Цар Душан

На другој теми повела са расправа о етничкој припадности поданика у краљевству/царству Стефана Душана као и о титулисању владара.
Како сматрам да је објава коју сам приложио на тој теми од помоћи у сагледавању ове теме да је и овдје поновим.
У члановима Душановог законика као и у текстовима повеља из времена Стефана Душана (извод из књиге Митра Пешикана)
Povelje.jpg

помињу се етноними Србин, Грк, Бугарин, Њемац, Латин (ПС; у Номоканону Светог Саве термин латин је искључиво вјерска одредница, у данашњем поимању католик, но у повељама у Душановом времену вјероватније је етничка одредница), Арбанасин, Влах.

Код титулисања Стефан Душан док је имао титулу краља би се, не увијек, али често титулисао (овдје)
Stare Srpske Povelje i Pisma, Knjiga I-Beograd-Sremski Karlovci, 1929_0036.jpg

Стефан, по милости Божјој, краљ све српске земље и поморске

Како се уздигао на ниво цара обично би се титулисао (овдје)
Stare Srpske Povelje i Pisma, Knjiga I-Beograd-Sremski Karlovci, 1929_0042.jpg

Стефан, у Христа Бога, благовјерни цар Србљем и Грком (цар Србима и Грцима)

У повељи упућеној Хиландару 1348.године (овдје, оригинал повеље у спојлеру) се титулише;
Povelja cara Dusana Hilandaru 1348.jpg
Стефан у Христа Бога, благовјерни цар Србљем, Грком и Буљгаром (цар Србима, Грцима и Бугарима).

Важно је имати на уму да код титулисања нисмо имали постављен стандард шта наглашавати у титули, ту би ишло од повеље до повеље, зависило би у ком времену владари владају, различито бјеше схватање у раном, развијеном и позном средњем вијеку, некад би се у титулисању наглашавале области, политички ентитети, некад би се наглашавало којим народима владар влада. Од позног средњег вијека и посебно током модерне епохе, а у латинској титулатури и раније, етничка одредница би се потискивала у корист територијалне.
Када би се етничка одредница наглашавала, и када се Стефан Душан титулише као цар Србљем и Грком (Србима и Грцима), то нам казује да племићку елиту његовог царства или државе чине Срби и Грци.
 
Идеална реконструкција жезла цара Душана према фресци из Манастира Лесново за сталну поставку у Историјском музеју Србије.
(Позлаћено сребро, рубини, смарагди, турмалини, аметисти, лапис лазули, кијанити, бисери. Укупна тежина 686,99 грама).
- Reconstructed appearence of the crown of Serbian Emperor Dušan according to Lesnovo Monastery fresco for permanent exhibit of Historical Museum of Serbia
(Gilded silver, rubies, sapphires, amethyst, lapis lazuli, tormalines, kyanites,fresh water pearls. Total weight 686.99 grams)
Entirely made by @filigranpokimica, Ag 980/1000, Au 24 K.

 реконструкција жезла цара Душана према фресци из Манастира Лесново за сталну поставку у Истор...jpg

 реконструкција жезла цара Душана према фресци из Манастира Лесново за сталну поставку у Истор...jpg

https://www.facebook.com/photo?fbid=3512531445732078&set=pcb.3512532249065331
 
Screenshot_2024-04-28-09-56-17-987_com.android.chrome-edit.jpg


Rasprava Ane Fostikov Повеља цара Стефана Душана о поклону Ливаде и Палиокометице Хиландару, str. 43 i 44.

Pitanje Dušanove titule je nerešeno; za sada je samo utvrđeno da je Despotat zapravo Epir, a da se Pomorje ne odnosi na stare Pomorske zemlje, već neku novu tečevinu. Ne zna se ni kad se Dušan proglasio vladarem Bugara, jerbo poste mišljenja sa je to učinio čak i još dok je bio kralj, a ne car.

Malo je neverovatno koliko postoji jedna pogrešna percepcija da je Dušan jako dobro poznat i istražen, ne samo u široj javnosti, već i kod istoričara.
 
На јучерашњи дан, на Васкрс, 16. априла 1346.године у Скопљу, краљ Стефан Душан је уздигнут и крунисао се царем Срба и Грка. Пре царског крунисања српски архиепископ Јоаникије је уздигнут на положај патријарха, да би затио извршио крунисањее Стефана Душана.
Coronation_of_Emperor_Dušan,_in__The_Slavonic_Epic__(1926).jpg

Крунисање цара Душана, рад чешког сликара Алфонса Мухе из циклуса словенске епопеје
 

Back
Top