Будизам...

[Crni_Georgije]

Preobraženje je transformacija, zar ne...šta mora da se transformiše?

Transformacija uma se u Bibliji naziva metanoja.
Kod bludnog sina se dogodila baš ta transformacija. Ono što je prilikom tog preobraženja umrlo je lažna ličnost koja je vladala njegovim životom. Ličnost je preko naših čula povezana sa spoljnim svetom, suština sa unutrašnjim.

Umiranjem ličnosti počela je da se u njemu razvija suština. Suština je povezana sa našim unutrašnjim, odnosno, psihološkim životom. Metanoja je dovela do toga da bludni sin, umesto delovanja ličnosti pod utiscima koji su dolazili spolja, se prepusti delovanju suštine koja deluje iznutra.
To njegovo preobraženje je odmah uočio njegov otac koji je poželeo da to i proslavi. Uzgred, njegov otac je već bio prosvetljen pa je tu promenu mogao i videti kod svog sina, ali njegov brat nije pa se u njemu rodila ljubomora i zavist zbog počasti koju mu je otac tom prilikom pripremio.

Baš zgodna i poučna priča na ovu temu...ima tih pričica još u Bibliji.

Suština je da je bludni sin bludni zato što je odbacio oca i da je bludničio vodeći se stihijama sveta umesto da uživa u blagodatima očevog doma.Otac je Bog,bludni sin je pali čovek koji nakon pokajanja se vraća Bogu.

 

[mnemozina]

Misliš dok je živ

manje vise

Preobraženje je transformacija, zar ne...šta mora da se transformiše?

Transformacija uma se u Bibliji naziva metanoja.
Kod bludnog sina se dogodila baš ta transformacija. Ono što je prilikom tog preobraženja umrlo je lažna ličnost koja je vladala njegovim životom. Ličnost je preko naših čula povezana sa spoljnim svetom, suština sa unutrašnjim.

Umiranjem ličnosti počela je da se u njemu razvija suština. Suština je povezana sa našim unutrašnjim, odnosno, psihološkim životom. Metanoja je dovela do toga da bludni sin, umesto delovanja ličnosti pod utiscima koji su dolazili spolja, se prepusti delovanju suštine koja deluje iznutra.
To njegovo preobraženje je odmah uočio njegov otac koji je poželeo da to i proslavi. Uzgred, njegov otac je već bio prosvetljen pa je tu promenu mogao i videti kod svog sina, ali njegov brat nije pa se u njemu rodila ljubomora i zavist zbog počasti koju mu je otac tom prilikom pripremio.

Baš zgodna i poučna priča na ovu temu...ima tih pričica još u Bibliji.

preobrazenje jeste transformacija ali dok smo zivi mi nismo u stanju da se 'zamrznemo' u momentu zasluge i mirno cekamo dan kad cemo biti nagradjeni
tjelo je nase veliki izazov, taman pomislis da si sve sveo pod kontrolu kad vidis da si bio u zabludi
kao i kod bludnog sina sto je se vratio u kucu svoga oca, to je samo jedna stepenica navise ali se ne kaze sta je bilo dalje, je li ostao dosledan svom usponu ili je bilo i koje kotrljanja niz stube

Uz temu je i zgodna prica o gospodaru koji je dao slugama novac da za njega cuvaju. Svi su taj novac pametno ulagali i gospodaru uvecali prinos /transformisali novac u dobitak/ osim onoga koji je novac zakopao i cuvao ulog.

 

[gost 401905]

 

[Crni_Georgije]

Ma budizam je samo taština praznine

 

[JA KOJI JESAM]

Šta se posle dešava kada dostigneš probuđenje,i isprazniš se od misli?

Probaj, pa ćeš saznati.
I... nigdje nisam rekao da tad doživiš buđenje, već sam rekao da je to početak buđenja.

Šta se dešava kad isprazniš um od misli?
Samo ti se kaže; um ti je prazan.
Htio si valjda pitati kakva je svrha pražnjenja uma?

Kad je um prazan, onda smo totalno odvojeni od emocija. Nemamo emocije. Emocije dakle odatle ne mogu da utiču na izbor
misli, emocije nam ne zarobljavaju fokus na onim mislima koje ih opravdavaju. U stanju bez emocija prepoznaješ prvu
misao koja uđe u tvoj um kad si spreman da to dopustiš. Ta prva misao je od vitalne vrijednosti. Ona dolazi direktno iz duše
i u harmoniji je stoga sa tvojim iskonskim namjerama. Tu misao treba slijediti, ali ne vezivati se za nju, već dopustiti i drugoj
misli da bez upravljanja emocijom uđe u razum i da ostvari niz. Dopustiš li da bez uplitanja intelekta proslijediš rečenicu
(dobra je praksa imati olovku i papir i zapisivati te misli u slijedu kako se one same od sebe pojavljuju), shvatit' ćeš veoma
ubrzo da dok još prosleđuješ riječi, sve te riječi u sebi već imaju jasnu sliku onoga što žele da ti predstave. To što će ti predstaviti,
otkriti, uvijek će biti neka apsolutna istina, nepobitna, a tebi će to pri tom biti kristalno jasno, kao da si se probudio u nju.
U takvim 'izletima' pažnje u prazninu i dopuštanjem i praćenjem tih 'nenaelektrisanih' misli, svijest će ti kroz njih uvijek servirati
adekvatnu apsolutnu istinu, adekvatnu tvom trenutnom nivou svjesnosti, sve dok se ne stvori kritična masa koja će sobom
prevagnuti fokus pažnje. Fokus će se tek tad iz projekcije iskustva, iz materijalnog svijeta okrenuti u tvoje Ja. Tvoje Ja će postati
portal kroz koji će se pažnja vratiti u ono-što-jesi, u ono što je svo vrijeme dok sanjaš skriveno iza njega. Kada se to desi,
kada se pažnja vrati na ono-što-jesi, tad ćeš doživjeti prosvjetljenje.

 

[Koslav75]

Probaj, pa ćeš saznati.
I... nigdje nisam rekao da tad doživiš buđenje, već sam rekao da je to početak buđenja.

Šta se dešava kad isprazniš um od misli?
Samo ti se kaže; um ti je prazan.
Htio si valjda pitati kakva je svrha pražnjenja uma?

Kad je um prazan, onda smo totalno odvojeni od emocija. Nemamo emocije. Emocije dakle odatle ne mogu da utiču na izbor
misli, emocije nam ne zarobljavaju fokus na onim mislima koje ih opravdavaju. U stanju bez emocija prepoznaješ prvu
misao koja uđe u tvoj um kad si spreman da to dopustiš. Ta prva misao je od vitalne vrijednosti. Ona dolazi direktno iz duše
i u harmoniji je stoga sa tvojim iskonskim namjerama. Tu misao treba slijediti, ali ne vezivati se za nju, već dopustiti i drugoj
misli da bez upravljanja emocijom uđe u razum i da ostvari niz. Dopustiš li da bez uplitanja intelekta proslijediš rečenicu
(dobra je praksa imati olovku i papir i zapisivati te misli u slijedu kako se one same od sebe pojavljuju), shvatit' ćeš veoma
ubrzo da dok još prosleđuješ riječi, sve te riječi u sebi već imaju jasnu sliku onoga što žele da ti predstave. To što će ti predstaviti,
otkriti, uvijek će biti neka apsolutna istina, nepobitna, a tebi će to pri tom biti kristalno jasno, kao da si se probudio u nju.
U takvim 'izletima' pažnje u prazninu i dopuštanjem i praćenjem tih 'nenaelektrisanih' misli, svijest će ti kroz njih uvijek servirati
adekvatnu apsolutnu istinu, adekvatnu tvom trenutnom nivou svjesnosti, sve dok se ne stvori kritična masa koja će sobom
prevagnuti fokus pažnje. Fokus će se tek tad iz projekcije iskustva, iz materijalnog svijeta okrenuti u tvoje Ja. Tvoje Ja će postati
portal kroz koji će se pažnja vratiti u ono-što-jesi, u ono što je svo vrijeme dok sanjaš skriveno iza njega. Kada se to desi,
kada se pažnja vrati na ono-što-jesi, tad ćeš doživjeti prosvjetljenje.

А одакле долазе те мисли, кад се испразни ум, који је њихов извор?

 

[Jasna]

Smešno je poređenje tvoje budimpešte sa nirvanom jer za budimpeštu se zna da postoji za nirvanu se ne zna...ali slobodna si verovati budi da postoji,on tvrdi da ju je dostigao,ti nisi i ne znaš nego veruješ njemu da postoji i da možeš da stigneš do nje...što kaže Isus velika je vera tvoja žena,po tvojoj neka ti bude

Nije da se ne zna, nego ti ne želiš da znaš, jer bi to poremetilo tvoja verovanja.
Veruješ da je to nešto o čemu je samo Buda pričao i to toliko uporno da ne
primećuješ da o tome upravo sada na ovoj temi priča nas četvoro.

Razgovor vodiš na površan i meni nezanimljiv način.

 

[Crni_Georgije]

Nije da se ne zna, nego ti ne želiš da znaš, jer bi to poremetilo tvoja verovanja.
Veruješ da je to nešto o čemu je samo Buda pričao i to toliko uporno da ne
primećuješ da o tome upravo sada na ovoj temi priča nas četvoro.

Razgovor vodiš na površan i meni nezanimljiv način.

Ok,kako ti znaš da postoji Nirvana?
Ja verujem u Boga i ne vidim na koji način bi postojanje ili nepostojanje nekog mogućeg psihičkog stanja uzdrmalo moju veru u Boga,krajnje irelevantno.

 

[JA KOJI JESAM]

А одакле долазе те мисли, кад се испразни ум, који је њихов извор?

Pročitaj ponovo komentar koji si citirao. Čitav komentar je upravo o tome. Kristalno jasno i bez okolišanja sam to opisao i objasnio.

 

[JA KOJI JESAM]

Ok,kako ti znaš da postoji Nirvana

Rečeno ti je već na nekoliko različitih načina odakle to znanje potiče. Kako znaš pa kako znaš??? Iskustvo ti omogućava da znaš, kao kad ti znaš da si bio u Budimpešti i da Budimpeštu nikad nećeš zbuniti za Beč, tako je i “Nirvana” (ne hvataj se ovdje za riječ već za iskustvo) stanje ispražnjenog uma i kad god isprazniš um stigao si pažnjom u to stanje, kao što kad god doputuješ u Budimpeštu stigao si u Budimpeštu a ne negdje drugdje.

No da to bude još jasnije, kad stigneš u “Budimpeštu” nisi ti stigao ni u kakvu Budimpeštu već si ostvario promjenu svjesnosti “okoline” (oko svog ega). To novo stanje izmijenjene svjesnosti ti nazivaš (a neko ga je već prije tebe nazvao imenom, kako bi kasnije i taj neko i bilo ko ko se nađe na koordinatama svih tih informacija, po informacijama sačuvanim iz tog znanja, mogli pronaći to isto mjesto, to isto stanje informacija koje po svom sklopu nepogrešivo ukazuju i potvrđuju da si ušao u zonu i koordinate tog iskustva. Tada tvoj razum upoređuje ono što doživljavaš sa svim što si o “Budimpešti” čuo, vidio na Tv-u, fotografijama ili pročitao u knjigama, novinama itd. i zaključuje da si i ti sad eto u tom iskustvu (u Budimpešti) and ne negdje drugdje (u Nirvani).

Ja verujem u Boga i ne vidim na koji način bi postojanje ili nepostojanje nekog mogućeg psihičkog stanja uzdrmalo moju veru u Boga,krajnje irelevantno.

Kakve naočare ti nosiš? Odakle ti ideja da je priča bila o tvojoj vjeri u Boga? Komentar se odnosio na tvoje vherovanje o postojanju i nepostojanju iskustva zvanog “Nirvana”.

Samo ignoramus može misliti da je pametan kad na nepročitano (na neupitano) daje konkretne odgovore.

 

[Sizif]

Možeš ti sebe da doživljavaš ko munju nebesku,nije problem al problem postaje ako se istripueš da si ti stvarno munja nebeska a ne čovek kao što jesi,ma koliko centrirao svoju volju u gromu i upravljao njime svojom pažnjom.To su sve tvoji lični doživljaji a ne neka apsolutna istina.

Bili dvojica... jedan umislio da je on neki poseban penis, a drugi nije. Na kraju obojica otegnuli papke.

 

[Jasna]

Ok,kako ti znaš da postoji Nirvana?
Ja verujem u Boga i ne vidim na koji način bi postojanje ili nepostojanje nekog mogućeg psihičkog stanja uzdrmalo moju veru u Boga,krajnje irelevantno.

A tu smo. Što na početku razgovora nisi rekao šta te muči, pa da to rešimo?

Ti se zapravo plašiš da će nešto uzrdmati tvoj sistem uverenja. I hoće.
Do temelja će da ih protrese i raspašće se sve ono što je iluzorno.
Što između ostalog znači da će i tvoja zamišljena slika Boga biti
preoblikovana.
buahahahaha...strašno, strašno...
Sigurnije je da ostaneš tu gde jesi.

 

[Koslav75]

Pročitaj ponovo komentar koji si citirao. Čitav komentar je upravo o tome. Kristalno jasno i bez okolišanja sam to opisao i objasnio.

Ако узмемо да је језик ума "рацио", можемо испразнити ум, ок, али као што је рацио везан за ум, тако је језик душе емоција, па ће стога свака помисао која дође из душе бити инспирисана неком емоцијом, што би значило да већ у коријену имамо неку врсту предрасуде у зачетку, или бар мисао пристрасну нечему.
Зато сам поставио ово питање, јер која је поента пражњења ума, кад већ у старту добијамо емоционално обојену мисао?

 

[JA KOJI JESAM]

Ако узмемо да је језик ума "рацио", можемо испразнити ум, ок, али као што је рацио везан за ум, тако је језик душе емоција, па ће стога свака помисао која дође из душе бити инспирисана неком емоцијом, што би значило да већ у коријену имамо неку врсту предрасуде у зачетку, или бар мисао пристрасну нечему.
Зато сам поставио ово питање, јер која је поента пражњења ума, кад већ у старту добијамо емоционално обојену мисао?

Misli, riječi, u sebi nemaju emocije. One nisu nosioci emocija već su emocije naše reakcije na shvatanje stvarnosti koju percipiramo. Odatle, to shvatanje daje naboj mislima koje biramo kako bi izrazili i opravdali naše shvatanje. Dakle, naš odnos prema situaciji daje obojenje mislima i riječima koje iz tog odnosa izniču.

Kada je um ispražnjen onda je izvor emocija anuliran, sveden na nulu, te kad u takav um uđe prva misao, ta misao je čista, bez obojenja jer u praznom umu nema ničega što bi moglo da utiče na nju. Zato je ta prva misao od vitalne vrijednosti i treba je zapisati, izreći i dozvoliti da se na nju nanižu sledeće misli koje dolaze iz duše (iz svijesti). Dopuštanje (predaja kontrole svom višem ja) tad postaje jedino što nam treba biti u fokusu, a smisao rečenice/rečenica koje će se na taj način (bez uticaja/kontrole razuma) formirati dok još dopuštamo njihovim manifestacijama postat’ će nam potpuno jasan a i logičan. Naša svijest tada upravlja našim umom i diktira mu ono što kroz njega želi iskazati, osvijestiti u nama.

Naravno, to će trajati onoliko dugo koliko smo u stanju zadržati svoj centar volje izvan razuma, izvan ega. Da smo još uvijek izvan dokaz nam je iznenađenje koje nam svijest priređuje dajući nam informacije (putem misli) kakve našim intelektom nikako i niotkud nismo mogli izvući. To što nam u tim monentima bude ponuđeno doživjet’ ćemo kao apsolutnu istinu s kojom ćemo za toliko biti Jedno.

Kada ta istina uđe u domen naše svjesnosti, ona zauvijek ostaje u našem nasleđu. Njeno prisustvo u našem duhu je razlog otkrovenja kojim će se naša svjesnost (naš duh) uzdići na viši nivo u cjelovitoj duhovnoj hiherarhiji.

Svako otkrovenje je jedan korak bliže ka prosvjetljenju. Otkrovenjima nadgrađujemo i postepeno mijenjamo naše shvatanje svijeta i stoga naš odnos prema njemu. Prosvjetljenjem doživljavamo potpuni preobražaj, preporod.

Svrha pražnjenja uma je da nam obezbijedi ta otkravljenja a otkravljenja imaju za cilj stvaranje kritične mase osviješćenih apsolutnih istina u našem duhu koja će sobom odlučiti momenat prosvjetljenja.

Prosvjetljenje nam služi da kristalno jasno shvatimo ko smo, šta smo i kako smo dospjeli u tijelo. Sva ta apsolutna znanja (istina) podižu veo zablude a samim tim anuliraju patnju. Patnja je neželjeni efekat manifestacije i postoji samo dok postoji zabluda. Patnja je posledica raspeća između stvarnosti koju živimo i istine koju naslućujemo i nosimo u duši a nismo je osvijestili. Ne pate svi... ne pate totalno zaslijepljeni materijalizmom i ne pate totalno probuđeni, prosvijetljeni. Patnja je za one koji su na putu osvješćenja, koji tog procesa još nisu u potpunosti svjesni, ili su ga pak svjesni ali još nisu spremni da prihvate istinu o sebi onalvu kakva ona jeste.

Istina oslobađa.

 

[Crni_Georgije]

A tu smo. Što na početku razgovora nisi rekao šta te muči, pa da to rešimo?

Ti se zapravo plašiš da će nešto uzrdmati tvoj sistem uverenja. I hoće.
Do temelja će da ih protrese i raspašće se sve ono što je iluzorno.
Što između ostalog znači da će i tvoja zamišljena slika Boga biti
preoblikovana.
buahahahaha...strašno, strašno...
Sigurnije je da ostaneš tu gde jesi.

E pa vidiš malo si se zajebala,ja veruem u nezamislivog Boga i moja vera u Njega ne može biti uzdrmana postojanjem nekog potencijalnog psihološkog stanja čoveka čak i da postoji,to je eventualno samo jedan od potencijala koje je on kao Kreator darovao.
Inače iluzija je samo stanje percepcije ljudskog uma,potencijalno moguće je da smo svi u iluziji...

 

[Crni_Georgije]

Prosvjetljenje nam služi da kristalno jasno shvatimo ko smo, šta smo i kako smo dospjeli u tijelo.

Ok.Ko si,šta si i kako si dospeo u telo?

 

[JA KOJI JESAM]

E pa vidiš malo si se zajebala,ja veruem u nezamislivog Boga i moja vera u Njega ne može biti uzdrmana postojanjem nekog potencijalnog psihološkog stanja čoveka čak i da postoji,to je eventualno samo jedan od potencijala
koje je on kao Kreator darovao.
Inače iluzija je samo stanje percepcije ljudskog uma,potencijalno moguće je da smo svi u iluziji...

Vjerovanje je vjerovanje ma u što vjerovao.
To je jasan znak neznanja.

Kažeš 'ljudski um'...
Isprazni um i iluzija 'ljudskog' će nestati iz njega, ali neće nestati i um... to je praznina koju ćeš pronaći u sebi.
Da bi došao do potpune istine o sebi i ta praznina mora nestati. Ona biva "ispunjena" (zamijenjena) apsolutnim znanjima, istinom.

Nismo 'svi' u neznanju. (Kad kažem 'svi' to mi para uši i razum, jer nema nikakvih svih, postoji Jedno u svima. To Jedno je budno
ili spava u svojim iskustvima. Ono zna ili nezna istinu o sebi. U svim svojim izrazima to Jedno biva uspavano i u svim svojim izrazima
se to isto Jedno postepeno budi dok se u potpunosti ne probudi u znanju-o-sebi, u Svijesti.)
Znanje i neznanje o sebi cikliraju a to Jedno koje jesmo ostaje ono-što-jeste; apsolut.

 

[Jasna]

E pa vidiš malo si se zajebala,ja veruem u nezamislivog Boga i moja vera u Njega ne može biti uzdrmana postojanjem nekog potencijalnog psihološkog stanja čoveka čak i da postoji,to je eventualno samo jedan od potencijala koje je on kao Kreator darovao.
Inače iluzija je samo stanje percepcije ljudskog uma,potencijalno moguće je da smo svi u iluziji...

Ti si zamislio nezamislivo i to si nazvao Bog, a ja sam se zahebala? Kolilo gogina ti imas? 11? Kakav je ovo razgovor?

 

[Сале]

Ja sam apsolut koji ništa ne zna

 

[Crni_Georgije]

Ti si zamislio nezamislivo i to si nazvao Bog, a ja sam se zahebala? Kolilo gogina ti imas? 11? Kakav je ovo razgovor?

Nezamislivo nije moguće zamišljati,to je elementarno značenje te reči.

 

[JA KOJI JESAM]

Ja sam apsolut koji ništa ne zna

Neće ni to trajati do vijeka.
Vidiš, kako možeš reći da ništa ne znaš kad si rekao da si apsolut.
To je već jedno znanje.
Drugo znanje je da ništa ne znaš.
Dakle, nisi ni blizu tog ništa.

 

[Сале]

Neće ni to trajati do vijeka.
Vidiš, kako možeš reći da ništa ne znaš kad si rekao da si apsolut.
To je već jedno znanje.
Drugo znanje je da ništa ne znaš.
Dakle, nisi ni blizu tog ništa.

Super već jedno i po znanje znam

 

[Crni_Georgije]

Super već jedno i po znanje znam

Znanje,po znanje,sveznanje-Bog bićeš ti,sila s tobom biti će kompletna-apsolut.
Feel the owerwhelming power of the balance in Force.

 

[Crni_Georgije]

Iskustvo ti omogućava da znaš

Iskustvo ume da bude varljivo,na primer narkomani i ludaci imaju raznorazna iskustva koja su za njih sasvim realna,da su Napoleoni,Zevsovi,Hermesi,bogovi etc...tako da pozivati sa na iskustvo kao argument istinitisti tvrdnje i nije baš neki argument koji afirmiše objektivno postojanje bilo čega,jedino što se time može sa apsolutnošću tvrditi da su te osobe imale takvo subjektivno iskustvo i percepciju sebe.

 

[JA KOJI JESAM]

Iskustvo ume da bude varljivo,na primer narkomani i ludaci imaju raznorazna iskustva koja su za njih sasvim realna,da su Napoleoni,Zevsovi,Hermesi,bogovi etc...tako da pozivati sa na iskustvo kao argument istinitisti tvrdnje i nije baš neki argument koji afirmiše objektivno postojanje bilo čega,jedino što se time može sa aposlutnošću tvrditi da su te osobe imali tako subjetino iskustvo i percepciju sebe.

Ti opet o osobama.
Osoba ne može imati iskustvo prosvjetljenja. Osoba već jeste iskustvo.
Ono što se prosvjetljava nije osoba već ono što se osobom doživljava.