Citati...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ljudi ne žive. Većina nas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život.
Vi ne živite sve dok vam ne postane potpuno nevažno da li ćete živeti ili umreti.
Na toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život,
tek tada ga živite. Međutim, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi…
da li ste spremni da sve stavite na kocku?

Nesvestan život nije vredan da bude proživljen.
Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe
i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji.

Antoni de Melo
 
Materija bez života teško da bi bila materija. Žitot bez svesti teško da bi bio život. Zvezde, ribe, kamenje, ne bi bili ništa, ili gotovo ništa, da nije čoveka koji ih vidi, i što je najvažnije, koji o njima govori. Daje im smisao. I ne dopušta im da budu deo ništavila. Sve što možemo imenovati i opisati, čak i ono neizreciivo što se usudjujemo da pomenemo, pripada istoriji.
Ono o čemu se ne može govoriti, treba prećutati. Ali sve što kažemo i pomislimo, pa i ono o čemu kažemo da ništa ne može da se kaže ... nalazi se u srcu ljudske istorije ! ...
Dalton Tramb
 
Ko od nas poznaje svog brata? Ko je od nas ikad' zagledao u srce svoga oca?
Ko od nas nije ostao zauvek zatvoren u nekoj tamnici? Ko od nas nije zauvek stranac ... ili često sam ? ...
Tomas Vulf
 
Жалосна је истина да се човеков живот заиста састоји од склопа непомирљивих супротности – дана и ноћи, рођења и смрти, среће и несреће, добра и зла. Ми чак нисмо ни сигурни да ће једна превагнути над другом, да ће добро надвладати зло, а радост сузбити патњу.

К.Г. Јунг
 
“Nesreća nesrećnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače zabranjene postanu, za trenutak dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kada se jednom trajno usele u njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu.”

Ivo Andric
 
75PzL77.jpg
 
Godina je sve više - prijatelja sve manje.

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja. Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće.

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna - koliko mnogo razumevanja da se održi ta slabašna, krhka biljka prijateljstva između dva starca što se duže od jednog ljudskog veka nalaze u "Mažestiku", u podne, posle svih dobrih i loših godina!

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad
sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama.

Momo Kapor
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top