pametnjakovic_bg
Početnik
- Poruka
- 30
-
- Popularno:
- Нејвећи Геноциди у историји
- "Možemo preći na sledeći korak" Nemački...
- Бугарска експлодира: Хиљаде захтевају...
- Vučić o Ćacilendu: Nadam se da će do...
- Francuski poljubac
- Pomoć i iskren savet
- Licemerje srpskih glumaca
- Oralno lizanje
- Vučić: Srbija plaća cenu svog izbora...
- NACIONALIZACIJA NE MOŽE DA SE DESI...
Brod II
- Začetnik teme Prisoner
- Datum pokretanja
- stanje
..Nego,...."i udala se".....kasnije, buduća radnja...:wink:
Prisoner
Elita
- Poruka
- 21.018
pametnjakovic_bg
Početnik
- Poruka
- 30
pametnjakovic_bg
Početnik
- Poruka
- 30
Ajd sad, popij to mleko, oladi se....pa u krevetac...el treba uspavanka? 
Uspavanke za bebe i malu decu - Tina Milivojevic
Uspavanke za bebe i malu decu
Opis: Uspavanke za bebe i malu decu Tine Milivojevic je autentican muzicki projekat nastao u Beogradu �99 god. Tina je nasa poznata jazz pevacica i glumica koja je uz svoj rad u beogradskom Dah teatru, takodje...
Autor: Tina Milivojevic
Izdavac: PGP RTS
International online shopping Isporuka u sve zemlje sveta!
Valjda tu spada i kraljevina Voždovac....
Uspavanke za bebe i malu decu - Tina Milivojevic
Uspavanke za bebe i malu decu
Opis: Uspavanke za bebe i malu decu Tine Milivojevic je autentican muzicki projekat nastao u Beogradu �99 god. Tina je nasa poznata jazz pevacica i glumica koja je uz svoj rad u beogradskom Dah teatru, takodje...
Autor: Tina Milivojevic
Izdavac: PGP RTS
International online shopping Isporuka u sve zemlje sveta!
Valjda tu spada i kraljevina Voždovac....
......Danas se ne tuku deca.
procella
Zainteresovan član
- Poruka
- 191
@ lj_950
Drugi dan pred Bozic,u nasem narodu se kolje (tuca,udara) "Bozicnjar","Pecenica",kojom ce se sva celjad omrsiti,posle sestonedeljnog posta.
Sveto predanje,koje se cuva u Svetoj Crkvi,svedoci da su pastiri na dar Bogomladencu odneli jagnje.
To je nas "Bozicnjar",koji se priprema na Tucindan,vrti na raznju( pece) na Badnji dan,a jede na Bozic kao prva mrsna hrana.
Zbog toga sto se "Bozicnjar" u staro vreme nije klao,nego tucao krupicom soli ili usima sekire,taj se dan zove Tucindan.
Drugi dan pred Bozic,u nasem narodu se kolje (tuca,udara) "Bozicnjar","Pecenica",kojom ce se sva celjad omrsiti,posle sestonedeljnog posta.
Sveto predanje,koje se cuva u Svetoj Crkvi,svedoci da su pastiri na dar Bogomladencu odneli jagnje.
To je nas "Bozicnjar",koji se priprema na Tucindan,vrti na raznju( pece) na Badnji dan,a jede na Bozic kao prva mrsna hrana.
Zbog toga sto se "Bozicnjar" u staro vreme nije klao,nego tucao krupicom soli ili usima sekire,taj se dan zove Tucindan.
Na Tucindan, 5. januara 1999, pred Božić, u Valjevskoj Kamenici, dete Saša, kao svako srpsko dete uze da nacepa drva. Jedan cerov panj se baš nije dao, dete Saša stade da ga razgleda i na preseku polovine panja, da kažemo ovećoj cepanici, ugleda lik svetitelja.
Kasnijom ekspertizom bi utvrđeno da se prikazao srpski svetitelj Vasilije Ostroški, poznat kao čuvar pravoslavlja, čudotvorac i iscelitelj. Pošto je osveštena, sveta cepanica se zaštiti i izloži u crkvi u Donjoj Kamenici. Narod dolazi, klanja se i prilaže. I tumači da su vremena odista gadna, čim se srpski svetac prikazao na cerovom drvetu, koje je autohtono srpsko. Treba li reći da se dalja čuda tek očekuju.
U Šabac otišli pred Srpsku novu godinu, on, Milosavljevići, kod kojih se svetitelj prikazao, i televizija. Vladika (Lavrentije), pod lupom, gled'o, posmatr'o, i doslovce rek'o: "Ako je dar prirode, a i priroda je Bogom dana, moguće je da iščezne, ako je od Boga, sigurno će se uskoro prikazati nekim čudom, izlečenjem, i tako te stvari".
To je bio njegov sud i najuži komentar, kaže pop Čeda, i dodaje da je vladika ocenio da je to ipak lik svetog Vasilija. Dodaje i da je vladika to malo povezao i sa crkvom u Staparu, gde su drva posečena, crkva je nezavršena još od Drugog rata, pa je to božja promisao da se završi.
"Toliko", kaže sveštenik, "ja više ne smem ništa da dodajem". Dodaje da je vladika naredio da se drvo sa litijom prenese u crkvu, da je otada crkva otvorena svakog dana, da će nabaviti knjigu utisaka, da narod može da prilazi, ako je prikazanje od Boga, doći će do nekog isceljenja, jer je sveti Vasilije poznat po isceljenjima... Misli da će biti posećeno.
Prošlo vreme, ohladile se glave, Slavko trezvenije razmišlja, možda ovo nije dobro samo za njegovu kuću, nego za ceo narod, došao je dan izmirenja, mir i sloga su potrebni svima, problema ima, i na Kosovu, i sa Crnom Gorom, bilo bi mu drago da svetiteljev lik pomogne svima, eno crkva puna, narod će dolaziti.
Slavko imao još straha, koji je izašao na dobro. Kad su izneli cepanicu iz kuće, kad su pošli kod vladike, svi ukućani su plakali, bilo im žao, saživeli se sa likom svetitelja, a kad je lik vraćen opet su bili srećni, ako nije u kući, u crkvi je, i crkva je kuća.
Kasnijom ekspertizom bi utvrđeno da se prikazao srpski svetitelj Vasilije Ostroški, poznat kao čuvar pravoslavlja, čudotvorac i iscelitelj. Pošto je osveštena, sveta cepanica se zaštiti i izloži u crkvi u Donjoj Kamenici. Narod dolazi, klanja se i prilaže. I tumači da su vremena odista gadna, čim se srpski svetac prikazao na cerovom drvetu, koje je autohtono srpsko. Treba li reći da se dalja čuda tek očekuju.
U Šabac otišli pred Srpsku novu godinu, on, Milosavljevići, kod kojih se svetitelj prikazao, i televizija. Vladika (Lavrentije), pod lupom, gled'o, posmatr'o, i doslovce rek'o: "Ako je dar prirode, a i priroda je Bogom dana, moguće je da iščezne, ako je od Boga, sigurno će se uskoro prikazati nekim čudom, izlečenjem, i tako te stvari".
To je bio njegov sud i najuži komentar, kaže pop Čeda, i dodaje da je vladika ocenio da je to ipak lik svetog Vasilija. Dodaje i da je vladika to malo povezao i sa crkvom u Staparu, gde su drva posečena, crkva je nezavršena još od Drugog rata, pa je to božja promisao da se završi.
"Toliko", kaže sveštenik, "ja više ne smem ništa da dodajem". Dodaje da je vladika naredio da se drvo sa litijom prenese u crkvu, da je otada crkva otvorena svakog dana, da će nabaviti knjigu utisaka, da narod može da prilazi, ako je prikazanje od Boga, doći će do nekog isceljenja, jer je sveti Vasilije poznat po isceljenjima... Misli da će biti posećeno.
Prošlo vreme, ohladile se glave, Slavko trezvenije razmišlja, možda ovo nije dobro samo za njegovu kuću, nego za ceo narod, došao je dan izmirenja, mir i sloga su potrebni svima, problema ima, i na Kosovu, i sa Crnom Gorom, bilo bi mu drago da svetiteljev lik pomogne svima, eno crkva puna, narod će dolaziti.
Slavko imao još straha, koji je izašao na dobro. Kad su izneli cepanicu iz kuće, kad su pošli kod vladike, svi ukućani su plakali, bilo im žao, saživeli se sa likom svetitelja, a kad je lik vraćen opet su bili srećni, ako nije u kući, u crkvi je, i crkva je kuća.
Dobro veče...
crow,
Bi nije upotrebila perfekat, prošlo vreme, već potencijal.
To je tzv. modalni glagolski oblik, odnosno definišu ga kao glagolski način, kojim se označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji. Ovde spada i imperativ.
Kod oba je svojstvena vremenska transpozicija u prošlost, s tim što se njima identifikuju neizvršene prošle situacije.
Moram da se umešam, radi se o mojoj ćerki.
crow,
Bi nije upotrebila perfekat, prošlo vreme, već potencijal.
To je tzv. modalni glagolski oblik, odnosno definišu ga kao glagolski način, kojim se označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji. Ovde spada i imperativ.
Kod oba je svojstvena vremenska transpozicija u prošlost, s tim što se njima identifikuju neizvršene prošle situacije.
- stanje