Čestica - Talas - Subjekat

[ranjeni Zoro]

Ako analogija nije dobra kazi zbog cega nije.

analogija nije dobra jer se prešlo sa analognog na digitalnog, iha ha..

 

[fisherman1]

Не. Него оно што пише на том грбу а што је проистекло управо из принципа неодређености и дуалности таласа и честице. Тј. да су супротности комплементарне.Или комплементари описи стварности која није ни једно ни друго. Јединство супротноти. Јел имаш тако нешто у скупу опажаја у твојој свести које ти зовеш "реалност" или тако нешто упућује не метафизику.



Оно што је проблем код тебе јесте што не знаш шта је талас а шта честица па си зато збуњен.

Талас није честица која се креће таласно, како ти то изгледа замишљаш. Па ако ставиш мерни уређај честица ће почети да се креће таласном путањом а што је по теби талас.Талас је феномен независтан од честица. Приликом њега немамо честице које се крећу "таласно".
Талас је нешто поптуно различито од честице и никакав мерни уређај не може мењати природу честице на тај начин. Јер није ту честица та која се мења већ је како честица тако и талас различито испољење онога што је у основи тога а што није ни једно ни друго.



Аха. Резулатат тог експеримента није посматрао никакав "свесни посматрач". Него су питали Баба Вангу шта је на плочи. Две линије или талас интеференције.



А на том линку поглЕдај ову реченицу коју си пропусТио: "Historically, the observer effect has been confused with the uncertainty principle.".

Принцип неодређености јасно каже да се ту не ради о несваршенотсима мерења већ једноставно да ака меримо положај , честица нема масу и брзину и обрнуто.



Па да. Ево где замишљаш честице које се крећу као талас. Научи прво шта је талас а шта честица.

Hajde I ti na doučavanje kvantne fizike...
To šta mi percipiramo lepo opisuje tvoj Bergson,ali to je u fazi opisa...
Znaš kako:stvarnost možeš jedva slutiti matematički,a ovo što naša čula senzorišu su samo
delta od događaja...Morao bi senzacije integraliti u primitivne funkcije da bi dobio stvarni događaj...
A osim toga su u pitanju enormni skupovi pojedinačnih događanja u mnoštvima modalnosti...
Najbanalnije rečeno...Ali reči I nisu za to-dobre samo za komunikaciju...

- - - - - - - - - -

analogija nije dobra jer se prešlo sa analognog na digitalnog, iha ha..

 

[kvazar12]

ajmo filozofi, talas ili cestica? sopenhauer, budizam ili kvantna elektro dinamika......???????

 

[Dragoljub69]

Idealisti nemaju čestice-njima su ideje o česticama u glavi...
Ybt,ja u glavi imam kolajder za ubrzavanje čestica...
Hoće glava da eksplodira!
Kod idealista -impolozija!

 

[kvazar12]

ali bogami neki se kolajderi i pogasise, a mnogi fizicari tvrde da su postali bastovani baveci se silnom empirijom fizike cestica? dakle, kako stoji kvantna mehanika neba? portali, plazmeni stitovi zemlje i sve to

 

[kvazar12]

jel zemlja zivo bice?

 

[Dragoljub69]

Bem mu mater ako nije...

 

[kvazar12]

Mi danas znamo da se Laplasove nade u determinizam nisu mogle ostvariti, bar ne u onom vidu koji je on imao na umu. Iz nacela neodredjenosti kvantne mehanike proishodi da se odredjeni parovi svojstava, kao što su položaj i brzina neke cestice, ne mogu istovremeno predvideti uz potpunu tacnost.
Kvantna mehanika rešava ovu situaciju klasom kvantnih teorija u okviru kojih cestice nemaju sasvim odredjene položaje i brzine, vec bivaju predstavljene u vidu talasa. Ove kvantne teorije su deterministicke u smislu da pružaju zakone za razvoj talasa u vremenu. Shodno tome, ako je poznat talas u jednom trenutku, može se izracunati njegova vrednost u bilo kom drugom. Nepredvidljivi, nasumicni elemenat stupa u dejstvo jedino kada pokušavamo da protumacimo talas iz perspektive položaja i brzina cestica.Ali možda je ovde posredi naša greška: možda uopšte ne postoje položaji i brzine cestica, vec samo talasi. Možda to mi samo pokušavamo da uklopimo talase u naše apriorne predstave o položajima i brzinama. Zbrka koja odatle proishodi predstavlja uzrok prividne nepredvidljivosti.

Stiven Hoking

 

[Dragoljub69]

Mi danas znamo da se Laplasove nade u determinizam nisu mogle ostvariti, bar ne u onom vidu koji je on imao na umu. Iz nacela neodredjenosti kvantne mehanike proishodi da se odredjeni parovi svojstava, kao što su položaj i brzina neke cestice, ne mogu istovremeno predvideti uz potpunu tacnost.
Kvantna mehanika rešava ovu situaciju klasom kvantnih teorija u okviru kojih cestice nemaju sasvim odredjene položaje i brzine, vec bivaju predstavljene u vidu talasa. Ove kvantne teorije su deterministicke u smislu da pružaju zakone za razvoj talasa u vremenu. Shodno tome, ako je poznat talas u jednom trenutku, može se izracunati njegova vrednost u bilo kom drugom. Nepredvidljivi, nasumicni elemenat stupa u dejstvo jedino kada pokušavamo da protumacimo talas iz perspektive položaja i brzina cestica.Ali možda je ovde posredi naša greška: možda uopšte ne postoje položaji i brzine cestica, vec samo talasi. Možda to mi samo pokušavamo da uklopimo talase u naše apriorne predstave o položajima i brzinama. Zbrka koja odatle proishodi predstavlja uzrok prividne nepredvidljivosti.

Stiven Hoking

Predviđanje podrazumeva misaoni postupak preklapanja (deduciranja) sa sećanjima uz primenu
odnosnih zakonitosati!
Tako da je jasno ,da ako izbacimo vreme iz svih relacija i imamo poziciju-ona će se promeniti skokom u najverovatniju modalnost!
Izbacivanjem parametra vremena,izbacujemo subjektivno sećanje na više pozicija.
Čestica i jeste pozicija talasa!
Ako sam i prvi koji je ovo shvatio,sasvim sigurno nisam i poslednji!
Držaće se naučnici vremena (sećanja sada!) još dosta-kao pijan plota...
Neću ja to da forsiram-zabole me...
I radije ću kontaktirati Dalaj Lamu nego Hokinga...

 

[znatizeljni mislilac]

I radije ću kontaktirati Dalaj Lamu nego Hokinga...

Nesto jako to apatinsko pivo vidim.

 

[Dragoljub69]

Nesto jako to apatinsko pivo vidim.

Češko šefe...Ali nedovoljno jako da pobudalim baš toliko da počnem idealisati...

 

[znatizeljni mislilac]

Češko šefe...Ali nedovoljno jako da pobudalim baš toliko da počnem idealisati...

Nebojsenecesnikadostajutistruneisinapsepaumestotogaudridoktevremenepregazi

 

[Dragoljub69]

Nebojsenecesnikadostajutistruneisinapsepaumestotogaudridoktevremenepregazi

Ovo je za tebe Espania...
Predviđanje podrazumeva misaoni postupak preklapanja (deduciranja) sa sećanjima uz primenu
odnosnih zakonitosati!
Tako da je jasno ,da ako izbacimo vreme iz svih relacija i imamo poziciju-ona će se promeniti skokom u najverovatniju modalnost!
Izbacivanjem parametra vremena,izbacujemo subjektivno sećanje na više pozicija.
Čestica i jeste pozicija talasa!
Ako sam i prvi koji je ovo shvatio,sasvim sigurno nisam i poslednji!
Držaće se naučnici vremena (sećanja sada!) još dosta-kao pijan plota...

 

[znatizeljni mislilac]

Ovo je za tebe Espania...
Predviđanje podrazumeva misaoni postupak preklapanja (deduciranja) sa sećanjima uz primenu
odnosnih zakonitosati!
Tako da je jasno ,da ako izbacimo vreme iz svih relacija i imamo poziciju-ona će se promeniti skokom u najverovatniju modalnost!
Izbacivanjem parametra vremena,izbacujemo subjektivno sećanje na više pozicija.
Čestica i jeste pozicija talasa!
Ako sam i prvi koji je ovo shvatio,sasvim sigurno nisam i poslednji!
Držaće se naučnici vremena (sećanja sada!) još dosta-kao pijan plota...

Tojezamenepokazateljdasipromasiopdfidapotcenjujessagovornikeastoseticepivamozdabitisenestoiotvorilodasivisepionemackapivatipabeksstacesnajvecifilosofibiliidealistiitoglenemci

 

[oziman]

Sto se tice eksperimenta, nesto evo razmisljam i cudim se kako ovako nesto nije opste poznato vec se vuce po klipovima. Razmislite.

Ako postavimo merni uredjaj elektron se nece ponasati kao talas vec kao cestica, a ako ne postavimo elektron se ponasa kao talas.
Znaci sama cinjenica da cemo mi pogledati rezultate merenja utice na to da elektron menja svoju prirodu.
Ali izgleda da on ocito anticipira buducnost pri tome i fakt koji se jos nije dogodio. Jer sve zavisi od toga da li cemo mi u nekoj tacki u buducnosti pogledati rezultate merenja ili ne? Ne znam da li shvatate o cemu govorim?

ps. Da dodam da ova zbunjenost nastaje jer i dalje zamisljamo ovakav objektivan svet posle nestanka coveka, gde imamo pre i posle. NETACNO! Ako nema saznajucih bica, nema vise ni prostora ni vremena i ovakva pitanja gube znacenje a nastupa transcendentni svet "stvari po sebi"

Evo, tek u ovoj tacki eksperiment fizicara susrece se sa postkantovskom metafizikom.

Гледао сам серију "Devs", коју узгред препоручујем, и сетио сам се ове теме о чувеном експерименту двоструког прореза.

https://www.imdb.com/title/tt8134186/

Шта је тај експеримент него потврда идеалистичке филозофије. Јер у њему свест буквално мења природу "реалности" обичним посматрањем. Када не посматрамо честицу она је талас, дакле чисто кретање (потврда Бергсоновог динамизма) а тек када је посматрамо, оно што је било чисто кретање претвара се у објекат, (што је потврда целе идеалистичке филозофије и поделе на појаву и ствар по себи).

Наравно физичари не желе да питају филозофе о чему се ту ради, то је сувише унижавајуће за њих како је говорио Шопенхауер;

Da je postojao jedan Platon ili Aristotel, Lok, a pogotovu jedan Kant, možda su nekada čuli u školi, ali te ljude, pošto ovi niti su vladali loncem za topljenje i retortom, niti su punili majmune, nisu smatrali vrednim upoznavanja, već, bacajući olako kroz prozor misaoni rad dve hiljade godina, filozofiraju nešto pred publikom iz sopstvenih bogatih duševnih sredstava, na osnovu katehizma, sa jedne strane, i lonca i retorte, ili registra sa majmunima, sa druge. Шопенхауер

Зато пустите физичаре, они су извели експеримент и то је од њих довољно, а објашњење потражите у филозофији.

 

[Ljubo2]

Када не посматрамо честицу она је талас, дакле чисто кретање (потврда Бергсоновог динамизма) а тек када је посматрамо, оно што је било чисто кретање претвара се у објекат,

Ja sam star čovek i volim stare babe. I ima jedna koja mi se veoma dopada. Pre neki dan stojim na ulici i vidim ona prolazi pored mene, razbarušena, talasa se, malo šepa, valjda ima reumu, ali nema veze. Ja blenuo u nju, onako zaljubljeno, a ona iznenada sprestane da se kreće i talasa se i kao objekt počne da bulji u mene. Ja malo postiđen, okrenem glavu, a ona nastavi da šepa dalje i da se talasa. I nekoliko puta sam ja tako gledao u nju i skidao pogled sa nje i svaki put kad bih je pogledao, ona bi stala i počela da bulji u mene poput objekta, a kad bih skinuo pogled sa nje, ona bi nastavila dalje da se kreće i talasa.

Naravno, ovu pojavu b mogao da objasni samo PRAVI filozof, a fizičar, JOK. I filozofsko objašnjenje bi glasilo da ova pojava ne bi bila moguća da ni baba ni ja, nismo bili istovremeno, svako za sebe subjekt, a za onog drugog, objekt. Što ne bi bilo moguće da i ja i baba nismo raspolagali sa sedam različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja mišljenja i razumevanja - i da nismo bili sposobni da vršimo sedam različitih fizičkih i psihičkih radnji.

I koja je tu sada filozofija ispravnija, da li idealizam koji tvrdi da bez ideje ne može da bude materije ili materijalizam, koji tvrdi da bez materije ne može da bude ideje?

U slučaju babe i mene, obe filozofije su ispravne, jer ni baba, ni ja, ne bi mogli da postojimo da ne raspolažemo sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. A to znači, da nismo oboje i ideja i materija i tako svako od nas dvoje, uz pomoć sebe kao ideje uzrokuje sebe kao materiju i uz pomoć sebe kao materije, uzrokuje sebe kao ideju.

Odnosno, kranji logilki i filozofski zaključak bi glasio da bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, ne bi bilo ni babe, ni mene i da su ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ZAKON POSTOJANJA i babe i mene.

Naravno, ovo je logičko, tj. filozofsko rešenje postojanja i ponašanja i babe i mene, ali je malo teže da ga ratumeju one koji nemaju ratvijenu sposobnost razumevanja, tj. oni koji ne umeju logički da misle. Kao što su to, na primer, bili Bergson i Šopenhauer. A pogotovo ne oni koj na pamet uče njihova dela, pa onda umišljaju da su i oni PRAVI filozofi.

 

[oziman]

Ево како су физичари отприлике објаснили експеримент двоструког прореза. Објашњење које ми се заправо свиђа у ономе што тврди.

"Kvantna mehanika posmatra čestice kao talase i opisuje ih matematičkim pojmom “talasna funkcija”.
Možda najneobičnija karakteristika talasne funkcije je što omogućava kvantnoj čestici da postoji u nekoliko stanja istovremeno. Tu osobinu nazivamo superpozicijom.
Međutim, superpozicija se po pravilu uništava kada pokušavamo da izmerimo objekat na bilo koji način. Posmatranje “prisiljava” objekat da se “odluči” za jedno stanje.
Ovaj prelazak iz superpozicije u jedno stanje, izazvano merenjem, nazivamo “kolapsom talasne funkcije”.
U svojoj doktorskoj tezi 1957. godine, američki fizičar Hju Everet tvrdio je, međutim, da objekti ne prelaze iz više stanja u pojedinačno stanje kade se mere ili posmatraju. Umesto toga, sve skrivene mogućnosti u talasnoj funkciji su jednako stvarne. Prilikom merenja mi samo vidimo jednu od tih stvarnosti, ali i ostale postoje."

Дакле "таласна функција" у себи садржи све могућности замисливе и незамисливе, и које све постоје и дешавају се у исто време, на истом месту, (што је за људски разум непојмљиво). Сада, приликом посматрања ми опажамо само једну од свих тих безбројних могућности а која се манифестује као честица која се понаша на одређен начин.
Али управо о овоме су говорили филозофи давно пре квантне механике и то позивајући се на непосредне чињенице свести. Шта је Бергсоново "квалитативно мноштво" него егзистенција своје врсте до које долазимо интуицијом и која у себи садржи све опажљиво и неопажљиво у потенцији, виртуелно. Тек опажање из тога формира ствари, објекте.

Међутим, оно што овде физика нема а филозофија има јесте објашњење тога. Физичари су пред овом темом сасвим слични мистицима, и као мистицизам осим констатације не дају нам ништа више.
Филозофија међутим итекако даје, она нас подсећа на нашу сопствену метафизичку суштину јер.

"Ма шта могла бити унутрашња суштина онога што јесте и шта делује, ми смо од те суштине. Дозволите нам онда да се спустимо у наше сопствено унутрашње сопство: и што је дубље тачка коју додирнемо, јачи ће бити потисак који нас враћа на површину"
Бергсон из "Mind - Energy"

Дакле ми се можемо, бар донекле, и на тренутак, поставити не као посматрачи који посматрају честицу, већ као бића која интуцијом досежу до таласа самог и онога што он јесте.

 

[Обилић]

... srednji vek nam je pokazao cemu vodi misljenje bez eksperimenata, dok nam je dvadeseti vek opet pokazao cemu vodi ekeperimentisanje bez misiljenja...

Каже се да је боље кило праксе него две тоне теорије,
а ли не може ни само пракса.

Морамо да схватимо шта се дешава,
само то је пут унапред !

 

[Ljubo2]

Ево како су физичари отприлике објаснили експеримент двоструког прореза. Објашњење које ми се заправо свиђа у ономе што тврди.

Šta, a ne sviđa ti se moje objašnjenje mene i babe. Kad je gledam, ona stane, kad ne gledam ona krene dalje i počne da se talasa i leprša. To je isto kao čestica i talas.

Дакле "таласна функција" у себи садржи све могућности замисливе и незамисливе, и које све постоје и дешавају се у исто време, на истом месту, (што је за људски разум непојмљиво).

Ma nejoj mi kasti - "nepojmljivo"? Šta tu ima nepojmljivo. čestica ili talas, svejedno, to oboje je Svest koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i nikakvim drugim mogućnostima ona ne raspočaže. Isto kao i čovek, koji se sastoji od bezbroja istiha takvih čestica. Koji ne bi raspolagao sa tih istih sedam sposobnosti da tim istim sposobnostima ne raspolažu čestice od kojih je čovekovo telo sagrađeno. A koje su sagradile upravo te iste čestice uz pomoć svojih sedam sposobnosti. I ne samo čoveka, već i ceo materijalni Svemir. To je logika i to je prava filozofija. Koju može da razume samo onaj ko ume logički da misli.

Сада, приликом посматрања ми опажамо само једну од свих тих безбројних могућности а која се манифестује као честица која се понаша на одређен начин.
Али управо о овоме су говорили филозофи давно пре квантне механике и то позивајући се на непосредне чињенице свести. Шта је Бергсоново "квалитативно мноштво" него егзистенција своје врсте до које долазимо интуицијом и која у себи садржи све опажљиво и неопажљиво у потенцији, виртуелно. Тек опажање из тога формира ствари, објекте.

Da, reč je o Svesti, ali do danas niti i jedan naučnik ili filozof nije uspeo da dadne tačnu definiciju Svesti i tako odgovori na pitanja ŠTA je Svest, KAKO ina postoji i ZAŠTO? Niko nije rekao da definicija Svesti glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. I da bi to bilo moguće, s obzirom da Svest nije materijalna (Kvantni vakuum je polje nematerijalne čiste Svesti), niko nije rekao da uslov da to može da se postogne, jeste, da ona mora da raspolaže sa pet psihičkih sposobnosti: opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, pomoću kojih dovodi sebe u stanje svesnosti. Takođe da mora da raspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i tako postaje objektom, tj. predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, tj. postaje sama predmetom (objektom) svoje spoznaje i svoje svesnosti. Iz čega sledi zakljukak da je sbaki materijalni objek u Svemiru za sebe i u sebi subjekt, tj. Svest koja sebe zove imenom "JA", nebitno da li je reč o samo jednj čestici kao pbjektu ili o celom svemiru, Zamislite, onaj jedan mali, golim okom nevidljivi DNK molekul, raspolaže znanjem i fizičkim i psihičkim sposobnostima da je u stanju da stvori jedan tako komplikovan i savršen organizam kao što je ljudski. A ljudi, iako im svima ta činjenica stoji pred nosom i dalje ništa ne shvataju, več i dalje veruju u nekakvog nespoznatljivog i nepojmmljivog Boga koji je svet stvorio iz Ništa.

Међутим, оно што овде физика нема а филозофија има јесте објашњење тога.

Tačno, fizika nema objašnjenje, a filozofija ima. Kao što je tačno i to da je Ljubomir Jergović prvi filozof u istoriji filozofije koji je dao potpuno i konačno objašnjenje postojanja Svesti, pod nazivom "ZAKON POSTOJANJA" i niti i jedan drugi filozof pre njega. Naravno i fizičari i biolozi su zaslužni za to, jer bez njihovog otkrića da samo energija i informacija postoji, ne bi bilo lako izvesti zaključak da samo Svest i njenih sedam sposobnosti postoji, s obzirom da se energija, koja nastaje iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a indormacija kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja. I s obzirom da su tih sedam fizičkih i psihičkih radnji osnovni faktori Svesti. To znamo iz iskustva sebe samih kao svesnih bića, koja su sagrađena od iste onergije od koje je sagrađen i ceo Svemir.

Дакле ми се можемо, бар донекле, и на тренутак, поставити не као посматрачи који посматрају честицу, већ као бића која интуцијом досежу до таласа самог и онога што он јесте.

Naravno, fizičari putem čulnog opažanja materije saznaju o materiji samo ono što ona za fizičare kao posmatrače iz vana jeste, a sa svojim empirijskim metodama su nemoćni da saznaju šta je suština materije, tj. ono šta materija za sami sebe u sebi jeste. A ta suština su njenih pet psihičkih sposobnosti i njena svesnost. To može da zna samo ona sama, materija, putem vančulnog opažanja i spoznavanja same sebe u sebi. Ta materija koja to može je sam čovek kao materijalno biće. Kada materija koja gradi ljudski organizam, spoznaje vančulno sebe u sebi, to što ona na taj način sazna o sebi, važu za svu materiju Svemira, jer između materije koja gradi čoveka i one koja gradi Svvemir, nema nikakve razlike. Plus što danas u nauci već postoje dokazi da i neorganska materija raspolaže sa psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, bez kojih ne bi nogla od sebe same, putem samoorganizovanja, da nap napravi tako savršene organizacije svog kretanja i rada, poput atoma, nebeskih tela, galaksija ili tela ćelija, boljaka, životinja i ljudi. Bez tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, ni naše elktronske tehnologije, informatički sistemi i roboti, takođe ne bi bili mogući.

 

[oziman]

Ако замислите да је промена састављена од стања, одмах ћете узроковати нерешиве метафизичке проблеме. Тиме ћете се бавити само појављивањима. А затворили сте очи истинској реалности.
Постоје промене, али испод промена нема ствари које се мењају: промена нема потребе за подршком. Постоје покрети, али не постоје инертни или непроменљиви објекат који се креће: покрет не подразумева кретача.

Бергсон

Важно је схватити да кретање не потребује честицу која се креће. Кретање не потребује кретача. Тачно је да људски разум не може мислити на тај начин, али он није ни створен да докучи метафизичку природу свега, већ за сасвим друге функције. Људска логика пред метафизиком нема шта да тражи. "Спекулативна метафизика" после Канта више не постоји већ је заменила филозофија интуиције.

Кретање без кретача није појмљиво за људски разум али јесте за интуицију.
Да поновим ову Бергсонову реченицу:

Постоје промене, али испод промена нема ствари које се мењају: промена нема потребе за подршком. Постоје покрети, али не постоје инертни или непроменљиви објекат који се креће: покрет не подразумева кретача.

Бергсон

Применимо сада ово на експеримент двоструког прореза и све ће нам бити јасно.
Док физичари који се сусретну са оваквим експериментима пред којима људски разум стаје, на жалост постају слични мистицима уместо да потраже одговоре у филозофији.

 

[Ljubo2]

Важно је схватити да кретање не потребује честицу која се креће. Кретање не потребује кретача. Тачно је да људски разум не може мислити на тај начин, али он није ни створен да докучи метафизичку природу свега, већ за сасвим друге функције. Људска логика пред метафизиком нема шта да тражи. "Спекулативна метафизика" после Канта више не постоји већ је заменила филозофија интуиције.

Ovo što si rekao nema nikakve veze ni sa fizikom, ni metafizikom, ni logikom, ni filozofijom. Ovo je samo tvoja vera koja se ne može opravdati apsolutno ničim. Ti se pozivaš na metafiziku o kojoj apsolutno ništa ne znaš i pomoću nje pokušavaš da ubeđuješ da kretanja može da bude bez kretača. Kao, metafizičko kretanje nije objašnjivo jer njega može da bude bez kretača, ali mi to ne možemo da razumemo jer naši umovi nisu građeni da to mogu da shvate.

E, pa, vidiš, nije tako. Da je metafizika nešto što je neopažljivo i nespoznatljivo, mi pojma ne bi imali o postojanju takve vrste pojave i o njoj sada ne bi mogli ni da raspravljamo. A možemo da raspravljamo zato jer to što jeste metafizika, pod određenim okolnostima je i opažljivo i spoznatljivo i može da se kreće i tu takođe postoji kretač koji se kreće. Jer i metafizika je takođe jedan odvojeni deo fizičke opažljive i spoznatljive stvarnosti, ali odvojene od ove naše fizičke opažljive stvarnosti. Postoji nekoliko tih metafizičkih, takođe materijalnih i fizičkih nivoa, uporedo sa našim materijalnim fizičkim nivoom, ali za nas neopažljivih, samo zato jer je njihova frekvencija drugaćija od naše. I kad neki čovek, napredan jogi meditant, uspe vibraciju svoje svesti da izjednači sa vibracijom nekog od tih metafizičkih nivoa, on može da opaža i spoznaje šta se u tim nivoima događa, jer ih tada opaža na isti način kao što opaža stvari i pojave u našoj zemaljskoj vigraciji. I kad se meditant vrati u naš zemaljski vibracioni novo, on tada mož e da svedoći o tim metafizičkim novoima, ali ne može da nam ih pokaže, već preporučuje da i mi meditiramo.

A da takvi nivoi sa drugačijim talasnim dužinama zaista postoje, koje mi ne možemo da opazimo, dokaz su naši informatički sistemi, radio, televizija, mobilni telefoni, čije se informacije šire svugde oko nas, koje mi ne možemo da opazimo, zato jer to su drugačiji vibracioni nivoi od našeg, ali radio ili tV antena, mogu, pa ih prenesu do naših radio ili TV aparata, koji te informacije prekonvertuju na našu vibraciju, pa tada možemo da ih opazimo.

I zapamti, metafizika je takođe fizika, ali različitog vibracionog nivoa od našeg zemaljskog. U kojem takođe postoje i subjekti i objekti kao i u našem vibracionom nivoku, kao i kretači koji se kreću. A nikako kretanja bez kretača.

Кретање без кретача није појмљиво за људски разум али јесте за интуицију.
Да поновим ову Бергсонову реченицу:

Pa i intuicija je deo naše svesti i jedna je od njenih spoznajnih sposobnosti. Intuicija je telepatsko prenošenje informacija. Telepatija je naučno dokazana. To je bežično prenošenje informacija na daljinu. Na tom principu rade naši radio i TV aparati i mobilni telefoni. Tu sposobnost imaju i naši organizmi i naši mozgovi, ali ta naša sposobnost je zakržljala. Kod životinnja je razvijenija. Ali i ljudi mogu na određeni način da je razvijaju. Ali pomoću ove pojave, odnosno sposobnosti ii mogućnost,i zvane telepatija ili intuicija, nikako ne može da se izvede zaključak da je kretanje bez kretača moguće i da to nije pojmljivo za ljudski razum.

Применимо сада ово на експеримент двоструког прореза и све ће нам бити јасно.
Док физичари који се сусретну са оваквим експериментима пред којима људски разум стаје, на жалост постају слични мистицима уместо да потраже одговоре у филозофији.

Nema to nikakve veze sa filozofijom, već neznanjem zakona nematerijalne Svesti po kojima se ona materijalizje i počinje fizički da se ponaša kao čestica ili talas. Koja kad se materijalizuje i postane materijalnim objektom, omogućuje samoj sebi korištenje svojih psihičkih sposobnosti apažanja osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja same sebe kao objekta ili drugih, od sebe odvojenih živoh i svesnih objekata. Koji se uzajamno opažaju, osećaju i uzajamno korespondiraju, tj. uzajamno reaguju. Pa makar se radilo i o namjmanjoj čestici materije, tj. svesti, kvantu, koji zasigurno može da opazi ili oseti čovekovu prisutnost i da reaguje na čovekovu prisutnost kao čestica ili talas, zavisno od čovekovog ponašanja.

Dakle, sve je objašnjivo i razumljivo, sem u slučajevima kad su nam neke pojave nepoznate, pa zbog toga ne znamo da ih objasnimo, pa onda to naše neznanje opravdavamo rečima kaćžemo da to nije u domeni ljudskog uma da to može da objasni i shvati.

Ne postoji ništa što nije objašnjivo, zato što ništa drugo ne postoji što bi moglo da se objasni, do Svest i njenih sedam sposobnosti. Niti postoji iko drugi ko bi mogao da objasni Svest i njenih sedam sposobnosti, do sama svest, uz pomoć sebe same, tj. uz pomoć svojih sedam sposobnosti.

 

[oziman]

"Kvantna mehanika posmatra čestice kao talase i opisuje ih matematičkim pojmom “talasna funkcija”.
Možda najneobičnija karakteristika talasne funkcije je što omogućava kvantnoj čestici da postoji u nekoliko stanja istovremeno. Tu osobinu nazivamo superpozicijom. Međutim, superpozicija se po pravilu uništava kada pokušavamo da izmerimo objekat na bilo koji način. Posmatranje “prisiljava” objekat da se “odluči” za jedno stanje. Ovaj prelazak iz superpozicije u jedno stanje, izazvano merenjem, nazivamo “kolapsom talasne funkcije”.
U svojoj doktorskoj tezi 1957. godine, američki fizičar Hju Everet tvrdio je, međutim, da objekti ne prelaze iz više stanja u pojedinačno stanje kade se mere ili posmatraju. Umesto toga, sve skrivene mogućnosti u talasnoj funkciji su jednako stvarne. Prilikom merenja mi samo vidimo jednu od tih stvarnosti, ali i ostale postoje."


Ово знање је више него интересантно, јер по свему судећи конкретан живот који живимо, такав какав је, јесте само један од безброј могућих живота, а на који смо се морали одлучити буђењем своје сазнајуће представљачке свести, баш попут оне посматране честице, која је "ухваћена на делу" посматрачком апаратуром, морала напустити "суперпозицију" да би се одлучила за само једно једино стање, напустивши сва остала.

Међутим, оно што је интересантно је да сва остала стања и даље једнако постоје сасвим реална "тамо негде" у мултиверзуму.
Дакле тамо негде сте богати или сиромашни, срећни или несрећни, краљеви или просјаци. У неким световима сте давно умрли оног тренутка када сте овде "за длаку" избегли неки ауто на раскрсници, јер тамо нисте, а у некима ћете живети и када умрете у овом. Свака могућност коју можете да замислите постоји и дешава се "тамо негде". Негде у мултиверзуму чак је и Љуба признат као месија, а људи обучени у беле одоре, и то је сасвим реалан свет, попут овог.

 

[Ljubo2]

Oziman:
Негде у мултиверзуму чак је и Љуба признат као месија, а људи обучени у беле одоре, и то је сасвим реалан свет, попут овог.

Sve je to što si negde pročitao. pa prepisao, tačno, jer to je nauka. Ona opaža, istražuje i opisuje i konstatuje stvarnost. A gde je tu filozofija, tj. gde je tu objašnjenje i odgovor na pitanja ŠTA je stvarnost, KAKO je moguće da ona postoji i ZAŠTO?

E, odgovor na ta tri osnovna egzistencijalna pitanja je da "Ljuba, nepriznati mesija". On glasi da Stvarnost koja se pojavljuje i dešava, to je nematerijalna Svest, koja raspolaže sa fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i počinje objektivno da se manifestuje kao talas ili čestica. Ona raspolaže još plus i sa pet psihičkih sposobnosti: opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja. Pomoću psihičkih sposobnosti te čestice i polja evoluiraju, tj, stvaraju organizacije svog kretanja i rada - atome, nebeska tela, galaksije, te tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi.

Eto, ovo je logičko, tj. filozofsko rešenje postjanja i materije i života i Svemira i Svesti i Boga. Ni na jedno od ovih pitanja nauka, filozofija, ni sveteke religije nisu dale odgovor.

Pa da ponovim;
1. Materija, odnosno, energij, to je napregnuta i pokrenuta Svest,
2. Život, su ru organizacije kretanja i rada čestica i delova Svesti, poput atoma, nebeskih tela, galaksija i tela ćelija, bijaka,životinja i ljudi.
3. Svemir je najviše živo i svesno biće u hijerarhiji živih i svesnih bića, poput ljudskog organizma, koji u sebi sadrži sve.
4. Čista Svest je nematerijalni, nepokrenuti Kvantni vakuum, koji izgleda kao NIŠTA, koji raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih, kad se pokrene (teorija Big-Bang) od sebe samoga može da stvori šta god poželi.
5. Bog Višnu, Svedržitelj, koji je stvorio svet iz NIŠTA, je polje nematerijalne, nepokrenute Svesti, koje fizičari zovu imenom "Kvantni vakuum".
6. Bog Brama, Stvoritelj ili Kreator, to su delovi Boga Višnua, Svedržitelja, koji u sebi nose informacije o svim oblicima organizovanog kretanja i rada od kojih se Svemir sastoji. Na primer, Bog Brama koji kreira Čovečanstvo kao biće, to su "svetlosna bića". Bog Brama koji kreira jaje, pile i koku ili telo čoveka, je DNK molekul itd.

Sve ovo napred rečeno je KONAČNA ISTINA o postojanju materije, života, Svemira i Boga i to je kraj filozofije i onog dela prirodnih i drugih nauka koje tragaju za tom ISTINOM.

 

[Ljubo2]

NIsam dobro objasnio kada sam tvrdio da kretanja ne može da bude bez kretača, pa ću u vezi tioga još nešto da dodam.

To što fizičari tvrde da kretanja ima a kretača nema, to se njima samo tako ćini, zato što kad kretanje prestane, ne ostaje nikakav kretač kojeg bi oni mogli da opaze, izmere i dokažu da postoji. To je zato što je kretač u svim mogućim slučajevima nematerijalna i neopažljiva Svest, koja je opažljiva samo kad se napreže i kreće i prestaje da bude opažljiva kad prestane da se kreće. To je razlog što fizičari mogu da opaze dokažu samo kretanje, a kretača ne mogu. Kao i razlog zašto nauka još uvek do danas nije rešila problem poszojanja Svesti. Zato fizičari, kad pokušavaju da definišu energiju, oni kažu da je energija sposobnost kretanja i rada, dok zaboravljaju da kažu čija je to sposobnost, tj. ko je taj ko raspolaže sposobnošću da se kreće i radi. Niti oni to mogu da kaže, zato jer i ne znaju.

Inače, kretač i njegovo kretanje su uvek jedno i isto i nedeljivi su jedno od drugog. I kad god fizičari opažaju kretanje, oni, zapravo, uvek opažaju kretača koji se kreće, a ne njegovo kretanje, zato jer je kretač opažljiv kada se napreže i kreće, a postaje neopažljiv kad prestane da se kreće, zato jer nije materijalan.

Svest kao KRETAČ svih mogućih kretanja nije opažljiv, ni sposznatljiv ni za koga, pa čak ni za samog sebe. Jedino što Svest može o sebi da kaže jeste da ona ZNA DA ONA POSTOJI. Zna samo pomoću fizičkih i psihičkih radnji koje vrši i to samo u vreme kad ih vrši. Ona jedino tada, na primer, kada o nečemu raumišlja, može da kaže sebi: "Mislim, dakle (JA Svest) postojim. Ili naprežem se i krećem se, opažam, osećam, pamtim, mislim i razumem svoje naprezanja i kretanjem, dakle JA SVEST POSUOJIM. A kad Svest ne vrši niti i jednu od svojih fizičkih i psihičkih radnji, ona tada nije svesna ničega i ona tada i ne zna da postoji. Zato jer ona tada spava dubokim snom. I kad Svest nikada ne bi mogla da se probudi, napregne i pokrene i opazi svoje naprezanjke i kretanje, oseti, zapamti i misli o njemu i razume ga, tada bi prestala da postoji i beskrajni nebeski prosor bi večito ostao BEŽIVOTAN I PRAZAN.

Eto, takva je Svest, večna, sveprisutna, sveznajuća i svemona, koju vernici širom sveta zovu imenom "Bog", a pojma nemaju ko ili šta je Bog, I svako od nas je večni, sveprisutni, sveznajući i svemoćni Bog. Sve uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, koje su ZAKON NAŠEG POSUOJANJA. Pomoći tih sedam sposobnosti je mguće SVE, a bez njih NIŠTA.

 

[Ljubo2]

Šta je bilo Ozimane, ućutao si se? Zbunila te logika po kojoj kretanja bez Kretača ne može da bude. Što u krajnjoj liniji uvek znači da nikakvo kretanje samo po sebi i nije moguće i da hnikakvo kretanje i NE POSTOJI, već uvek i samo KRETAČ KJI SE KREĆE. Jer je logično, a to je i činjenica, tj. argument, da nikada niko nije uspeo ni da oazi nikavo kretanje, već uvek i samo KRETAČA KOJI SE KREĆE.

A to što, kad Kretač prestane da se kreće, pa ne ostane ništa što bi fizičari mogli da opaze i nazovu imenom "Kretač", to nikako nije dokaz da Kretača nije ni bilo,već je to samo dokaz da fizika ne može da opazi i dokaže postojanje bilo kakvog Kretača, pre nego se Kretač pokrene i počne da se kreče. To je i logično, ali tu logiku fizičari ne mogu da razumeju, jer su slabi logičari, jer ne mogu da razumeju da Kretač nije materijalan i da zato ne mogu Kretačevo postojanje da registruju i dokažu, ni pre njegovog pokretanja, ni posle. Pa im drugo ništa ne ostaje, već da se čude i pitaju se "kako je moguće da iz Ništa može da nastane Nešto". Pa se onda muče i izvode pogrešne zaključke i definicije o kretanju bez Kretača i tako od fizike prave lakrfiju, tj. religiju. Tako što pokušavaju da uz pomoć energije, tj. ktretanja objasne sve, a samu energiju, koju opažaju kao kretanje bez Kretača, još uvek nisu uspeli da objasne. Isto kao i vernici koji uz pomoć Boga pokušavaju sve da objasne, a Boga još uvek, niti mogu da vide, ni objasne.

A Kretačevo, tj. Božije postojanje je još pre 400 gdina dokazao francuski filozof Dekart, kada je reka: MIslim, dakle (ja Bog-Mislilac) POSTOJIM" Ili "Krćem se, dakle (Ja Bog-Kretač) POSTOJIM.

Pa i fizičari znaju da Kretač postoji. Oni znaju da to što može da se napregne i pokrene, da su to nematerijalne čestice i delovi KVANTNOG VAKUUMA. Ali glupi fizičari, koji nisu logičari, ni filozofi, u skladu sa svojim empirijskim metodama, koje jedino smatraju validnim, zato što nisu u stanju da Kvantni vakuum registruju kao energetsku, odnosno, materijalnu pojavu, oni je označavaju pojmom i rečju NIŠTA, pa se onda čude i pitaju se kako je moguće da iz Ništa može da nastane Nešto. Nemoćni da se sete da ipak postoji Nešto nematerijalno, koje izgleda kao Ništa, a nije Ništa, već Nešto, a to je naravno glupa NEMATERIJALNA SVEST od kje su tela i mozgovi fizičara napravljeni, koja o sebi samoj ne zna apsolutno ništa, pa onda izvodi nelogičan i glup zaključak kako je energija, od koje je nastao Svemir i život u Svemiru, nastala iz Kvantnog vakuuma koji njima izleda kao da je Ništa.

U zadnje vreme su fizičari, kako izgleda, malo došli do pameti, pa danas počnju da shvataju da Kvantni vakuum ipak nije NIšta, već Nešto, jer da je Ništa, iz tog Ništa nikada ne bi mogli da nastanu enegija, Svemir i život. Ali fizičari i dalje ne mogu da se upasulje da je to Nešto, koje izgleda kao NIšta, zapravo, nematerijalna Svest ili pak ono koje vernici zovu imenom Bog, za kojeg veruju da je stvorio svet iz Ništa. Fizičari veruju da to nije ni Svest, ni Bog, već nekakva ebergija koja se sastoji od nekakvih čestica kojima su dali ime "KVANTI". Pa danas uveliko vrše eksperimente kako da pokrenu Kvantni vakuum, da isz njega dobiju neograničene količine besplatne energije. Drugiom rečima, pokušavaju da pokrenu BOGA, da BOG sve za njih radi, kako bi lenji ljudi konačno svi mogli da se oslobode mukotrpnog i teškog rada i ne umaraju se, već da se samo vesle, zabavljaju, hebavahzu i igraju.

Pogledajte ovo predavanje fizičara Mladena Martinisa iz instituta Ruđer Bošković iz Zagreba, da čujete šta on misli i kaže o Kvantnom vakuumu i nemoći fizike da reši problem nastajanja energije iz Kvantnog vakuuma koji izgleda kao Ništa..
https://drive.google.com/file/d/1L3rsypRjVAXQaiP2UxXj7sMBUgEdgMC1/view?usp=drive_link