Bunjevci

Krishna:
Мислиш Јакова Јакелића? У писму се помиње Иаков Иакелић (у то доба се уместо Ј писало И, а ознаку за глас Ј је увео Вук Караџић).
Миаило из писма се презива Литричан.
Томаш је Гарић. Да Гарићи су православни род у Кољанима, славе Св. Николу https://sr.wikipedia.org/wiki/Кољане#Презимена

У писму се помиње и презиме фра Мио Раднић (на левој страни), има их око Трогира https://actacroatica.com/hr/surname/Radnić/
Помињу се још (на десној страни) Мато Илинице, Мартин Терзна, Петар Вукељић, Јандрна Бакић, Пилип Јачиа. Вукелића Буњеваца али има у Лици али је било и православних Срба.
Kliknite za proširenje...
@snouden
U pismu bačkuh Bunjevaca se pominje i Martin Terzna. Vrlo je moguće da je to prezime Trzin iz Mirlović Polja. Trzini koji ostali u Mirloviću su ostali pravoslavci, a oni koji su stigli do Bačke su se pokatoličili.
 
Krishna:
@snouden
U pismu bačkuh Bunjevaca se pominje i Martin Terzna. Vrlo je moguće da je to prezime Trzin iz Mirlović Polja. Trzini koji ostali u Mirloviću su ostali pravoslavci, a oni koji su stigli do Bačke su se pokatoličili.
Kliknite za proširenje...
Mi ne znamo versku strukturu tih izbeglica. Žale se fratru. u Bačku, kažu, da su ih doveli, fratri . Radi se najverovatnije o raji izbegloj s početka nekog mletačkoturskog ratovanja.

Terzini su iz Mirlovića. Spominju se još Garići i Jakelići.Jakelići su jedni od prvih katolika u Vrličkoj krajini. Garići su pravoslavci. Genetska ispitivanja su pokazala da su Garići, Marjanovići i Miljkovići iz Koljana rod po prvoj muškoj liniji i da pripadaju N2 haplogrupi.

Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.
Kliknite za proširenje...
Na osnovu toga pisma i novih gentskih rezultata možemo zaključiti da su ovi rodovi stanovnici turske Dalmacija a najverovatnij i predturske. Turci su zabeležili crkvu svete Gospoine na Garića glavici. Ova glavica je u neposrednoj blizini manastira Dragović. Postojala je tu još jedna crkva, tamo gde su Bodrožići i Inglendže. Za tu su našli da je sazidana u 8 stoleču. I njen pod je bio ukrašen "hrvatskim" pleterom.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini samog manastira Dragović.
 
Poslednja izmena:
snouden:
Mi ne znamo versku strukturu tih izbeglica. Žale se fratru. u Bačku, kažu, da su ih doveli, fratri . Radi se najverovatnije o raji izbegloj s početka nekog mletačkoturskog ratovanja.

Terzini su iz Mirlovića. Spominju se još Garići i Jakelići.Jakelići su jedni od prvih katolika u Vrličkoj krajini. Garići su pravoslavci. Genetska ispitivanja su pokazala da su Garići, Marjanovići i Miljkovići iz Koljana rod po prvoj muškoj liniji i da pripadaju N2 haplogrupi.


Na osnovu toga pisma i novih gentskih rezultata možemo zaključiti da su ovi rodovi stanovnici turske Dalmacija a najverovatnij i predturske. Turci su zabeležili crkvu svete Gospoine na Garića glavici. Ova glavica je u neposrednoj blizini manastira Dragović. Postojala je tu još jedna crkva, tamo gde su Bodrožići i Inglendže. Za tu su našli da je sazidana u 8 stoleču. I njen pod je bio ukrašen "hrvatskim" pleterom.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini samog manastira Dragović.
Kliknite za proširenje...
Ako su i bili pravoslavci prilikom dolaska u Bačku postali su katolici brzo ili relativno brzo nakon doseljavanja, te su u trenutku pisanja pisma bili katolici s obzirom da pišu ni manje ni više nego rimskom papi.
Evo nekih bitnih detalja o pismu (možeš postaviti link na Poreklo) https://www.ravnoplov.rs/pismo-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-godine/
Kao što se vidi iz priloženog brigu o tim Bunjevcima su vodili Franjevci iz provincije Bosne Srebrene iz manastira u Olovu koji su se tu pojavili početkom 1630-ih. Bunjevci iz pisma su došli u Bačku početkom 17-og vjeka iz Kliškog sandžaka, preciznije iz Cetinske Krajine. Dakle bosanski Franjevci su došli među njih 30-ak godina nakon njihovog doseljavanja. Kao što već rekoh refleks jata u pismu je mješani ikavsko-ijekavski. Ijekavizmi su gotovo sigurno uticaj bosanskih Franjevaca koji su bili nadležni za bačke Bunjevce u prvoj polovini i oko sredine 17-og vjeka. Moguće da je pismo čak lično pisao neki fratar Bosanac.

@Q. in perpetuum hibernum @Demagogic @Perperius
 
Poslednja izmena:
1921.
20240302_113320.png

20240302_113352.png
 
Poslednja izmena od moderatora:
Krishna:
Далматинска чакавица има јак штокавски уплив. Чакавица која нема штокавског уплива је она из Кварнера.
По свему судећи чакавица је изворно екавска. Појава икавице у чакавици се може повезати са миграцијама босанско-херцеговачких штокавских икаваца у чакавске крајеве крајем средњег века под чијим утицајем је далматинска чакавица икавизирана. У Кварнеру где се говори најчистија чакавица она је у великој мери екавска.
Да се икавица изворно може везати за штокавицу наводе и повеље босанских банова које су писане на штокавској (српској) икавици.

"Позив на виру" (део) од Мухамеда Хеваји Ускуфије https://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamed_Hevaji_Uskufi

Ja, каури вами вељу
Ходите нами ви на виру.
По невири што се кољу?
Ходте нами ви на виру.

Нисмо вами ми злотвори
Бог нас један јер сатвори,
Будите Богу боготвори,
Ходте нами ви на виру

Једно чудо разроди се,
Наопако јер ходи се,
Тер на једно наводи се.
Ходте нами ви на виру.

Је ли слика, бит се робит,
По невири сићи, морит,
Једно другом куће орит?
Ходте нами ви на виру.

Зовемо вас јер се пише:
Бога света узнат више,
Пака вира тешко дише.
Ходте нами ви на виру.

Бои не бије коф паметан,
Буде веће непреведан,
Ишта вири он заметан.
Ходте нами ви на виру.
....
Отац један, једна мати
Прво би нам ваља знати.
Јер ћемо се паски клати?
Ходте нами ви на виру.

Когод има чисту памет,
Он не мисли чинит замет,
Невирнику ноге сапет.
Ходте нами ви на виру.

Нек не чини силу, Славу,
Не приличи нико лаву,
Нек узнаде Светог Саву.
Ходте нами ви на виру.
...
Добро знаде Доњу Солан
Рад Хеваји бити виран,
Помоћ чини, Бога један,
Ходте нами ви на виру.

Ово је чиста штокавска икавица. Икавица у Босни је била штокавска, а кад се из Босне преселила у Далмацију онда је постала и чакавска.
Kliknite za proširenje...
Veću glupost nisi mogao napisati. Čakavica je uvik bila ikavska. Pogledaj srednjovjekovne čakavske dokumente sa područja Istre, Kvarnera, Like, Dalmacije: Istarski razvod, Vinodolski zakonik, Povaljska listina, Novljanski brevijar, Misal po zakonu rimskoga dvora itd. Svi su bili na ikavici.
 
Poslednja izmena:
Lionman:
Kako nisu? zašto onda koriste izraze poput naprid, misec, lito, čovik, svidok? zar to nije ikavica?
Kliknite za proširenje...
U 12-om vjeku sjeverna Dalmacija i Lika epicentrti srednjovjekovne Hrvatske imaju ekavske toponime. To se odlično poklapa sa faktom da je ekavska čakavica arhaičnija/čakavskija od ikavske čakavice. Ikavica se u čakavici pojavlju od 13-og vjeka, a tek od 14-og uzima veći zamah. Ekavska čakavica > ikavska čakavica (> u ovom slučaju znači starija).
 
Krishna:
U 12-om vjeku sjeverna Dalmacija i Lika epicentrti srednjovjekovne Hrvatske imaju ekavske toponime. To se odlično poklapa sa faktom da je ekavska čakavica arhaičnija/čakavskija od ikavske čakavice. Ikavica se u čakavici pojavlju od 13-og vjeka, a tek od 14-og uzima veći zamah. Ekavska čakavica > ikavska čakavica (> u ovom slučaju znači starija).
Kliknite za proširenje...
Realno štokavica i čakavica su isto. Čakavica je nastala mišanjem štokavice i latinskih riči. Izbaci iz čakavice latinske riči i ostaje narječje identično štokavici. Dakle čakavica=štokavica.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top