- Poruka
- 186
A kome ja da se ovde javim, kad nikog ne poznajem? A treba na put da krenem!
-
- Popularno:
- "Novi" trend na putovanjima tetovaža...
- Балканска дијаспора се масовно враћа...
- Zašto "naša deca" nisu dobila Nobelovu...
- Srbija vs Albanija
- Vučić otkrio kako su Rusi saterali...
- Ješić protiv blokadera zbog skupa
- Grudi su sramota?
- Koji Srbin ne bi želeo da oslobodi...
- Pećka patrijaršija i zvanično postala...
- Odmetnuti elementi MUP-a upotrebili...
Caffe Sulawesi- одмор од путовања
- Začetnik teme ljubce
- Datum pokretanja
DeMikelis
Ističe se
- Poruka
- 2.158
Закаснио си... "explorersi" отпутовали пре 10-так дана...
Lamberto, sta vas tacno zanima? Mozda su meni ispricali bas to sto vama treba pa mogu da pomognem... Malo.
oljaana
Obećava
- Poruka
- 52
Ne javljaju se nasi Explorersi.......od 26.06 nista. Nadam se da uzivaju u lepotama Afrike.
ljubce
Aktivan član
- Poruka
- 1.205
Drugarı trenutno smo u Istanbulu, danas smo stıglı ı odmaracemo ovde par dana ı ıdemo prema Sırıjı ı Jordanu... Afrıka je prevazısla ocekıvanja, bıce postavljene ovıh dana neke fotke ı prıcıca na explorers sajtu.
Puno vas pozdravljamo
Puno vas pozdravljamo
Nemesis
Buduća legenda
- Poruka
- 33.226
Drugarı trenutno smo u Istanbulu, danas smo stıglı ı odmaracemo ovde par dana ı ıdemo prema Sırıjı ı Jordanu... Afrıka je prevazısla ocekıvanja, bıce postavljene ovıh dana neke fotke ı prıcıca na explorers sajtu.
Puno vas pozdravljamo
Srecan vam na dalje put i cekamo slike!
gost 114587
Elita
- Poruka
- 23.661
Drugarı trenutno smo u Istanbulu, danas smo stıglı ı odmaracemo ovde par dana ı ıdemo prema Sırıjı ı Jordanu... Afrıka je prevazısla ocekıvanja, bıce postavljene ovıh dana neke fotke ı prıcıca na explorers sajtu.
Puno vas pozdravljamo
jeeeeeeeeeeee
tehduduk
Buduća legenda
- Poruka
- 29.570
Drugarı trenutno smo u Istanbulu, danas smo stıglı ı odmaracemo ovde par dana ı ıdemo prema Sırıjı ı Jordanu... Afrıka je prevazısla ocekıvanja, bıce postavljene ovıh dana neke fotke ı prıcıca na explorers sajtu.
Puno vas pozdravljamo
jedva cekam , radujem se slikama kao malo dete
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
Pa gde ste drustvo
Pripreme su u zavrsoj fazi, plan puta i dalje nepoznat u potpunosti iz razloga sto ne mozemo da posetimo i Ugandu i Zambiju zbog prevelike udfaljenosti, a avion je papreno skuptako da cemo posle Kenije morati da izaberemo ili put Ugande, ili put Zambije, stim da u svakoj soluciji svracamo u Tanzabiju i Zanzibar.
Sutra putujemo na Kosovo par dana, rec je ovog puta o organizovanom obilasku enklava i manastira na nasem Kosmetu.Nocenje je u Orahovcu.
Kakvi su vasi planovi za ovo leto?
Мало сам окаснила што се тиче ове поруке,...али никад није касно.....
Да ли је било сличица са овог путовања
При самој помисли на Косово и Метохију тера ми уздах...
Што се тиче осталих путовања...
пратићу их на http://explore.rs/index.php/home
СРЕЋНО Љупче
чувај драгу своју!
Drugarı trenutno smo u Istanbulu, danas smo stıglı ı odmaracemo ovde par dana ı ıdemo prema Sırıjı ı Jordanu... Afrıka je prevazısla ocekıvanja, bıce postavljene ovıh dana neke fotke ı prıcıca na explorers sajtu.
Puno vas pozdravljamo
За вас двоје велики поздрав и ....
Савет: Добро сакријте ....
од великог броја интересаната..
.
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
Док чекамо интересантне забелешке Љупчета , ево нешто да прочитате
(ако имате стрпљења).
Нисам сигурна да ме је скоро неки чланак овако одушевио. Колико емоција
врви из скоро сваке речи аутора...
Putopis sa Sinaja Ivane Žigon
Nekoliko dana posle porođaja dobila
sam najlepši mogući poklon - knjigu
uspavanki na različitim jezicima.
Jedna hrabra i napaćena žena sa
Kosova našla je tu knjigu-pesmaricu na đubrištu.
U bežaniju se nosilo ono od čega će se preživljavati,
a knjige su često ostajale po zgarištima...
Počela sam najpre da ih pevušim Stevi dok još nije razaznavao javu od sna,
dok je sanjao da je budan, i budio se u svojim snovima. Kao da mi je
umetnost uspavanki pomagala da uspem da provirim iza zavese, da doprem
do tog tajanstvenog sveta njegovih novorođenih snova. Potom sam sa
harfistkinjom Ivanom Pavlović napravila aranžmane ovih uspavanki i u
studiju Gorana Bregovića snimila CD „Uspavanke svih jezika i boja“.
Tada nisam znala koliko će mi te uspavanke značiti. Nisam ni slutila da će
moj sin tražiti, evo, već skoro 4 godine da ih sluša svake večeri i da će
mu one na najtananiji način izraziti moju ljubav upravo u najvažnijim momentima
kada njegova duša kreće od jave prema snu... Udružila sam glas svoje ljubavi
prema njemu sa cvrkutom ptica, žuborom potoka, kreketanjem žaba,
rzanjem konja, meketanjem jarića, a čini mi se da su njega najviše očarali
odjeci stada ovaca u dalekoj šumi, njihovo blejanje izmešano sa zveckanjem
zvončića, i dahtanjem njihovih toplih njuškica. Gledajući sina kako raste,
pitala sam se kako da ovekovečim te trenutke u kojima nevinost deteta i
njegova lepota život pretvaraju u bajku. Poželela sam da ekranizujem te
čudesne zvuke, te magične trenutke između sna i jave. Da napravim
spotove inspirisane uspavankama. Da stvorim bajke u kojima će glavnu ulogu
igrati moj i Grigorijev sin. Ali kako?
Kuda otići? Koji pejzaž u sebi nosi
raznovrsnost melodija raznih zemalja? Koja zemlja u sebi nosi zametak svih
jezika, boja, religija, civilizacija?
Gde mogu naći čarobni leteći ćilim koji će me poneti iznad pustinja,
mora, kamena i planina?
Čak je i majka božja bežeći od mača Irodova našla utehu u egipatskoj pustinji
gde su se kasnije razvile postojbine monaštva i ostali do danas sačuvani
primeri najuzvišenijih vrhova duhovnosti koje čovek može dostići. Ne imajući
kuda da pobegne od sunca, Bogorodica je novorođenom Hristosu u tom
carstvu tišine pevala uspavanke, a palmino drvo se povilo od saosećanja i
pružilo mu hlad.
Snažno me je privukla ta slika majčinske topline... Nema veće svetinje od ljubavi
deteta i njegove majke. Molitva te najsvetije i najuzvišenije ljubavi je uspavanka.
Hram te ljubavi je kolevka...
Poželela sam da pronađem pejzaž na ovom svetu u kome uspavanka zvuči
kao molitva nad molitvama, kao pesma nad pesmama. Uostalom, bila sam
ubeđena da će pustinja lepo stajati mom malom Stevi jer itekako liči na
Egziperijevog Malog princa. Tako sam sa Stevom u naručju i stigla na obalu
Crvenog mora, u okamenjenu pustinju Sinaja, gde se i sam Bog prvi put pokazao.
...наставља се....
.
(ако имате стрпљења).
Нисам сигурна да ме је скоро неки чланак овако одушевио. Колико емоција
врви из скоро сваке речи аутора...
Putopis sa Sinaja Ivane Žigon
Nekoliko dana posle porođaja dobila
sam najlepši mogući poklon - knjigu
uspavanki na različitim jezicima.
Jedna hrabra i napaćena žena sa
Kosova našla je tu knjigu-pesmaricu na đubrištu.
U bežaniju se nosilo ono od čega će se preživljavati,
a knjige su često ostajale po zgarištima...
Počela sam najpre da ih pevušim Stevi dok još nije razaznavao javu od sna,
dok je sanjao da je budan, i budio se u svojim snovima. Kao da mi je
umetnost uspavanki pomagala da uspem da provirim iza zavese, da doprem
do tog tajanstvenog sveta njegovih novorođenih snova. Potom sam sa
harfistkinjom Ivanom Pavlović napravila aranžmane ovih uspavanki i u
studiju Gorana Bregovića snimila CD „Uspavanke svih jezika i boja“.
Tada nisam znala koliko će mi te uspavanke značiti. Nisam ni slutila da će
moj sin tražiti, evo, već skoro 4 godine da ih sluša svake večeri i da će
mu one na najtananiji način izraziti moju ljubav upravo u najvažnijim momentima
kada njegova duša kreće od jave prema snu... Udružila sam glas svoje ljubavi
prema njemu sa cvrkutom ptica, žuborom potoka, kreketanjem žaba,
rzanjem konja, meketanjem jarića, a čini mi se da su njega najviše očarali
odjeci stada ovaca u dalekoj šumi, njihovo blejanje izmešano sa zveckanjem
zvončića, i dahtanjem njihovih toplih njuškica. Gledajući sina kako raste,
pitala sam se kako da ovekovečim te trenutke u kojima nevinost deteta i
njegova lepota život pretvaraju u bajku. Poželela sam da ekranizujem te
čudesne zvuke, te magične trenutke između sna i jave. Da napravim
spotove inspirisane uspavankama. Da stvorim bajke u kojima će glavnu ulogu
igrati moj i Grigorijev sin. Ali kako?
Kuda otići? Koji pejzaž u sebi nosi
raznovrsnost melodija raznih zemalja? Koja zemlja u sebi nosi zametak svih
jezika, boja, religija, civilizacija?
Gde mogu naći čarobni leteći ćilim koji će me poneti iznad pustinja,
mora, kamena i planina?
Čak je i majka božja bežeći od mača Irodova našla utehu u egipatskoj pustinji
gde su se kasnije razvile postojbine monaštva i ostali do danas sačuvani
primeri najuzvišenijih vrhova duhovnosti koje čovek može dostići. Ne imajući
kuda da pobegne od sunca, Bogorodica je novorođenom Hristosu u tom
carstvu tišine pevala uspavanke, a palmino drvo se povilo od saosećanja i
pružilo mu hlad.
Snažno me je privukla ta slika majčinske topline... Nema veće svetinje od ljubavi
deteta i njegove majke. Molitva te najsvetije i najuzvišenije ljubavi je uspavanka.
Hram te ljubavi je kolevka...
Poželela sam da pronađem pejzaž na ovom svetu u kome uspavanka zvuči
kao molitva nad molitvama, kao pesma nad pesmama. Uostalom, bila sam
ubeđena da će pustinja lepo stajati mom malom Stevi jer itekako liči na
Egziperijevog Malog princa. Tako sam sa Stevom u naručju i stigla na obalu
Crvenog mora, u okamenjenu pustinju Sinaja, gde se i sam Bog prvi put pokazao.
...наставља се....
.
Poslednja izmena:
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
..наставак....
.....Vozeći se safari džipom po pesku, umotana u crno-belu beduinsku maramu
koja štiti od prašine, vetra i sunca, zaljubila sam se u pustinju. Sada me
nimalo ne čudi da je Bog izabrao upravo Sinaj da se pokaže iscrpljenom
narodu koji je 40 godina tragao za obećanom zemljom. Bog se prvi put
prikazao u pustinji, jer Bog i jeste najuzvišenija, najzamamnija fatamorgana
ljudskog bića. Jer Bog nam je zapravo potrebniji od vode. Bog, shvatam to u
okamenjenim dinama Sinaja, jeste oaza, utočište od ljudske tuge, beg od
pustinje ljudske usamljenosti i besmisla. Ko traži Boga neka krene put sinajske
pustinje. Zaogrnut pustinjskim dimom, On će se najradije pojaviti tamo gde voda
ima svoj veličanstveni ukus, upravo tamo gde sve dobija svoju pravu, istinsku
vrednost,
Sve što je nasušno u pustinji postaje još nasušnije, sve što je sveto,
još svetije.
U pustinji se vaga vrednost i smisao života, punota ljudskog srca.
Kad počne da duva poput huka neke vazdušne reke, pustinjski vetar nosi sve
nemire što su se nakupili po duši. Zato su valjda svi Egipćani koje sam videla
tako prosvetljeni, smireni, nasmešeni. Nikuda ne žure, i kao da su svi mudri.
Kao da je u njihovom genetskom kodu, u svakom od njih - bio on čistač,
konobar, recepcioner, vozač, vodič ili gonič kamila zapisana tablica božjih
zapovesti. U svakom od njih prepoznala sam faraonsku lepotu, i užasavala
sam se što oni tako carski otmeni služe turiste iz zema lja koje već vekovima
kradu neprocenjivo vredne istorijske spomenike njihove prelepe zemlje... Ali i
tu veliku nepravdu i bes smirivao je mirišljavi, suvi pustinjski vetar po imenu habab.
.. Jer, može se ukrasti istorijsko blago, ali ne može se ukrasti istorijska
istina što blista pod neverovatno lepim zalascima sunca u Šarm el Šeiku....
Snimajući uspavanke, na kamili smo stigli do manastira Svete Katarine, hodali
smo bosi po pustinji, a u beduinskom selu Steva je zagrlio jedno zelenooko riđe
jare sa dugačkim ušima. Steva nikada nije bio tako srećan. Naš vodič se čudom
čudio i rekao da smo mi neki veoma čudni ljudi jer smo prvi od njih zatražili da
snimimo stado gladnih pustinjskih jarića, te da se svi turisti daleko više
interesuju za beduinske noći koje se organizuju uz mirise nargila i ples
istočnjačkih lepotica pod šatorima u dubini pustinje...
...наставља се...
.
.....Vozeći se safari džipom po pesku, umotana u crno-belu beduinsku maramu
koja štiti od prašine, vetra i sunca, zaljubila sam se u pustinju. Sada me
nimalo ne čudi da je Bog izabrao upravo Sinaj da se pokaže iscrpljenom
narodu koji je 40 godina tragao za obećanom zemljom. Bog se prvi put
prikazao u pustinji, jer Bog i jeste najuzvišenija, najzamamnija fatamorgana
ljudskog bića. Jer Bog nam je zapravo potrebniji od vode. Bog, shvatam to u
okamenjenim dinama Sinaja, jeste oaza, utočište od ljudske tuge, beg od
pustinje ljudske usamljenosti i besmisla. Ko traži Boga neka krene put sinajske
pustinje. Zaogrnut pustinjskim dimom, On će se najradije pojaviti tamo gde voda
ima svoj veličanstveni ukus, upravo tamo gde sve dobija svoju pravu, istinsku
vrednost,
Sve što je nasušno u pustinji postaje još nasušnije, sve što je sveto,
još svetije.
U pustinji se vaga vrednost i smisao života, punota ljudskog srca.
Kad počne da duva poput huka neke vazdušne reke, pustinjski vetar nosi sve
nemire što su se nakupili po duši. Zato su valjda svi Egipćani koje sam videla
tako prosvetljeni, smireni, nasmešeni. Nikuda ne žure, i kao da su svi mudri.
Kao da je u njihovom genetskom kodu, u svakom od njih - bio on čistač,
konobar, recepcioner, vozač, vodič ili gonič kamila zapisana tablica božjih
zapovesti. U svakom od njih prepoznala sam faraonsku lepotu, i užasavala
sam se što oni tako carski otmeni služe turiste iz zema lja koje već vekovima
kradu neprocenjivo vredne istorijske spomenike njihove prelepe zemlje... Ali i
tu veliku nepravdu i bes smirivao je mirišljavi, suvi pustinjski vetar po imenu habab.
.. Jer, može se ukrasti istorijsko blago, ali ne može se ukrasti istorijska
istina što blista pod neverovatno lepim zalascima sunca u Šarm el Šeiku....
Snimajući uspavanke, na kamili smo stigli do manastira Svete Katarine, hodali
smo bosi po pustinji, a u beduinskom selu Steva je zagrlio jedno zelenooko riđe
jare sa dugačkim ušima. Steva nikada nije bio tako srećan. Naš vodič se čudom
čudio i rekao da smo mi neki veoma čudni ljudi jer smo prvi od njih zatražili da
snimimo stado gladnih pustinjskih jarića, te da se svi turisti daleko više
interesuju za beduinske noći koje se organizuju uz mirise nargila i ples
istočnjačkih lepotica pod šatorima u dubini pustinje...
...наставља се...
.
Poslednja izmena:
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
...наставак...
...Posle posete beduinskom selu nisam mogla da zaspim od velike tuge.
To selo od dva šatora bilo je krajnja suprotnost raskošnom hotelu u kome
smo živeli. Priviđala mi se u tom raju, u kome se Steva brčkao po
bazenima i prskao rasipajući se vodom, žedna devojčica iz beduinskog sela
kako usporeno proviruje iz svog šatora i čudi se bez ikakvog čuđenja nama što
smo obuzeti nekom namerom i nekom ličnom abicijom upali u svet njenog
prašnjavog detinjstva. Detinjstva pod koprenom nemilosrdnog sunca i
pustinjskog dima. Uzela je neku kapicu što sam slučajno imala uz sebe,
držala ju je grčevito i čvrsto, ali se nije obradovala. Nijednom se nije nasmejala.
Imala je crveni džemper i činilo mi se da joj u njemu nije nimalo vruće po tom
vrelom pustinjskom danu. Mene i sada peče ta njena ravnodušna zapitanost
otkud mi tu. Moj Steva će zaplakati za neku sitnicu, glupost, a ona čini mi se
neće zaplakati nikad u životu. To njeno oko osušio je surovi vetar pustinjskog
života. Ali i pored tog sažaljenja, u meni sve više raste neka spoznaja o tome da
ja nikako i ne mogu razumeti njihov gotovo monaški način života...
Zamišljam - čitav život živiš samo život... Samo pustinja kao ogledalo gladi, žeđi,
ljubavi, smrti. Kao da se u njoj ustostručava svako zrnce života. Nema
smisla u pustinji činiti ništa što je neprirodno. Terati modu, šminkati se, lagati,
folirati se, pretvarati.
U pustinji se prosto diše, spava, voli.
Najednom to iskonsko i prirodno, nepatvoreno se zaista dešavalo u mom životu.
Stojim na tom vetru, držim u zagrljaju sina i pevam uspavanku:
„Nani, nani, ’ajde s mamom, nani, nani, jer te mama
nežno ljulja, jer te mama nežno ljulja“.
Čudim se kako ta rumunska uspavanka tako pristaje ovom pustinjskom pejzažu.
I ma koliko se sve uspavanke međusobno razlikuju po melodiji, ukrasima,
harmonijama, pa katkad i po notnom sistemu - one su zapravo neverovatno
slične. Pevajući uspavanke, shvatila sam da sve majke sveta zapravo pevaju
jednu jedinu uspavanku. Različiti narodi klanjaju se različitim bogovima i svecima.
...наставља се...
.
...Posle posete beduinskom selu nisam mogla da zaspim od velike tuge.
To selo od dva šatora bilo je krajnja suprotnost raskošnom hotelu u kome
smo živeli. Priviđala mi se u tom raju, u kome se Steva brčkao po
bazenima i prskao rasipajući se vodom, žedna devojčica iz beduinskog sela
kako usporeno proviruje iz svog šatora i čudi se bez ikakvog čuđenja nama što
smo obuzeti nekom namerom i nekom ličnom abicijom upali u svet njenog
prašnjavog detinjstva. Detinjstva pod koprenom nemilosrdnog sunca i
pustinjskog dima. Uzela je neku kapicu što sam slučajno imala uz sebe,
držala ju je grčevito i čvrsto, ali se nije obradovala. Nijednom se nije nasmejala.
Imala je crveni džemper i činilo mi se da joj u njemu nije nimalo vruće po tom
vrelom pustinjskom danu. Mene i sada peče ta njena ravnodušna zapitanost
otkud mi tu. Moj Steva će zaplakati za neku sitnicu, glupost, a ona čini mi se
neće zaplakati nikad u životu. To njeno oko osušio je surovi vetar pustinjskog
života. Ali i pored tog sažaljenja, u meni sve više raste neka spoznaja o tome da
ja nikako i ne mogu razumeti njihov gotovo monaški način života...
Zamišljam - čitav život živiš samo život... Samo pustinja kao ogledalo gladi, žeđi,
ljubavi, smrti. Kao da se u njoj ustostručava svako zrnce života. Nema
smisla u pustinji činiti ništa što je neprirodno. Terati modu, šminkati se, lagati,
folirati se, pretvarati.
U pustinji se prosto diše, spava, voli.
Najednom to iskonsko i prirodno, nepatvoreno se zaista dešavalo u mom životu.
Stojim na tom vetru, držim u zagrljaju sina i pevam uspavanku:
„Nani, nani, ’ajde s mamom, nani, nani, jer te mama
nežno ljulja, jer te mama nežno ljulja“.
Čudim se kako ta rumunska uspavanka tako pristaje ovom pustinjskom pejzažu.
I ma koliko se sve uspavanke međusobno razlikuju po melodiji, ukrasima,
harmonijama, pa katkad i po notnom sistemu - one su zapravo neverovatno
slične. Pevajući uspavanke, shvatila sam da sve majke sveta zapravo pevaju
jednu jedinu uspavanku. Različiti narodi klanjaju se različitim bogovima i svecima.
...наставља се...
.
Poslednja izmena:
kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
...наставак...
...Postoji, međutim, samo jedna svetinja koju poštuju sve civilizacije.
Umivena pustinjskim vetrom čudim se da se ostvario još jedan san odsanjan
u odjeku uspavanki svih jezika i boja. A bilo je potrebno samo tri i po sata leta.
Avionom. I tu u mondenskom Šarmu, u prekrasnom hotelu,
shvatam da turizam nije ono čega sam se uvek grozila - narcisoidno fotografisanje
u stilu -
ja i piramide, ja i bazeni, ja i delfini, suncobrani, nargile, ja i kamile, jahte,
kokteli koje dobijam besplatno u aranžmanu all inclusive. Ne, to nije
smisao odlaska u Šarm.
Odlazak u lepotu Šarm el Šeika mora biti mnogo više
od toga, mora biti nešto daleko magičnije od zadovoljavanja hedonističkih
potreba.To je za mene bio susret sa najstarijom civilizacijom sveta, dodir sa
kolevkom naše religije, hodočašće po biblijskom pejzažu poput hodanja po
mesečevoj prašini, umivanje pustinjskim vetrom, disanje najsuvljeg, najzdravijeg
i najukusnijeg vazduha koji miriše na božje zapovesti...
Na tom doživljaju koji je ovekovečio najbolji srpski kamerman Vasko Vasović od
srca se zahvaljujem Kontikiju i Slobodanu Mićiću, koji je u vremenu
šunda i kiča procenio vrednost majčinske pesme, i omogućio nam snimanje
uspavanki za svu decu sveta. Zahvaljujem se svima onima u Kontikiju koji su
zaslužni što građani Srbije mogu čarter letom za samo 3 sata stići do destinacije
koja je u isto vreme i duhovno hodočašće i najlepši i najegzotičniji odmor za svaku porodicu.
Čini mi se da za decu i nema lepšeg sveta od Šarm el Šeika, jer u
hotelima Šarma mogu bosi da se utrkuju po ošišanoj travi, da se brčkaju po
bazenčićima, da slušaju ptičice koje im pevaju pod prozorom, da ih ujutro hrane
iz ruke, da se kupaju u Crvenom moru, koje ima najrazovrsnije morsko
carstvo šarenih ribica, da se voze brodom koji ima stakleno dno i gledaju koralne sprudove,
da posete delfinarijum i da se poljube sa delfinom, da čuju
njegov smeh, da oslušnu njihov razgovor, da jašu kamile, da gledaju šou sa zmijama
i krokodilima, da se igraju u pesku i uspinju po dinama, i da se svakog
jutra bude u svojim snovima...
jul 2010. Svet na dlanu
.......................................................КРАЈ......................................................
.
...Postoji, međutim, samo jedna svetinja koju poštuju sve civilizacije.
Umivena pustinjskim vetrom čudim se da se ostvario još jedan san odsanjan
u odjeku uspavanki svih jezika i boja. A bilo je potrebno samo tri i po sata leta.
Avionom. I tu u mondenskom Šarmu, u prekrasnom hotelu,
shvatam da turizam nije ono čega sam se uvek grozila - narcisoidno fotografisanje
u stilu -
ja i piramide, ja i bazeni, ja i delfini, suncobrani, nargile, ja i kamile, jahte,
kokteli koje dobijam besplatno u aranžmanu all inclusive. Ne, to nije
smisao odlaska u Šarm.
Odlazak u lepotu Šarm el Šeika mora biti mnogo više
od toga, mora biti nešto daleko magičnije od zadovoljavanja hedonističkih
potreba.To je za mene bio susret sa najstarijom civilizacijom sveta, dodir sa
kolevkom naše religije, hodočašće po biblijskom pejzažu poput hodanja po
mesečevoj prašini, umivanje pustinjskim vetrom, disanje najsuvljeg, najzdravijeg
i najukusnijeg vazduha koji miriše na božje zapovesti...
Na tom doživljaju koji je ovekovečio najbolji srpski kamerman Vasko Vasović od
srca se zahvaljujem Kontikiju i Slobodanu Mićiću, koji je u vremenu
šunda i kiča procenio vrednost majčinske pesme, i omogućio nam snimanje
uspavanki za svu decu sveta. Zahvaljujem se svima onima u Kontikiju koji su
zaslužni što građani Srbije mogu čarter letom za samo 3 sata stići do destinacije
koja je u isto vreme i duhovno hodočašće i najlepši i najegzotičniji odmor za svaku porodicu.
Čini mi se da za decu i nema lepšeg sveta od Šarm el Šeika, jer u
hotelima Šarma mogu bosi da se utrkuju po ošišanoj travi, da se brčkaju po
bazenčićima, da slušaju ptičice koje im pevaju pod prozorom, da ih ujutro hrane
iz ruke, da se kupaju u Crvenom moru, koje ima najrazovrsnije morsko
carstvo šarenih ribica, da se voze brodom koji ima stakleno dno i gledaju koralne sprudove,
da posete delfinarijum i da se poljube sa delfinom, da čuju
njegov smeh, da oslušnu njihov razgovor, da jašu kamile, da gledaju šou sa zmijama
i krokodilima, da se igraju u pesku i uspinju po dinama, i da se svakog
jutra bude u svojim snovima...
jul 2010. Svet na dlanu
.......................................................КРАЈ......................................................
.
Poslednja izmena:
gost 114587
Elita
- Poruka
- 23.661
ovi ljubce i daca normalni nisu, sta se bre ne javljaju? 
nmim
Aktivan član
- Poruka
- 1.280
ja pomislih stigle nove vesti 
a ono nista
a ono nista
DeMikelis
Ističe se
- Poruka
- 2.158
Јавили се пар пута... али на сајту Explorers-a > http://explore.rs/index.php/putopisiovi ljubce i daca normalni nisu, sta se bre ne javljaju?
tehduduk
Buduća legenda
- Poruka
- 29.570
Јавили се пар пута... али на сајту Explorers-a > http://explore.rs/index.php/putopisi
ali nisu stavili slikice 
oljaana
Obećava
- Poruka
- 52
Kisela Bombono, hvala ti sto si postavila ovaj divan putopis. Zaista je bilo uzivanje citati ga.
Rančica
Početnik
- Poruka
- 13
Malo je reći da sam oduševljena Ljupčetom i Dacom i oni su me "naterali" da se priključim... Fascinirali su me, pridružujem se družini u kafiću i nestrpljivo iščekujem vesti sa terena...
PS. pošto sam tek danas (sramota al je tako) otkrila ovaj kafić i evo 6h provela dok sam sve pročitala.. nisam trepnula... SVAKA ČAST...
PS. pošto sam tek danas (sramota al je tako) otkrila ovaj kafić i evo 6h provela dok sam sve pročitala.. nisam trepnula... SVAKA ČAST...
Rančica
Početnik
- Poruka
- 13
zbunjena sam. kako ovo funkcioniše?
Ванда
Elita
- Poruka
- 18.051
Постоји упутство, при регистрацији би га ваљало прочитати. Прве три поруке одобрава модератор. Знаачи, напиши још једну поруку, и у кафићу си! 
Rančica
Početnik
- Poruka
- 13
Ups??? Da li je to kafić zatvoren? Hm... Nadam se da nije... A dok se ne ogalsi naši "domaćini" da li neko drugi ima neku interesantnu pričicu? Leto polako odlazi? Gde ste ga proveli? Ili se tek spremate? Ja nažalost ove godine nisam letovala
Hm... Nadam se da nije... A dok se ne ogalsi naši "domaćini" da li neko drugi ima neku interesantnu pričicu? Leto polako odlazi? Gde ste ga proveli? Ili se tek spremate? Ja nažalost ove godine nisam letovala
Ванда
Elita
- Poruka
- 18.051
Ранчице, лепо је што си са нама, али постоји тема ,,Путници свих земаља, уједините се'', тамо пишемо о нашим летовањима, а тема је такође занимљива.
Boki
Buduća legenda
- Poruka
- 25.947
gost 46745
Veoma poznat
- Poruka
- 12.490
