Citati...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja!- Teska reč, koja u očima onih pred kojima je kazana odredjuje naše mesto,
kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan
naše volje i iznad naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek
vezuje i poistovećuje sa svim onim sto smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni
pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.


Ivo Andrić
 
Čežnjiv takozvani razum dugo izgubljen u čežnji. Taj takopogrešnoreći. Tako dugo pogrešno rečen.
Znak dugo očekivanog izgubljenog u čežnji. Duga zaludna čežnja. I još uvek čežnjiva. Još uvek blago čežnjiva.
Još uvek blago čežnjiva uzalud. Ka još slabijoj. Ka najslabijoj. Slabo čežnjiva uzalud za najmanjom mogućom čežnjom.
Nesmanjiva najmanja moguća čežnja. Još uvek nemoguća tiha uzaludna najmanja moguća čežnja.
Čeznem da sve nestane. Nejasnost nestane. Praznina nestane. Čežnja nestane.
Uzalud čeznem da uzaludna čežnja nestane.
Beket
 
Biva da naiđe u ljudskom životu trenutak kad se izlaz nigde ne vidi i ne naslućuje, kad čovek oseća da je izgubljen, on, i sve što je ikad njegovo bilo ili moglo biti.
Tada pritešnjenom i ugroženom strahovanju ne ostaje do jedna misao, obična i slaba. Ali jedina. I čovek se hvata za nju.
I misli...
Tako je, izgubljeno je sve i potpuno! Pa ipak postoje, jer mora biti da postoje, na svetu i drugi krajevi, sa drugim ljudima, drugačijim odnosima i uslovima života, sa drugim izgledima, pa i sa stvarnim izlazom za onog koji se kreće i živi.
Znači da ne moramo prihvatiti bezizlaznost ovog položaja kao stvarnu, sadašnju, potpunu i konačnu, ma kako ona izgledala očigledana.
U toj sumnji u potpunu stvarnost naše nesreće ima zračak nade koji može biti spasonosan, pokazati nam put ka izlazu i pomoći nam da donesemo pravu odluku u trenutku kada sve izgleda izgubljeno.
Nije ta misao ,sama, ona koja nas izbavlja i spasava, nego mogućnost njenog postojanja u nama. Ivo Andric
 
SAPUTANJE

Od kuce do skole,
od skole do kuce
uvek se ponesto
sapuce, sapuce.

Tiho, tise,
tiho, tise,
Tiho - ko padanje kise.

Sapucu se pisma
i sapucu tajne,
sapucu se zakletve
velike i trajne.

Tiho, tise,
tiho, tise,
tiho - ko padanje kise.
 
Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja čeka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva prošlost i sva budućnost
gube svaki značaj...
i samo postoji taj trenutak..

Paolo Kueljo
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top