Зашто Хрватска није бомбардована?
Аутор: Владислав Б.Сотировић
Прекрајање истине о стварној ситуацији на југословенском ратишту 1941. г.−1945. г. од стране
Владислав Б. Сотировић, 25.10.2011
+++
прокомунистички настројених британских информативних и војно-политичких кртица у разним британским институционим структурама, али поготово на „Радио Лондону“, у другој половини и фактички одлучујућој фази рата је можда чак одиграло и пресудну улогу по сам исход (грађанског) рата у Југославији. Ово стога јер су те британске кртице једноставно прекрајале истину са самог ратишта пласирајући неистине о диверзантским акцијама и успесима Брозових партизана против војне технике, људства и логистике Сила осовине а у стварности се радило једноставно о акцијама и успесима Михаиловићевих четника, тј. званичне државне војске Краљевине Југославије – Југословенске војске у Отаџбини. Ипак, на основу оваквих лажних извештаја и информација британски војни и политички врх је могао да стекне погрешан утисак ко се стварно бори против Осовине у Југославији и да тој активно борбеној страни пружи сву помоћ за наставак те борбе а исту ту помоћ ускрати оној страни која је према овим извештајима и информацијама била или наводно пасивна или је ступила у отворену колаборацију са окупатором. На жалост, тако је и било уз опаску да је америчка информативна служба (ОСС/ЦИА) тачно знала ко је ко у Југославији а нарочито ко се бори против кога и зашта али се у британску политику према зараћеним странама у Југославији није мешала обзиром да је Југославија препуштена британској зони утицаја како за време тако и након рата што је био случај и са Грчком.
Антисрпска политика британске владе се од почетка самога рата па до његовог коначног завршетка јасно уочава у неколико сегмената али је онај прохрватски био пресуђујући. Лондон је, наиме, директно и индиректно стао на страну оба хрватска војнополитичка покрета – усташа Анте Павелића и комуниста/партизана Јосипа Броза Тита. Колатерална штета су наравно били равногорци Драже Михаиловића, Србија и Срби уопште са обе стране Дрине. Ова антисрпска и крајње прохрватска политика Лондона се јасно уочава по питању хрватског и бошњачког геноцида над Србима у оквирима усташке НДХ. Верификација овог геноцида од стране Лондона се може пратити најкасније од 26. септембра 1941. г. (дакле након више од пет месеци од почетка затирања Српства лево од реке Дрине) када је југословенски посланик у Цариграду/Истамбулу, Јован Ђоновић, послао телеграм о усташким (хрватско/бошњачким) покољима српских цивила у НДХ председнику југословенске владе у избеглиштву генералу Душану Симовићу. У телеграму се Ђоновић залагао да се мора под хитно нешто урадити да се спречи:
„…
ово истребљење српског народа – ја видим као озбиљну могућност само бомбардовање Загреба, па онда других градова Хрватске, са обавештењем да ће се бомбардовање наставити, ако не престану свирепа уништења Срба“.
http://www.novinar.de/2011/10/26/zašto-hrvatska-nije-bombardovana.html#_edn1
Овај предлог је био рационалан, моралан и једино изводљив са техничке стране. Наиме, није било тада ни једне друге војне силе која је могла да заустави хрватско-бошњачки садистички пир према Србима у НДХ а до тада је побијено на најмонструознији начин неколико стотина хиљада Срба и за ове покоље су знали и Вашингтон и Лондон. Хрватска се, дакле, тада није могла уразумити нити зауставити било каквом копненом инвазијом већ само директним ваздушним ударима споља а за овакве операције су једино били технички опремљени Британци, тј. Британско краљевско ваздухопловство које је имало своје базе на Медитерану, превасходно на Малти, из којих је могло веома ефикасно да делује. Предлог је био заснован на претпоставци да ће се Хрвати уразумити након првог или другог озбиљнијег бомбардовања њиховог главног града па стога наредна бомбардовања не би ни била потребна. У сваком случају, Хрватима се пружала шанса да избегну веће жртве својих цивила и већа разарања својих градова. Жртве би уосталом биле далеко мање од до тада покланих Срба од стране хрватског и бошњачког ножа. Да се потсетимо да су овај систем веома успешно применили Американци августа 1945. г. над Јапаном. Након другог бомбардовања Јапан је престао са ратом.
Руководећи се овом рационалном и хуманитарном логиком генерал Симовић је почетком месеца октобра 1941. г. коначно и званично затражио од стране британског Министарства спољних послова (Foreign Office) да изда потребне директиве својој војној команди (тј. Краљевском ратном ваздухопловству) да се изврши, за почетак уразумљавања Хрвата, бомбардовање Загреба. Ентони Идн, министар спољних послова Велике Британије, у принципу овај предлог није одбио, али је са формалне тачке гледишта изнео мишљење да је план тешко изводљив. У исто време, његови најближи сарадници, тј. саветници, су се жестоко супротставили овом предлогу уз следећа два објашњења:
- у случају бомбардовања хрватских градова Хрватска би се чвршће везала за Немачку и Италију (тј. Силе Осовине), и
- бомбардовање главног града Хрватске би сигурно однело многе животе цивилног пучанства укључујући и оне који су прозападно настројени.
Стога је Министарство спољних послова Велике Британије издало наређење свим британским мас-медијима (тј. јавном медијском информативном сервису) да се у извештајима о покољима Срба на простору НДХ не употребљава термин „Хрвати“ (у смислу кољача, тј. оних који врше злочине) већ искључиво термин „усташе“ и „франковци“.[ii] И овде долазимо до кључа за разумевање британске политике према НДХ: Орме Сарџент, стални подсекретар у Форин Офису и први заменик Ентони Идна (дакле други човек британске спољне политике) изражава сумњу у тачност информација да те масовне злочине геноцида над Србима чине баш Хрвати већ је вероватно да их чине окупатори Немци и Италијани. Стога је недопустиво да се Хрвати кажњавају масовним бомбардовањем њихових градова за нешто што чине страни окупатори, тј. страна војска. Главни адут Сарџента је била чињеница да те информације о масовним покољима Срба од стране Хрвата и „хрватског цвијећа“ – херцегбосанских муслимана долазе са српске стране.
E da, nešto su 'četnika' 45-e vratili bravarevim boljševičkim zločincima kod Bleiburga! Zna li neko još neku njihovu GADOST na štetu srpskog naroda?
