Цар Јован Ненад

  • Začetnik teme Začetnik teme kuvar
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Dali ste znali ili culi za Jovana Nenada

  • Da

    glasova: 8 53,3%
  • Ne

    glasova: 7 46,7%

  • Ukupno glasova
    15
  • Anketa je zatvorena .
Upravo citam o Crnom coveku tzv. caru Jovanu Nenadu u knjizi prof Samardzica "Sulejman i Rokselana".


Spomenik "caru" Jovanu Nenadu Subotica

35637731.jpg
 
Posto sam istrazivao o Jovanu Nenadu, evo jedna informacija vezana za njegovu smrt:
Ranjen je iz zasede u Segedinu i u zelji da ga sakriju, doneli su ga u tadasnje selo Tornjos (kazem tadasnje jer zivim u mestu pored sadasnjeg, a ako nekog zanima, tadasnje mesto je bilo malo dalje), i navodno je dosao Zapolja sa pricom da zeli savez sa njim i tu je ranjenog Jovana Nenada usmrtio licno, odrubio mu glavu i odneo u budimsku tvrdjavu, gde mu je glava bila nabijena na koplje na zidinu tvrdjave pa je kasnije bacena u Dunav. Telo su mu po predanju sahranili pored te kuce gde je ubijen. Ja licno ne znam gde je to tacno ali znam od prilike za podrucje od nekih 2 kvadratnih kilometara... pa ako postoji jos neki entuzijasta kao ja, mozemo se udruziti i zajedno traziti :)
 
Последњи српски цар Јован Ненад

Тешка, хаотична и метежна времена у српском народу увек изнедре људе који су некаквим провиђењем позвани да у одређеним приликама и догађајима, одиграју своју историјску мисију.


Тако је као сновиђење из очаја у којем се нашао српски народ, искрсао и Црни Човек илити Јован Ненад. Био је то заиста невероватан човек који се појавио с јесени 1526. године, када су Турци, опустошивши Бачку, натерали силан народ да се склања на сигурније место. Након Мохачке битке и турског пустошења, српски живаљ се насељавао све више и гушће.

Цар Јован Ненад се појавио у једном од најтежих периода у историји српског народа, када, од некада прве балканске средњовековне државе, није остало ни стопе слободне земље. Многи Срби иселише у Угарску чему нису били противни ни угарски краљеви и великаши, јер су Срби важили за војнички првокласан народ, који ће очувати јужне границе и одбити Турке од продирања у Угарску. Јужна Угарска у границама Бачке, Баната и Срема, била је тада већ насељена аутохтоним словенским живљем, праоцима данашњих Срба који се ту нађоше још од доласка Словена из старе постојбине. По турским тефтерима и другим историјским подацима из тога доба, две трећине житеља Бачке и Баната је било српског порекла.

Елем, у нас се појавио занесењак, сањар и визионар, и себе прогласио за цара којег је послао Бог да ослободи хришћане и протера Турке. Нико није знао одакле је тај човек дошао, али су се ширили гласови да је од српских деспота, као и да су му преци били цареви из династије Палеолога. У то су време наши деспоти сличили нанекаквим пограничним капетанима који су требали да чувају границе Јужне Угарске. Ради тога су им уступана на уживање огромна имања.

Но, цару Јовану су у поређењу са осталим српским деспотима у Угарској, на првом месту били циљеви да уз помоћ Угарске ослободи своје земље од Турака, што је много већа ствар. Цар Јован је једини искористио повољне политичке, државне и етнографске прилике у којима су се тада налазили и Угарска и српски народ и покушао је да оснује једну самосталну српску државу. Он први проглашава да овдашњи Срби на југу Угарске не мисле да напуштају настањено земљиште. Уместо назива деспот, себе титулише као цара. Његово царство обухватало је, отприлике, територију данашње Војводине.

„Народ је веровао Јовану Ненаду као новом свецу и Пророку“. И, ускоро је тај нови цар, Јован Ненад, Црни Човек, своју власт успоставио у Банату, у Бачкој а и у великом делу Срема. „Средње висине, витког стаса, орловског носа, Јован Ненад био је толико тамнопут да је добио надимак Црни Човек, али је изузетност његове појаве, којом је био обележен као изабраник провиђења, била означена и изражена црном пругом у ширини прста која се протезала од десне слепоочнице и право се спуштала до стопала десне ноге“ (Милан Туторов: Банатска рапсодија, стр. 73).

Својом речитошћу, харизмом и изузетним способностима, тај Црни Човек, убрзо је окупио 30.000 бораца, што тада нису могли ни Запоља ни Фердинанд, те су се они обојица надметали да га привуку на своју страну. Цар Јован је колико се тада могло, организовао своју државу. За свог палатина (што би данас рекли извршног председника владе и финансија) поставио је Суботу Врлића, дипломатију су му водили Јован Долић из Ирига и Фабијан Литерат, фрањевац из Илока, а за главног капетана својих чета је именовао Челника Радослава. Имао је и своју личну гарду од шест стотина момака једнако одевених и једнако наоружаних.

У сукобу Фердинанда и Запоље око угарског престола Црни Човек није могао да остане по страни. Испрва је Јован Ненад пристао уз ердељског војводу, али, с друге стране, Фердинанд је Јовану Ненаду нудио много више и признавао му сва имања која је некад поседовао Стефан Лазаревић, ословљавао га са „иллустрис“, титулом која је у то време следовала само принчевима из царске куће и династима. Кажу да је Запоља заплакао кад је чуо да је Јован Ненад пришао Фердинанду. Запоља није одустајао од напора да га на било који начин што пре уништи, што ће му и поћи за руком. Фердинанд је Јовану Ненаду предложио да се сретну у Будиму и да утаначе своја дејства и према Запољи, а и према Турцима. Преко Угарске, коју је држао Запоља, са одредом од 1.500 врсних коњаника, Црни Човек је кренуо. Док је пролазио кроз Сегедин, који је био замро и опустео, пред кућом Ласла Силађија, погођен је Јован Ненад пушчаним метком од атентатора, у само срце. Његов убица, унајмљени сељак, звао се по једнима Урбан, а по другима Себастијан Вид.

Војници су свог полумртвог цара однели у село Торњош близу Суботице. Док је Јован Ненад умирао, домаћин куће се истргао. Исте ноћи је стигао Валентин Терек, најљући непријатељ Црног Човека. Када је покушао да поврати Суботицу, после пораза, зарекао се да ће својом руком убити Јована Ненада. На превару и уз обећање да му неће ништа, ушао је у кућу и, док је још лежао у постељи, ни жив ни мртав, одсекао главу Јовану Ненаду. Одсечену главу је послао Запољи и од њега добио 1.000 дуката. Било је то 26. јула 1527. године. Глава Црног Човека је натакнута на копље и изложена више од недељу дана на бедем Будимске тврђаве. После је бачена у Дунав.

Цар Јован је мудро изабрао Фердинанда, који је био мање опасан, и који је пружао више услова и давао више јемства за опстанак и развитак његове новостворене државе. Фердинандовом помоћи биће признат за господара области које је држао у својој власти и моћи ће очувати своју државу и према Угарској и према Турској. Држава Јована Ненада, тежила је да образује једно засебно државно тело, самосталну државу. Цар Јован Ненад није имао наклоности према племству, па је хтео да потпуно укине тадашњи феудални друштвени поредак. Сва спахијска велика имања са територије његове државе, разделио је народу и својим људима.

Од доба цара Јована Ненада, Војводина српска је увек по својој државотворности улазила у састав српске Државе. То своје државотворство она је јасно испољавала, кад год и где год је могла, кроз читав 17, 18, 19. и 20. век, и под грофом и деспотом Ђорђем Бранковићем, патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у свим Народним Саборима. Захваљујући томе, Војводина је будно чувала српску државну идеју. У томе је значај цара Јована Ненада и његова бесмртност. За град Суботицу (по имену Ненадовог војводе Суботе Врлића), разлог више да се сећа цара Јована, који ју је узео за свој престони град.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=30585
 
Poslednja izmena:
hahahaha..."praoca vojvodine".

"srba" nije bilo u tim Hrvatsko-madjarskim regijama do kraja 17.stoljeca.
dok nestizu sa famoznim arsenijem carnojevicem, sA ostakom-ostataka tzv.raskih srba.i to je sve jakoooooooooo upitno.

:roll:

Po madjarskim izvorima, pre XV veka Srbi su bili vecinsko stanovnistvo u Sremu i na jugu Banata, a Madjari u Backoj, tako da nema govora da su to "hrvatski" krajevi.


https://en.wikipedia.org/wiki/Demographic_history_of_Vojvodina#15th_century
 
Из књиге "Српска православна митрополија карловачка" 1910.г, Ср.Карловци, стр 16-17.

При крају 1526. године излази на површину најзнаменитија личност српска из тог времена, цар Јован Ненад, назван Црни Човек. Ништа се не зна поуздано о пореклу овог чудноватог човека. Он је доказивао, да је потомак старих српских владара и у српском народу се веровало у то. Доказивао је, да је божји пророк и необичан изглед његов као и необичан успех, који је постигао чим је отпочео акцију, учинили су, да га је народ збиља држао за натприродно биће. Смртни противници његови називали су га разбојником и забележили су, да је он одрастао на двору Запољину и да је тамо био коњушар.

После одласка главне силе турске из Угарске саставио је Јован Ненад чету српских војника и почео да напада и осваја градове, у којима су Турци оставили своју посаду. Не може се тачно утврдити, где је почео своју политичку акцију. По непоузданом причању Ђорђа Сремца догодило се то у Банату покрај Тисе и у зачетку своје акције посетио је једном Запољу у Токају и поклонио му се, а при крунисању Запољину били су присутни и његови изасланици. И други писци се слажу у томе, даје цар Јован пристајао у први мах уз Запољу. Но док су мађарске поглавице биле утонуле у страначке страсти и припремале се на грађански рат цар Јован је на своју руку очистио од Турака читаву Бачку, заузео велик део Баната и прешао Дунав па напао Черевић и Баноштар. Освојивши ова места постави своје војнике у њима као посаду и замоли од деспота бомбарде за освајање градова. Намеравао је наиме, да пређе Саву па да и у Србији нападне на Турке, али се деспот није одазвао молби Јовановој.

Број присталица царевих растао је врло нагло те је почетком 1527. г. имао по некима око 10.000 а по причању краљице Марије око 15 000 добро извежбаних војника. За своју телесну гарду изабрао је 600 младића, које је по турском обичају назвао јаничарима и окружио се великим сјајем. Становао је у граду Суботици, негдањој својини Валентина Терека. Издржавање војника и двора коштало је много новаца, те је Јован морао да напада и пљачка без престанка суседне жупаније и градове, трговце и племиће, и то и мађарске и турске. Писци мађарски из старијих времена листом га оптужују да је био свиреп. 0 свирепости његовој говори и краљица Марија на једном месту, но Хоберданец јуна 1527. у писму на краља Фердинанда побија вест, да је Јован свиреп и вели, да те гласове шире из мржње непријатељи цареви.

У току политичког рада свог није цар Јован никако сметнуо с ума идеју ослобођења српског од Турака. О томе имамо више доказа. У једном од првих писама, у којима спомиње цара Јована, јавља краљица Марија брату Фердинанду, да цар моли ратне справе за освајање Илока и других градова турских и да је царева једина жеља, да помоћу Фердинанда уништи мухамеданце и друге секте. У опште је цар Јован био много ширих погледа од својих савременика. У једном опису борбе између Перињија и цара стоји, да је пре боја послао цар изасланике Перињију и рекао му, њих двоје не треба да се боре између себе него треба заједнички да ударе на Турке и ослободе хришћански народ од турског ропства. На борбу против Турака није заборавио цар ни доцније, па ни у време најжешћих страначких размирица у Угарској. Тако је и јуна 1527. године када су грађанске страсти достигле свој врхунац, радио на освајању суседних турских градова.

Великаши српски нису имали у ово време тешњег додира међу собом. Сваки је од њих радио самостално и више пута против осталих поглавица српских. Нарочито су сви били противни цару Јовану. Марко Јакшић је отворено помагао противницима царевим. Бакићи су такође живили у непријатељству са царом Јованом и по једној вести цареви војници су убили Климента Бакића. Али прост народ је пристајао уз цара радије него уз остале великаше српске. Из свију крајева стицали се српски ратници у његов табор. И велик број српских шајкаша пређе заједно са шајкама својим у службу Јованову. Моћ је његова била тако велика да се почетком 1527. године осећао равним Запољи па је без сумње и то допринело расцепу њиховом.
 
Ништа се не зна поуздано о пореклу овог чудноватог човека. Он је доказивао, да је потомак старих српских владара и у српском народу се веровало у то. Доказивао је, да је божји пророк и необичан изглед његов као и необичан успех, који је постигао чим је отпочео акцију, учинили су, да га је народ збиља држао за натприродно биће.]

Зашто је цар Ненад добио и име Јован ?
Или је Јован титуларно име (као напр Стефан код Немањића") као у случају Краља Јована Владимира..:think:
Мислим да, пошто није цар Стефан Ненад, није непознати потомак Немањића већ неке друге династије.

"Фердинанд је Јовану Ненаду ... признао .. сва имања која је некад поседовао Стефан Лазаревић, ословљавао га са „иллустрис“, титулом која је у то време следовала само принчевима из царске куће и династима."

„Народ је веровао Јовану Ненаду као новом свецу и Пророку“. И, ускоро јев тај нови цар, Јован Ненад, Црни Човек, своју власт успоставио у Банату, у Бачкој а и у великом делу Срема. „Средње висине, витког стаса, орловског носа, Јован Ненад био је толико тамнопут да је добио надимак Црни Човек, али је изузетност његове појаве, којом је био обележен као изабраник провиђења, била означена и изражена црном пругом у ширини прста која се протезала од десне слепоочнице и право се спуштала до стопала десне ноге“ (Милан Туторов: Банатска рапсодија, стр. 73).
http://www.poreklo.rs/2012/08/31/poslednji-srpski-car-jovan-nenad/

jovan_nenad_suboticki.jpg


Или је ЈОВАН додато постхумно јер га је задесила иста судбина (одсечена глава) која је задесила и Јована Претечу, као и Св.краља Јована Владимира ?
 
Poslednja izmena:
Јован му је било лично име, а Ненад презиме... могуће и да му се тако звао отац. То је специфично за турске пописе, где су људи уписивани са именом оца, нпр. Марко Симо, уместо рецимо Марко Симов, да не кажемо Марко Симић. То је случај и са Јованом Ненадом, који је могао бити преведен код нас и као Јован Ненадић, да би се то боље разумело... Овако изгледа као да има два имена, а нема. ;)

Ево шта пише о цару Јовану Ненаду Љубивоје Церовић у свом капиталном делу "Срби у Румунији":

O завичају и пореклу Јована Ненада кружиле су разне приче, чему је и он лично веома доприносио. У разјашњавању његових корена треба поћи од исказа савременика, односно људи који су били у непосредном контакту са Јованом Ненадом. Ненадов биограф и хроничар времена у којем је живео, Ђорђе Сремац, тврдио је да је Јован био „од Липове".

O пореклу Јована Ненада могло се понешто разабрати из преписке између Фердинанда Хабзбуршког и његове сестре Марије, угарске краљице, преписке енглеског посланика Валопа и француског посланика Ринкона, напосе и аустријског изасланика код Јована Ненада, Хоберданца са бечким двором. Сви они Јована Ненада идентификују са Јованом Црнојевићем! Тако се и обраћају самозваном „српском цару".

Што је најважније, Јован Ненад је често својој околини говорио да је из рода Црнојевића и да је деспотског порекла, од Бранковића, јер је у сродству био са мајком Ангелином.

Порекло Јована Ненада из рода Црнојевића образложио је пре више од једног века Гаврило Витковић, члан Српског ученог друштва. Полазећи од ове тезе, Витковић је поставио питање: „Да ли је могао обманути Запољу, у чијем се двору дуже бавио, и који је Црнојевиће без сумње већ у старој домовини познавао?“ образлажући своје тврдње o пореклу овог великана наше историје, Витковић је закључио своје разматрање констатацијом: „За њим полази не само проста светина, но се око њега окупљају прваци, богати људи, војсковође српске у мађарској војсци и цело свештенство. Они бирају Јована за деспота, коначно га помажу у издржавању његовог двора, њему се покоравају, па чак га окружавају светитељским сјајем.“

У прилог тврдњи о високом пореклу Јована Ненада исти аутор наводи да је имао шири видокруг „него његови савременици у Угарској и да је имао знања и културе далеко више него што би се могло претпоставити од једног
човека ниског порекла“, насупрот неуморној пропаганди, коју је ширио Јанош Запоља у време разлаза ове двојице. „Ако је живео у сиромаштву, оно не искључује тврдњу да је био племићког порекла“, закључује своје излагање историчар Алекса Ивић. У прилог овој констатацији, навео је да је пре Мохачке битке Јован Ненад живео у сиромаштву као многи Срби, па и они из редова племства.

Ако се пође од претпоставке да је Јован Ненад из рода Црнојевића, односно, како каже Гаврило Витковић, „присни рођак светој мајци Анђелији, удовици Стевана Бранковића", онда је могуће да су његови родитељи избегли испред отоманских освајача крајем XV века када се под њиховим ударцима распадала последња слободна српска држава — Црна Гора. Могли су, попут челника Радича Поступовића, браће Јакшића, зетског војводе Милоша Белмужевића да избегну у Поморишје где су имали поседе у Банатској Црној Гори.

Може се претпоставити да су на подручје северног Баната родитељи Јована Ненада дошли из Италије, где су се после слома Црне Горе нашли Црнојевићи и њихови најближи сарадници. Попут јеромонаха Макарија, неки су се доселили у Панонску или Влашку низију. Тим пре што су им и угарски краљеви и влашке војводе давали велике повластице и пуну подршку у новом завичају.

Пут са подручја северног Баната до ердељског двора стасалог Јована Црнојевића чини се могућим, тим пре што је кнез Јанош Запоља тражио способне војнике. Таквим му се учинио Јован Ненад – Црнојевић. Податак да му је Јанош Запоља поверио коњицу сведочи да се радило о искусном ратнику из племићке породице. На почетку рата са хабзбуршким двором, у Србину из угледне породице Црнојевића Јанош Запоља је видео војсковођу кадрог да покрене Србе у Панонској низији, који су у то време овде били најбројнији.

Ердељски кнез Запоља упутио је Јована Ненада на подручје Липове и Црне Горе да ту организује војску и поведе рат против аустријског двора. Да би ово остварио, Јован Ненад је морао да ужива велики углед међу банатским
српским становништвом које је листом кренуло за њим. Укључивање на страну Запоље, очигледно, Јован Ненад је схватио као прилику да оружаним путем оствари интересе српског народа у Панонској низији.
Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 46-48
 
Јован му је било лично име, а Ненад презиме... могуће и да му се тако звао отац. То је специфично за турске пописе, где су људи уписивани са именом оца, нпр. Марко Симо, уместо рецимо Марко Симов, да не кажемо Марко Симић. То је случај и са Јованом Ненадом, који је могао бити преведен код нас и као Јован Ненадић, да би се то боље разумело... Овако изгледа као да има два имена, а нема. ;)

Ево шта пише о цару Јовану Ненаду Љубивоје Церовић у свом капиталном делу "Срби у Румунији":
Што је најважније, Јован Ненад је често својој околини говорио да је из рода Црнојевића и да је деспотског порекла, од Бранковића, јер је у сродству био са мајком Ангелином.

То је већ податак, браво:klap:, Ројалиста, и ..хвала.:hvala:
Ненадић, Ненадовић, да. већ је звучније.
Мени се допада уместо "самозвани српски цар", термин"народни српски цар"..како нађох у "Историји Београда" Николе Тасића. Народни цар Јован Ненад, Црни човек.https://books.google.rs/books?id=H5...IZDAM#v=onepage&q=цар јован ненадовић&f=false

И ова мапа је фантастично упечатљива, колики је њихов подвиг био..


..као кад се из нафтом загађеног мора пробије извор чисте воде, оаза слободе..
 
Poslednja izmena:
То је већ податак, браво:klap:, Ројалиста, и ..хвала.:hvala:
Ненадић, Ненадовић, да. већ је звучније.
Мени се допада уместо "самозвани српски цар", термин"народни српски цар"..како нађох у "Историји Београда" Николе Тасића. Народни цар Јован Ненад, Црни човек.https://books.google.rs/books?id=H5...IZDAM#v=onepage&q=цар јован ненадовић&f=false

И ова мапа је фантастично упечатљива, колики је њихов подвиг био..

..као кад се из нафтном загађеног мора пробије извор чисте воде, оаза слободе..

Прочитао сам бар десет-петнаест прилога о цару Јовану Ненаду, и свакако га описују, зависно ко пише, неки му се диве, неки би да га унизе, али лично мислим да је био фантастична личност, у најмањем минимуму онога што знамо о њему.

Баш малопре нађох још један занимљив податак. Наиме, читајући Ћирићев Летопис симбола, књ. 3, који се позива на Војне заставе Срба до 1918. године од Драгане Самарџић, где се говори о једном писменом обраћању Јована Ненада краљу Фердинанду, а за који Самарџићева каже: За опрему војске тражио је од краља Фердинанда "хиљаду оклопа са калпацима да их раздели својим војницима... три трубе, један добош и добошара, једну позлаћену заставу. На овој да се на једној страни стави Јованов грб, а на другој слика Богородице".

Овај податак имплицира да је Јован Ненад имао и грб, а да не говоримо о његовој заштитници, чији лик тражи да буде на његовој застави.

У вези раније реченог, можда је занимљив још један податак, а то је да у Зети 15. века, постоји великашка породица Ненад. Константин Јиричек пише, да је по предању родоначелник племена Куча био Грча Ненадин, чији су потомци братства данашњих Куча.


Зашто је на споменику Јовану Ненаду, поред ратника, и представа фратра?

Фратар је Фабијан literat, Јованов секретар, са друге стране је Субота Врлић, Јованов палатин. :)
 
Фратар је Фабијан literat, Јованов секретар, са друге стране је Субота Врлић, Јованов палатин. :)
Сад баш пронађох да су у питању одређене личности. Мислим да сам то већ једном прочитао, али је податак у међувремену заборавњен.

Имамо ли икаквих података о Јовановом грбу, осим ове потврде да је постојао?
 
Poslednja izmena:
Сад баш пронађох да су у питању одређене личности. Мислим да сам то већ једном прочитао, али је податак у међувремену заборавњен.

Имамо ли икаквих података о Јовановом грбу, осим ове потврде да је постојао?

Ништа... као што рекох, видех код Ћирића ту информацију, а он је урадио реконструкцију заставе са штитом и празним пољем. Ћирић је у свом зборнику сакупио све и свја, и да је негде могао, сигурно би нашао и тај податак. Ми бисмо то могли одгонетнути само посредно, ако бисмо утврдили макар шта је сам Јован Ненад истицао као своје примарно порекло... а проблем је што је и он сам уносио разне, можда и само наизглед, контрадикторности по том питању, и немамо за шта са сигурношћу да се ухватимо.

Иначе, у вези овог писања да је у питању Црнојевић... то је вези са његовим именом Јован Црни, или Црни Човек, које смо до сада повезивали са оним његовим необичним младежом. Мало је исувише тешко могуће да је био и Црнојевић и носио назив Црни по том младежу. При том, Мађари преводе то Црни, не кажу баш увек Cserni, већ кажу Fekete (црни). Али то је све преплитање транскрипција и превода. Моје је мишљење да је овде ипак била у питању физичка особина, а не порекло од Црнојевића, мада не могу ништа да тврдим.
 
На волшебан начин у кинематографији се појавио у америчком филму из 1942. Cat People (Људи мачке). У њему, Српкиња Ирена свом драгоме објашњава легенду о цару (овде названом краљу) Јовану. Осим малог кипа, главна јунакиња касније усни сан у коме се цар појављује на кратак трен..


King John of Serbia :heart:

Cat People is a 1942 horror film produced by Val Lewton and directed by Jacques Tourneur. DeWitt Bodeen wrote the original screenplay, which was based on Val Lewton's short story The Bagheeta, published in 1930....At the Central Park Zoo in New York City, Serbian-born fashion designer Irena Dubrovna makes sketches of a black panther. She catches the attention of marine engineer Oliver Reed.......
 
Poslednja izmena:
Није поменуто на теми, а извори још помињу и да је цар Јован Ненад имао јањичарску гарду, вероватно нешто по узору на Осмаснки двор?

Ј. Н. је, по примеру мађарском и турском, уредио читав двор (имао је свог палатина и своју јаничарску гарду).

(Станоје Станојевић, Народна енциклопедија СХС, књ. 2 (И-М), Загреб, 1928, стр. 158)

То је само по себи занимљиво, зато што говори да је Јован Ненад очигледно потекао из крајева који су већ дуже време били под утицајем османског државног уређења. Он очигледно није од оних Срба који су се повуки пред Османлијама, већ по свему судећи долази са територије под Османлијама, можда чак и као резултат неке опозиције. Више изгледа као византијско-оријентални владар, него неко ко се адаптирао на околности у које су се Срби слили након упада Турака на српске просторе.
 
Poslednja izmena:
Није поменуто на теми, а извори још помињу и да је цар Јован Ненад имао јањичарску гарду, вероватно нешто по узору на Осмаснки двор?

Ј. Н. је, по примеру мађарском и турском, уредио читав двор (имао је свог палатина и своју јаничарску гарду).

(Станоје Станојевић, Народна енциклопедија СХС, књ. 2 (И-М), Загреб, 1928, стр. 158)

То је само по себи занимљиво, зато што говори да је Јован Ненад очигледно потекао из крајева који су већ дуже време били под утицајем османског државног уређења. Он очигледно није од оних Срба који су се повуки пред Османлијама, већ по свему судећи долази са територије под Османлијама, можда чак и као резултат неке опозиције. Више изгледа као византијско-оријентални владар, него неко ко се адаптирао на околности у које су се Срби слили након упада Турака на српске просторе.

Можда су у питању били пребези. Чим је ослободио мало територије и то се чуло, лако је, претпостављам, да су одмах похрлили у новоослобођену територију они наши борбенији са османске.
 
Чекају се резултати анализе осталих фресака које су пронађене, наводно је насликана нека краљевска породица. Дакле, било је Срба, чак и православних, нису били потребни пребези.
 
Дакле, било је Срба, чак и православних, нису били потребни пребези.

Јиречек, истакнути бугарски министар, помиње униформисаних 600 Срба под Ненадовом командом, дакле права војска.
Пошто је потиснуо Турке из Бачке и Баната, ""цар"" је себи за столицу изабрао Сегедин. Око себе имао је као ""јаничарску"" гарду 600 униформираних младића. Његови чиновници беху челник Радослав, ""палатин"" Субота Врлић и Јован Долић.

стр 400
http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/Konstantin-Jirecek-Politicka-Istorija-Srba-Do-1537.pdf

а на неколико места на нету, нађох мишљења да је град Суботица добио име по Ненадовом војводи Суботи Врлићу, Јагодинцу родом.


..Радослав Челник вероватно је опеван као "од Сријема Рајко" , а "Корун капетан и Ненад Југовић" можда је песма о цару Ненаду - из далека је, најмлађи у породици..али храбро иде да освети породицу и спаси заробљене, преносно: последњи је цар у дугом низу, који покушава да врати славу и територије предака.
https://sr.wikisource.org/sr/Корун_капетан_и_Ненад_Југовић
http://www.monumentaserbica.com/epp/jednaPesmaApi.php?fmid=506
http://www.monumentaserbica.com/epp/jednaPesmaApi.php?fmid=507
.са произвољним географским детаљима, наравно.
Топоним "Корун" није убициран , али Корун капетан је, претпостављам, мађарски заповедник који му је отео власт над Суботицом (па је морао у Сегедину да се смести, ово је Ћоровићева верзија ), напр. са асоцијацијом на "Корвин" капетан.
 
Poslednja izmena:

Back
Top