Noć je prijatna i konačno se lakše diše posle tropskih vrućina, sad kad je zahladilo. Možda bi trebalo da iskoristim ovu noć, pa da probam da zaspim, ali Mesec je još uvek suviše pun da to ne bi uticalo na mene
.. te su mi se razne misli vrzmale po glavi i dosetila sam se da ih zapišem.Već par dana premećem po glavi temu ezoterije i egoizma, mada se ova tema može primeniti i na one koji nisu zainteresovani za ezoterične discipline.
Ali ukratko - oni koji imaju tendenciju da se izgrađuju duhovno, da daju prednost suptilnom nad materijalnim, da hodaju stazama misterija, to svakako mogu činiti na različite načine.
Po Vedama se tek bližimo dobu Vodolije (iako ovde na zapadu vlada mišljenje da smo već "u njemu") te se njegov odjek ipak sada može naslutiti; postoji mnoštvo duhovnih i ezoteričnih sistema i filozofija i sigurna sam da svako može pronaći mesto pod suncem misticizma, ukoliko to želi. Ukoliko želi isključivo samospoznajom da dođe do određenih zaključaka, što da ne? I to je jedan od puteva. Dakle, omogućeno nam je naprosto da biramo kojim ćemo putem ići ukoliko želimo da se razvijamo na taj način.
Međutim, neverovatno kako se neke ljudske nezgodne praosobine provuku i kroz ezoterični milje. A toga moramo da budemo svesni jer, verujem, svi mi upadnemo nekad u zamku svog ega koji se na različite načine ispoljava.
Evo samo nekoliko primera.
Bez obzira što postoji sijaset puteva do samospoznaje, masa ezoterika će oštro tvrditi da je samo njihov put ispravan (i ničiji više), i čak će u argumentaciji potezati i teške reči da bi to "dokazao", koje teško da se uklapaju u sliku prosvetljenog čoveka ... Odgovorno tvrdim da je ovo jako česta situacija, posebno što sam i ranije sama znala da upadnem u tu zamku, tvrdeći da "nema boljeg puta od moga".
Mladost ludost
. Pretpostavljam da je to faza kroz koju svi moramo da prođemo. Ali, nevolja je ako se ta faza nikad ne preraste!Poznajem jednu osobu koja tvrdi da je prosvetljena, i koja se ne libi da osuđuje sve što se ne uklapa u njen kalup prosvetljenja. Ironija je da ona stvarno misli da je prosvetljena! Pri tom zna da upotrebi vrlo teške reči u kvalifikaciji onih koji se ne uklapaju u njeno viđenje sveta.
Zatim, nekad imamo tendenciju da delimo nepozvani savete. Mnogi ezoterici ne mogu da se suspregnu od toga, od "sindroma gurua". Opet kažem, i to me je potkačilo takođe (verujem da me neće mimoići ni jedna zamka ega).
Nekad je čoveku potrebno samo pružiti rame za plakanje, ili bi mu bilo lakše jednostavno da ćutite zajedno...ili mu je potrebno da ga neko istinski sasluša, a ne da ga preseca narodnim mudrostima i citatima iz starih knjiga.
Ovo što takođe opažam kao smetnju napretku u ezoteriji je - nedostak samouvida. Ne može se neko ozbiljno baviti duhovnim disciplinama ako prvenstveno sebe ne protrese, ako ne upozna sve svoje osobine, uključujući i one najmračnije. Ili makar treba da se trudi da ih upozna. Ako je iole temeljan u tome, sebi će u mnogo čemu olakšati put, ako ništa drugo, jer neće na sve strane projektivati mračna tkanja potisnutih stvari iz svog uma. A kad jednom i uspe da dosegne određeni nivo samospoznaje, po svojoj volji, upornim i disciplinovanim radom na sebi može i da preobrazi neke od stvari koje smatra lošim.
Takođe, hvaljenje može biti jako problematično.
Ko god se bavi ozbiljno ezoteričnim disciplinama, poznato mu je da ono doživljeno u mističnom smislu nikad ne može biti potpuno verno pretočeno u reči. Ako se još dovedemo u opasnost da svoja iskustva delimo bilo gde, bez ikakvog razmišljanja, onda se moramo suočiti i sa mogućnošću da budemo ismejani i omalovažavani. Nije se od ezoterika tek tako zahtevalo ćutanje u drevnim školama misterija, o tome sam pisala u jednom pređašnjem tekstu.
I na kraju, ne bi bilo loše da napomenem neke stvari koje se tiču opšte kulture, ali koje na žalost, često zaboravljamo. A to je - ne treba nametati svoje mišljenje i viđenje situacije, ma kakvo da je. Koliko god da su jaka naša iskustva i zaključci, u njima ipak postoji doza subjektivizma. Na kraju krajeva, ko smo mi da sami sebe odredimo svemogućim i sveznajućim autoritetima?
Zatim, uvek moramo poštovati druge osobe; ma koliko nam se neko činio smešan, ili neka situacija groteskna, neverovatno ali istinito - iz svega se može naučiti nešto, steći neka pouka. Najmudrije stvari dolaze iz usta Lude. Pre nego što dobijemo poriv da nekoga omalovažimo, treba da se zapitamo zašto to želimo da uradimo? Ako ništa drugo, napredovaćemo malo u samospoznaji i osloboditi se nekih suvišnih projekcija.
Sve u svemu, spisak zamki u ezoteriji je podugačak; verujem da bi se moglo dodati još sijaset njih, no trenutno sam se setila samo ovih. I čak i kada ih jasno definišemo, i potrudimo se da ih izbegnemo - nećemo biti lišeni potencijalnih opasnosti, jer ego zna da se neverovatno kamuflira, često maskira u visokoduhovne i laskave reči .. i dok se okrenemo, upali smo u zamku spostvenog egoizma!
Čak i kad pomislimo da smo u jednom momentu prosvetljeni (što nije isključeno, zapravo, ima i više nivoa prosvetljenja), treba shvatiti da je i to samo jedan korak na stepenicama duhovnosti, i da već sledećeg momenta možemo da se okliznemo, obhrvani iluzijama. Zato bavljenje ezoterijom i duhovnošću podrazumeva večiti rad na sebi - to se ne može i ne treba izbeći.
)