quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Dakle, došao je 25. mart, vrijeme je za diskusiju o Zovem se Crveno. Ja sam sad na poslu, vjerovatno ću moći da se javim tek večeras, ali ko god je pročitao knjigu neka slobodno počne sa diskusijom.
-
- Popularno:
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
- Čak ni najpametniji neće uspeti: Imate...
- Do 2036. Rusija vlada svetom: NATO više...
- Srbija vs Albanija
- Gde se "kriju" milijarderi u Evropi
- I Vučić najavljuje: "Biće nasilja na...
- Sta bi sa senseiem?
- Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio...
- Kako to da Srbi nisu imali nikakvu...
- Vodič za džentlmene u 21. stoljeću
Čitalački klub - poziv na čitanje
- Začetnik teme quentin
- Datum pokretanja
Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Mene je sramota, ja od sto stranica dalje ne mogu da maknem... 
ops: zatrpala sam se knjigama i papirima... 
ops: zatrpala sam se knjigama i papirima...
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Izgleda da se niko ne žuri da počne sa pričom, i nikoga zbog toga ne osuđujem. U stvari, imam puno razumjevanje i za one koji su knjigu počeli i poslije nekog vremena shvatili da imaju pametnija posla.
Ja sam knjigu pročitao samo iz osjećanja lične odgovornosti prema ovoj temi, ali osjećao sam se kao da čitam nešto za ispit, kao da radim nešto što se mora. Ukratko, knjiga je izuzetno dosadna, usudio bih se reći da se radi o jednoj od najdosadnijih knjiga koje sam u životu čitao.
Spoljnu ljušturu radnje čini neka vrsta detektivskog zapleta, potraga za ubicom istanbulskih minijaturista negdje u XV vijeku i jedna, iz današnje perspektive, bizarna ljubavna priča. Prava tema su piščeva razmatranja nekoliko stvari, nekih pitanja teorije umjetnosti, odnosa tradicije i individualnog talenta, pitanja svrhe i motiva za umjetničko stvaranja – sve to kroz prizmu položaja umjetnosti, posebno slikarstva, u islamu. Na narednom nivou pisac govori o odnosu istoka i zapada, iz perspektive Turske. O tome, pred kraj knjige, iznosi i valjda jedinu misao iz ove knjige koja mi se urezala u sjećanje. Kaže da Turska nikad neće moći biti ni pravi istok, ni pravi zapad, ni nešto svoje, specifično, već će uvijek biti samo nekakva imitacija istoka ili zapada. U melanholiji i rezignaciji lika koji ovo kaže prepoznaje se glas samog pisca, čiji su mi stavovi donekle poznati iz one knjige o Istanbulu i nekih intervjua. Što se forme tiče, svako poglavlje predstavlja obraćanje nekog od likova čitaocu. Meni je bilo neobično da gotovo svi likovi zvuče nekako isto. Pored tog dijaloga sa čitaocem ima još nekih postmodernističkih fora, zamornog katalogiziranja svega i svačega. Ono što možda i više od svega doprinosi zamornom karakteru knjige je stalno i obimno referisanje na razne orijentalne priče. Izgleda mi da je sve to više zato da bi se stvorila egzotična atmosfera u knjizi nego da bi se nešto ilustrovalo. Ima tu i pomalo smješnih stvari, kad se pred kraj knjige ilustratori fizički sukobe, sjevnu buzdovani i jatagani, pa se jednom nađe nož pod grkljanom, on pomisli: “Da ispričam kako je Afrasijab ubio Sijavuša, da promenim temu?“ I tako, ako do sada niste znali kako se Širin zaljubila u Husreva, poslije ove knjige nikad to nećete zaboraviti. Podjednako zamorni i dosadni su i predetaljni opisi svih mogućih minijatura u islamskoj umjetnosti. Jednostavno, pisac smara, gnjavi i razvlači da bi rekao stvari koje je mogao izraziti mnogo jezgrovitije i efektnije. Motivi koji su ga nagnali na toliko produžavanje knjige meni sumnjivo zaudaraju na skribomaniju i opsjednutost sobom i vlastitom pameću.
Prije nekog vremena na jednoj drugoj temi na ovom forumu, govoreći napamet, rekao sam da je Pamuk Nobelovu nagradu vjerovatno dobio i zbog post 9/11 zainteresovanosti zapada za sve što ima veze sa islamom i muslimanima, i sad sam u to siguran. Nadam se da će se još neko javiti. Posebno bih volio da se javi neko kome se knjiga dopala, i da napiše šta mu se sviđa, to bih volio pročitati.
Ja sam knjigu pročitao samo iz osjećanja lične odgovornosti prema ovoj temi, ali osjećao sam se kao da čitam nešto za ispit, kao da radim nešto što se mora. Ukratko, knjiga je izuzetno dosadna, usudio bih se reći da se radi o jednoj od najdosadnijih knjiga koje sam u životu čitao.
Spoljnu ljušturu radnje čini neka vrsta detektivskog zapleta, potraga za ubicom istanbulskih minijaturista negdje u XV vijeku i jedna, iz današnje perspektive, bizarna ljubavna priča. Prava tema su piščeva razmatranja nekoliko stvari, nekih pitanja teorije umjetnosti, odnosa tradicije i individualnog talenta, pitanja svrhe i motiva za umjetničko stvaranja – sve to kroz prizmu položaja umjetnosti, posebno slikarstva, u islamu. Na narednom nivou pisac govori o odnosu istoka i zapada, iz perspektive Turske. O tome, pred kraj knjige, iznosi i valjda jedinu misao iz ove knjige koja mi se urezala u sjećanje. Kaže da Turska nikad neće moći biti ni pravi istok, ni pravi zapad, ni nešto svoje, specifično, već će uvijek biti samo nekakva imitacija istoka ili zapada. U melanholiji i rezignaciji lika koji ovo kaže prepoznaje se glas samog pisca, čiji su mi stavovi donekle poznati iz one knjige o Istanbulu i nekih intervjua. Što se forme tiče, svako poglavlje predstavlja obraćanje nekog od likova čitaocu. Meni je bilo neobično da gotovo svi likovi zvuče nekako isto. Pored tog dijaloga sa čitaocem ima još nekih postmodernističkih fora, zamornog katalogiziranja svega i svačega. Ono što možda i više od svega doprinosi zamornom karakteru knjige je stalno i obimno referisanje na razne orijentalne priče. Izgleda mi da je sve to više zato da bi se stvorila egzotična atmosfera u knjizi nego da bi se nešto ilustrovalo. Ima tu i pomalo smješnih stvari, kad se pred kraj knjige ilustratori fizički sukobe, sjevnu buzdovani i jatagani, pa se jednom nađe nož pod grkljanom, on pomisli: “Da ispričam kako je Afrasijab ubio Sijavuša, da promenim temu?“ I tako, ako do sada niste znali kako se Širin zaljubila u Husreva, poslije ove knjige nikad to nećete zaboraviti. Podjednako zamorni i dosadni su i predetaljni opisi svih mogućih minijatura u islamskoj umjetnosti. Jednostavno, pisac smara, gnjavi i razvlači da bi rekao stvari koje je mogao izraziti mnogo jezgrovitije i efektnije. Motivi koji su ga nagnali na toliko produžavanje knjige meni sumnjivo zaudaraju na skribomaniju i opsjednutost sobom i vlastitom pameću.
Prije nekog vremena na jednoj drugoj temi na ovom forumu, govoreći napamet, rekao sam da je Pamuk Nobelovu nagradu vjerovatno dobio i zbog post 9/11 zainteresovanosti zapada za sve što ima veze sa islamom i muslimanima, i sad sam u to siguran. Nadam se da će se još neko javiti. Posebno bih volio da se javi neko kome se knjiga dopala, i da napiše šta mu se sviđa, to bih volio pročitati.
jovan_joca
Zainteresovan član
- Poruka
- 253
Када сам једног књижевног критичара питао како објашњава чињеницу да исто дело два критичара често сасвим супротно прикажу, један у позитивном смислу а други у негативном, и да често има онолико различитих критика колико и критичара који су о њему писали, открио ми је да сви одлично знају да ли је неко дело добро или не, али да свесно износе своје тумачење искривљено у односу на дело тако што, рецимо, наглашавају било оно што је добро или лоше, а прећуте супротно. Дакле, указао ми је да се одлично зна шта је добро а шта није, и да мишљење о књизи није субјективно, а вредност исте релативна.
Зар је могуће да неко може да каже за ову књигу да је толико лоша те је чисто губљење времена читати је до краја; зар је могуће да неко ко се бави критиком каже за ову књигу да је једна од најдосаднијих које је читао. Зар је могуће да за најлепше делове романа, пишчеве осврте на старо исламско сликарство – имајмо у виду да је Памук и сам сликар – сликарство које је тако лепо осветлио, указао на његову естетику и однос сликара према Богу, повлачење аутора у анонимност, а истицање и величање Творца, а тиме и утицање на посматрача на размишљање о Богу и јачање вере, зар је могуће, да неко ко није лаик (у књижевности и књ. критици), оквалификује као заморно и сувишно описивање минијатура, писано само ради писања и истицања свог знања.
Битно је да слика својом лепотом призове у човеку богатство живота, љубав, поштовање према бојама света што га је створио Бог, мисаону дубину и веру. Није битно ко је сликар.
Нисам критичар ни књижевник па можда не могу реално да оценим књигу, али је на мене оставила одличан утисак и мислим да је Памук један од најбољих савремених писаца и да је заслужено добио Нобелову награду (за разлику од неких нобеловаца, па и садашњег).
Ако у књизи има доста и нереалних момената – па то је ипак роман, а не новинарски извештај, и писац може да укључи машту и да се поетски изражава (ово последње за разлику од Муракамија, например) и тиме појачава лепоту дела.
Једино бих замерио замршеност и нејасноћу, а и мрачну страну којом роман обилује. Додуше, читалац као да се дистанцира од свега тога, као да све то посматра из даљине, те га све то и не дотиче много.
Захваљујем се што сте имали стрпљења да до краја читате мишљење једног лаика. Уједно се извињавам због појачаног тона.
Зар је могуће да неко може да каже за ову књигу да је толико лоша те је чисто губљење времена читати је до краја; зар је могуће да неко ко се бави критиком каже за ову књигу да је једна од најдосаднијих које је читао. Зар је могуће да за најлепше делове романа, пишчеве осврте на старо исламско сликарство – имајмо у виду да је Памук и сам сликар – сликарство које је тако лепо осветлио, указао на његову естетику и однос сликара према Богу, повлачење аутора у анонимност, а истицање и величање Творца, а тиме и утицање на посматрача на размишљање о Богу и јачање вере, зар је могуће, да неко ко није лаик (у књижевности и књ. критици), оквалификује као заморно и сувишно описивање минијатура, писано само ради писања и истицања свог знања.
Битно је да слика својом лепотом призове у човеку богатство живота, љубав, поштовање према бојама света што га је створио Бог, мисаону дубину и веру. Није битно ко је сликар.
Нисам критичар ни књижевник па можда не могу реално да оценим књигу, али је на мене оставила одличан утисак и мислим да је Памук један од најбољих савремених писаца и да је заслужено добио Нобелову награду (за разлику од неких нобеловаца, па и садашњег).
Ако у књизи има доста и нереалних момената – па то је ипак роман, а не новинарски извештај, и писац може да укључи машту и да се поетски изражава (ово последње за разлику од Муракамија, например) и тиме појачава лепоту дела.
Једино бих замерио замршеност и нејасноћу, а и мрачну страну којом роман обилује. Додуше, читалац као да се дистанцира од свега тога, као да све то посматра из даљине, те га све то и не дотиче много.
Захваљујем се што сте имали стрпљења да до краја читате мишљење једног лаика. Уједно се извињавам због појачаног тона.
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Počašćen sam ako neko misli da sam ja kritičar, i da ovo što ovdje pišem uopšte izgleda kao prava književna kritika, ali ja sam samo laik, obični čitalac koji ima svoj ukus u književnosti. A ukus, kad smo kod toga, imaju i pravi kritičari, siguran sam u to, i ne mogu da ga zanemare kad pišu svoje kritike.
Teško da mogu nešto posebno da dodam onome što sam o knjizi već rekao. To sa povlačenjem autora u anonimost je, mislim, samo jedna strana priče o kojoj govori. Iako to nije nešto s čim bih se ja mogao složiti, mogu da uvažim da je to jedna od ideja koje iznosi u knjizi. Međutim, tu i ostale misli mogao je mnogo efektnije istaći u nekom kratkom romanu od, najviše, 120 strana. I dalje smatram da su onoliki opisi islamskih ilustracija nepotrebni, da predstavljaju zamarajuće ponavljanje. Znam da je Pamuku slikarstvo blisko, da je studirao arhitekturu, i baš zbog toga mi se i čini da su toliki opisi slika više rezultat te lične opsesije nego nekog smišljenog umjetničkog postupka.
Izvjesna zamršenost je gotovo inherentna ovako dugoj knjizi, ali mislim da ipak može da se prati radnja. Jasna je motivacija likova, na kraju dolazi do razriješenja, imamo čak i epilog, iako nisu baš sve sudbine objašnjene. Dakle, jasne su mi konture osnovne radnje, jasna su i estetska i civilizacijska pitanja koja pokreće, ali sve je toliko zatrpano naslagama minijatura i legendi da je teško zadržati volju da se knjiga apsorbuje. Ono što nisam ranije pomenuo, a što je vrlo važno, je moj utisak o stilu. Kao da je u želji da djeluje arhaično postao izvještačen. Premalo je običnog, ljudskog, govora. Nema ga čak ni u dijalozima. Mene takve stvari jednostavno iritiraju.
Toliko za sad. Hvala Jovanu Joci što učestvuje u ovoj raspravi. Nadam se da će se još neko javiti.
Teško da mogu nešto posebno da dodam onome što sam o knjizi već rekao. To sa povlačenjem autora u anonimost je, mislim, samo jedna strana priče o kojoj govori. Iako to nije nešto s čim bih se ja mogao složiti, mogu da uvažim da je to jedna od ideja koje iznosi u knjizi. Međutim, tu i ostale misli mogao je mnogo efektnije istaći u nekom kratkom romanu od, najviše, 120 strana. I dalje smatram da su onoliki opisi islamskih ilustracija nepotrebni, da predstavljaju zamarajuće ponavljanje. Znam da je Pamuku slikarstvo blisko, da je studirao arhitekturu, i baš zbog toga mi se i čini da su toliki opisi slika više rezultat te lične opsesije nego nekog smišljenog umjetničkog postupka.
Izvjesna zamršenost je gotovo inherentna ovako dugoj knjizi, ali mislim da ipak može da se prati radnja. Jasna je motivacija likova, na kraju dolazi do razriješenja, imamo čak i epilog, iako nisu baš sve sudbine objašnjene. Dakle, jasne su mi konture osnovne radnje, jasna su i estetska i civilizacijska pitanja koja pokreće, ali sve je toliko zatrpano naslagama minijatura i legendi da je teško zadržati volju da se knjiga apsorbuje. Ono što nisam ranije pomenuo, a što je vrlo važno, je moj utisak o stilu. Kao da je u želji da djeluje arhaično postao izvještačen. Premalo je običnog, ljudskog, govora. Nema ga čak ni u dijalozima. Mene takve stvari jednostavno iritiraju.
Toliko za sad. Hvala Jovanu Joci što učestvuje u ovoj raspravi. Nadam se da će se još neko javiti.
Beth
Obećava
- Poruka
- 63
Meni se knjiga jako dopala, bolje reci zaljubila sam se. Orijentalna umetnost mi je inace bliska, mnogo mi bolje lezi nego npr Murakami. Ne mogu da kazem da su svi ti opisi minijatura, a stvarno ih ima dosta, zamorni. Cini mi se da je neki kriticar rekao, parafraziram: Pamuk kroz umetnost minijature ponire u dusu nacije. Smatram da je to tacno.
Nisam stekla utisak da su to puki opisi minijatura, vise metafizicko putovanje u sustinu orijenta sa svim svojim unutrasnjim borbama, narocito u dusu islamske umetnosti.
Mozda je to moglo da se kaze sazetije ali ja sam uzivala u svakom redu. Svidjaju mi se mirisi, boje, sokovi knige, jako je topla bez zapadanja u patetiku.
Da li je nekog podsetila na Ime ruze? Naravno, daleko od toga da bude kopija, ali prepisivaci - minijaturisti, istraga ubistva, biblioteka - riznica Enderun, potraga za istinom i slobodom u umetnosti...
Jos jedan detalj mi je bio interesantan, kako pisac prikazuje sultana: ne govori o njemu samom vec opisuje vazduh, tisinu, pokrete drugih ljudi - sve neverbalno, kada on ulazi. Tako stvara odredjen oreol oko sultanovog lika, nama je danas nepojmljiva moc koju je tada imao jedan takav vladar u takvom drustvu..
Husret i Sirin, njihovo stalno ponavljanje u knjizi... Tu ima puno da se kaze ali drugi put. Sada imam vremena samo za ovo
Nisam stekla utisak da su to puki opisi minijatura, vise metafizicko putovanje u sustinu orijenta sa svim svojim unutrasnjim borbama, narocito u dusu islamske umetnosti.
Mozda je to moglo da se kaze sazetije ali ja sam uzivala u svakom redu. Svidjaju mi se mirisi, boje, sokovi knige, jako je topla bez zapadanja u patetiku.
Da li je nekog podsetila na Ime ruze? Naravno, daleko od toga da bude kopija, ali prepisivaci - minijaturisti, istraga ubistva, biblioteka - riznica Enderun, potraga za istinom i slobodom u umetnosti...
Jos jedan detalj mi je bio interesantan, kako pisac prikazuje sultana: ne govori o njemu samom vec opisuje vazduh, tisinu, pokrete drugih ljudi - sve neverbalno, kada on ulazi. Tako stvara odredjen oreol oko sultanovog lika, nama je danas nepojmljiva moc koju je tada imao jedan takav vladar u takvom drustvu..
Husret i Sirin, njihovo stalno ponavljanje u knjizi... Tu ima puno da se kaze ali drugi put. Sada imam vremena samo za ovo
jovan_joca
Zainteresovan član
- Poruka
- 253
[QУОТЕ=Бетх;6282638]Не могу да казем да су сви ти описи минијатура, а стварно их има доста, заморни.
Нисам стекла утисак да су то пуки описи минијатура, висе метафизицко путовање у сустину оријента са свим својим унутрасњим борбама, нароцито у дусу исламске уметности.
Да ли је неког подсетила на Име рузе? Наравно, далеко од тога да буде копија, али преписиваци - минијатуристи, истрага убиства, библиотека - ризница Ендерун, потрага за истином и слободом у уметности...
[/QУОТЕ]
Слажем се, једино ме ова књига још подсећа на романе Меше Селимовића, конкретно на Тврђаву и Дервиш и смрт. Читао сам је пре годину ипо дана па не могу да нешто детаљније пишем о њој, остали су ми само исечци и нека упечатљива места, као на пример, кад спомиње да су Султанове бостанџије, тј, џелати, били Хрвати.
Али зашто је ова тема нагло замрла, и то већ на другој књизи?
Нисам стекла утисак да су то пуки описи минијатура, висе метафизицко путовање у сустину оријента са свим својим унутрасњим борбама, нароцито у дусу исламске уметности.
Да ли је неког подсетила на Име рузе? Наравно, далеко од тога да буде копија, али преписиваци - минијатуристи, истрага убиства, библиотека - ризница Ендерун, потрага за истином и слободом у уметности...
[/QУОТЕ]Слажем се, једино ме ова књига још подсећа на романе Меше Селимовића, конкретно на Тврђаву и Дервиш и смрт. Читао сам је пре годину ипо дана па не могу да нешто детаљније пишем о њој, остали су ми само исечци и нека упечатљива места, као на пример, кад спомиње да су Султанове бостанџије, тј, џелати, били Хрвати.
Али зашто је ова тема нагло замрла, и то већ на другој књизи?
Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Ja se osećam vrlo glupo što sam tako dala reč da ću da pročitam, i onda sam stala (napisah) i kao da sam izdala što ovu ekipu ovde, tako i pre svega sebe.
Sledeći put moraću da procenim bolje svoje mogućnosti i obaveze.
A moj predlog je da nam zadatak bude da pročitamo neku manje obimnu knjigu nego što je sad zadata ''Zovem se Crveno''.
Sledeći put moraću da procenim bolje svoje mogućnosti i obaveze.
A moj predlog je da nam zadatak bude da pročitamo neku manje obimnu knjigu nego što je sad zadata ''Zovem se Crveno''.
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Da, i ja sam razočaran. U stvari, kao pokretač ove teme, već sam gotovo bio odlučio da predložim da se tema zatvori, pa da sa njom zamre i ova ne baš uspješna ideja. Ipak, ako ima zainteresovanih, pozivam ih da daju nove prijedloge za čitanje. Ja sam ranije predložio neke knjige, nije bilo nikakve reakcije. Pozivao sam sve da se jave, daju prijedloge, niko se nije javljao.
Ne bih da zvučim sarkastično, ali ovaj PDF je jedno bizarno mjesto. Sve je puno pisaca, a čitalaca vrlo malo.
Naravno, ako još neko želi da kaže nešto o Zovem se Crveno, može to da uradi.
Ne bih da zvučim sarkastično, ali ovaj PDF je jedno bizarno mjesto. Sve je puno pisaca, a čitalaca vrlo malo.
Naravno, ako još neko želi da kaže nešto o Zovem se Crveno, može to da uradi.
Meni se ideja dopada i žao mi je što je ispalo da ne pročitam ni jednu od dve knjige koje su predložene, ali stvarno su mi rekli u biblioteci da je 'Zovem se crveno' na čitanju, i to više puta u toku ovim mesec dana. Znam da zvuči kao glup izgovor.
Možda bi bila dobra ideja da napišemo šta trenutno čitamo, pa da od toga izaberemo nešto, ako je to nešto što može lako da se nađe. Ako hoćete.
Možda bi bila dobra ideja da napišemo šta trenutno čitamo, pa da od toga izaberemo nešto, ako je to nešto što može lako da se nađe. Ako hoćete.
- Poruka
- 81.795
Ovo poziv na čitanje izgleda kao ona telefonska usluga.. poziv na čekanje.. odnosno call waiting..
U skladu sa poezijom bilo bi.. Song waiting service.
U skladu sa poezijom bilo bi.. Song waiting service.
Zdravo svima,
Nadam se da necete ugasiti ovaj PDF jer sam se uclanila samo zbog njega
Zovem se crveno nisam procitala (nisam mogla da je dobijem u biblioteci), ali bih volela da vam se pridruzim u nekom od narednih citanja.
Sto se tice mojih predloga...ovih dana treba da pocnem da citam Basaru - Uspon i pad Parkinsonove bolesti (nisam nista citala od ovog pisca), a posle toga me privlaci Primo Levi i njegov Periodni sistem.
Kormak Makarti: Nema zemlje za starce - ovu knjigu necu da citam
(film mi se nije dopao i trenutno mi je sve to previse mracno), ali neki drugi predlozi dolaze u obzir.
Mozda bi bilo dobro da knjige ne budu previse debele (barem dok se klub ne razvije), i da nisu najaktuelnije (jer je te knjige tesko naci u biblioteci).
Toliko od mene za sada, nadam se da ce se jos neko javiti
Nadam se da necete ugasiti ovaj PDF jer sam se uclanila samo zbog njega
Zovem se crveno nisam procitala (nisam mogla da je dobijem u biblioteci), ali bih volela da vam se pridruzim u nekom od narednih citanja.
Sto se tice mojih predloga...ovih dana treba da pocnem da citam Basaru - Uspon i pad Parkinsonove bolesti (nisam nista citala od ovog pisca), a posle toga me privlaci Primo Levi i njegov Periodni sistem.
Kormak Makarti: Nema zemlje za starce - ovu knjigu necu da citam
(film mi se nije dopao i trenutno mi je sve to previse mracno), ali neki drugi predlozi dolaze u obzir.Mozda bi bilo dobro da knjige ne budu previse debele (barem dok se klub ne razvije), i da nisu najaktuelnije (jer je te knjige tesko naci u biblioteci).
Toliko od mene za sada, nadam se da ce se jos neko javiti
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Ja sam već počeo da čitam No Country for Old Men Kormaka Makartija, ali knjiga nije posebno duga ili komplikovana pa bih vjerovatno mogao da pročitam još neku, ako neko da prijedlog koji bi prihvatilo više ljudi. Ako se to ne desi, napisaću nešto o knjizi koju sad čitam, ali ne na ovoj temi. Javiću se tamo gdje ljudi pišu šta čitaju i sl.
Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Joj, pa nemoj tako da si na kraj srca...
Niti je ovaj pdf bizaran, niti je ideja neuspešna. Jednostavno, zakočili smo zbog Pamuka, koji je stvarno veliki ''zalogaj''. Ne pada mi na pamet da ovako kvalitetnu temu zaključavam ili brišem.
Dajte sledeći predlog za čitanje.
jovan_joca
Zainteresovan član
- Poruka
- 253
Шта је досад предлагано:
Милица79: Овога пута о болу, М.Пантић
Нина19: Блуз резервата, Шерман Алекси; Књига о Рут, Ј.Хамилтон; нешто од Ваљаревића; Кад је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером, Крвник љубави, Ирвин Јалом
Квентин: Искупљење, Макјуан; Нема земље за старце, Кормак Макарти ; Москва ква-ква, Аксјонов
Милица79: Овога пута о болу, М.Пантић
Нина19: Блуз резервата, Шерман Алекси; Књига о Рут, Ј.Хамилтон; нешто од Ваљаревића; Кад је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером, Крвник љубави, Ирвин Јалом
Квентин: Искупљење, Макјуан; Нема земље за старце, Кормак Макарти ; Москва ква-ква, Аксјонов
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Možda bi Moskva kva kva bila dobar izbor. Izdala Geopoetika, ima da sa nađe. Bila jedno od najzapaženijih prevednih izdanja prošle godine.
jovan_joca
Zainteresovan član
- Poruka
- 253
Извињавам се, изоставио сам предлог који је дала Милиси.
Дакле, до сад је предложено:
Милица79: Овога пута о болу, М.Пантић
Нина19: Блуз резервата, Шерман Алекси; Књига о Рут, Ј.Хамилтон; нешто од Ваљаревића; Кад је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером, Крвник љубави, Ирвин Јалом
Квентин: Искупљење, Макјуан; Нема земље за старце, Кормак Макарти ; Москва ква-ква, Аксјонов
Милиси: Успон и пад Паркинсонове болести, Басара; Периодни систем, Примо Леви
Дакле, до сад је предложено:
Милица79: Овога пута о болу, М.Пантић
Нина19: Блуз резервата, Шерман Алекси; Књига о Рут, Ј.Хамилтон; нешто од Ваљаревића; Кад је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером, Крвник љубави, Ирвин Јалом
Квентин: Искупљење, Макјуан; Нема земље за старце, Кормак Макарти ; Москва ква-ква, Аксјонов
Милиси: Успон и пад Паркинсонове болести, Басара; Периодни систем, Примо Леви
marah
Zainteresovan član
- Poruka
- 291
Hej, evo i ja bih se prikljucila...
Ne znam sta je Moskva kva-kva, ali ok., ako je to dogovor i ako nije ooogromna knjiga... moze...
(posto pretpostavljam da vecina nas ima dosta obaveza, ionako...)
Meni je prvo pala ne pamet Svila, kad ste pomenuli kratke knjige... Alesandra Barika...
To je zaista kratko (i lako se nalazi) . Ali pretpostavljam da vam je dosta Japana posle Murakamija.
Mozda je samo potrebno malo vremena da se formira dobra grupa spremna da diskutuje...
Ja podrzavam i ideju o Basari, mada je mozda jos uvek rano, bolje nesto jednostavnije...
quentin,preseci vrpcu, molim te - do kog roka i sta! (Moskva...?)
Ne znam sta je Moskva kva-kva, ali ok., ako je to dogovor i ako nije ooogromna knjiga... moze...
(posto pretpostavljam da vecina nas ima dosta obaveza, ionako...)
Meni je prvo pala ne pamet Svila, kad ste pomenuli kratke knjige... Alesandra Barika...
To je zaista kratko
(i lako se nalazi) . Ali pretpostavljam da vam je dosta Japana posle Murakamija.Mozda je samo potrebno malo vremena da se formira dobra grupa spremna da diskutuje...
Ja podrzavam i ideju o Basari, mada je mozda jos uvek rano, bolje nesto jednostavnije...
quentin,preseci vrpcu, molim te - do kog roka i sta! (Moskva...?)
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Evo, da vam malo približim prijedlog, postavljam linkove za tri teksta vezana za knjigu Moskva kva kva.
http://www.b92.net/kultura/mojugao/?yyyy=2008&mm=01&nav_id=279735
http://www.danas.co.yu/20060325/knjiga1.html
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-11-09-2007/totalna-satira-vladimira-aksjonova
Molim vas da potvrdite ako prihvatate.
http://www.b92.net/kultura/mojugao/?yyyy=2008&mm=01&nav_id=279735
http://www.danas.co.yu/20060325/knjiga1.html
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-11-09-2007/totalna-satira-vladimira-aksjonova
Molim vas da potvrdite ako prihvatate.
Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Meni se dopada predlog ,ali gde da nađem knjigu? I neka bude dogovor da krenemo sa diskusijom, eto, 30. aprila, ili 25.
Moj predlog je za neki budući period nešto od Og Mandina.
A rado bih uzela i Kucija da čitam.
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Može 30. april, što se mene tiče. Za kasnije, mislim da je Kuci super prijedlog. Razmislite još malo, mene neće biti do četvrtka uveče.
Glasam za 'Moskva kva-kva'. Bila u bbteci iii... našla. 
Što se tiče Kucija, možda neki znaju, više putra sam spomenula, da sam ogroman Kucijev fan, i uvek sam raspoložena da pričam o njemu. Ko želi, možemo i u okviru ove teme, ili da nastavimo na ovoj staroj http://forum.krstarica.com/threads/153298&highlight=coetzee
Što se tiče Kucija, možda neki znaju, više putra sam spomenula, da sam ogroman Kucijev fan, i uvek sam raspoložena da pričam o njemu. Ko želi, možemo i u okviru ove teme, ili da nastavimo na ovoj staroj http://forum.krstarica.com/threads/153298&highlight=coetzee
super tema
evo me prvi put
uklju;i'u se ovih dana
jo[ jednom, svaka ;ast na ideji
evo me prvi put
uklju;i'u se ovih dana
jo[ jednom, svaka ;ast na ideji
quentin
Iskusan
- Poruka
- 6.071
Dobro onda, čitamo Moskva kva kva. Neka rok bude 1. maj, simbolično. Nadam se da ću stići pročitati, u velikom sam poslu, a čitam i druge knjige.
ILO bi mogla da predloži nešto od Kucija, za kasnije.
ILO bi mogla da predloži nešto od Kucija, za kasnije.
Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Kucija mogu da nabavim, ali ni ovaj put, nažalost, neću da učestvujem u diskusiji.
Tek kad ILO predloži naslov neke od Kucijevih knjiga... i da se dogovorimo za rok - prvi jun...
Neka nam diskusije idu svakog prvog u mesecu... ukoliko se ne poremeti nešto u međuvremenu...
Ne zato što nisam imala vremena za čitanje, već što stvarno nisam nigde uspela da je nađem, a pri novcu i nisam nešto bila da bih je kupovala...
Nadam se da će dovoljno vas (bar troje) biti u prilici da prvog/drugog maja krene u diskusiju o knjizi u ovom našem ''klubu''...
Tek kad ILO predloži naslov neke od Kucijevih knjiga... i da se dogovorimo za rok - prvi jun...
Neka nam diskusije idu svakog prvog u mesecu... ukoliko se ne poremeti nešto u međuvremenu...
Ne zato što nisam imala vremena za čitanje, već što stvarno nisam nigde uspela da je nađem, a pri novcu i nisam nešto bila da bih je kupovala...
Nadam se da će dovoljno vas (bar troje) biti u prilici da prvog/drugog maja krene u diskusiju o knjizi u ovom našem ''klubu''...
