StefanovicSL
Početnik
- Poruka
- 7
Док су се представници мушког дела српског истеблишмента бавили најбитним пословима, на трону ”царице” локалне политике чврсто се сместила Зорана Михајловић. Лeпa, паметна и лукава... Као прави деспот она може да ради све шта јој падне на памет, не мислићи о последицама нити за државу, нити за свој народ.
Зорана је без устручавања два дана непрекидно скакала као луда на концерту хрватског певача Тонија Цетињског у Београду, не марећи за осећања великог броја Срба и асоцијације које код половине њених суграђана изазива и само помињање суседне земле. Ко су они, ови суграђани, да би нихова осећања поштовала «крунисана глава»?
У овом контексту чак не заслужује пажњу ни то што Зорана дозвољава себи да псује или отворено изражава злобу према колегама у влади и најближим сарадницима председника.
Она се посвађала скоро са свима члановима своје странке. «Царица» се не устручава да тумачи улогу «пса на ланцу» у борби против политичких противника. У реду Зораниних жртава може да се нађе сваки од њених «пријатеља», укључујући и оне из СНС-а. «Царица» се брзо повија према ветру и напушта бродове који тону. Јуче је она сналажљиво бранила заставе «Г-17 плус», данас идеале СНС-а, а сутра ће „принципијелна Зорана“ наћи нову странку «правих патриота».
Међутим, председник Николић је у новогодишњем интервјуу за «Вечерње новости» Зоранину агресивност, конфликтност и нетактичност именовао «њењим стилом». Другим речима, председник се плаши да се свађа са Зораноj, чак по цену односа са пријатељима. Можемо да га разумемо. Кажу да «царица» није веома избирљива у својим љубавним везама због чега у њеном великом броју фаворита-бранитеља могу да буду какви год људи.
Интересантно је да министарка, која је била примљена у СНС 2010. и због чега је добила могућност да се попне на «политички олимп», не поштује мишљење Николића, човека који је њој пружио уточиште пре 4 године. Па управо ова политичарка која претендује на кључне дужности у држави зна да се захвапи на «царски» начин.
Пут према власти министарка енергетике, развоја и заштите животне средине и функционер владајуће СНС је почела пре 18 година као «најобичнји» члан управног одбора компаније «Електропривреда Србије». Истовремено, она се нашла у удружењу «Г-17», а затим у странци «Г-17 плус». Можемо да дуго причамо о професионалности и достигнућама госпође Михајловић као економисте, али је на дужност саветника за енергетику потпредседника владе М. Лабуса, а затим и за шефа његовог кабинета 2004-2005 године ступила баш Зорана. За још годину дана она је «усрећила» својим радом у «свим снагама» лидера РС Милорада Додика и постала његов саветник за енергетику. У Бања- Луци се упознала са Александром Обрадовићем, који је уз помоћ Михајловићеве брзо постао шеф компаније «Електропривреда Србије». Обрадовић је схватио да је за Зорану он само „дечко за све“ који не игра озбиљну улогу у ЕПС-у пошто реалну контролу компаније врши министарка. Покушај «пријатеља Александра» да промени ситуацију се завршио поделом компаније. Тада је Михајловић већ заборавила да је Обрадовић једном на време обавестио њу и Додика о прекиду изградње енергетског пројекта «Gacko» захваљујући чему они су добро зарадили и купили куће на Дедињу.
Заслужују пажњу и прави „другови-саветници“ „царице“. Например функционер НВО «East West Bridge» и њен наредни «добар пријатељ» Зоран Корач. Управо преко Корача она се упознала са функционерима организације коју финансирају западне земље и контролишу «слободни зидари» - Јован Ковач, члан масонске организације «Regularna velika loža Srbije».
Ковач je успео да на дужност државног секретара министарства енергетике Србије унапреди «свог човека» - Дејана Новаковића, углавном да би стварао препреке за реализацију битних пројеката у гасној сфери на територији Србије. Заједно са њима, министарка Михајловић урадила је све за отежавање реализације великих енергетских пројеката на територији Србије, нарочито Јужног тока“, који је способан да упркос критикама донесе земљи реалну економску корист.
Јасно је да ће чак и у случају да „царица“ добије место градоначелника Београда, уз помоћ својих пријатеља масона настави да стреми ка доласку на власт на било који начин. Ипак отворено је питање: да ли су нам потребни такви хистерични политичари, који делују контра интересима српског народа?
Зорана је без устручавања два дана непрекидно скакала као луда на концерту хрватског певача Тонија Цетињског у Београду, не марећи за осећања великог броја Срба и асоцијације које код половине њених суграђана изазива и само помињање суседне земле. Ко су они, ови суграђани, да би нихова осећања поштовала «крунисана глава»?
У овом контексту чак не заслужује пажњу ни то што Зорана дозвољава себи да псује или отворено изражава злобу према колегама у влади и најближим сарадницима председника.
Она се посвађала скоро са свима члановима своје странке. «Царица» се не устручава да тумачи улогу «пса на ланцу» у борби против политичких противника. У реду Зораниних жртава може да се нађе сваки од њених «пријатеља», укључујући и оне из СНС-а. «Царица» се брзо повија према ветру и напушта бродове који тону. Јуче је она сналажљиво бранила заставе «Г-17 плус», данас идеале СНС-а, а сутра ће „принципијелна Зорана“ наћи нову странку «правих патриота».
Међутим, председник Николић је у новогодишњем интервјуу за «Вечерње новости» Зоранину агресивност, конфликтност и нетактичност именовао «њењим стилом». Другим речима, председник се плаши да се свађа са Зораноj, чак по цену односа са пријатељима. Можемо да га разумемо. Кажу да «царица» није веома избирљива у својим љубавним везама због чега у њеном великом броју фаворита-бранитеља могу да буду какви год људи.
Интересантно је да министарка, која је била примљена у СНС 2010. и због чега је добила могућност да се попне на «политички олимп», не поштује мишљење Николића, човека који је њој пружио уточиште пре 4 године. Па управо ова политичарка која претендује на кључне дужности у држави зна да се захвапи на «царски» начин.
Пут према власти министарка енергетике, развоја и заштите животне средине и функционер владајуће СНС је почела пре 18 година као «најобичнји» члан управног одбора компаније «Електропривреда Србије». Истовремено, она се нашла у удружењу «Г-17», а затим у странци «Г-17 плус». Можемо да дуго причамо о професионалности и достигнућама госпође Михајловић као економисте, али је на дужност саветника за енергетику потпредседника владе М. Лабуса, а затим и за шефа његовог кабинета 2004-2005 године ступила баш Зорана. За још годину дана она је «усрећила» својим радом у «свим снагама» лидера РС Милорада Додика и постала његов саветник за енергетику. У Бања- Луци се упознала са Александром Обрадовићем, који је уз помоћ Михајловићеве брзо постао шеф компаније «Електропривреда Србије». Обрадовић је схватио да је за Зорану он само „дечко за све“ који не игра озбиљну улогу у ЕПС-у пошто реалну контролу компаније врши министарка. Покушај «пријатеља Александра» да промени ситуацију се завршио поделом компаније. Тада је Михајловић већ заборавила да је Обрадовић једном на време обавестио њу и Додика о прекиду изградње енергетског пројекта «Gacko» захваљујући чему они су добро зарадили и купили куће на Дедињу.
Заслужују пажњу и прави „другови-саветници“ „царице“. Например функционер НВО «East West Bridge» и њен наредни «добар пријатељ» Зоран Корач. Управо преко Корача она се упознала са функционерима организације коју финансирају западне земље и контролишу «слободни зидари» - Јован Ковач, члан масонске организације «Regularna velika loža Srbije».
Ковач je успео да на дужност државног секретара министарства енергетике Србије унапреди «свог човека» - Дејана Новаковића, углавном да би стварао препреке за реализацију битних пројеката у гасној сфери на територији Србије. Заједно са њима, министарка Михајловић урадила је све за отежавање реализације великих енергетских пројеката на територији Србије, нарочито Јужног тока“, који је способан да упркос критикама донесе земљи реалну економску корист.
Јасно је да ће чак и у случају да „царица“ добије место градоначелника Београда, уз помоћ својих пријатеља масона настави да стреми ка доласку на власт на било који начин. Ипак отворено је питање: да ли су нам потребни такви хистерични политичари, који делују контра интересима српског народа?
