Четничке казнене формације ''Црне тројке''

Meliot:
Video sam šta je tebi ta literatura uradila. Na Neretvi ni Nemaca ni četnika a moj se deda tamo borio protiv njih. Može to ali samo u četničkim knjigama.
Kliknite za proširenje...
Доказао сам ти да на Неретви није било Немаца, четника је било итекако.
Ево сада те питам за те борбе Недићеваца и четника ДМ са партизанима а ти постављаш неке фотографије Пећанчевих четника и Љотићеваца из Словеније, и после треба неко да те схвати за озбиљно.
И не наседај на комунистичку пропаганду.
 
Лекизан:
Ево сада те питам за те борбе Недићеваца и четника ДМ са партизанима а ти постављаш неке фотографије Пећанчевих четника и Љотићеваца из Словеније, и после треба неко да те схвати за озбиљно.
И не наседај на комунистичку пропаганду.
Kliknite za proširenje...
Pa u Bici za Srbiju ratuju zajedno protiv partizana. Četnici su se baškarili u Srbiji zahvaljujići saradnji sa Nedićem i Nemcima.
Лекизан:
Доказао сам ти да на Неретви није било Немаца, четника је било итекако.
Kliknite za proširenje...
Ništa ti nisi dokazao. Moj je deda sa svojom Trećom krajiškom brigadom držao odstupnicu pred Nemcima dok ostali nisu prešli Neretvu. Te gluposti mogu samo da stoje u toj vašoj četničkoj literaturi.
 
Meliot:
Pa u Bici za Srbiju ratuju zajedno protiv partizana. Četnici su se baškarili u Srbiji zahvaljujići saradnji sa Nedićem i Nemcima.
Ništa ti nisi dokazao. Moj je deda sa svojom Trećom krajiškom brigadom držao odstupnicu pred Nemcima dok ostali nisu prešli Neretvu. Te gluposti mogu samo da stoje u toj vašoj četničkoj literaturi.
Kliknite za proširenje...
Аха зато немаш ниједну њихову заједничку битку, чак се боре међусобно.Јесу се башкарили на потерницама, списковима стрељаних и у немачким логорима.
Није на Неретви него код Горњег Вакуфа, та бригада се ту борила.Ту су и отпочели преговори партизана са Немцима, питај га да ли је сведочио томе.
Значи деда ти је био издајник чим је ратовао против краља, легалне владе и регуларне војске, није му то за понос данас, можда је некад било.
 
Лекизан:
Није на Неретви него код Горњег Вакуфа, та бригада се ту борила.Ту су и отпочели преговори партизана са Немцима, питај га да ли је сведочио томе.
Kliknite za proširenje...
960px-Bitka_na_Neretvi.jpg

Лекизан:
Значи деда ти је био издајник чим је ратовао против краља, легалне владе и регуларне војске, није му то за понос данас, можда је некад било.
Kliknite za proširenje...
Imao je pravo da izabere svoj način borbe. I dobro što nije izabrao da se bori za tamo neku vladu pobegulja. Nisu ni stigli da se spakuju posle haosa koji su napravili. Izdajnici su tvoji četnici jer su sve vreme rata bili u kolaboraciji sa okupatorima i kvinsliškim snagama.
 
Meliot:
Pogledajte prilog 1725978

Imao je pravo da izabere svoj način borbe. I dobro što nije izabrao da se bori za tamo neku vladu pobegulja. Nisu ni stigli da se spakuju posle haosa koji su napravili. Izdajnici su tvoji četnici jer su sve vreme rata bili u kolaboraciji sa okupatorima i kvinsliškim snagama.
Kliknite za proširenje...
Наравно да је имао, и придружио се паравојној формацији која је искористила прилику хаоса у земљи да се бори за власт.
Шта каже јел присуствовао преговорима са Немцима и Горњем Вакуфу?
 
Meliot:
Dosta više sa tim pregovorima, nema tu ničeg spornog. Najobičnije zamajavanje i partizana i Nemaca. Nije živ, umro odavno.
Kliknite za proširenje...
А због чега доста, преговоре са Немцима су искористили да нападну четнике у Херцеговини.
Штета а није ти причао о преговорима његових са Немцима.
 
Ево како су комунисти живог човека прогласили "закланим".
Погледи - Пише Младомир Ћурчић - (”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора, Чикаго, 1. Фебруар 2019)
Цео чланак:
https://www.pogledi.rs/фотографија-под-сенком-петокраке.html

Videoframe_20250510_234323_com.huawei.himovie.overseas.jpg

Углавном, на слици се налазе (с лева на десно) Момчило Бујошевић, Радиша Шарчевић (држи каму), Цветко (Обрад) Гвозденовић, Витомир (Милутин) Усиљанин звани Калајџија, а жртва је Срећко Мутавџић који је преминуо тек 1975.
Цитат: Из матичне књиге умрлих за матично подручје града Чачка, под текућим бројем 129, за годину 1975, извршен је упис смрти Срећка Мутавџића, и то за датум 12. март 1975. године, у 13 и 25 часова.
Kliknite za proširenje...
Вујошевић и Гвозденовић су погинули у Босни, а Шарчевић у Ртима, значи једини четник који се предао 1947. када је био опкољен је Витомир Усиљанин звани Калајџија, да се он није предао данас не би знали истину о овој фотографији.
Цитат:
Четврти четник на фотографији је артиљеријски поднаредник Витомир ( Милутин ) Усиљанин, звани Калајџија, рођен 1910. Године у селу Рудно, подно Голије, у срезу студеничком.По образовању је био ковач, а пре рата је радио у Војнотехничком заводу у Чачку, као ватрогасац. Прво је пришао партизанима, у рану јесен 1941.године, да би их брзо напустио и прешао у четнике. Био је у штабу поручника Мијушка Ристовића, који је био „десна рука“ четничког команданта у Чачку капетана Богдана Марјановића. Усиљанин је рањен у борби против партизана у Чачку 7. новембра 1941. године, и повукао се на Јелицу, а затим на Чемерно, где се ставио под команду Бране Петровића. По формирању Јаворског корпуса, основана је и Моравичка бригада, чији је први командант био поручник Урош Катанић, који је на том месту остао до погибије у јесен 1943. године. Усиљанин долази под његову команду, а нешто касније Катанић га шаље у свој Трећи батаљон, који је покривао северни део моравичког среза, односно општине: приличку, брезовачку и шумљанску. Ту је убрзо постао шеф црне тројке у батаљону.

Црне тројке биле су задужене за хватање, испитивање и евентуално елиминисање агената и непријатеља који су роварили, шпијунирали или убијали припаднике ЈВуО. Црне тројке су радиле по наредби команданта бригаде.Били су задужени и за опсервацију лица која су стављена под слово „З“. Шта је значило слово „З“ и која лица је оно обележавало?

Министар војни и начелник ђенералштаба војске Краљевине Југославије, ђенерал Драгољуб Михаиловић је у допису, од 21. априла 1942, депешом број 142, коју је послао са Голије, замолио владу Краљевине Југославије да се одређена лица ставе под слово „З“, због верне службе немачком и другим окупаторима. Нешто касније, исте године, председник југословенске владе у Лондону Слободан Јовановић питао је Михаиловића шта значи слово „З“.Дража је у депеши од 27. јула написао: „Слово „З“ је знак за издајнике, чији рад и кретање треба да прате тројке, и да им страхом онемогуће издајнички рад“. Слово „З“ је значило ЗАПЛАШИТИ. Тада је и доставио списак на коме су се налазила имена 75 лица, које су прочитана у емисијама радио Лондона. Касније, у септембру исте године, Дража је доставио још један списак на коме су се налазилаимена 25 лица која се стављају под слово „З“. Од укупно 100 лица која су стављена под слово „З“, није било ни једног лица које је припадало партизанском покрету. Сва лица су били припадници полицијског, правосудног и државног апарата тзв. „Недићеве“ Србије. Само неколико лица са овог списка су четници ликвидирали током рата, јер су наставили своје слугерањство окупатору, што је имало погубне последицеза неке припаднике ЈВуО или цивиле. Већина лица са списка су се заплашила од ове прозивке и замрзли своје деловање, а одређени број је пришао четницима, где су неки од њих и погинули.

На суђењу Дражи Михаиловићу, комунистички војни тужилац Милош Минић се у оптужници, као пијан плота, држао за слово „З“. Покушао је да докаже да је њено право значење реч ЗАКЛАТИ и да је било упућено искључиво на партизанске симпатизере.Основна намера овог Минићевог деловања није било усмерено у правцу доказивања кривице Драже Михаиловића, него је имало пропагандно-политички карактер. Минић је, заправо, овим медијским циркусом желео да постигне двоструко дејство: да клање веже за четнике и тако направи симетрију између четника и усташа, а са друге стране, да повећа број партизанских симпатизера у оквиру српства. Најважнија порука овог суђења, па самим тим и Минићевог тумачења слова „З“, било је да се у будућности, пред младим генерацијама Срба за сва времена да се ољагају Дража Михаиловић и његови војници, да би се створио чист простор за титоистичку индоктринацију. Титоистичка лаж о слову „З“ провлачи се у медијима и данас, зато што се културна и политичка сцена у Србији држе титоистичких вредности, које су изнедриле и поставиле људе који и данас руководе свим српским државним установама.
Kliknite za proširenje...
Цитат:
... Витомир Усиљанин звани Калајџија. У лето 1947. године Калајџија је окружен у бункеру у селу Придворици, засеок Милуновићи. Да се није тада предао, данас вероватно не би знали како је настала дискриминисана фотографија и шта је истина у вези ње.

У оптужници против Калајџије, поред осталих кривичних дела за убиства и пребијања, која су му се стављала на терет, стајало и да је неидентификованог датума, на на неидентификованом месту, заклао или учествоваоу клању неидентификованог лица.

Невероватно је, али такве су некад биле комунистичке оптужнице. Усиљанин се добро сећао овог случаја и о ком чевеку се ради. То је рекао свом тужиоцу, тврдећи да је наводно заклана жртва уствари жива. По наредби судије Милутина Ћулафића, у војном суду у Ваљеву, тужилац поручник Миланко Гогић је послао допис Удби из Ивањице да утврди да ли је то лице живо и да га испита. По овом упуту, Удба Ивањице је послала молбу Удби у Чачку која је привела на саслушање извесног Срећка Мутавџића, молера из Чачка. У изјави коју је дао Удби видимо да је Срећко Мутавџић рођен 1.3.1912. године, у селу Брезови, у срезу Моравичком, од оца Станише и мајке Војиславе.

Био је писмен, са завршена два разреда гимназије и три разреда заната. Из матичне књиге умрлих за матично подручје града Чачка, под текућим бројем 129, за годину 1975, извршен је упис смрти Срећка Мутавџића, и то за датум 12. март 1975. године, у 13 и 25 часова. У изјави пред Удбом Чачка, у лето 1947. године, Мутавџић је изјавио: „Крајем септембра 1942. године отшао сам усело Клепане, општина приличка, срез Моравички и био код мог тетка Јована Рајковића де сам дошао пијан, а неки четнички командант који се звао „ђедо“ (наредник Милинко Циврић, прим. аут.) гледао ме је на двоглед и чуо да певам и одвео ме у једну кућу. Ту је било још четири четника, међу којима и Витомир Усиљанин, кога сам познао и тако сам се отрезнио. Они су ми рекли да ће да ме кољу, зато што сам немачки шпијун и црноберзијанац. Неки ме држао за косу и за руку, један је држао пиштољ и тако су нас сликали. Ја сам кукао и мислио сам да они озбиљно раде. После тога су ме пустили па сам спавао, док сам се отрезнио и тада су ми објаснили да су се шалили са мном зато што сам био пијан.“

Удба је још 1947. године нашла „Жртву“, молера из Чачка Срећка Мутавџића, али то је проглашено тајном. Мутавџић је преминуо 1975. године. Сведочење „жртве“, Срећка Мутавџића, 1947. године, да није заклан, није уважено, с образложењем да је био пијан, и четник Калајџија је осуђен на смрт и стрељан у Ваљеву

Судија Ћулафић је, после читања ове изјаве рекао да сведок не може бити релевантан, јер је био пијан. Он није могао да поднесе да му овакав случај, који би га винуо у висине комунистичке номенклатуре, на овакав начин исклизне из руку. У међувремену, ипак се одустало од овог дела оптужнице. Витомир Усиљанин звани Калајџија осуђен је на смрт за нека друга дела, наравно, без правне основе, да се радило у истинском правосудном систему, али код титоиста, а нарочито код њихових војних судова, судбина је у огромном броју случајева била унапред запечаћена. Усиљанин је стрељан 23. јануара 1948. године у 1 час по поноћи у Ваљеву.

Према сећањима старих Ивањичана и Чачана који су познавали Срећка Мутавџића, а како су га они звали „Срећко Муто“ кад попије често се шалио на свој рачун да је он једини родољуб који је васкрсао после Исуса Христа. Ова фотографија била је изложена у сталним музејским поставкама широм Југославије. Када је једном приликом изложена у Чачку Срећко је посетио ту изложбу питао кустоса како се зове лице које кољу на фотографији, кустос му је одговорио да је то родољуб кога су заклали четници, на шта му је Срећко одговорио да је он тај родољуб.

Ова фотографија настала је 29. септембра 1942. године недалеко од Ивањице...
Kliknite za proširenje...
Цветко Гвозденовић је лично наредио да ова фотографија настане и да се публикује.
Цитат:
... био је поручник Цветко Гвозденовић.

Управо он се налази на овој фотографији и лично је наредио да ова фотографија настане и да се публикује, да би заплашио оне који су, активно или повремено, тајно и јавно, а често под маском трговине и црне берзе, залазили по српским селима да би сазнали имена четника и то дојављивали Немцима у Ивањици. Када су Немци дошли до ове фотографије успели су уз помоћ Љотићевих и комунистичких шпијуна да идентификују лица са фотографије. Једино су успели да ухапсе Срећка Мутавџића, кога су одвели у заробљеништво у Немачку. Овом фотографијом Гвозденовић је обавештавао немачке шпијуне и сараднике шта их чека ако наставе са таквим активностима. Судећи по догађајима који су уследили, ово је био врло ефектан потез, јер су многи убудуће добро размишљали шта им је чинити.

Ову фотографију четници су делили тако да дође до немачких шпијуна, уз опомену шта их чека ако наставе са таквим активностима

Ова фотографија се и данас, 77 година касније, врти на неким сајтовима, који „баштине тековине НОБ-а“ или се у неким публикацијама користе као илустрација „четничких злочина“. На примеру ове фотографије видимо како је комунистичко тумачење историјског извора чист историјски фалсификат. Ово није јединствен случај, него изузетак који потврђује правило, јер је таквих фалсификата сијасет. Силеџије, убице и кољачи из нелегалне КПЈ и њихови наследници су оптужили припаднике легалне ВКЈ (ЈВуО), под командом ђенерала Драже Михаиловића, за злочине који се нису догодили , да би сакрили и умањили сопствене злочине према српском народу. Овај текст је покушај да се објасни на који начин се то радило, а на жалост тако се чини и данас. Не будемо ли се коначно отресли ових превараната, српски народ ће наставити да стагнира и да се смањује до потпуног нестајања.
Kliknite za proširenje...
Ово говори о томе да иза свега стоји нека прича и да не треба судити књизи по корицама.
Што значи да нико са ове фотографије није убијен, већ су скоро они поубија или погинули од комуниста. И нису постојале никакве казнене формације колико је мени познато, већ је постојао војни и преки суд.
 
Poslednja izmena:
Тодоровић:
Ево како су комунисти живог човека прогласили "закланим".
Погледи - Пише Младомир Ћурчић - (”Српске новине”, гласило ОСЧ ”Равна Гора, Чикаго, 1. Фебруар 2019)
Цео чланак:
https://www.pogledi.rs/фотографија-под-сенком-петокраке.html

Pogledajte prilog 1726188
Углавном, на слици се налазе (с лева на десно) Момчило Бујошевић, Радиша Шарчевић (држи каму), Цветко (Обрад) Гвозденовић, Витомир (Милутин) Усиљанин звани Калајџија, а жртва је Срећко Мутавџић који је преминуо тек 1975.

Вујошевић и Гвозденовић су погинули у Босни, а Шарчевић у Ртима, значи једини четник који се предао 1947. када је био опкољен је Витомир Усиљанин звани Калајџија, да се он није предао данас не би знали истину о овој фотографији.


Цветко Гвозденовић је лично наредио да ова фотографија настане и да се публикује.

Ово говори о томе да иза свега стоји нека прича и да не треба судити књизи по корицама.
Што значи да нико са ове фотографије није убијен, већ су скоро они поубија или погинули од комуниста. И нису постојале никакве казнене формације колико је мени познато, већ је постојао војни и преки суд.
Kliknite za proširenje...
Ovaj Mutavdžić je na sudu lagao kako nije zaklan
 
Лекизан:
А због чега доста, преговоре са Немцима су искористили да нападну четнике у Херцеговини.
Штета а није ти причао о преговорима његових са Немцима.
Kliknite za proširenje...
Da napadnu četnike koji u zasedi čekaju sa druge strane reke? A pre toga ih Italijani dovukli vozovima tamo. Daj bre prestani više sa tom četničkom šizofrenijom, postaješ smešan.
 
Meliot:
Da napadnu četnike koji u zasedi čekaju sa druge strane reke? A pre toga ih Italijani dovukli vozovima tamo. Daj bre prestani više sa tom četničkom šizofrenijom, postaješ smešan.
Kliknite za proširenje...
У каквој заседи, то је била битка у судару две војске, обе ишле на Неретву, комунисти успоставили сарадњу са Немцима пре тога, мани се комунистичке пропаганде и прича свог деде.
 
Лекизан:
У каквој заседи, то је била битка у судару две војске, обе ишле на Неретву, комунисти успоставили сарадњу са Немцима пре тога, мани се комунистичке пропаганде и прича свог деде.
Kliknite za proširenje...
Mani se ti te četničke literature, vidiš da ne znaš šta pričaš.
 
Brđanin:
Ovaj Mutavdžić je na sudu lagao kako nije zaklan
Kliknite za proširenje...
Како је на суду лагао да није заклан?
Да је заклан 1942 не би могао "лагати" на суду 1947.
Цитат: Удба је још 1947. године нашла „Жртву“, молера из Чачка Срећка Мутавџића, али то је проглашено тајном. Мутавџић је преминуо 1975. године.
Kliknite za proširenje...
 
Brđanin:
Ne, ne želim to da dokažem. Već tvrdim da je on otišao na suđenje i lagao.
Kliknite za proširenje...
Можеш тврдити шта хоћеш.
Али то пада у воду, већ је доказано да није заклан и да је фотографија од стране комуниста злоупотребљавана, и код четника постигла контраефекат.
 
Mojа mаjkа Milicа rаdilа je i dаlje nа pošti. Sаdа zа četnike. Ubrzo su počeli dа je pozivаju u komаndu. Prepoznаo ju je četnički glаvаr, pop Mаcа.

Nekаdа su zаjedno išli u gimnаziju.

Pop Mаcа je u Pljevljimа pronаšаo još nekoliko pаrtizаnskih ženа.

I one su morаle dа odlаze u komаndu.

Jednom kаdа se spremаlа dа ide nа sаslušаnje, mаjkа mi reče:

- Cile, mene će dа ubiju. Milenu ostаvljаm tebi u аmаnet. Ti dа je čuvаš i štitiš. Ti si muškа glаvа. Ne dаj je nikome, nemoj neko zlo dа joj učini.

Nije se više vrаtilа mojа mаjkа Milicа.

Zаludu smo Milenа i jа išli u komаndu i molili dа ne ubiju nаšu mаjku.

Jedne noći, u Ševаrimа, ubio ju je pop Mаcа.

Sа drugim pаrtizаnskim ženаmа.

Njih devet.

-Miša Janketić, glumac

www.yugopapir.com/2014/08/misa-janketic-uzalud-smo-sestra-i-j.html?m=1
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top