Pošto je otvorena tema o zločinima četnika, a ja verujem da su morali činiti i dobra dela, bilo bi lepo, radi pravde i pomena onih koji su bili iskreni u svojoj borbi i pomagali narodu, da ko zna neku priču napiše ponešto.
-
- Popularno:
- Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра...
- Anketa: Da li verujete da bi Vučić...
- Šta fali komunizmu?
- Srbija najsiromašnija zemlja u regionu!
- Звездане стазе или Звездани ратови?
- Idealan par (The Perfect Couple) -...
- Zanat ili fakultet – ko bi trebalo da...
- Trcanje i vozenje bicikla po Evropi
- U Skadarliji hotel na pet spratova
- Ako policajac nasrne i počne da vas...
Četnici kao dobri momci.
- Začetnik teme Treća
- Datum pokretanja
- stanje
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Ne znam toliko prica, necijih ispovesti itd...niti sam imao prilike da ih cujem...
Ali sam upoznat sa sledecim cinjenicama, a to je da su Četnici širom evrope i sveta bili za vreme rata poznati kao prvi gerilci okupirane evrope, da je general Draza Mihailovic odlikovan od strane američkog predsednika najvećim mogućim odlikovanjem koje je postojalo za zasluge u II sv.ratu, a dodeljivano strancima, da je takodje odlikovan od strane De Gola koji ga tada naziva legendarnim junakom i najcistijim rodoljubom, da je u Americi 43. snimljen film CHETNIKS - THE FIGHTING GUERILLAS, u kome se Četnici opet predstavljaju kao neustrašivi borci protiv fašizma na čelu sa Dražom koga glumi Philip Dorn (imam taj film, ako nekog interesuje postavicu ga), da su štampani stripovi najvecih izdavaca u to vreme, opet sa Četnicima u glavnoj ulozi, da se lik Draže pojavljuje na naslovnoj strani Time-a....Skoro je izasla i knjiga francuskog pisca ''Heroj koga su izdali saveznici''....pa ranije knjiga britanskog oficira Majkl Liza ''Silovanje Srbije'', dakle iz ''prve ruke'', u kojoj se o Drazi govori kao lojalnom, a o Titu kao neiskrenom savezniku, u kojoj se govori o svim velikim i uspesnim akcijama Cetnika koje su kasnije pripisivane Partizanima.... itd, itd...
...to je ono sto niko ne moze da ospori....
Ali sam upoznat sa sledecim cinjenicama, a to je da su Četnici širom evrope i sveta bili za vreme rata poznati kao prvi gerilci okupirane evrope, da je general Draza Mihailovic odlikovan od strane američkog predsednika najvećim mogućim odlikovanjem koje je postojalo za zasluge u II sv.ratu, a dodeljivano strancima, da je takodje odlikovan od strane De Gola koji ga tada naziva legendarnim junakom i najcistijim rodoljubom, da je u Americi 43. snimljen film CHETNIKS - THE FIGHTING GUERILLAS, u kome se Četnici opet predstavljaju kao neustrašivi borci protiv fašizma na čelu sa Dražom koga glumi Philip Dorn (imam taj film, ako nekog interesuje postavicu ga), da su štampani stripovi najvecih izdavaca u to vreme, opet sa Četnicima u glavnoj ulozi, da se lik Draže pojavljuje na naslovnoj strani Time-a....Skoro je izasla i knjiga francuskog pisca ''Heroj koga su izdali saveznici''....pa ranije knjiga britanskog oficira Majkl Liza ''Silovanje Srbije'', dakle iz ''prve ruke'', u kojoj se o Drazi govori kao lojalnom, a o Titu kao neiskrenom savezniku, u kojoj se govori o svim velikim i uspesnim akcijama Cetnika koje su kasnije pripisivane Partizanima.... itd, itd...
...to je ono sto niko ne moze da ospori....
Poslednja izmena:
tommy gun
Poznat
- Poruka
- 9.137
A ko je sve to radio?AMERIKA
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
jeste i De Gol je bio Amer....hehehehe
...PA ?...sta si sad to pametno rek'o?
...PA ?...sta si sad to pametno rek'o?
tommy gun
Poznat
- Poruka
- 9.137
Ma ti isti danas nas mrze.Nema sta da im se zahvaljujemo.Jel nama danas Amerika nesto pomaze?NE.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
kapiram sta si hteo kazes, al ne znam koliko je logicno da poredimo Ameriku iz II sv.rata i ovu danas, i uopste celu situaciju u svetu....
neam pojma, ja sam izneo ono sto stoji...A daleko od toga da se zahvaljujem nekom i da nam Amerika pomaze danas ili sl....hehe
neam pojma, ja sam izneo ono sto stoji...A daleko od toga da se zahvaljujem nekom i da nam Amerika pomaze danas ili sl....hehe
Opet priča, sve je to snajka CIA. 
A i sumnjam da su oni baš pratili naš rad, pa se zahvaljivali, mada ko zna. Ipak, treba dati priznanje i nekim našim ljudima napolju koji se trude da pomažu matici. Sad bih ja o tome kako treba da uspostavimo jake veze između matice i dijaspore, ali nije tema.
A i sumnjam da su oni baš pratili naš rad, pa se zahvaljivali, mada ko zna. Ipak, treba dati priznanje i nekim našim ljudima napolju koji se trude da pomažu matici. Sad bih ja o tome kako treba da uspostavimo jake veze između matice i dijaspore, ali nije tema.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
pazi sto se tice samog filma on je sniman u toku rata, dakle 43. Sigurno da je jedan od razloga bio i da se ohrabri evropa u borbi protiv nacista, al zasto su bas uzeli Četnike i tamo nekog Drazu iz Srbije predstavili kao glavnog i odvaznog borca protiv okupatora...itd
Inace ovaj film je izmenjen posle rata, cini mi se, pod uticajem komunista pa je tako izbačena špica posvećena Drazi i uvodna četnička pesma, a četnici u filmu su zamenjeni partizanima. Po meni i to jasno govori o posleratnoj propagandi, pobednici pisu istoriju, itd...dok se u toku snimanja filma tacno znalo kome se film posvecuje i zbog cega...
Evo o filmu, New York Times
Subtitled The Fighting Guerillas, Chetniks tells the story of Yugoslavian guerilla fighter General Draja Mihailovitch. Based on the General's own memoirs, the film depicts Mihailovitch (played here by Philip Dorn) as a selfless idealist, leading his resistance troops, known as the Chetniks, on one raid after another against the Germans during WW II. The best scenes involve the deadly clashes between Chetniks and Germans in the treacherous mountain regions of Yugoslavia. Anna Sten, Sam Goldwyn's 1930s "answer" to Greta Garbo, co-stars as Mihailovitch's self-sacrificing spouse. Initially, some dismissed this movie because of the mistaken belief that the Chetniks collaborated with the Nazis during WWII, but as Michael Lees unequivocally proves in his book The Rape of Serbia, this was actually a myth fed to Churchill by the Communist partisans of Josip Broz Tito, to convince the British prime minister to shift Allied aid away from the Chetniks. The events in this film are thus factual. ~ Hal Erickson, All Movie Guide
Inace ovaj film je izmenjen posle rata, cini mi se, pod uticajem komunista pa je tako izbačena špica posvećena Drazi i uvodna četnička pesma, a četnici u filmu su zamenjeni partizanima. Po meni i to jasno govori o posleratnoj propagandi, pobednici pisu istoriju, itd...dok se u toku snimanja filma tacno znalo kome se film posvecuje i zbog cega...
Evo o filmu, New York Times
Subtitled The Fighting Guerillas, Chetniks tells the story of Yugoslavian guerilla fighter General Draja Mihailovitch. Based on the General's own memoirs, the film depicts Mihailovitch (played here by Philip Dorn) as a selfless idealist, leading his resistance troops, known as the Chetniks, on one raid after another against the Germans during WW II. The best scenes involve the deadly clashes between Chetniks and Germans in the treacherous mountain regions of Yugoslavia. Anna Sten, Sam Goldwyn's 1930s "answer" to Greta Garbo, co-stars as Mihailovitch's self-sacrificing spouse. Initially, some dismissed this movie because of the mistaken belief that the Chetniks collaborated with the Nazis during WWII, but as Michael Lees unequivocally proves in his book The Rape of Serbia, this was actually a myth fed to Churchill by the Communist partisans of Josip Broz Tito, to convince the British prime minister to shift Allied aid away from the Chetniks. The events in this film are thus factual. ~ Hal Erickson, All Movie Guide
Poslednja izmena:
Cela ova priča me je podstakla da malo poradim na istraživanju istorije sopstvene familije. Ndam se da ću iskopati nešto na netu. 
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
i treba to s ponosom da uradis...hehe
Evo ja se uhvatio ovog filma jer mislim da uopste nije nebitan u celoj prici...
nasao sam spicu na youtube, treba procitati posvetu...
Evo ko je slabog vida...hehe
''Ovaj film je uz svo duzno postovanje posvecen Drazi Mihailovicu i njegovim odvaznim Četnicima, neustrasivim gerilcima koji su zivot posvetili borbi za mir, sve do konacne pobede saveznika, sve do slobode i ponovnog vaskrsnuca''
Evo ja se uhvatio ovog filma jer mislim da uopste nije nebitan u celoj prici...
nasao sam spicu na youtube, treba procitati posvetu...
Evo ko je slabog vida...hehe
''Ovaj film je uz svo duzno postovanje posvecen Drazi Mihailovicu i njegovim odvaznim Četnicima, neustrasivim gerilcima koji su zivot posvetili borbi za mir, sve do konacne pobede saveznika, sve do slobode i ponovnog vaskrsnuca''
Poslednja izmena od moderatora:
tommy gun
Poznat
- Poruka
- 9.137
Pa da ima razlike,da kada je Perl Harbur napadnut,jedan Srbin,ne znam kako mu je ime,je spasao na stotine Amera i poginuo u tamo.Dignut mu je spomenik,ali kada je bilo bombardovanje njeogva porodica je nadjena pod rusevinama u znak zahvalnosti.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
A evo i o knjizi The rape of Serbia, delo britanskog oficira
This work -- part memoir, part exegesis of new archival material, part polemic -- contends that in the middle of World War II, Britain betrayed a loyal guerrilla ally and sided with a devious guerrilla ally in occupied Yugoslavia.
The loyal ally was Draza Mihailovic, the Serbian officer who headed the Yugoslav Army of the Homeland, better known as the Chetniks. The devious ally was Josip Broz Tito, the Stalin-schooled Communist who headed the National Liberation Army, better known as the Partisans. Nazi Germany and its allies, Fascist Italy, Hungary and Bulgaria, had brutally divided and virtually devoured their country.
Mihailovic and Tito, in the course of fighting these common enemies, soon found themselves fighting each other. The principal stake was Serbia, the heartland of Yugoslavia and home of its most numerous nationality. Tito was the victor in this civil war, and he had Mihailovic executed in 1946.
The argument over the relative merits and allegiances of Mihailovic and Tito has lasted some 48 years and shows no signs of abating -- despite a lopsided advantage on the Tito side, thanks in part to his many defenders and apologists in the West. Now comes Michael Lees, a British officer during World War II with impeccable credentials as a guerrilla fighter on the side of the doomed Mihailovic. He offers fresh and astonishing material in "The Rape of Serbia," culled from long-secret files that turned up in the Public Records Office in London.
What makes this material relevant now is that Serbia is troubled again. One could even make a case that Serbia's current agony, ignobly pitting it under a remnant Communist leadership against virtually all other parts of Yugoslavia, had its origins in the "rape" of which the author speaks.
Tracking his own experiences in Serbia from June 1943 to May 1944 against some newly discovered files of Britain's wartime Special Operations Executive, the office responsible for overseeing paramilitary operations, Mr. Lees paints a grim picture of official double-dealing. He documents how James Klugmann, a Communist, and Basil Davidson, a self-described leftist, both stationed in the Cairo headquarters of the Special Operations Executive, systematically discredited Mihailovic while undermining British material support for his forces. Their methods included manipulating battle maps and messages from the field, and attributing successful Chetnik military actions to the Partisans.
Mr. Lees goes on to show that William Deakin and Fitzroy Maclean, both British emissaries to Tito and both intimate with Winston Churchill, helped persuade the Prime Minister to abandon Mihailovic and back Tito, which Churchill did with finality on Dec. 10, 1943. Until then the Chetniks had received only 30 tons of weaponry from the British, while the Partisans had got 18,000 tons. Tito turned many of those British guns against the Chetniks.
Mr. Lees points out that Brigadier Maclean and Captain Deakin derived their evidence for accusing the Mihailovic forces of collaborating with the occupiers almost entirely from Partisan sources, which were blatantly biased. Neither spent any time with the Chetniks.
Yet for more than four decades, Fitzroy Maclean and William Deakin -- both prolific writers -- have been the main architects of the widely accepted view that Tito was a positive figure and Mihailovic a negative one. It is because he contests this received wisdom so passionately that Mr. Lees wrote his book.
Mr. Lees's fierce assault is leavened periodically by affectionate recollections of his days as a British liaison officer between sabotage raids in the hills of southern Serbia in 1943: "Our simple needs were tended to by two giggling daughters of the house, Milunka and Zagorka, who seemed to greatly enjoy carrying over a pot of bean soup twice daily for our meals, plus our breakfast at dawn -- according to Serbian custom, a double slug of double-strength rakija [ brandy ] ."
This work -- part memoir, part exegesis of new archival material, part polemic -- contends that in the middle of World War II, Britain betrayed a loyal guerrilla ally and sided with a devious guerrilla ally in occupied Yugoslavia.
The loyal ally was Draza Mihailovic, the Serbian officer who headed the Yugoslav Army of the Homeland, better known as the Chetniks. The devious ally was Josip Broz Tito, the Stalin-schooled Communist who headed the National Liberation Army, better known as the Partisans. Nazi Germany and its allies, Fascist Italy, Hungary and Bulgaria, had brutally divided and virtually devoured their country.
Mihailovic and Tito, in the course of fighting these common enemies, soon found themselves fighting each other. The principal stake was Serbia, the heartland of Yugoslavia and home of its most numerous nationality. Tito was the victor in this civil war, and he had Mihailovic executed in 1946.
The argument over the relative merits and allegiances of Mihailovic and Tito has lasted some 48 years and shows no signs of abating -- despite a lopsided advantage on the Tito side, thanks in part to his many defenders and apologists in the West. Now comes Michael Lees, a British officer during World War II with impeccable credentials as a guerrilla fighter on the side of the doomed Mihailovic. He offers fresh and astonishing material in "The Rape of Serbia," culled from long-secret files that turned up in the Public Records Office in London.
What makes this material relevant now is that Serbia is troubled again. One could even make a case that Serbia's current agony, ignobly pitting it under a remnant Communist leadership against virtually all other parts of Yugoslavia, had its origins in the "rape" of which the author speaks.
Tracking his own experiences in Serbia from June 1943 to May 1944 against some newly discovered files of Britain's wartime Special Operations Executive, the office responsible for overseeing paramilitary operations, Mr. Lees paints a grim picture of official double-dealing. He documents how James Klugmann, a Communist, and Basil Davidson, a self-described leftist, both stationed in the Cairo headquarters of the Special Operations Executive, systematically discredited Mihailovic while undermining British material support for his forces. Their methods included manipulating battle maps and messages from the field, and attributing successful Chetnik military actions to the Partisans.
Mr. Lees goes on to show that William Deakin and Fitzroy Maclean, both British emissaries to Tito and both intimate with Winston Churchill, helped persuade the Prime Minister to abandon Mihailovic and back Tito, which Churchill did with finality on Dec. 10, 1943. Until then the Chetniks had received only 30 tons of weaponry from the British, while the Partisans had got 18,000 tons. Tito turned many of those British guns against the Chetniks.
Mr. Lees points out that Brigadier Maclean and Captain Deakin derived their evidence for accusing the Mihailovic forces of collaborating with the occupiers almost entirely from Partisan sources, which were blatantly biased. Neither spent any time with the Chetniks.
Yet for more than four decades, Fitzroy Maclean and William Deakin -- both prolific writers -- have been the main architects of the widely accepted view that Tito was a positive figure and Mihailovic a negative one. It is because he contests this received wisdom so passionately that Mr. Lees wrote his book.
Mr. Lees's fierce assault is leavened periodically by affectionate recollections of his days as a British liaison officer between sabotage raids in the hills of southern Serbia in 1943: "Our simple needs were tended to by two giggling daughters of the house, Milunka and Zagorka, who seemed to greatly enjoy carrying over a pot of bean soup twice daily for our meals, plus our breakfast at dawn -- according to Serbian custom, a double slug of double-strength rakija [ brandy ] ."
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Istinom za Srbiju, Zivotije Djordjevic
Majkl Liz o Titu
...Ovaj je plan mogao da funkcioniše. I odlično bi funkcionisao da nije bilo jednog Josipa Broza, alias Tita i njegove nemilosrdne ambicije da osvoji vlast samo za sebe, i da pri tom laže i kleveće koliko mu drago". Takvo ponašanje J. Broza je do te mere smetalo M. Lizu da ga je u jednom momentu, nazvao "sjajnom političkom životinjom".
Po dolasku generala Armstronga u VK KJVUO, oko 2 500 vojnika KJVUO je 7. oktobra 1943. izvršilo juriš na Višegrad u kome je bilo utvrđeno preko osam stotina neprijateljskih vojnika, od kojih je u jurišu bilo ubijeno preko trista. Sedmog i osmog oktobra 1943. oni su uništili, pod neposrednom komandom Dragoljuba Mihailovića, a u prisustvu brigadira Armstronga, šefa engleskih misija pri štabovima KJVUO, njegovog pomoćnika Bil Belija, i majora Hadsona, kao i pukovnika Sajca , šefa američke misije pri VK KJVUO, četiri mosta na pruzi Beograd - Višegrad - Sarajevo.
Pukovnik Sajc je svojom rukom pokrenuo mašinu za aktiviranje eksploziva. Nekoliko dana kasnije su akteri ove operacije slušali preko Bi-Bi-Si-ja slavopojke ovoj bici i prekidu pruge koju je BBC pripisao Oružanim odredima Komunističke partije Jugoslavije.
Valter R. Mensfild je svedočio u francuskom časopisu Carrefour iz jula 1946. da je desni blok snaga Kraljevske jugoslovenske vojske, koje su progonile neprijateljske (uglavnom hrvatske) snage - ustaše i domobrane u pravcu Sarajeva, napala jaka grupa Oružanih odreda Komunističke partije Jugoslavije i tako spasla neprijateljske jedinice od uništenja".
Sabotaže
Takođe nije dolazilo u pitanje izvođenje sabotaža, za što su uvek bili raspoloženi". Pervis je 15. oktobra 1943. minirao prugu u dužini od sedam kilometara na šezdeset pet mesta. Početkom decembra je izveden napad na železničku stanicu Kumanovo, minirana pruga između Bujanovca i Preševa, odneto šest stotina metara telefonskog kabla (sa nemačke vojne linije Vranje - Kumanovo). "Izveštaj se nastavlja opisom gotovo svakodnevnih akcija protiv Bugara".
Armstrong je došao u Vrhovnu komandu Kraljevske jugoslovenske vojske (VK KJVUO) 24. septembra 1943. i doneo pismo komandanta savezničkih snaga na Srednjem istoku Vilsona za Dragoljuba Mihailovića u kome je Vilson prazno obećao: "Sada je postalo moguće da Vam šaljem vojničko snabdevanje u mnogo većem obimu".
Umesto povećanog vojničkog snabdevanja došao je "Incident sa divizijom Venecija, kada je pukovnik Bejli intervenisao da spreči lojaliste (KJVUO-Ž.Đ.) da razoružaju Italijane, i da pusti partizane da uzmu ratni plen, čime je očito naneo golemu štetu".
"Sabotaže su zaista vršene i o njima su slati izveštaji, a što je još važnije, Kairu je saopšteno da se pruga može držati u stalnom prekidu ako se dobije i najminimalnija pomoć. Ja sam im to saopštio, i Pervis im je to javljao. Signali (telegrami, depeše - Ž.Đ.) se nalaze u Državnom arhivu i svima su na uvidu".
Kolona u zasedi
M. Liz je sa trideset ljudi iz Leskovačke brigade i sa oko stotinu punjenja želignitnog dinamita 808, od kojih je svako težilo nešto ispod pola kilograma, izazvao oštećenje na pruzi za čije je otklanjanje trebalo "punih deset dana". Ovom prugom je dnevno prolazilo pedeset vozova sa po četrdeset vagona. Na povratku kolona beše upala u zasedu ubrzo po napuštanju sela, a napadači nisu bili pripadnici sila Osovine već partizani" - kaže M. Liz.
"Kao kruna svemu je Andrejevićeva žalba da je BBC demoliranje pruge, koje sam ja obavio sa njegovim ljudima, pripisao partizanskom odredu s Radana. Koliko ja znam taj odred nije izveo nijednu sabotažu osim što je zapalio drveni most između Leskovca i Lebana". "Partizani sa Radana naneli su nam veliku štetu svojom propagandom. Iako su svi na tom području znali da su oni brojčano beznačajni".
"Sa jednom Minićevom grupom uništio sam još jedan deo pruga u novembru, a sa Andrićevim ljudima izveo sam po malo spektakularno presecanje pruge pri čemu se voz survao niz visoki nasip. Bilo je još manjih akcija koje su izvela trojica mojih manjih komandanata".
"Više od šest meseci ti lojalisti (Kraljevska jugoslovenska vojska u Otadžbini) bili su naši saveznici, drugovi i prijatelji; a taj signal (depeša iz Kaira - Ž.Đ) je sve nepovratno promenio.
Majkl Liz o Titu
...Ovaj je plan mogao da funkcioniše. I odlično bi funkcionisao da nije bilo jednog Josipa Broza, alias Tita i njegove nemilosrdne ambicije da osvoji vlast samo za sebe, i da pri tom laže i kleveće koliko mu drago". Takvo ponašanje J. Broza je do te mere smetalo M. Lizu da ga je u jednom momentu, nazvao "sjajnom političkom životinjom".
Po dolasku generala Armstronga u VK KJVUO, oko 2 500 vojnika KJVUO je 7. oktobra 1943. izvršilo juriš na Višegrad u kome je bilo utvrđeno preko osam stotina neprijateljskih vojnika, od kojih je u jurišu bilo ubijeno preko trista. Sedmog i osmog oktobra 1943. oni su uništili, pod neposrednom komandom Dragoljuba Mihailovića, a u prisustvu brigadira Armstronga, šefa engleskih misija pri štabovima KJVUO, njegovog pomoćnika Bil Belija, i majora Hadsona, kao i pukovnika Sajca , šefa američke misije pri VK KJVUO, četiri mosta na pruzi Beograd - Višegrad - Sarajevo.
Pukovnik Sajc je svojom rukom pokrenuo mašinu za aktiviranje eksploziva. Nekoliko dana kasnije su akteri ove operacije slušali preko Bi-Bi-Si-ja slavopojke ovoj bici i prekidu pruge koju je BBC pripisao Oružanim odredima Komunističke partije Jugoslavije.
Valter R. Mensfild je svedočio u francuskom časopisu Carrefour iz jula 1946. da je desni blok snaga Kraljevske jugoslovenske vojske, koje su progonile neprijateljske (uglavnom hrvatske) snage - ustaše i domobrane u pravcu Sarajeva, napala jaka grupa Oružanih odreda Komunističke partije Jugoslavije i tako spasla neprijateljske jedinice od uništenja".
Sabotaže
Takođe nije dolazilo u pitanje izvođenje sabotaža, za što su uvek bili raspoloženi". Pervis je 15. oktobra 1943. minirao prugu u dužini od sedam kilometara na šezdeset pet mesta. Početkom decembra je izveden napad na železničku stanicu Kumanovo, minirana pruga između Bujanovca i Preševa, odneto šest stotina metara telefonskog kabla (sa nemačke vojne linije Vranje - Kumanovo). "Izveštaj se nastavlja opisom gotovo svakodnevnih akcija protiv Bugara".
Armstrong je došao u Vrhovnu komandu Kraljevske jugoslovenske vojske (VK KJVUO) 24. septembra 1943. i doneo pismo komandanta savezničkih snaga na Srednjem istoku Vilsona za Dragoljuba Mihailovića u kome je Vilson prazno obećao: "Sada je postalo moguće da Vam šaljem vojničko snabdevanje u mnogo većem obimu".
Umesto povećanog vojničkog snabdevanja došao je "Incident sa divizijom Venecija, kada je pukovnik Bejli intervenisao da spreči lojaliste (KJVUO-Ž.Đ.) da razoružaju Italijane, i da pusti partizane da uzmu ratni plen, čime je očito naneo golemu štetu".
"Sabotaže su zaista vršene i o njima su slati izveštaji, a što je još važnije, Kairu je saopšteno da se pruga može držati u stalnom prekidu ako se dobije i najminimalnija pomoć. Ja sam im to saopštio, i Pervis im je to javljao. Signali (telegrami, depeše - Ž.Đ.) se nalaze u Državnom arhivu i svima su na uvidu".
Kolona u zasedi
M. Liz je sa trideset ljudi iz Leskovačke brigade i sa oko stotinu punjenja želignitnog dinamita 808, od kojih je svako težilo nešto ispod pola kilograma, izazvao oštećenje na pruzi za čije je otklanjanje trebalo "punih deset dana". Ovom prugom je dnevno prolazilo pedeset vozova sa po četrdeset vagona. Na povratku kolona beše upala u zasedu ubrzo po napuštanju sela, a napadači nisu bili pripadnici sila Osovine već partizani" - kaže M. Liz.
"Kao kruna svemu je Andrejevićeva žalba da je BBC demoliranje pruge, koje sam ja obavio sa njegovim ljudima, pripisao partizanskom odredu s Radana. Koliko ja znam taj odred nije izveo nijednu sabotažu osim što je zapalio drveni most između Leskovca i Lebana". "Partizani sa Radana naneli su nam veliku štetu svojom propagandom. Iako su svi na tom području znali da su oni brojčano beznačajni".
"Sa jednom Minićevom grupom uništio sam još jedan deo pruga u novembru, a sa Andrićevim ljudima izveo sam po malo spektakularno presecanje pruge pri čemu se voz survao niz visoki nasip. Bilo je još manjih akcija koje su izvela trojica mojih manjih komandanata".
"Više od šest meseci ti lojalisti (Kraljevska jugoslovenska vojska u Otadžbini) bili su naši saveznici, drugovi i prijatelji; a taj signal (depeša iz Kaira - Ž.Đ) je sve nepovratno promenio.
dejina811
Aktivan član
- Poruka
- 1.533
Pa da ima razlike,da kada je Perl Harbur napadnut,jedan Srbin,ne znam kako mu je ime,je spasao na stotine Amera i poginuo u tamo.Dignut mu je spomenik,ali kada je bilo bombardovanje njeogva porodica je nadjena pod rusevinama u znak zahvalnosti.
uz duzno postovanje prema tebi... samo jedno pitanje: sta *****s ti?!
da ameri svoju politiku zasnivaju na emocijama bili mi manji od lihtenstajna... u politici nema emocija... samo je vazno postici cilj!!
nema tu da oni nekoga vole ili ne... ili radis kako ti se kaze ili prodjes kako mi i irak... ***, tako stvari stoje u modernoj politici!!
Deratizator
Primećen član
- Poruka
- 992
Gde su god bili cetnici u Krajini i Bosni tu pokolja nije bilo ili ih je bilo veoma malo i to samo na pocetku dok se ljudi nisu organizovali. Neki ce mozda sa s..u kako su saradjivali sa "fasistima" ali to je mlacenje prazne slame, u ono vreme glavna stvar je bila spasiti narod!
ledena
Obećava
- Poruka
- 67
Na ovu temu....hmmmm.....ove god sam isla na republicko takmicenje iz istorije.......i bas sam morala znati sve o cetnicima i partizanima...i koliko u knjizi pise ..cetnici se bas i ne prikazuju kao zlocinci.....ali eto tamo ima i nekih izjava.......narod kaze"Kad dodju cetnici mi pljujemo partizane i obrnuto...."sto znaci da je prikazivanje cetnika zavisilo od toga ko ih je prikazivao.....A kako su partizani(komunisti)pobedili mozda su zato starije generacije ucene tako........sta ja znam.....mada sam iz cetnickog kraja.....
Pa jeste. Pobednik piše istoriju. Staro pravilo.
Ne želim da umanjim značaj partizana. Verujem da je i tamo bilo ljudi koji su se borili za slobodu i narod, a ne za političke ideje i sebe (materijalno). Volela bih da dočekamo da se napiše stvarna istorija toga perioda. bez preterivanja, već kako je zaista bilo. Da li ima toliko objektivnih istoričara? Da li imaju od koga da saznaju istinu? Sve je u izvorima. Koliko su oni validni?
Ne želim da umanjim značaj partizana. Verujem da je i tamo bilo ljudi koji su se borili za slobodu i narod, a ne za političke ideje i sebe (materijalno). Volela bih da dočekamo da se napiše stvarna istorija toga perioda. bez preterivanja, već kako je zaista bilo. Da li ima toliko objektivnih istoričara? Da li imaju od koga da saznaju istinu? Sve je u izvorima. Koliko su oni validni?
Bogart
Poznat
- Poruka
- 9.747
Да пробам да упростим, у том проклетом Другом светском рату, имали смо англоамеричке људе, совјетске људе и неку самосталну "српску" страну која је била преслаба и брзо била угушена и проглашена за издајничку од обе оне прве. Англоамерички људи су били (бар на почетку) четници, совјетски су били партизани, а неки "независни" отприлике на линији кнез Павле - Милан Недић...
Рат са нацистичком Немачком је био чиста лудост. "Авантура", што је рекао Недић. Као и оружани отпор немачком окупатору. Мислим, са становишта логике, а не са становишта добрих намера. Срби и Југославија нису имали да борби против Хитлера понуде било шта осим сопственог комплетног жртвовања зарад неке минималне тактичке предности савезника, за коју они никад нису ни показали неку нарочиту захвалност. Данас, када је познато да иза 27. марта стоји британски капитал и рад британских обавештајних служби, а да је сам Дража издан и одбачен од својих савезника јер се у игру укључио Тито као повољнији "преговарачки партнер", када се погледају последице одбацивања Тројног пакта и оружаног отпора Немцима на тлу Србије, види се да би исход рата био исти, а поменуте акције су само изазвале страшне последице по Србе као свејугословенски народ, и Србију као државу.
Рат са нацистичком Немачком је био чиста лудост. "Авантура", што је рекао Недић. Као и оружани отпор немачком окупатору. Мислим, са становишта логике, а не са становишта добрих намера. Срби и Југославија нису имали да борби против Хитлера понуде било шта осим сопственог комплетног жртвовања зарад неке минималне тактичке предности савезника, за коју они никад нису ни показали неку нарочиту захвалност. Данас, када је познато да иза 27. марта стоји британски капитал и рад британских обавештајних служби, а да је сам Дража издан и одбачен од својих савезника јер се у игру укључио Тито као повољнији "преговарачки партнер", када се погледају последице одбацивања Тројног пакта и оружаног отпора Немцима на тлу Србије, види се да би исход рата био исти, а поменуте акције су само изазвале страшне последице по Србе као свејугословенски народ, и Србију као државу.
zeksiv
Ističe se
- Poruka
- 2.186
Imaloje dobrih momaka, mada i i komunisti i četnici su ***** kad su nisu delovali zajedno, negom bili na različitim stranama....
gost 107590
Buduća legenda
- Poruka
- 42.249
Cela ova priča me je podstakla da malo poradim na istraživanju istorije sopstvene familije. Ndam se da ću iskopati nešto na netu.
Moj pokojni deda odslužio je negde pred sam rat vojni rok i nakon njegovog izbijanja bio je kao vojni obveznik interesantan svim zaraćenim stranama. Prvi dodir sa nekom od sukobljenih strana u građanskom ratu u Srbiji (nema potrebe da širim ovu priču na čitavu nekadašnju Jugoslaviju, mada mislim da je na neki način "univerzalna", pošto se radi o iskustvu jednog običnog srpskog seljaka koji je živeo na području zapadne Srbije) imao je sa Dražinim četnicima. Došli su u selo i mobilisali sve vojno sposobne muškarce, dakle i mog dedu. To je bilo vreme propasti Užičke republike i povlačenja partizana u istočnu Bosnu. U četničkoj akciji u kojoj su učestvovali i moj deda i njegove komšije uhvaćena su dva ranjena partizana, obojica mladići srpske nacionalnosti, negde iz Šumadije. Čitava akcija u stvari je bila organizovana radi hvatanja te dvojice, koji su se zatekli u susednom selu, u nečijoj štali. Partizani su nekim čudom uspeli da izbegnu pokolj ranjenika na Palisadu i nemačke potere i zatekli su se na nepoznatom terenu, potpuno nemoćni, s nadom da će iz tog tada (a bogami i sada) pograničnog sela nekako moći da se dokopaju Bosne. Uhvaćeni su na prepad od strane čitave te četničko-seljačke družine, nisu stigli ni da pruže otpor, što znači da nisu prouzrokovali nikakve žrtve među napadačima. Ali kazna je bila jedna jedina, smrt klanjem. Klanje je obavio za to zaduženi četnik, kako su ga njegovi hvalili specijalista za te "poslove", i to pred svom tom masom, ali tako brutalno, "nestručno", ni blizu da opravda reputaciju koju je uživao među svojim saborcima, da se većini tih tamo okupljenih seljaka digla kosa na glavi. Ti seljaci su odvajkada sami klali svoju stoku, razumeli su se u taj posao, ali kada su prvi put videli klanje ljudi i to obavljeno na najgori način "kresnulo" im je u kakav rat su uvučeni. Partizani koji su bili preklani, ali ne i do kraja zaklani su se još dugo pred njima rastajali sa životom, i niko od seljaka nije smeo da im prekrati muke, četnički starešina im to nije dozvolio. Posle ovog čina to više nisu bili isti oni seljaci, nisu to bili isti ljudi. Videvši kakva "junaštva" im predstoje ako ostanu u četničkim redovima doneli su još istu noć odluku da beže. Većina seljaka je to i uradila, pokupili su se i vratili svojim kućama, a niko ih nije ni tražio, niti ih gonio, četnici nisu bili toliko organizovani da bi mogli da zadrže svoje ljudstvo na okupu.
Deda do kraja rata nije uzeo pušku u ruke, ostao je kod kuće, na svom skromnom imanju, i vodio računa da ženu i decu nekako sačuva, da ih održi u životu dok ratno ludilo ne prođe. Razne četničke jedinice su čitavo to vreme vršljale tuda i pokušavale da okupe ljude, ali im to više nikada nije uspelo. Nisu smeli da budu agresivniji prema neposlušnim seljacima, možda i zbog stalnog prisustva nedićevaca u tom selu (tu je bila karaula i jaka pogranična jedinica Srpske državne straže). Partizanske jedinice su upravo na tom području 1944. godine prodrle u zapadnu Srbiju, tako da četnici ni tada nisu dobili priliku za osvetu nad seljanima. Deda je doduše u to vreme bio u iskušenju da sa bilo kojom četničkom grupom odstupa, da ne čeka kod kuće komuniste (što bi bila neviđena glupost, kao u onom vicu "...44-te otišao u četnike..."), ali ponekad se pokaže pametno kada čovek posluša svoje prijatelje i komšije, svi su ostali kod svojih kuća i čitavi dočekali kraj rata u kojem nisu ni učestvovali. Većina njih, a pojedince koji su od prvog dana rata odabrali svoju stranu tu ni ne ubrajam.
Na osnovu istorije svoje sopstvene porodice teško ću uspeti da poverujem da su četnici bili "dobri momci", a gde je tek ona druga, "prava" istorija...
KOLIKO JA PROCITAH DA IH NIJE BILO SRBI U BOSNI BI NESTALI SA TIH PROSTORA DJELOVANJE PARTIZANA SE SKORO I NE POJAVLJUJE DO 43 PREVAGNULO JE ULAZ RUSA I IZDAJA ENGLEZA ---------- BITKA NA NERETVI KOJA JE SKROZ DRUGACIJE IZGLETALA OD TOG FILMA TRAGICNO LIJEVCE POLJE ZELENGORA IZDAJA CICE ITD ---PO MOM SUDU KOMUNSTI SU NAJVECE ZLO KOJE SE MOGLO DESITI SRPSKOM NARODU ---- ZIVEO BOZO BJELICA SRPKO MEDENICA I VELIKI PO JUNASTVU NIKADA NE PREVAZIDJENI BUDIMIR GAJIC DA IM BOG DA VECITI RAJ --------------------- SA VEROM U BOGA----------------------
Da ne citiram ceo dačin post. To što je tvoj deda ispričao je strašno. Ali ja ne mogu da poverujem da je jedna strana dobra a druga loša. Iskreno, nadam se da moji nisu činili takva zla. Poznajući moju bajku ne bih rekla da su mogli. Opet iz njenih priča o bratu, pre rata, rekla bih da takva osoba teško može da bude zločinac. Čini mi se da je bio u Bosni i da je tamo stradao. Pradeda se nije borio u istoj četi, koliko znam. On je preživeo rat, ali ga je izdao neki "prijatellj" i prijavio, pa su ga ubili. Ako se dobro sećam svega što mi je pričala. Opet kažem, bilo mi je žao da je teram da o tome govori, pošto joj nije bilo lako. Opet, oca druge bake su ubili četnici. Nije bio u partizanima, ali valjda nije hteo da uradi šta su tražili. Tako da je bilo svega, očigledno. Ali bio je rat, a u ratu svega ima. I svako dolazi do oružja. Ipak, da li je moguće da su svi bili loši kako su nas učili? Ne verujem.
Poslednja izmena:
Bogart
Poznat
- Poruka
- 9.747
Наравно да не. Томе највише сведоче Михаиловићева одликовања од стране савезника и подршка дела америчке администрације, иако су се по званичној политици окренули према Брозу и комунистима.
gost 15307
Legenda
- Poruka
- 56.060
ljuta_mamba
Iskusan
- Poruka
- 6.762
a pa...to ti je zato sto citas...meni djed ISPRICAO drukcije...
tema nije moja,tj,nisam kompetentan da se mesam u srpske odnose,ali dida ti je bio u pravu,ako ti je rekao da su cetnici jedan od glavnih razloga zasto su srbi i trebali da nestanu sa tih prostora,jer su i sami,za razliku od partizana cinili zlocine,a krv trazi krv
tako da cetnici 0 partizani 1,bar na mom satu
vuk je lepo to sve opisao u knjizi,ali ne pominje nigde partizane,vec cetnike i ustase,u odvojenim,samoinicijativnim koljackim akcijama
- stanje
