ĆERKE MU SE ZOVU MILENA I SOFIJA, A PSI PIVO I RAKIJA U "Blic uživo" istražujemo ko je Mark Brnović i da li će biti uticajniji od Grenela

Лепо је маштати.

463034699_2820660311434361_3269187500297344281_n.jpg
 

ĆERKE MU SE ZOVU MILENA I SOFIJA,​

A PSI "Pivo" I "Rakija"​

U "Blic uživo" istražujemo ko je Mark Brnović​

i da li će biti uticajniji od Grenela​

Pogledajte prilog 1706883


Marko Brnović, sin srpskih emigranata iz Crne Gore i Dalmacije,
postavljen za američkog ambasadora u Srbiji

Pravoslavac, bivši državni tužilac Arizone i prijatelj Donalda Trampa

Dočekasmo konačno i američkog ambasadora na IĆ.
Čovek pravoslavac, sin srpskih emigranata iz Crne Gore i Dalmacije.
Ćerkama dao imena Milena i Sofija, a pse nazvao Pivo i Rakija.

Otkrivamo: Ko je Mark Brnović i da li će biti uticajniji od Grenela!

Donald Tramp prelomio. I umesto Kristofera Hila za novog ambasadora
Sjedinjenih Američkih Država u Beograd nam poslao Marka Brnovića,
sina srpskih emigranata iz Crne Gore i Dalmacije!

Srbin pravoslavac, čiji su roditelji posle Drugog Svetskog rata pobegli u
Ameriku od komunizma, bivši je državni tužilac Arizone, veteran
Nacionalne garde, bivši kandidat za senatora i prijatelj Donalda Trampa!

Prvom američkom ambasadoru u Srbiji čije se prezime završava na IĆ,
ovo će biti prva funkcija u diplomatiji.
Brnović je uvek ponosno isticao svoje poreklo, uostalom ćerke mu se zovu
Milena i Sofija, a psima je dao imena Pivo i Rakija!

O izboru i ličnosti Marka Brnovića, iskustvu sa bivšim američkim ambasadorima,
ali i budućem odnosu Srbije i Amerike, večeras u "Blic uživo" govori Neven
Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, i Ivan Miletić, stručnjak za
odbranu i bezbednost.

Pa, ko voli nek pogleda...
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/b...u-srbiji-mark-brnovic-i-da-li-ce-biti/3ykdcf3
Prelijepa zastava u pozadini ali nema 4xC:per:
 
И потомака српских родољуба који су након 1945.године напустили српске земље и уточиште нашли по Америци и бијелом свијету има разних. Неки су остали вјерни свом изворишту, свјесни својих коријена, има их који су се одродили, заборавили шта им стари бејаху, на које данас са презиром гледају. Има и оних који декларативно истичу своје српско поријекло но по свему или много чему (у кроз језик и културу и духовност и прихваћене вриједности) су направили отклон од српства, такви такође временом знају стећи презир према Србима зато што су то што су и зато што смо такви какви јесмо. Како написах, има их разних. Временом свако покаже ко је и шта је.
Лако ћемо ми са непријатељима, заје.бано је са лажним пријатељима.

Већ код досељеника су се појавиле разлике између рационалне интеграције и усиљене, тј мимикријске, асимилизације.
Обично према нивоу образовања, урбанизације и ширег искуства поред личних особина и предиспозиција.

Моји су избегли нешто касније али јесам одрастао у тој четничкој емиграцији и без ограђивања се дружио и сарађивао са људима свих следећих таласа и посматрао и упоређивао уз посете Србије до 86-е.

Тема има више аспеката и следећа питања а тек сам стигао кући са дужег пута на који сам преморен и неиспаван кренуо па се сад, још уз вино, тешко се фокусирам али ћу можда ових дана да наставим о историјским дужностима и улогама амбасадора контра америчке, и донекле британске, анти дипломатске праксе.

Даље бих о противречности претварања националног и традиционалистичког отпора брозовштини (али без схватања га као агента флуидног усташлука у британском пројекту као и у наслеђеном америчком на српску штету) у подршку империјализма и хегемоније против деколонизација и националних опредељења уз страховите жртве.

Често посећујем мајку у Фениксу али сам само једном ишао на тај "Сербфест", иста гунгула као и у ЛА (лепо је што одржавају фолклор и учење за децу) и пре неки дан ми каже да ће да се виде у Београду а ја бих га, према његовом политичким опредељењу и ангажману, радије питао о историјату Срба у Аризони поготово о терорисању синдикалних активиста у Бизбију, гарантујем да више зна о холивудским измишљотинама него о тим страдалим Србима као и о онима у Колораду (Ludlow massacre).

Иначе, накарадно говори што указује на моју меру пљескавица-патриотизма што више дође ритуалистички аналогно о италијанском и ирском банализовањем па и вулгаризацији традиције на шта су се наши угледали али без здравог језика без којег се све губи
 
Већ код досељеника су се појавиле разлике између рационалне интеграције и усиљене, тј мимикријске, асимилизације.
Обично према нивоу образовања, урбанизације и ширег искуства поред личних особина и предиспозиција.

Моји су избегли нешто касније али јесам одрастао у тој четничкој емиграцији и без ограђивања се дружио и сарађивао са људима свих следећих таласа и посматрао и упоређивао уз посете Србије до 86-е.

Тема има више аспеката и следећа питања а тек сам стигао кући са дужег пута на који сам преморен и неиспаван кренуо па се сад, још уз вино, тешко се фокусирам али ћу можда ових дана да наставим о историјским дужностима и улогама амбасадора контра америчке, и донекле британске, анти дипломатске праксе.

Даље бих о противречности претварања националног и традиционалистичког отпора брозовштини (али без схватања га као агента флуидног усташлука у британском пројекту као и у наслеђеном америчком на српску штету) у подршку империјализма и хегемоније против деколонизација и националних опредељења уз страховите жртве.

Често посећујем мајку у Фениксу али сам само једном ишао на тај "Сербфест", иста гунгула као и у ЛА (лепо је што одржавају фолклор и учење за децу) и пре неки дан ми каже да ће да се виде у Београду а ја бих га, према његовом политичким опредељењу и ангажману, радије питао о историјату Срба у Аризони поготово о терорисању синдикалних активиста у Бизбију, гарантујем да више зна о холивудским измишљотинама него о тим страдалим Србима као и о онима у Колораду (Ludlow massacre).

Иначе, накарадно говори што указује на моју меру пљескавица-патриотизма што више дође ритуалистички аналогно о италијанском и ирском банализовањем па и вулгаризацији традиције на шта су се наши угледали али без здравог језика без којег се све губи
Ја сам о нашим људима. потомцима имиграната у Америци, а различите су околности које су обликовале колективну свијест српских имиграната у Америци и рецимо по земљама западне Европе, формирао мишљење на основу сазнања од познаника, прича које сам чуо гдје су људи често тенденциозни, али више на основу појава и примјера који доста говоре. Рецимо, ако друга генерација наших имиграната коректно говори српски или ако неки клинац спортиста са одушевљењем прихвати да брани боје Србије у млађим категоријама иако то није увијек логичан избор, или ако покажу пристојно познавање или ако показују занимање за српску културу, духовност, историју.

Интеграције наших људи у америчко друштво су неизбјежан процес, ту су па готово увијек критике које чујемо мање засноване на објективном сагледавању а више мотивисане злурадим мрачењем. Српска Црква и српска друштва по Америци чине у складу са могућностима на очувању српске духовности, културе, традиције. Ту може помоћи и држава Србија, не само кроз финансијску подршку, но ту је питање шта је водиља и који су приоритети.

Оно што ја разликујем и што би требали разликовати јесте приврженост српским коријенима шире српске дијаспоре у Америци и оног малог круга оних који су имали амбиције и напредовали на друштвеној љествици, и ту посебно мислим на оне који су свој пут крчили кроз политику.
И иако су људи у Србији одушевљени када неки амерички политичар повремено укаже на српско поријекло, ја сам малчице неповјерљив.
👇
Код Срба је проблем та наша наинвост, не ријетко инфантилно разумијевање процеса гдје побркамо жеље и реалност. Тај раскорак са реалношћу је Србе знао коштати и кроз прошлост и данас.
И ту је довољно ако неки Амер изјави како је поносан на своје српско поријекло, још ако му се кер зове Ракија, Срби одмах ускликну "ево га наш човјек". При чему занемарују да су Американци нација имиграната и ту ће сваки Амер који има амбиција напредоватри на друштвеној љествици казати како се поноси својим (ирским, њемачким, италијанским, пољским, српским или чијим већ) поријеклом и да је он Американац прије свега.
То је у америчком постављеном систему вриједности нешто што се подразумијева, да ли је заиста тако да ли заиста држе или до свог поријекла држе као до лањског снијега покаже се кроз чињења и нечињења.

А и уопште политичарима није вјеровати превише. Не кажем да и они немају повремене "нападе искрености", но не дешавају се често. И тако се међу онима који се предствљају Србљем накупило свега и свачега, и случајних Срба и оних који се сјете српства када треба мазнути паре или учинити неки пасјалук, има и у српским земљама и по васколиком свијету и бивших Срба. Ту није лоше подсјетити се поуке једног народног мудраца из Первана Горњег "нема веће битанге од бившег Србина".
Временом се покаже ко је ко и да ли ће или неће чињења пратити (некад испразну) слаткоречиву реторику.
Сумњичав сам и када је у питању овај Брновић и бићу најсрећнији ако се моје сумње покажу неоснованим.
 
Временом се покаже ко је ко и да ли ће или неће чињења пратити (некад испразну) слаткоречиву реторику.
Сумњичав сам и када је у питању овај Брновић и бићу најсрећнији ако се моје сумње покажу неоснованим.
Bravo!
 

Back
Top