Contra eremitae

[Sarvaš]

Nije baš tako. Askeza je kad ne yebeš, moral je kad ne yebeš ako ona neće.

I nisam protivnik askeze. Preciznije - baš me briga za tuđa pošćenja. Bilo da je reč o kaluđerima koji misle da će tako postići neke važnije ciljeve, bilo da je reč o psolednjim evropskim zamlatama koje veruju da samo prave muškarčine mogu da krešu druge prave muškarčine, pri čemu intenzitet askeze određuje ko će biti gore, a ko dole.

Jednostavno, idu na živce budale koje misle da ih jedan takav, u suštini besmislen i autodestruktivan čin, čini boljima od drugih.

Zazjavalo sve objasnio .

 

[Tanhojzer]

Bogami, ovde gordost pršti na sve strane.

Борче, што ми измени коментар и суштинску поруку упућену овом Зазију ? И ја сам борац за права животиња, пре свега оних из породице мачака.

Што се тиче гордости, све док смо је свесни има наде за нас. Тек када је постанемо несвесни и кажемо да нисмо горди, е тек тад наступа права гордост. Свест о сопственој грешности нам даје наду у спасење.

 

[Statler and Waldorf]

Nije baš tako. Askeza je kad ne yebeš, moral je kad ne yebeš ako ona neće.

мислим да се аскетизам не може свести само на просто уздржавање од секса. то би била преуска дефиниција, јер аскетизам је свако свесно и намерно одрицање од неке (било какве) потребе. зато сам и проширио разговор на наша свакодневна уздржавања од разних нагона који нас терају да се понашамо на овај или онај начин. у том смислу аскетизам (шире схваћен) је основно начело цивилизације (људског друштва).

 

[gost 305754]

мислим да се аскетизам не може свести само на просто уздржавање од секса. то би била преуска дефиниција, јер аскетизам је свако свесно и намерно одрицање од неке (било какве) потребе. зато сам и проширио разговор на наша свакодневна уздржавања од разних нагона који нас терају да се понашамо на овај или онај начин. у том смислу аскетизам (шире схваћен) је основно начело цивилизације (људског друштва).

tako nekako mozda najednostavnije receno izdizanje iznad svoje prirodne datosti..

 

[Statler and Waldorf]

tako nekako mozda najednostavnije receno izdizanje iznad svoje prirodne datosti..

тако је. то је оно што нас одваја од животиња.

 

[Borac za prava zivotinja]

Hmm ... U psihologiji se askeza definise kao seksualno odricanje iz duhovnih razloga i moze se podeliti na
autenticnu
i
nekoliko vrsta tzv. lazne askeze (koja potice iz sadizma, raznih strahova, npr. iz straha od kastracije ili iz samokaznjavanja)
Pravi asketa se, po Frojdu i Bergsonu, raspoznaje kao neko ko se istovremeno istice svojim radom i svojom ljubavlju prema bliznjem.
Pa rekoše: "Ako jedan asketa vodi svoju zajednicu u propast, nije posredi mističar, već neurotičar."

 

[gost 133940]

мислим да се аскетизам не може свести само на просто уздржавање од секса. то би била преуска дефиниција, јер аскетизам је свако свесно и намерно одрицање од неке (било какве) потребе. зато сам и проширио разговор на наша свакодневна уздржавања од разних нагона који нас терају да се понашамо на овај или онај начин. у том смислу аскетизам (шире схваћен) је основно начело цивилизације (људског друштва).

E, možda sam se to ja malo ovaj... jezgrovitije izrazio, ali ostaje da asketizam, makar se odnosio i samo na svesno uzdržavanje od jedenja grožđa smatram besmislenom praksom.
Jer, jedino uzdržavanje koje civilizacija imperativno nameće jeste uzdržavanje od arbitrarnog ubijanje drugih ljudi, po čemu je civilizacija uostalom i dobila ime.
Čovek, bio civilizovan ili ne, jednostavno nema prirodne porive koje bi mogao kontrolisati samo askezom.

Civilizacija ti ni na koji način ne nameće uzdržavanje od jela, seksa, hrane, kupanja, ne nameće ti spavanje na neudobnim ležajevima u haljetku od kozje kostreti...
S druge strane, odustajanje od krađe, silovanja ili ubistva, mada jeste civilizacijski zahtev, nije askeza, mada jeste moral.

 

[Statler and Waldorf]

има она позната прича о Диогену, како је јавно онанисао на тргу, а запрепашћеним пролазницима изјавио- ''кад би човек могао овако да трља и стомак па да се ослободи глади'' а Диоген је био чувени аскета.

 

[Statler and Waldorf]

E, možda sam se to ja malo ovaj... jezgrovitije izrazio, ali ostaje da asketizam, makar se odnosio i samo na svesno uzdržavanje od jedenja grožđa smatram besmislenom praksom.

па не знам баш.. ако бих се одрекао непотребног луксуза, а вишак новца дао у неке добротворне сврхе, колико се то може сматрати бесмисленом праксом. занимљиво је да се теорија природне селекције примењена на људско друштво савршено поклапа са либералним капитализмом.

Jer, jedino uzdržavanje koje civilizacija imperativno nameće jeste uzdržavanje od arbitrarnog ubijanje drugih ljudi, po čemu je civilizacija uostalom i dobila ime.
Čovek, bio civilizovan ili ne, jednostavno nema prirodne porive koje bi mogao kontrolisati samo askezom.

е па видиш, ја аскезу и тумачим као свесну контролу над природним поривима. једина разлика је у томе да ли нам је прописује закон, налаже морал или јој сами прибегавамо.

Civilizacija ti ni na koji način ne nameće uzdržavanje od jela, seksa, hrane, kupanja, ne nameće ti spavanje na neudobnim ležajevima u haljetku od kozje kostreti...
S druge strane, odustajanje od krađe, silovanja ili ubistva, mada jeste civilizacijski zahtev, nije askeza, mada jeste moral.

човек би помислио да ниси био у војсци

 

[Tanhojzer]

Hmm ... U psihologiji se askeza definise kao seksualno odricanje iz duhovnih razloga i moze se podeliti na autenticnu i
nekoliko vrsta tzv. lazne askeze (koja potice iz sadizma, raznih strahova, npr. iz straha od kastracije ili iz samokaznjavanja)
Pravi asketa se, po Frojdu i Bergsonu, raspoznaje kao neko ko se istovremeno istice svojim radom i svojom ljubavlju prema bliznjem.
Pa rekoše: "Ako jedan asketa vodi svoju zajednicu u propast, nije posredi mističar, već neurotičar."

Да се не лажемо, Фројд је био шарлатан. Додуше имао је неких исправних револуционарних схватања, али када се узме он као целина - чист промашај.

А са овом поделом на аутентичну и лажну аскезу се слажем, али се не слажем са објашњењем аутентичне аскезе. Чуј, истиче се својим радом и љубављу према ближњем . Па то је само један део аутентичне аскезе и то онај најмање битан јер се своди на спољашњи, материјални акт. А где је ту савладавање ниским страстим и господарење оним нагонима који су у човеку животињски или чисто људски? Такође, где је ту пре свега онај мистички, божански елемент? То се не спомиње, јер су и један и друго били безбожници.
За мене је најаутентичнија аскеза била она која се упражњавала у хеленском свету и у Индији, јер они нису мучили свој живот, већ су само одбијали праксу која олакшава живот и која га чини мекушцем.

Такође, аскеза није ништа друго до само средство. Она не сме сама себи да постане циљ. Ако је сама себи циља, онда се може рећи да њу упражњава човек који има разноврсне страхове и комплексе. Тако је аскеза код Ничеовог натчовека само средство у служби јачања господареће снаге воље, а код хришћанских мистика као што је био Мајстер Екхарт или Беме аскеза је само први ступањ (од укупно три) на путу сједињења са Богом. С обзиром да су дух и тело у свађи, ту се аскеза практикује само да би се духу помогло а телу одмогло у тој свађи, да дух не би био побеђен.

Иначе, ја подједнако уважавам и један и други смисао.

 

[gost 133940]

па не знам баш.. ако бих се одрекао непотребног луксуза, а вишак новца дао у неке добротворне сврхе, колико се то може сматрати бесмисленом праксом.

Ne bih askezom nazvao odustajanje od nepotrebnog luksuza.
A samo odustajanje od nepotrebnog luksuza ne bih nazvao besmislenom praksom. Ali davanje novca u dobrotvorne svrhe bih.

занимљиво је да се теорија природне селекције примењена на људско друштво савршено поклапа са либералним капитализмом.

Poklapa se sa svakim oblikom organizovanja ljudskog društva. Ne samo sa liberalnim kapitalizmom.
Kad si već pomenuo, interesantno je da uspešna evolucija iz liberalnog kapitalizma dovodi do dobro strukturiranog kapitalizma, a neuspešna do socijalizma.

е па видиш, ја аскезу и тумачим као свесну контролу над природним поривима. једина разлика је у томе да ли нам је прописује закон, налаже морал или јој сами прибегавамо.

Ondak govorimo o različitim stvarima. Jer askeza po meni nije kontrola nad prirodnim porivima nego njihovo gušenje.

човек би помислио да ниси био у војсци