Koliko nafte i gasa Evropa i dalje uvozi iz Rusije?
S. D.danas 22:01
EPA/MARTIN DIVISEK
Prošle nedelje Evropska komisija je najavila da priprema uvođenje tarifa na ruske uvoze nafte koji ulaze u EU preko Mađarske i Slovačke.
Ovo se događa dok američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na članice NATO-a da prestanu sa kupovinom ruske energije, u nastojanju da se okonča rat između Rusije i Ukrajine.
Na skupštini UN prošle nedelje, Tramp je rekao: „Oni finansiraju rat protiv samih sebe. Ko je to ikada čuo?“. Tramp je mislio na više od milijardu evra (1,35 milijardi dolara) koje zemlje EU i dalje mesečno plaćaju Rusiji za fosilna goriva.
Al Jazeera prikazuje najnovije podatke o uvozu nafte i gasa iz Rusije u Evropu, zašto neke zemlje i dalje zavise od ruske energije i koje druge države sada kupuju rusko gorivo.
Koje evropske države i dalje kupuju rusku energiju?
Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), koji prati stvarne tokove fosilnih goriva, EU je u avgustu potrošila 1,15 milijardi evra (1,35 milijardi dolara) na ruska fosilna goriva.
Pet najvećih uvoznika činilo je 85 odsto tog ukupnog iznosa, kupujući rusku naftu i gas u vrednosti od 979 miliona evra (1,15 milijardi dolara). Preostalih 15 odsto dolazilo je iz zemalja kao što su Španija, Bugarska, Rumunija, Italija, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Austrija i Poljska.
Najveći kupci ruske energije su Mađarska: 416 miliona evra (488 miliona dolara), Slovačka: 275 miliona evra (323 miliona dolara), Francuska: 157 miliona evra (184 miliona dolara), Holandija: 65 miliona evra (76 miliona dolara), Belgija: 64 miliona evra (75 miliona dolara).
Mađarska i Slovačka su kupovale rusku sirovu naftu i gas putem gasovoda, dok su Francuska, Holandija i Belgija uvozile ukapljeni prirodni gas (LNG), što je prirodni gas ohlađen u tečno stanje kako bi mogao da se transportuje brodovima umesto putem gasovoda.
Evropska velika zavisnost od nafte i gasa
Zajedno, nafta (33 odsto) i prirodni gas (24 odsto) čine više od polovine evropske energetske potrošnje. Ugalj doprinosi sa 11,7 odsto, zatim nuklearna energija sa 11,2 odsto, biogoriva sa 10,9 odsto, solarna i vetroenergija sa 6,1 odsto, a hidroenergija sa 3,1 odsto.
Da bi se prevele ove velike količine nafte i gasa, Evropa se oslanja na opsežnu mrežu od 202.685 kilometara aktivnih gasovoda zaključno sa 2023. godinom, podaci su GlobalData.
Ključni deo ove mreže je naftovod Družba dug 4.000 km, jedan od najdužih na svetu, sa kapacitetom od 1,2 do 1,4 miliona barela dnevno. On transportuje naftu iz istočne Rusije preko Belorusije i Ukrajine do Mađarske i Slovačke.
Mađarska i Slovačka i dalje primaju naftu preko ovog naftovoda zahvaljujući privremenom izuzeću koje im je EU odobrila kako bi se sprečile ozbiljne energetske nestašice, jer ove zemlje bez izlaza na more u velikoj meri zavise od Družbe naftovoda i imaju malo alternativnih ruta za uvoz ili luka.
Kako se promenila zavisnost Evrope od ruskog gasa?
Pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. EU je dobijala više od 45 odsto ukupnog uvoza gasa i 27 odsto nafte iz Rusije. Do 2024. godine, ovi udeli su pali na 19 odsto za gas i tri odsto za naftu.
Mnogi evropski lideri su pod pritiskom da uvedu strože sankcije Rusiji dok EU nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata. Međutim, to je i dalje izazovno za zemlje koje su veoma zavisne od jednog izvora energije, na primer u Mađarskoj više od 60 odsto energije dolazi iz nafte i gasa.
Uvoz ruskog gasa pao je sa preko 150 milijardi kubnih metara u 2021. godini na manje od 52 milijarde kubnih metara u 2024. godini. Ovaj manjak je uglavnom nadoknađen povećanim uvozom od drugih partnera: uvoz iz SAD je porastao sa 18,9 milijardi kubnih metara u 2021. na 45,1 milijardu kubnih metara 2024, iz Norveške sa 79,5 milijardi kubnih metara na 91,1 milijardu kubnih metara, a od drugih partnera sa 41,6 milijardi na 45 milijardi kubnih metara
Koje druge sirovine Evropa kupuje od Rusije?
Pored smanjenog uvoza energije, EU sada uvozi i manje nikla, gvožđa i čelika iz Rusije.
Međutim, uvoz đubriva, koji je neophodan za poljoprivredu, a za koji je Rusija jedan od glavnih proizvođača i izvoznika, povećan skoro za 20 odsto od 2021. do 2025. godine.
Ranije ove godine, Evropska komisija je predložila uvođenje carine od 6,5 odsto na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, što je Evropska komisija i podržala, sa ciljem da se postepeno ukine zavisnost od neorganskog đubriva iz Moskve.
Ko kupuje rusku energiju izvan EU?
U avgustu, Kina je bila najveći kupac ruskih fosilnih goriva, sa prihodima od izvoza ruske energije vrednim 5,7 milijardi evra (6,7 milijardi dolara), pri čemu je 58 odsto (3,1 milijardu evra) od tog uvoza bilo sirove nafte.
Indija je bila drugi najveći kupac, sa uvozom vrednim 3,6 milijardi evra (4,2 milijarde dolara), od čega je 78 odsto (2,9 milijardi evra) bilo sirove nafte.
Turska je zauzela treće mesto, uvozeći energiju u vrednosti od 3 milijarde evra (3,5 milijardi dolara), uključujući mešavinu gasovoda, naftnih derivata, sirove nafte i uglja.
EU je bila četvrti najveći kupac, sa uvozom od 1,2 milijarde evra (1,4 milijarde dolara). Dve trećine toga bila je ruski ukapljeni prirodni gas (LNG) i gas iz gasovoda, u vrednosti od 773 miliona evra (907 miliona dolara).
Južna Koreja bila je peti najveći kupac sa 564 miliona evra (662 miliona dolara), od čega su tri četvrtine uvoza činili ugalj.
