Lollol
Poznat
- Poruka
- 9.450
Ovako imam jedan, pa moze se reci problem vec duze vreme.
Otkad znam za sebe uvek sam bio placljivo dete, ne bi rekao razmazeno, mada ima verovatno i delimicno istine u tome.
Evo i sada cesto placem, ne zato sto sam tuzan, vec kada izrazavam neku vrstu emocije, ne mogu da udjem u verbalni sukob sa nekim a da ne zaplacem, niti da se suprotstavim nekom bez suza.
Takodje, osetljiv sam na kritiku, mozda zato sto su me drugi omalovazavali pa manjak samopuzdanja, tako da na takve reci ne mogu da ostanem ravnodusan, i umesto ljutnje ili jednostavnog kuliranja ja pustam suze.
Jos jedna stvar na koju sam osetljiv je moja porodica, ne mogu da pricam o njima, ili da trpim da neko kaze nesto lose o njima a da to ne bude propraceno suzama.
I uvek kada je neko iskazivanje emocija, ili sukob, ja sam ko fontana, lijem li lijem.
To se i mesa u moj romanticni zivot gde ja skoro svake nedelje lijem kada se podigne neka osetljiva tema ili sukob.
Moji matorci su me uvek gledali kao placickupi zbog toga, jer se secam da sam kao klinac plakao stalno jer mi nije odgovaralo drustvo, jednostavno nisam mogao da se prilagodim vrsnjacima, ili kada nesto nisam mogao da uradim, tako da je tu oduvek dolazila kritika i omalovazavanje se njihove strane, tj ne uvek ali cesto, tako da se sada trudim da sto vise pokrijem i gutam emocije zbog toga.
Ne verujem da sam deriste koje zeli da uvek bude po njegovom, barem se nadam da nisam, tako da sta je u pitanju, preosetljivost, manjak samopouzdanja ili nesto trece?
Otkad znam za sebe uvek sam bio placljivo dete, ne bi rekao razmazeno, mada ima verovatno i delimicno istine u tome.
Evo i sada cesto placem, ne zato sto sam tuzan, vec kada izrazavam neku vrstu emocije, ne mogu da udjem u verbalni sukob sa nekim a da ne zaplacem, niti da se suprotstavim nekom bez suza.
Takodje, osetljiv sam na kritiku, mozda zato sto su me drugi omalovazavali pa manjak samopuzdanja, tako da na takve reci ne mogu da ostanem ravnodusan, i umesto ljutnje ili jednostavnog kuliranja ja pustam suze.
Jos jedna stvar na koju sam osetljiv je moja porodica, ne mogu da pricam o njima, ili da trpim da neko kaze nesto lose o njima a da to ne bude propraceno suzama.
I uvek kada je neko iskazivanje emocija, ili sukob, ja sam ko fontana, lijem li lijem.
To se i mesa u moj romanticni zivot gde ja skoro svake nedelje lijem kada se podigne neka osetljiva tema ili sukob.
Moji matorci su me uvek gledali kao placickupi zbog toga, jer se secam da sam kao klinac plakao stalno jer mi nije odgovaralo drustvo, jednostavno nisam mogao da se prilagodim vrsnjacima, ili kada nesto nisam mogao da uradim, tako da je tu oduvek dolazila kritika i omalovazavanje se njihove strane, tj ne uvek ali cesto, tako da se sada trudim da sto vise pokrijem i gutam emocije zbog toga.
Ne verujem da sam deriste koje zeli da uvek bude po njegovom, barem se nadam da nisam, tako da sta je u pitanju, preosetljivost, manjak samopouzdanja ili nesto trece?
