Цар Јован Ненад

[Lesandar]

а на неколико места на нету, нађох мишљења да је град Суботица добио име по Ненадовом војводи Суботи Врлићу, Јагодинцу родом.

Zapisana je 100 godina pre njihovog rođenja.

 

[Сребрена]

Zapisana je 100 godina pre njihovog rođenja.

Значи, отпада.
Врати се, Лесандре, провери ако можеш... допунила сам претходни пост покушајем да га пронађем бар у некој песми, невероватно би било да га народни песник није запамтио .

 

[Lesandar]

Значи, отпада.
Врати се, Лесандре, провери ако можеш... допунила сам претходни пост покушајем да га пронађем бар у некој песми, невероватно би било да га народни песник није запамтио .

Proverio sam Nenada Jugovića, u pesmi desetog sina Jug Bogdana, koji se bori protiv Korun kapetana iz tvrđave Koruna u Stonu, ili čak u Grčkoj, ne uklapa se, čista fikcija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jovan Nenad pripada malo specifičnom vremenu i sudbini....nije neobično to što je ostao gotovo pa potpuno nezapamćen u domaćoj stradiciji, kao i neke druge ličnosti iz sličnog vremena.

 

[Lesandar]

Ako neko nije ranije postavljao: rumunski izvori kažu da je rođen u Lipovi u Murešu u velikoj srpskoj koloniji koja je nastala nakon kosovskog boja od 1404., tu su se sjatili i Dmitar Mrnjavčević brat Kraljevića Marka i Miloš Belmužević, vojvoda od Zete kao i mnoštvo drugih. Navodno, porodično ime mu je bilo Crnojević.

Dakle, nije Lipova kod Vrnjačke banje nego Lipova u Murešu.

 

[Ројалиста]

Ako neko nije ranije postavljao: rumunski izvori kažu da je rođen u Lipovi u Murešu u velikoj srpskoj koloniji koja je nastala nakon kosovskog boja od 1404., tu su se sjatili i Dmitar Mrnjavčević brat Kraljevića Marka i Miloš Belmužević, vojvoda od Zete kao i mnoštvo drugih. Navodno, porodično ime mu je bilo Crnojević.

Dakle, nije Lipova kod Vrnjačke banje nego Lipova u Murešu.

Па и мисли се на Лопову на Моришу?
За ове горе податке нисам знао, осим да га неки крсте и као Црнојевића, а што је највероватније заправо само придодат "наставак" -ић на класично Јован Црни. Али није искључено и да је било обрнуто, да је он заиста био неки Црнојевић, потомак Црнојевића, а да су му Мађари скинули тај исти -"ић". Ипак, мислим да је његово презиме било само Ненад, а да је све црно с њим у вези, заправо у вези с његовим тамним теном и оним чудним младежом.
Биће фора ако некад негде ископамо неки родослов цара Јована Ненада.

 

[Сребрена]

невероватно би било да га народни песник није запамтио .

Ја опет исто...напр. имамо сачувану песму (Орфелин записао) о Михајлу Продановићу, капетану који се борио у бици код Шеленберга, између Нирнберга и Минхена
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Schellenberg
а битка је трајала један дан 1704.године...Песма зазива "вилу са Шелемберга" итд..
https://forum.krstarica.com/showthr...-времеплов?p=16517307&viewfull=1#post16517307


Просто је невероватно да човек који је успео да направи острво слободе не "уђе" у песму.
Вероватније је да се крије под неким другачијим именом, него што је ово званично.

Биће фора ако некад негде ископамо неки родослов цара Јована Ненада.

Има она књижурина са ген.таблицама мађарског аутора, коју сам ја цитирала више пута на Времеплову (да је Матија Корвин Сербов унук и слично), само не умем да цитирам наслов
Пронаћи ћу

 

[Pumpaj Dinstanović]

а да је све црно с њим у вези, заправо у вези с његовим тамним теном и оним чудним младежом.

To sa crnom linijom i drugim stvarima koji ga okružuju sve je spletka oko nesrećnih prevoda i još nesrećnijih tumačenja istorijskih izvora.

Nešto bliže nekakvoj pravo istini koja se krije isod svega toga jeste da je Jovan Nenad bio svešteno lice.

 

[Lesandar]

Па и мисли се на Лопову на Моришу?
За ове горе податке нисам знао, осим да га неки крсте и као Црнојевића, а што је највероватније заправо само придодат "наставак" -ић на класично Јован Црни. Али није искључено и да је било обрнуто, да је он заиста био неки Црнојевић, потомак Црнојевића, а да су му Мађари скинули тај исти -"ић". Ипак, мислим да је његово презиме било само Ненад, а да је све црно с њим у вези, заправо у вези с његовим тамним теном и оним чудним младежом.
Биће фора ако некад негде ископамо неки родослов цара Јована Ненада.

Негде сам прочитао спекулације o Липови код Вр.Бање.


Српски краљ Јован који мачем пробада мачку - симбол зла, "Cat people" 1942.

 

[Сребрена]

Čarnojević prezime opravdalo bi nadimak Černi, odn Crni

Cserni Jovánt (Jovan Nenad) magyarul nevezték Fekete Embernek és Csernajevics Ivánnak is
http://regi.delhir.info/cimlap/kiemelt-hirek/2847-a-rablovezer-szobranak-toertenete-jovan-nenad-car

Pobratim Stefana Štiljanovića ?
https://books.google.rs/books?id=W1...vD4QQ6AEIRzAG#v=onepage&q=jovan nenad&f=false

 

[Ројалиста]

Ја опет исто...напр. имамо сачувану песму (Орфелин записао) о Михајлу Продановићу, капетану који се борио у бици код Шеленберга, између Нирнберга и Минхена
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Schellenberg
а битка је трајала један дан 1704.године...Песма зазива "вилу са Шелемберга" итд..
https://forum.krstarica.com/showthr...-времеплов?p=16517307&viewfull=1#post16517307

Просто је невероватно да човек који је успео да направи острво слободе не "уђе" у песму.
Вероватније је да се крије под неким другачијим именом, него што је ово званично.

Има она књижурина са ген.таблицама мађарског аутора, коју сам ја цитирала више пута на Времеплову (да је Матија Корвин Сербов унук и слично), само не умем да цитирам наслов
Пронаћи ћу

Имамо ми и ону песму о Маргити дјевојци и Рајку војводи (тј. Радославу Челнку), која се односи управо на то време, и дешавања у вези са царем Јованом Ненедом.

To sa crnom linijom i drugim stvarima koji ga okružuju sve je spletka oko nesrećnih prevoda i još nesrećnijih tumačenja istorijskih izvora.

Nešto bliže nekakvoj pravo istini koja se krije isod svega toga jeste da je Jovan Nenad bio svešteno lice.

И мени се искрено тако највише чини...

Čarnojević prezime opravdalo bi nadimak Černi, odn Crni

Cserni Jovánt (Jovan Nenad) magyarul nevezték Fekete Embernek és Csernajevics Ivánnak is
http://regi.delhir.info/cimlap/kiemelt-hirek/2847-a-rablovezer-szobranak-toertenete-jovan-nenad-car

Pobratim Stefana Štiljanovića ?
https://books.google.rs/books?id=W1...vD4QQ6AEIRzAG#v=onepage&q=jovan nenad&f=false

Ништа ту није сигурно, а мислим да се нико није озбиљније ни позабавио темом генезе његовог имена и презимена, шта је ту старије, шта је из чега настало, већ ту свако узима оно што му се свиди.

Fekete Embernek - Црни Човек

Побратим Стевана Штиљановића, ко би то знао, извори нигде не помињу њих двојицу заједно.

 

[Lesandar]

Побратим Стевана Штиљановића, ко би то знао, извори нигде не помињу њих двојицу заједно.

Да, помињу их.

 

[Ројалиста]

Да, помињу их.

Стварно? Који извори?

 

[Lesandar]

Стварно? Који извори?

Морам да се вратим на то, прекјуче сам гуглајући наишао на тај податак.

 

[Lesandar]

Стварно? Који извори?

https://books.google.rs/books?id=W1...AL#v=onepage&q=штиљановић јован ненад&f=false

 

[Ројалиста]

Pogledajte prilog 490153

https://books.google.rs/books?id=W1...AL#v=onepage&q=штиљановић јован ненад&f=false

То сам видео да је Сребрена већ поставила, али ту нема помена извора, већ како изгледа то је слободна интерпретација аутора.

 

[Lesandar]

То сам видео да је Сребрена већ поставила, али ту нема помена извора, већ како изгледа то је слободна интерпретација аутора.

Разумео сам да се овај аутор ослања на Суворина као извор, на претходној страни.

 

[Сребрена]

За истрајне, ево те књижурине коју помињах

..... Ivan Nadj (Nagy Ivan) i objavio na više od šest hiljada strana (na mađarskom jeziku) pod naslovom Magyarorszag csaladai czimerekkel es nemzedekrendi tablakkal. („Породице Мађарске са грбовима и генеолошким таблицама” ) .

https://archive.org/details/magyarorszgcsal02friegoog

Прегледала сам једну књигу, презимена су по абецедном реду, тражећи Csernajevics, али не нађох
https://archive.org/details/magyarorszgcsa00nagy

И погледала сам део бр 8, тражећи Ненадовиће, али постоји само један (из 18.века на страни 138 ), значи свакако Јован Ненад није оставио потомке ..
https://archive.org/stream/magyarorszgcsa11nagy#page/138/mode/2up

 

[Lesandar]

За истрајне, ево те књижурине коју помињах


https://archive.org/details/magyarorszgcsal02friegoog

Прегледала сам једну књигу, презимена су по абецедном реду, тражећи Csernajevics, али не нађох
https://archive.org/details/magyarorszgcsa00nagy

И погледала сам део бр 8, тражећи Ненадовиће, али постоји само један (из 18.века на страни 138 ), значи свакако Јован Ненад није оставио потомке ..
https://archive.org/stream/magyarorszgcsa11nagy#page/138/mode/2up

Zato je u njegovom rodnom selu najuobičajenije prezime - Negru

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=29375

Iz Hr wiki:
"...U srpskoj povijesnoj znanosti ga se prikazuje kao Srbina, što međutim nije pouzdano dokazano, jer nije vjerojatno da bi Srbin uzeo katoličke klerike za savjetnike umjesto pravoslavnih, a to je Ivan Crni upravo učinio.[6]"
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crni

 

[haeul]

Значи, нису га још прогласили Хрватом. Необично суздржано од "Hr wiki".

 

[Софија]

Значи, нису га још прогласили Хрватом. Необично суздржано од "Hr wiki".

Али, сумња је бачена!
Шта би они дали да имају краљевске династије као ми Срби.
Тужно је што неки Срби не схватају значај истих.

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=29375

Iz Hr wiki:
"...U srpskoj povijesnoj znanosti ga se prikazuje kao Srbina, što međutim nije pouzdano dokazano, jer nije vjerojatno da bi Srbin uzeo katoličke klerike za savjetnike umjesto pravoslavnih, a to je Ivan Crni upravo učinio.[6]"
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Crni

Zašto bi to bilo neuobičajeno ako se radi o opštehrišćanskom ustanku?

Osim toga, obrati pažnju kako se navodi njegovo ime, transkribovano u latinskom izvorniku (Georgije Sremac):

Jouan.

Takođe je izvesno da se radi o pravoslavcu. Ugarski plemići se žale da svašta radi hrišćanima on i njegovi Tračani; svake zlobe, itd.

Takođe, opisan je on i gro njegovih ljudi kao Tračanin.

 

[haeul]

Али, сумња је бачена!

Још један постхумни син тисућљетне хрватске културе, у најави.

Шта би они дали да имају краљевске династије као ми Срби.
Тужно је што неки Срби не схватају значај истих.

Ми смо их у једном тренутку имали чак и вишак Ни то није добро.

Zašto bi to bilo neuobičajeno ako se radi o opštehrišćanskom ustanku?

Зашто би то било неуобичајено, уопште? Какве то везе има верско опредељење саветника (а не духовника) са националним идентитеом његовог господара?

Језуит Johann Adam Schall von Bell је био саветник кинеског цара Шунжија. Значи ли то да је поменути владар био римокатолик, Немац, или можда Хрват?

Закључак изнет у овом цитату са "Hr wiki" је с аспекта дискусије о Јовану Ненаду потпуно бесмислен и безвредан, и њеков једини значај лежи у чињеници да нам он још једном указује на то какви људи стоје изе тог пројекта - кога се, истини за вољу, и добар део самих Хрвата стиди. Кад писатељ тврди, "nije vjerojatno da bi Srbin uzeo katoličke klerike za savjetnike", оно заправо не говори ништа о самој историјској личности о којој је реч, већ нам открива да је за њега било какав вид сарадње са Србима, и 'шизматицима' уопште, незамислив и неприродан.

Takođe je izvesno da se radi o pravoslavcu.

Све и да се не ради, то га не би чинило Хрватом, осим ако прихватамо ватиканско-аустроуграско-титоистички принцип: римокатолик + Србин = Хрват.

 

[Сребрена]

Нашла сам нешто, занимљиво и битно, али не могу да скенирам, а на на нету нема.
Реч је о тексту Љубивоја Церовића "Српско царство у Панонској низији" штампаном у "Даници", српском народном илустрованом календару за 2014.годину, издање Вукове задужбине, Београд, на стр.361-379

Препричаћу укратко:
Као припадника рода Чернојевића/Црнојевића идентификују га надвојвода Фердинанд и његова сестра угарска краљица Марија (међусобна преписка), Јохан Хоберданц, Џон Валоп и Мишел Ринкон (извештаји поменутих посланика аустријског, енглеског и француског двора). Ненадов савременик, Ђурађ Сремац, хроничар родом из Сремске Каменице тврди да је од "Липова".

Поводом родног Липова, које је такође као ослобођена територија припало Ненадовом царству:

...и данас је тај део , од Липова до Темишвара и Лугожа познат као банатска Черна гора, иако је данас остало мало српских насеља у односу на пређашње време.

Банатска Црна Гора у средњем веку представљала је српско подручје од педесетак насеља, која су се простирала између Тамиша и Мориша, на средокраћи између Темишвара, Лугожа и Липове..

Spojler

Можда треба поменути и насеље Слав Село, које је забележено 1597. године као „опустело место", за које они старији причају како је то било прво насеље њихових предака још у XV веку, а који су га, због честих поплава, напустили и недалеко од њега искрчили место у шуми и тамо се одселили, како наводи др Живко Милин. Највероватније да је то ново насеље било данашњи Краљевац.

У историјским изворима Краљевац се први пут спомиње 11. априла 1597. године, када је трансилванијски војвода Сигмунд Батори наредио својим људима да управљају и владају облашћу у којој се налазио и Краљевац. Сви топоними у селу попут Селишта, Врљача, Гаковине, Равништа, Градишта, Горњег селишта, Царичиног гроба и других, као и хидроними Бара, Вирови, Протић, Црна вода, Гојков бунар и многи други, откривају, заправо, етничку природу генезе овог насеља у Банатској Црној Гори.
.....у Краљевцу је црквени храм посвећен Светом Великомученику Ђорђу. Заправо, у сва четири места Банатске Црне Горе Свети Ђорђе је храмовна слава.

Лукаревац је био познат још из акта којим га средњовековна српска велмошка породица Радић даје у закуп 1492. године Јеремији Дојчину.
Најстарија српска сеоска парохијска црква у Румунији налази се управо у Лукаревцу. То је црква-брвнара изграђена 1744. године, највероватније на месту Радићеве брвнаре из XV века, посвећена Светом Великомученику Ђорђу. Oвo je јединственa српскa црквa и историјски споменик у Румунији, која на себи не показује знаке пропадањa, напротив, отпорно пркоси корозивној моћи времена и чува символ вере.

Углавном је задржала свој изглед од пре два и по века, скромна је по спољашности, како описује Стеван Бугарски, дуга је око 12 м, широка 5 м, висока 3 м, са двоја врата, пет малих прозора и торњем од дасака. Последња оправка изведена је 1995. године, када је парохију обновио протојереј Ђорђе Сујић. Променио је, најпре, сву брвну и обновио је торањ. За све малобројније вернике у Лукаревцу остала је права духовна лађа.

"Црна Гора у Банату" (1908.године)
Ових дана обишао је др. Јован Манојловић, српски радикални посланик угарског сабора, села у Банату чији су се становници, по предању, доселили из Црне Горе. Банатска Црна Гора налази се између Темишвара и Лугоша, и има ова села: Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац и Рекаш. Становници Рекаша примили су насилно, за време Марије Терезије, католичку веру, очувавши српски језик али су изгубили народно име и сад се зову Буњевци. У Хрњакову је настало друго зло: сачували су православну веру, али су заборавили српски језик и данас говоре румунским; међутим ипак се издају за Србе, и тукли би се кад им се каже да су Власи! У друга четири села очуван је српски језик и име, а и православље."
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_2659/1908/04/b017#page/1/mode/1up

Рекаш / Recaș
Петрово Село / Petrovaselo
Хернаково (Хрњаково) / Herneacova
Станчево / Stanciova
Краљевац (Велики Тополовац) / Cralovăț
Лукаревац / Lucareț

http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijas...072817/banatska-crna-gora-u-senci-vekova.html
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html#_Toc412643866

Бројни подаци о Јовану Ненаду налазе се у Државном архиву у Бечу, њих је проучавао Јене Сентклараји (акка Евгеније Недић ) и објавио 1885.г. под насловом "Преписка цара Јована Ненада Чернојевића"..такође и историчар Гаврило Витковић тврди да је Чернојевић.

Најбитније:
У другој књизи Историје Црне Горе, академик Иван Божић у тексту Владавина Црнојевића пише: да је 1496.г.Порта свргла Ђурђа Црнојевића и довела његовог брата Стефана. Свргнути Ђурађ одлучио се на одлазак у Венецију (у тазбину)), повео породицу, најближе сараднике, известан број цетињских калуђера..синове КОнстантина, Соломуна Ивана и три кћери..бројне припаднике свога рода. Одатле Ђурађ одлазо и Милано где пише тестамент 1499.г., па у Цариград, где му суптан, уместо да му врати државу, дарује тимар у Анадолији, где остаје до смрти.
Син Саламун наставио је покушаје (да уз помоћ Млечана) поврати престо у Црној Гори, али Млечани праве протекторат над ЦГ, али не желе Ђурђево потомство. Не успевши да се врати у завичај, уз помоћ Бранковићевог утицаја на угарског краља Жигмунда, Соломун са братијом из Венеције стиже у Срем, где добија посед . Због сталних сукоба са Турцима, после пада Београда 1521, гине Саламун.

За сина Ивана зна се да је неко време службовао у Падови и ту му се губи траг. Иван Црнојевић (Јован Ненад) ступа на историјску сцену у време Саламунове смрти и стиче углед храброг борца. Могуће је да је Јован Ненад Саламунов млађи брат, али могуће је и да је само из рода Црнојевића и да је доспео у Срем са Саламуном.

Јужно од утврђења Липове, од Мориша до Бегеја, простирало се (у 16.веку) педесетак насеља, која су подигле српске избеглице другом половином 15.века, после пада Деспотовине. С обзиром да је челни човек ..Иван Црнојевић потицао из Црне Горе, читаво подручје које гравитира Липови, добија назив Црна гора. Избеглице из Црне горе нису могле да буду у већини на овој територији, насељеној бројним српским становништвом, а оновремени извори не бележе било какве миграције према Поморишју. Овде је Иван Црнојевић постао познат као Јован Ненад.

Zato je u njegovom rodnom selu najuobičajenije prezime - Negru

на румунском је Ivan cel Negru или Царул Јован, "ţarul Ivan"
http://adevarul.ro/locale/timisoara...arbesti-1_5a0461905ab6550cb8fd8fb8/index.html
https://www.google.rs/search?rlz=1C......0...1c.1.64.psy-ab..0.0.0....0.xbrFqs0roP4
http://diam.uab.ro/istorie.uab.ro/publicatii/colectia_auash/annales_2_3/14.pdf