Чедомир Антић

Српски историчар и родољуб Чедомир Антић је човјек који слиједи своје принципе, увјерења, сдвјетоназоре. Велики противник ове власти коју персопнификује Вучић. То је и остао, и остаће. И наравно да је поводом дешавања који тресу моју драгу Србијицу, ево има већ година, као мислећи човјек тежио сагледати ширу слику, проникнути шта се иза бријега ваља, и наравно да ће се у складу са својим интелектом, увјерењима, родоољубљем поставити шта и како чинити. То је и објаснио (овдје), зато је и узео поређењее са грчким генералом и државником Метаксасом, кроз коју је указао да је по њему обавеза родољуба одредити приоритете, разумјети шта је штетније по нацију.
Е сад што те стври не разуимје аутошовинистичка а богами и србофобича дружина, шта да се ради, није до Чеде.
 
... ako je i sam potpuno otvoreno kazao da više nije?
Није. Зато је и узео примјер односа грчког родољуба демократе према Метаксасу и након што су се промијениле околности.
Био је недвосмислено јасан, сад што то неки не разумију, није до Чеде.
 
Није. Зато је и узео примјер односа грчког родољуба демократе према Метаксасу и након што су се промијениле околности.
Био је недвосмислено јасан, сад што то неки не разумију, није до Чеде.

Da je to tačno, ne bi bio uhlebljen kao predsednik upravnog odbora, najkraće rečeno.
 
Емисија јесте посвећена актуелном политичком тренутку. Гдје је пред овом мојом Србијицом, али и нашим народом, заиста заје.бана одлука, везано и за рјешење ситуације око НИС-а али и више односа са братском Русијом. И ту су они који одлучују о судбини нације пред ужасним избором, ако изаберу опцију један, заје.баће се, ако изаберу опцију два, тек онда ће се заје.бати. Гадна ситуација, нека је Бог на помоћи мојој драгој Србији.

Но то је актуелни политички тренутак, ово је птф историја. А у емисији су се уважени гости, историчар Чеда Анрић као и Нестор, осврнули на сличне ситуације кроз историју, на 1948-у и још неке. И бјеше неколико занимљивих осврта и запажања.
 
Примијетио сам код Чедомира Антића једну особину, коју би као историчар и српски родољуб, а Чедомир Антић то јесте, требао избјегавати или свести колико је могуће на мању мјеру.
А то је да код осврта на историјске процесе и област која није уже поље његовог изучавања, превише робује свом свјетоназору и идеолошком увјерењу (антитоталитаризму прије свега) при чему олако а по мени и непромишљено подлијеже пропаганди лажних антикомуниста међу Србљем којима је тај антикомунизам само параван иза којег флертују са неоусташком пропагандом.

Примјер у емисији (овдје, од ограниченог времена), олако је прихватио пропаганду и наратив да су партизани по преузимању власти убили 150.000 грађана Југославије. Наратив који је и неодржив и неутемељен, синхронизован са неоусташком пропагандом задњих деценија.

Није спорно, злочине комунистиичког покрета и партизана не треба потискивати, напротив, и кроз објаве сам указао на злочињења, рецимо кроз неспоран документ, Књигу стрељаних 1944-е, од којих је 70+% невино ибијених само зато што су били симпатизери других покрета или нису подржавали КП

Но то мора бити и аргументовано и у границама реалности, ту се не смије упасти у замку предимензинирања тих злочина, изношења прекомотних и лажно подваљених бројева страдалих, приступ кроз који се и умањују и релативизују злочињења усташа и апарата НДХ, некад манипулацијама припишу (што је у једној емисији учинио Вељко Ђурић Мишина када је маниопулисао пописом жртава) комунистичком покрету и партизанима, а то српски историчари и родољуби, какво год имали идеолошко опредјељење и свјетоназоре, себи не би смјели дозволити.
 
Poslednja izmena:
Примијетио сам код Чедомира Антића једну особину, коју би као историчар и српски родољуб, а Чедомир Антић то јесте, требао избјегавати или свести колико је могуће на мању мјеру.
А то је да код осврта на историјске процесе и област која није уже поље његовог изучавања, превише робује свом свјетоназору и идеолошком увјерењу (антитоталитаризму прије свега) при чему олако а по мени и непромишљено подлијеже пропаганди лажних антикомуниста међу Србљем којима је тај антикомунизам само параван иза којег флертују са неоусташком пропагандом.

Примјер у емисији (овдје, од ограниченог времена), олако је прихватио пропаганду и наратив да су партизани по преузимању власти убили 150.000 грађана Југославије. Наратив који је и неодржив и неутемељен, синхронизован са неоусташком пропагандом задњих деценија.

Није спорно, злочине комунистиичког покрета и партизана не треба потискивати, напротив, и кроз објаве сам указао на злочињења, рецимо кроз неспоран документ, Књигу стрељаних 1944-е, од којих је 70+% невино ибијених само зато што су били симпатизери других покрета или нису подржавали КП

Но то мора бити и аргументовано и у границама реалности, ту се не смије упасти у замку предимензинирања тих злочина, изношења прекомотних и лажно подваљених бројева страдалих, приступ кроз који се и умањују и релативизују злочињења усташа и апарата НДХ, некад манипулацијама припишу (што је у једној емисији учинио Вељко Ђурић Мишина када је маниопулисао пописом жртава) комунистичком покрету и партизанима, а то српски историчари и родољуби, какво год имали идеолошко опредјељење и свјетоназоре, себи не би смјели дозволити.
Znaš kako je kod Srba; nije toliko važno ko si ti, nego ko ti je žena. :mrgreen: A ja kad sam video majku njegove dece... video sam je. Žena je ostrašćeni marksista-feminista-komunista.

https://forum.krstarica.com/threads/srpski-i-hrvatski-nacionalizam.1028896/post-51082981
 
Žena je ostrašćeni marksista-feminista-komunista.
Нисам никад срео ту појаву, но погледао сам пар емисија гдје је гостовала, наравно колико сам издржао, неколико минута. И знам какав је профил особе у питању јер сам срео пар управо таквих појава. Особе које живе у свом свијету, у својој илузији, неспособне за разговор, јер воде разговор да би слушале себе, до њих не допире ништа осим ако "болдујете" прилично девијантно схватање које имају, неспособне да преиспитују своје погледе, увјерења, на свијет гледају кроз затамњене наочале, до њих допире само оно што желе видјети.
Иако је у једном периоду била Чединим сапутником кроз живот, не вјерујем да је битно утицала на Чедина схватања и увјерења, Мада опет ко зна?
 
Примијетио сам код Чедомира Антића једну особину, коју би као историчар и српски родољуб, а Чедомир Антић то јесте, требао избјегавати или свести колико је могуће на мању мјеру.
А то је да код осврта на историјске процесе и област која није уже поље његовог изучавања, превише робује свом свјетоназору и идеолошком увјерењу (антитоталитаризму прије свега) при чему олако а по мени и непромишљено подлијеже пропаганди лажних антикомуниста међу Србљем којима је тај антикомунизам само параван иза којег флертују са неоусташком пропагандом.

Примјер у емисији (овдје, од ограниченог времена), олако је прихватио пропаганду и наратив да су партизани по преузимању власти убили 150.000 грађана Југославије. Наратив који је и неодржив и неутемељен, синхронизован са неоусташком пропагандом задњих деценија.

Није спорно, злочине комунистиичког покрета и партизана не треба потискивати, напротив, и кроз објаве сам указао на злочињења, рецимо кроз неспоран документ, Књигу стрељаних 1944-е, од којих је 70+% невино ибијених само зато што су били симпатизери других покрета или нису подржавали КП

Но то мора бити и аргументовано и у границама реалности, ту се не смије упасти у замку предимензинирања тих злочина, изношења прекомотних и лажно подваљених бројева страдалих, приступ кроз који се и умањују и релативизују злочињења усташа и апарата НДХ, некад манипулацијама припишу (што је у једној емисији учинио Вељко Ђурић Мишина када је маниопулисао пописом жртава) комунистичком покрету и партизанима, а то српски историчари и родољуби, какво год имали идеолошко опредјељење и свјетоназоре, себи не би смјели дозволити.

Do sada je popisano koliko znam oko 56.000 žrtava partizana, tako da uopšte ne deluje nezamislivo da su partizani pobili ukupno preko 100 hiljada građana Jugoslavije.
 
Do sada je popisano koliko znam oko 56.000 žrtava partizana,
Не, имамо изјаву (у медијима) једног млађег српског историчара да је пописан тај број жртава партизана. Немамо потврду да је неко други видио тај попис жртава, нити имамо на нету тај попис као што имамо попис жртава у Југославији или попис жртава Јасеноивца именом и презименом.
Нити знамо ко је све ибухваћен тим пописом и који је период обухваћен. Имамо и наводни попис страдалих након Блајбурга гдје је обухваћено након седам и по година рада 13.300 имена, но ни тај попис није доступан јавности, ? је ко га је уопште видио, тим пописом је обухваћена усташија страдала у борбама прије Блајбурга. Ту ако "прикалемимо" све оне који су страдали од партизана, и у борбама и кроз злочињењеа и страдалу усташију (за које лично и не марим, нити ћу се згражавати ако су неки скончали без суђења јер знам да никад нити један рат није прошао без реторзије, нити је то могуће), доћи ће се до већих бројки. Но ако кажете да су партизани убили по преузимању власти (у Србији крајем 1944-е, у другоим дијеловима од маја 1945-е) 150.000 грађана Југославије, јасно је да се мисли на невино убијене.

Зато и јесам написао
Није спорно, злочине комунистиичког покрета и партизана не треба потискивати, напротив, и кроз објаве сам указао на злочињења, рецимо кроз неспоран документ, Књигу стрељаних 1944-е, од којих је 70+% невино ибијених само зато што су били симпатизери других покрета или нису подржавали КП

Но то мора бити и аргументовано и у границама реалности, ту се не смије упасти у замку предимензинирања тих злочина, изношења прекомотних и лажно подваљених бројева страдалих, приступ кроз који се и умањују и релативизују злочињења усташа и апарата НДХ, некад манипулацијама припишу (што је у једној емисији учинио Вељко Ђурић Мишина када је маниопулисао пописом жртава) комунистичком покрету и партизанима, а то српски историчари и родољуби, какво год имали идеолошко опредјељење и свјетоназоре, себи не би смјели дозволити.
да српски историчари морају бити обазриви код прихватања и изношења таквих тврдњи.
 
Не, имамо изјаву (у медијима) једног млађег српског историчара да је пописан тај број жртава партизана. Немамо потврду да је неко други видио тај попис жртава, нити имамо на нету тај попис као што имамо попис жртава у Југославији или попис жртава Јасеноивца именом и презименом.
Нити знамо ко је све ибухваћен тим пописом и који је период обухваћен. Имамо и наводни попис страдалих након Блајбурга гдје је обухваћено након седам и по година рада 13.300 имена, но ни тај попис није доступан јавности, ? је ко га је уопште видио, тим пописом је обухваћена усташија страдала у борбама прије Блајбурга. Ту ако "прикалемимо" све оне који су страдали од партизана, и у борбама и кроз злочињењеа и страдалу усташију (за које лично и не марим, нити ћу се згражавати ако су неки скончали без суђења јер знам да никад нити један рат није прошао без реторзије, нити је то могуће), доћи ће се до већих бројки. Но ако кажете да су партизани убили по преузимању власти (у Србији крајем 1944-е, у другоим дијеловима од маја 1945-е) 150.000 грађана Југославије, јасно је да се мисли на невино убијене.

Зато и јесам написао

да српски историчари морају бити обазриви код прихватања и изношења таквих тврдњи.

Čejžkaj, stani malo, zar nije doslovno je bio na internetu i domen, gde se moglo i poimenice pretraživati tih 50-ak hiljada žrtava crvenog terora?

Bukvalno, na domenu ministarstva pravde. Državna komisija koju je uspostavilo ministarstvo pravde sa saradnicima, objavila popis tačno 55.973 imena.
 

Ugašen je domen. Kad su naprednjaci došli na vlast do 2014. godine rasformirana je komisija za izučavanje crvenog terora i tada se zaustavilo sa popisivanjem žrtava komunista, a i svi sajtovi skinuti sa neta.

Ali baza podataka je bila. Bilo je i promocije rezultata istraživanja, i u Istorijskom muzeju,...mislim, bukvalno sam ja pretraživao u toj bazi imena prijatelja, rodbine. Prilično sam siguran da možeš da dođeš u instituz za savremenu istoriju i pregledaš taj popis. Samo je skinut sa interneta jer su prestali da plaćaju održavanje domena, etc. (jer je uopšteno ugašen celi taj poduhvat izučavanja komunističkih zločina).
 
@Khal Drogo evo, pvako je izgledao sajt dok je postojao.

1000003305.jpg


1000003306.png


Ako dobro razumem, ukoliko se zajedno uzmu žrtve partizana i crvenog terora u neposrednom poraću, brojka od 150.000 ubijenih deluje možda čak i premalo.
 
Poslednja izmena:

Back
Top