5.
Јединствена фреска цара Душана с породицом на зиду манастира Светог Јована Продрома у Серу изгребана је и прекречена после посете Бранислава Нушића тој светињи
и срећом ,откривена поново након рестаурације здања страдалог у пожару 2010, установио је Димитрије Марковић, православни публициста.
Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи
Са Косова на сиње море, Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара
Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир на Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после ког фреска бива прекривена велом тајне. О овом догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:
„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.
Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена. Али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. када је и започео своје истраживање, које је целокупно претходних дана објавио на локалном косметском сајту
ризница.нет. Такође, тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.
Гроб патријарха Генадија Схоларија и фреска цара Душана, царице Јелене и краља Уроша изнад / Фото: Д. Марковић
Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји нема фреске српске царске породице, него је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први патријарх проглашен после турског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса – сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.
Марковић напомиње да оно због чега је манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе је то што су његови заштитници и дародавци били наш краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. А у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се после њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже: – Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.
https://www.politika.rs/scc/clanak/519308/U-Grckoj-otkrivena-freska-porodice-cara-Dusana
