mogu da prelazim, ali dajem znake direktne i indirektne da se blizim granici. ko procita, procitao je. ko nije, nikom nista.
nekada ih dajem, jer je tako jednostavnije.

ne mogu da generalizujem.
 
Kada dajem crveni karton, mislim da ga dajem za sva vremena :(, a, onda desi se :eek:, posle odredjenog perioda da ga povučem :D. Ko ne daje crveni karton? Prvo sam pomislila da su to nekonfliktne osobe, ali ipak odustajem od takvog razmišljanja :think:. Nekako se nosim mišlju da su to veliki debelokožci koje na ovom svetu apsolutno ništa ne pogadja, koji prelaze preko svega, ne zato što su tolerantni, nego zato što im zapravo do nikoga drugog i nije stalo do njih samih :manikir:.
 
DacaMARTA:
Hm, ja dajem CrVeNe KaRtOnE- onima koji me pogode, psihicki povredjuju, pre svega....
Ne znam, nekako ne volim tu dvolicnost koja postoji *svi se kao druzimo, volimo i te fore*...
Jednostavno, porazgovaram sa takvima, vidim na cemu sam i ako mi ne odg, CAO ZDRAVO...
Ja volim da budem direktna, pa kako god da ispadne...
Vecina crvenih kartona je traJnA.... Postoji JEDAN CRVENI KARTON, koji cu mozda ponistiti, ali cemo videti, jos...
Toliko dajem crvene kartone da se -osobama sa kojima se ne druzim- ni ne javljam, cak ni CAO-CAO u prolazu..
A, opet, imam drugara koji je sa svima dobar, nikad, ali nikad se ni sa kim nije posvadao a ima 23god.. I to ne znam kako da opisem, od tvojih ponudjenih, mislim da on SPADA U OSOBE KOJE NISU SKLONE KONFLIKTU, SA ELEMETNIMA VISOKOG PRAGA TOLERANCIJE
Kliknite za proširenje...

'pas mater, ako je tebe moguce procitati
 
Dajem.Posle dugogodisnje tolerancije,laganja same sebe kako su svi dobri i fini, iznalazenja opravdanja za tudje postupke…Kad istrosim sve argumente i ukapiram da samu sebe obmanjujem i da ispadam budala , odlucujem se za trajni crveni karton.Pre toga cinim sve da do toga ne dodje.Mislim da imam visok prag tolerancije ali kada neko predje preko… otkacim ga za sva vremena.Prestanem da kontaktiram sa tom osobom.Posto usledi cudjenje od strane te osobe zbog mog zahladnelog odnosa , trazi mi obrazlozenje za takvo ponasanje.Tad im sve lepo, argumentovano saspem u lice( naravno mirnim tonom) i stavim tacku na sve.Cak i ako je u pitanju dugogodisnje "prijateljstvo"( prijateljstvo tipa- kada je njima tesko uvek si tu,a kada je tebi tesko nigde nikoga).Posle patim , ne zbog toga sto vise necu da kontaktiram sa tom osobom,nego zato sto nikako ne mogu realno da procenim ljude.Sto ih idealizujem i dozvoljavam im da me povredjuju.Jednostavno zbog toga sto se osecam prevarenom.
 
Lulnica:
Da li dajete u životu "crvene kartone" (uslovno rečeno) onima koji su vas povredili?
Jesu li to trajni "crveni kartoni" ili privremeni?
Na koji način ih dajete?

Interesuje me i šta mislite, da li su oni koji ih ne daju ljudima koji ih zaslužuju:
- licemeri,
- jaki (tj imaju visok prag tolerancije),
- nekonfliktni (po principu bolje loš mir nego dobar rat ;)),
- mudri,
- kukavice koje se boje da ne ostanu same (da im se slučajno ne zameri nešto; tj pate od toga da od svakog pa i od onog ko ih je povredio budu poštovani i obožavani :roll:),...

Ima još puno toga, ali ne mogu svega da se setim ;)
U svakom slučaju interesuju me životni "crveni kartoni" i sve u vezi njih! ;)
Treba li ih davati (ili ne), kako i kome?

crveni%20karton.jpg
Kliknite za proširenje...
Bezobzira sto su dobijali crvene kartone vise puta,neke osobe nikada nisam uspela da izbacim iz utakmice.Zelela sam,ali valjda neki ljudi jednostavno pripadaju nasem zivotu takvi kakvi jesu.
 
zLozi:
golovi, autogolovi, penali, ofsajdi, korneri, zuti, cak i crveni.....sve moze, sve je u igri, dok ne odsvira 90 minuta, a tada par produzetaka i kraj utakmice. koliko je stvarno 90 minuta je individualna stvar i nema veze sa pomeranjem kazaljki na satu.

prag tolerancije mi varira u zavisnosti od toga koliko mi je stalo do nekoga i u direktnoj srazmeri je sa pozitivnim osecanjima prema osobi. kao i od toga sta je u pitanju. nisam tolerantna u beskonacno. mogu da prelazim, ali dajem znake direktne i indirektne da se blizim granici. ko procita, procitao je. ko nije, nikom nista.
nekada ih dajem, jer je tako jednostavnije.

ne mogu da generalizujem.
Kliknite za proširenje...

Sjajan post, jako mi se dopada ovakvo razmišljanje.
 
LunaS:
Bezobzira sto su dobijali crvene kartone vise puta,neke osobe nikada nisam uspela da izbacim iz utakmice.Zelela sam,ali valjda neki ljudi jednostavno pripadaju nasem zivotu takvi kakvi jesu.
Kliknite za proširenje...

Da, za neke osobe jednostavno ne važe pravila. Ni naša svest o tome da su zaslužili da budu izuzeti iz naših života, ne može da utiče na to da ih sprečimo da ostanu u istima...
 
Ne prastam emocionalne ucene. Godinama sam to trpela u odnosu sa jednom osobom zato sto nisam umela da prepoznam o cemu se radi, ali sada to mogu da nanjusim na ogromnoj udaljenosti i zaista ne trpim.
Dajem crvene kartone, ali ne tako da prekinem kontakt, medjutim, povucem crvenu liniju u svojoj svesti i sustina odnosa postane sasvim drugacija, formalna.
 
Harmony:
Ne prastam emocionalne ucene. Godinama sam to trpela u odnosu sa jednom osobom zato sto nisam umela da prepoznam o cemu se radi, ali sada to mogu da nanjusim na ogromnoj udaljenosti i zaista ne trpim.
Dajem crvene kartone, ali ne tako da prekinem kontakt, medjutim, povucem crvenu liniju u svojoj svesti i sustina odnosa postane sasvim drugacija, formalna.
Kliknite za proširenje...

I nikada više ne osetiš slabost prema toj osobi, ako ste npr. bili jako prisni?
Kako se boriš s tim? Ako do toga uopšte dolazi, mislim.

Ja sam recimo svesna da mene jedna osoba ne treba da dotiče, ali me ipak uvek uspešno povređuje.
Pokušavam da izađem na kraj s tim, ali mi ne ide.
 
Ja tu osobu i dalje volim (sestra od tetke), ali sada razumem sta radi u odnosu sa drugima (ne samo sa mnom).
Mnogo puta sam bila povredjena dok nisam razumela njen nacin gledanja na stvari iako smo bile neverovatno bliske.
I dalje smo to mi, ali nas odnos vise nikada ne moze da bude isti jer sam u medjuvremenu progledala.
PS Preporucujem svima knjigu "Koju igru igras" Erik Bern (o psiholoskim igrama, fenomenalna stvar)
 
Prepoznajem svoj odnos sa sestrom od ujne u vašem.
Iz poštovanja prema njenim roditeljima sam ostala u ne dobrim, već pristojnim odnosima sa njom, iako smo odrasle zajedno i bile kao najbolje drugarice, zabila mi je nož u leđa kad smo odrasle.

Hvala na preporuci, zvuči zanimljivo. Volim da čitam psihološku literaturu.

Meni se dopada Džozef Marfi, "Moć podsvesti".
 
Harmony:
Ne prastam emocionalne ucene. Godinama sam to trpela u odnosu sa jednom osobom zato sto nisam umela da prepoznam o cemu se radi, ali sada to mogu da nanjusim na ogromnoj udaljenosti i zaista ne trpim.
Dajem crvene kartone, ali ne tako da prekinem kontakt, medjutim, povucem crvenu liniju u svojoj svesti i sustina odnosa postane sasvim drugacija, formalna.
Kliknite za proširenje...


ovo uglavnom ne znam, tj. ne znam da napravim balans i odrzim formalnu komunikaciju. kod mene bude ili- ili. ili ima komunikacije ili je nema. cak i onda kada sam iz nekog razloga prinudjena nekoga da vidjam. pitanje je da li je balansiranje umetnost (a umetnik nisam) ili je meni jednostavniji potpuni prekid, a ne iscimavanje oko formalnosti ili moj karakter nalaze tako, a protiv sebe se ne moze ( i ne sme) ili to zavisi i od druge strane i njenog ponasanja. mozda od svega pomalo. u svakom slucaju, uglavnom su potpuni prekidi, tek ponekada se sacuva formalna komunikacija. pogotovo, ako su u pitanju dublji odnosi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top