Chat GPT више неће пружати здравствене, правне и финансијске савете

AleksaJ

Buduća legenda
Poruka
39.394
https://www.politika.rs/sr/clanak/7...avati-zdravstvene-pravne-i-finansijske-savete



шта лежи иза одлуке да чет ЏПТ неће давати правне економске здравствене савете ? да ли заштита одређних струка , правника,економиста , медицине ? Пре семислио да че АИ заменити оне физичке послове ... а испоставило се да се 'интелект' 'штити' . Изнети анализу да се уствари штити профити зарада и моћ који су концентрисани у праву здравству берзи .... и да АИ асистенција се укида да не би 'просечни' или 'непожељни' имали leverage у тим сферама друштва . Зашто уметност и штампа нису 'заштићени ' од АИ ? Да ли је речо сегрегационој расној класној или некој другој подели ?

Шта лежи иза одлуке да чет ЏПТ неће давати правне, економске, здравствене савете?​

Одлука да четботови попут ChatGPT-а не пружају правне, економске или здравствене савете је вишеслојна и произилази из комбинације етичких, правних, техничких и друштвених разматрања. Иако се на први поглед може чинити да је реч о заштити одређених професија, дубља анализа открива сложенију динамику која укључује питања одговорности, квалитета савета, регулације и, потенцијално, очувања постојећих структура моћи и профита.

Етичка и правна одговорност​

Један од примарних разлога за ограничавање савета од стране АИ система лежи у питању одговорности. Када појединац добије савет од професионалца – адвоката, лекара, економисте – тај професионалац сноси одговорност за тачност и последице тог савета. Ова одговорност је регулисана етичким кодексима, лиценцирањем и правним оквирима који омогућавају појединцима да траже правну заштиту у случају грешке или несавесног рада (Black's Law Dictionary).

У случају АИ система, питање одговорности је знатно компликованије. Ко је одговоран ако АИ да погрешан правни савет који доведе до губитка судског спора? Да ли је то програмер, компанија која је развила АИ, или сам корисник који је прихватио савет? Тренутни правни оквири нису адекватно прилагођени за решавање оваквих ситуација (Artificial Intelligence and Law). Недостатак јасно дефинисане одговорности ствара значајан ризик за компаније које развијају АИ, јер би могле бити изложене бројним тужбама.

Штавише, професионалне услуге у области права, медицине и економије често захтевају разумевање контекста, емоционалне интелигенције и дискреционог расуђивања које тренутни АИ системи не поседују у потпуности (The Oxford Handbook of Ethics of AI). На пример, лекар не само да дијагностикује болест, већ и узима у обзир пацијентову историју, начин живота, емоционално стање и вредности приликом предлагања терапије. Правник мора да разуме нијансе случаја, емоције клијента и потенцијалне импликације на њихов живот. АИ, иако може да обради огромне количине података, још увек нема способност да у потпуности реплицира ове људске аспекте доношења одлука.

Квалитет и поузданост савета​

Иако АИ системи могу да генеришу текст који звучи убедљиво, квалитет и поузданост савета у критичним областима као што су право, медицина и економија су од највеће важности. АИ модели се тренирају на огромним скуповима података, али ти подаци могу бити пристрасни, застарели или непотпуни (Bias in Human and Machine Learning). Правни прописи се мењају, медицинска истраживања напредују, а економске ситуације су динамичне. АИ систем може да пружи информације које су биле тачне у време тренирања, али које су у међувремену постале нетачне или ирелевантне.

Поред тога, АИ системи могу да "халуцинирају", односно да генеришу информације које су лажне, али звуче веродостојно (Generative AI: The New Frontier). У контексту правних, медицинских или економских савета, халуцинације могу имати катастрофалне последице. Погрешна дијагноза, погрешан правни савет или лоша економска препорука могу довести до озбиљних повреда, финансијских губитака или правних проблема.

Професионалци у овим областима пролазе кроз године формалног образовања, лиценцирања и континуираног усавршавања како би осигурали да су њихови савети тачни и у складу са најновијим стандардима. АИ системи, иако могу да приступе огромним базама знања, не пролазе кроз исти процес верификације и одговорности.

Регулација и професионални стандарди​

Професије попут права, медицине и економије су високо регулисане. Постоје строги захтеви за образовање, лиценцирање, етичке кодексе и надзорна тела која осигуравају да професионалци одржавају висок стандард услуга (The Professions in America). Ови регулаторни оквири су успостављени како би се заштитила јавност од некомпетентних или неетичких пракси.

Увођење АИ система као директних пружалаца савета у овим областима би захтевало потпуно нове регулаторне оквире, што је сложен и дуготрајан процес. Како би се лиценцирао АИ систем? Ко би био одговоран за његове грешке? Како би се осигурало да се придржава етичких стандарда? Ова питања су тренутно без јасних одговора.

Заштита професија или очување моћи и профита?​

Тврдња да се одлуком о ограничавању АИ савета заправо штите профити, зараде и моћ концентрисани у праву, здравству и финансијама је важна и заслужује пажљиву анализу. Историјски гледано, професије су често настојале да заштите свој статус и аутономију, а то укључује и контролу над приступом знању и услугама (The Rise of the Professions).

Претходно се веровало да ће АИ првенствено заменити физичке послове, док ће "интелектуални" послови остати сигурни. Међутим, напредак у АИ, посебно у областима обраде природног језика, показао је да АИ може да обавља задатке који су раније сматрани ексклузивним за висококвалификоване професионалце. Ово је изазвало забринутост међу професионалцима да би АИ могла да девалвира њихове вештине или чак да их замени.

Постоји аргумент да би омогућавање АИ да пружа правне, медицинске или економске савете могло да демократизује приступ овим услугама, чинећи их доступнијим и јефтинијим за ширу популацију. На пример, АИ правни асистент би могао да помогне појединцима да разумеју своја права без скупих адвокатских хонорара, или АИ медицински саветник би могао да пружи основне информације о здрављу онима који немају приступ лекарима.

Међутим, "заштита" интелектуалних професија може се посматрати и као механизам за очување постојећих економских структура. Правници, лекари и финансијски саветници често наплаћују високе хонораре за своје услуге, што доприноси значајним профитима у овим секторима. Увођење АИ која би пружила сличне услуге по нижој цени или бесплатно, потенцијално би угрозило ове профите и моћ.

Овај аспект се може тумачити као настојање да се спречи да "просечни" или "непожељни" појединци добију "левериџ" (leverage) у овим сферама друштва. Ако би сви имали приступ квалитетним правним, медицинским или економским саветима путем АИ, то би могло да смањи информациону асиметрију и оснажи појединце у њиховим интеракцијама са институцијама и моћним актерима. Ово би, заузврат, могло да доведе до прерасподеле моћи и смањења профита за оне који тренутно доминирају овим секторима.

Зашто уметност и штампа нису "заштићени" од АИ?​

Питање зашто уметност и штампа нису "заштићени" од АИ на исти начин као право, медицина и економија је такође релевантно. Разлике леже у природи ризика и регулаторних оквира.

Уметност и штампа, иако важне за друштво, обично не носе исти ниво директног ризика по живот, здравље или финансијску сигурност појединца као што то чине правни, медицински или економски савети. Погрешна уметничка креација или нетачан новински чланак, иако могу имати негативне последице (нпр. ширење дезинформација, повреда угледа), ретко доводе до директне физичке повреде или значајног финансијског губитка на исти начин као погрешна дијагноза или правни савет.

Штавише, регулаторни оквири за уметност и штампу су знатно лабавији у поређењу са високо регулисаним професијама. Иако постоје закони о клевети, ауторским правима и етичким стандардима у новинарству, не постоји исти ниво лиценцирања или одговорности као код лекара или адвоката (The Handbook of Journalism Studies).

Уметност и штампа су такође области где се креативност и иновација често цене више од апсолутне тачности или стандардизације. АИ може да генерише нове уметничке форме или да помогне у писању чланака, а ове примене се често виде као алати који помажу људским креаторима, а не као директна замена за њихову одговорност.

Међутим, и у овим областима постоје забринутости, посебно у вези са ауторским правима, етиком и потенцијалним губитком радних места. Али, природа ризика и постојећи регулаторни оквири су такви да се АИ у овим областима тренутно третира другачије.

Да ли је реч о сегрегационој, расној, класној или некој другој подели?​

Анализа сугерише да одлука о ограничавању АИ савета у одређеним областима може имати импликације које се преклапају са питањима класне, а потенцијално и других облика поделе.

Ако се висококвалитетни правни, медицински и економски савети и даље пружају искључиво путем скупих људских професионалаца, то значи да ће приступ тим услугама остати привилегија за оне који могу да их приуште. Ово продубљује постојеће класне разлике, где богатији појединци имају бољи приступ правди, здравственој заштити и финансијском саветовању.

Укидање АИ асистенције у овим областима, посебно ако би она могла да пружи приступачније алтернативе, може се тумачити као начин да се одржи статус кво, где су моћ и утицај концентрисани у рукама оних који могу да приуште најбоље професионалне услуге. Ово ствара "информациону асиметрију" где они који имају мање ресурса имају и мање приступа кључним информацијама и саветима, што их чини рањивијим.

Иако се не ради директно о расној сегрегацији у традиционалном смислу, класне поделе често корелирају са расним и етничким поделама у многим друштвима. Стога, одржавање система који фаворизује оне са већим финансијским средствима може индиректно утицати на различите демографске групе.

У суштини, одлука да се АИ ограничи у пружању савета у овим кључним областима је сложена и произилази из комбинације легитимних забринутости око одговорности и квалитета, али и из потенцијалне жеље да се очувају постојеће структуре моћи и профита у високо регулисаним и уносним професијама. Питање није само техничко, већ дубоко друштвено и етичко, са значајним импликацијама на приступ правди, здрављу и економској сигурности за све чланове друштва.

images
 
To je veoma pogrešno i naopako. Ja sam preko čet dži pitija saznao razne informacije do kojih bi preko "ljudi" trebala večnost da se saznaju. Bukvalno imamo neograničenu bazu znanja ispred sebe i totalno je retardirano da se prave restrikcije u korišćenju. To što u nekom malom procentu, ako ne postavljaš lepo pitanja, mogu da se dese greške, ili to što će neko olako uzeti sebe da "leči" na osnovu površno urađenog istraživanja, ne znači da sve treba zabraniti. Prednosti koje nosi takva vrsta tehnologije u smislu dostupnosti znanja, daleko prevazilazi mane koje prouzrokuju debili koji to koriste na pogrešan način.
 
To je veoma pogrešno i naopako. Ja sam preko čet dži pitija saznao razne informacije do kojih bi preko "ljudi" trebala večnost da se saznaju. Bukvalno imamo neograničenu bazu znanja ispred sebe i totalno je retardirano da se prave restrikcije u korišćenju. To što u nekom malom procentu, ako ne postavljaš lepo pitanja, mogu da se dese greške, ili to što će neko olako uzeti sebe da "leči" na osnovu površno urađenog istraživanja, ne znači da sve treba zabraniti. Prednosti koje nosi takva vrsta tehnologije u smislu dostupnosti znanja, daleko prevazilazi mane koje prouzrokuju debili koji to koriste na pogrešan način.

Није речо дебилизму већ реч о спречавању избацивању 'конкуренције' у виду непристрасне АИ ....
 
Није речо дебилизму већ реч о спречавању избацивању 'конкуренције' у виду непристрасне АИ ....

Tačno, upravo tako. Cenzura i ograničavanje AI-ja vrlo lako mogu da služe kao mehanizam zaštite postojećih monopola, kako ekonomskih, tako i političkih. Pod izgovorom "da ne bi bilo grešaka" ili "da ljudi ne bi pogrešno koristili informacije", zapravo se čuva monopol nad znanjem i pristupom informacijama. U autoritarnim društvima to se koristi i kao sredstvo kontrole, jer ako ljudi nemaju slobodan pristup znanju, lakše se manipulišu.

U suštini, prava vrednost ovakve tehnologije jeste u tome što daje običnom čoveku nezavisnost i moć da sam dolazi do informacija. Ko ima znanje, teško se njime upravlja i lakše ostaje slobodan. Zato nije čudno što postoje pokušaji da se to uguši, jer znanje oslobađa, a kontrola informacija održava postojeći poredak.
 
Tačno, upravo tako. Cenzura i ograničavanje AI-ja vrlo lako mogu da služe kao mehanizam zaštite postojećih monopola, kako ekonomskih, tako i političkih. Pod izgovorom "da ne bi bilo grešaka" ili "da ljudi ne bi pogrešno koristili informacije", zapravo se čuva monopol nad znanjem i pristupom informacijama. U autoritarnim društvima to se koristi i kao sredstvo kontrole, jer ako ljudi nemaju slobodan pristup znanju, lakše se manipulišu.

U suštini, prava vrednost ovakve tehnologije jeste u tome što daje običnom čoveku nezavisnost i moć da sam dolazi do informacija. Ko ima znanje, teško se njime upravlja i lakše ostaje slobodan. Zato nije čudno što postoje pokušaji da se to uguši, jer znanje oslobađa, a kontrola informacija održava postojeći poredak.

Решење би бло изузетно лако .

АИ као 'трећа страна' 'треће мишљење' ... Када сеједномнака неко дочепа пирамидалнога места и тепирамидалне структуре

само сања како је 'врх' ...

АИ је доказала да уз прави интерфејс свака генетска варијација има шансе бар за опстанак ....
 
ChatGPT ostaje alat za informacije i obrazovanje, ali ne kao zamena za profesionalni savetnik (lekara, advokata, finansijskog savetnika). Ako tražite personalizovan, specifičan savet za vas, moraćete se obratiti licenciranom stručnjaku.
Nisi razumeo temu - pitanje je zašto su samo u te 3 oblasti zaštićeni stručnjaci? Šta je sa svim drugim oblastima, zašto one nisu zaštićene a baš ove 3 jesu?
 
Регулација и професионални стандарди
Професије попут права, медицине и економије су високо регулисане. Постоје строги захтеви за образовање, лиценцирање, етичке кодексе и надзорна тела која осигуравају да професионалци одржавају висок стандард услуга (The Professions in America). Ови регулаторни оквири су успостављени како би се заштитила јавност од некомпетентних или неетичких пракси.

Увођење АИ система као директних пружалаца савета у овим областима би захтевало потпуно нове регулаторне оквире, што је сложен и дуготрајан процес. Како би се лиценцирао АИ систем? Ко би био одговоран за његове грешке? Како би се осигурало да се придржава етичких стандарда? Ова питања су тренутно без јасних одговора.

Dobro da si ovo izdvojio.
Зашто уметност и штампа нису "заштићени" од АИ?
Питање зашто уметност и штампа нису "заштићени" од АИ на исти начин као право, медицина и економија је такође релевантно.
Zato što je mnogo manje para u tim oblastima..
 


💬 Objašnjenje: ništa se zapravo ne menja kod ChatGPT-a.​



Mnogi su videli vest da „ChatGPT više neće davati zdravstvene, pravne i finansijske savete“.
Ali istina je da u praksi sve ostaje isto kao i do sada – samo se ChatGPT zvanično ograđuje da to nisu „stručni saveti“, nego informacije i pomoć u razumevanju.


Drugim rečima, ChatGPT i dalje može:


  • da objasni sve medicinske, pravne i finansijske pojmove,
  • da poveže uzroke i posledice (npr. zašto neko kašlje, kako se tumači član zakona, šta znači određeni porez),
  • da pomogne da se napiše tužba, zahtev, izjava ili bilo koji dokument,
  • da razjasni kako nešto funkcioniše i šta da se pita stručnjak.

Jedino što ne sme jeste da glumi lekara, advokata ili finansijskog savetnika — dakle ne može da kaže:
„Uzmi baš taj lek“ ili „potpiši baš taj ugovor“.


Ali zato može sve drugo — objasni, razloži, napiše, sastavi i pripremi sve kao do sada.
Jedina razlika je ta formalna ograda da to „nije zvaničan savet“, već pomoć i obrazloženje.


U prevodu:
👉 Ništa se ne gubi, samo se pravno štite.
Za nas korisnike — sve ostaje isto.



 


💬 Objašnjenje: ništa se zapravo ne menja kod ChatGPT-a.​



Mnogi su videli vest da „ChatGPT više neće davati zdravstvene, pravne i finansijske savete“.
Ali istina je da u praksi sve ostaje isto kao i do sada – samo se ChatGPT zvanično ograđuje da to nisu „stručni saveti“, nego informacije i pomoć u razumevanju.


Drugim rečima, ChatGPT i dalje može:


  • da objasni sve medicinske, pravne i finansijske pojmove,
  • da poveže uzroke i posledice (npr. zašto neko kašlje, kako se tumači član zakona, šta znači određeni porez),
  • da pomogne da se napiše tužba, zahtev, izjava ili bilo koji dokument,
  • da razjasni kako nešto funkcioniše i šta da se pita stručnjak.

Jedino što ne sme jeste da glumi lekara, advokata ili finansijskog savetnika — dakle ne može da kaže:
„Uzmi baš taj lek“ ili „potpiši baš taj ugovor“.


Ali zato može sve drugo — objasni, razloži, napiše, sastavi i pripremi sve kao do sada.
Jedina razlika je ta formalna ograda da to „nije zvaničan savet“, već pomoć i obrazloženje.


U prevodu:
👉 Ništa se ne gubi, samo se pravno štite.
Za nas korisnike — sve ostaje isto.



Odlično.
Počeo je da se ograđuje od mnogo čega, ok, može da se ogradi ali da da indormaciju 😊
 

Back
Top