Brak / deca

[Multivita]

Cak i da je tako, to ne znaci da treba da budes na teretu deci i da stajes na put njihovoj sreci(slobodnom vremenu, uzivanju u svojim godinama, sa decom, prijateljima..)
Kako je u starackom domu?
Bio sam. I to u provincijskom gradu.
Ima deo za "bolje stojece" starce.
Oni koji imaju jaku penziju, ili one koji su zalozili stan/lokal/kucu, bilo kakvu vrednu nekretninu
veruj da je njima lepo.
dekica kod kog sam bio me ostavio bez teksta.
Ulozio svoju penziju tu, ukun doplacuje nekih 15.000 dinara.
On im ostavio stan.
A u punoj snazi dekica, zdrav. Ali kaze, nema moj unuk gde da bude...a hoce da se zeni, odoh ja onda u staracki dom.
Covek i po!
To cenim
A ne kmekave babe koje kukaju, gledjau gde je najbliza opoteka i gledaju kako da svi trce oko nje, zbog neke shugave garsonjere kojom ucenjuje unuke

BIlo bi najbolje kad bismo u starosti svi bili "dekica/bakica i po"! Ali, realnost je takva da se ljudi menjaju, neko na gore,neko na bolje, neko bolje podnosi starost i sve sto uz nju ide, neko losije... i te "kmekave babe"... svi smo razliciti, ruzno je pricati tako o starima, ko zna kakve muke su oni preturili...

 

[Multivita]

Mm i ja se zaj.ebavamo kako ćemo matorcima sagraditi malu kućicu u zadnjem dvorištu, pošto imamo veliki plac... izlaziće na drugu ulicu, a bićemo blizu...
Tek će moja sveki:"A ne ne ne... nećemo mi nikome smetati, mi ćemo u starački dom... pa što bi ja svesno smetala svojoj deci... "
A na to mm:"Ma ne brinem se ja za tebe dok si svesna, nego kad izduvaš... nećeš ti hteti u starački... tražićeš ti kućicu... videćeš..."

Upravo to! Mm ti je potpuno u pravu...

 

[LJILJA MMM]

Spojler

Pošto je tema takva kakva jeste, reći ću nešto i o tome.
Treba da idem na ultrazvuk, a ne mili mi se da ustanem iz kreveta. Znam, čim se pomerim krenuće onaj oštar bol. Automatski kreće i strah - hoće li to truckanje u kolima da izazove spontani pobačaj ( opet ), hoće li stajanje da izazove spontani pobačaj, hoće li glupi silazak niz stepenice sa drugog sprata da izazove... ?
Nekako sidjem niz te stepenice, dok se bol naravno pojačava ( injekciju sam primila tog jutra, ali gotovo da je džabe ), sedam kod svekrve na stolicu, da se malo izduvam. I onda neko spomene - obavezno pitajte kog je pola! ( mislim, nije važno, dete je dete, ali ipak ti pitaj, da znamo ). Pa, ljudi Božiji, stomak mi na butinama, tako mi se čini koliko nisko nosim, bol me ubi, strah me non-stop da se ne desi nešto, da ne izgubim dete, a oni meni kažu da pitam za pol! Znate kada sam saznala pol bebe? U porodilištu, kada je sestra digla onako krvavu, tek rodjenu, i pitala me - šta ste rodili?

Imala sam više puta iskrene razgovore sa suprugom, pogotovo nakon prvog spontanog pobačaja. Šta ćemo ako ... ? Uvek mi je govorio da je on oženio mene zbog mene, svakako da bi želeo decu, ali život sa mnom je ono što primarno hoće i želi. Ako posle 35-te ili kasnije ne budemo još imali dete, prirodno ili veštačkom oplodnjom, onda ćemo sesti i razgovarati o usvajanju, ili hraniteljstvu. I tako...
A šta bih ja da nisam mogla da rodim? Ne znam, ostavila bih izbor njemu. Apsolutno bih razumela ako bi želeo da ima svoje dete. Kako ne bih razumela, pa ja samo što na trepavicama nisam dubila da bih začela i iznela trudnoću do kraja.
Dogovorili bismo se, svakako, i verujem da bi, i da nam je npr. pukao brak zbog toga što nemamo decu, svakako ostali prijatelji zauvek.

 

[LJILJA MMM]

Lepo bi bilo kada bi smo svi bili u starosti vitalni i zdrave pameti. Kao i u svemu ostalom ne postoje garancije. Kakav ćemo odnos sa svojom decom imati kada oni postanu ljudi sa svojim porodicama i nezavisnim životima, najvećim delom zavisi od onih godina koje smo posvetili toj deci i kako smo ih vaspitavali. Onda se oni ožene ili udaju, drugi ljudi sa drugačijim iskustvima, željama i vaspitanjem ulaze u njihove živote, pa i naše, naša deca moraju doneti odluke u skladu sa dogovorom sa bračnim partnerima.....kada dodje do starosti svi bi mi voleli da nismo na smetnji deci i da umremo brzo i bezbolno a da pre toga lepo proživimo svoju starost......ali to ne biva tako često, na žalost.
Moj otac živi sa nama......ima jako dobru penziju ali mu ne pada na pamet da ode u starački dom niti ga iko na to prisiljava. Celu je potroši za sebe, kladionicu, kafanu (jako je društven), unucima tek, tek kad se seti da da po neki dinar......uvek je bio takav, nikad nije mario za porodicu osim u smislu da nam obezbedjuje novac (što jeste, jestem ali je sve drugo izostalo) ....samo je sada sa starošću došlo i ekstremno ponašanje u smislu sebičnosti.
Svekar i svekrva......seljaci, ceo vek rade i pomažu svoj svojoj deci, mi idemo pomažemo, radimo (ne mogu tek tako napuniti kola mesom,sirom,jajima i svim ostalim jer nemamo tako tvrd obraz)......neće da čuju za starački dom a ni da žive sa nama. Htela sam da napravimo u prizemlju još jednu sobu za njih dvoje (da ih čeka kada dodje vreme da ne mogu sami)......u jednoj sobi moj otac a u drugoj oni......izričito su zahtevali da ne ulažemo novac u to zidanje.....Oni su divni, vredni i pošteni ljudi sa kojima nisam imala ružnu reč već 27 godina koliko sam u braku (dobrim delom i zato što ne živimo zajedno, da budem realna). Ako bi ih smestili u starački dom oni bu umrli od tuge.....zar tako da vratimo za svo razumevanje, podršku i pomoć ......mi to ne možemo.
Hoću da kažem, da odluke zavise od mnogo čega, da ne postoji recept ili najispravnija odluka. Ne znamo šta nosi dan a šta noć....

 

[LJILJA MMM]

Nisu svi ljudi za starački dom, ne mogu svi preživeti to jer su im životi različiti...neki žele otići u dom, mogu i to urade......neki žele ali ne mogu zbog finansija.....neki ne žele......neki govore da žele ali kad dodje vreme to ne urade......mnogo različitih razloga, života i htenja.......ne treba generalizovati stvari, ne treba reći samo moj pogled je bistar dok su ostali mutni....
Lično, volela bih da naša deca imaju bar upola dobre brakove kao što je naš. Ne kažem to samo tako, hvale radi ....kažem zato što je u taj brak ugradjeno mnogo rada i ljubavi, zato što ti dobar brak daje snagu i krila da obletiš ceo svet, zato što daje dobru decu sa ispravnim sistemom vrednosti....zato što znači mir i spokoj tako potreban da se ostane pribran u ovom ludom zahuktalom svetu. Naravno da svaki roditelj želi detetu sve najbolje, i naravno da ne zanči da su drugi ljudi manje zadovoljni iako su sami.....ali ne mogu pisati drugačije jer samo ovo iskustvo imam, tako da molim da se niko ne nadje prozvanim.
I volela bih, kada dodje vreme da nam dogore sveće, da dogore od jednom, da niko ne bude opterećen, pa ni mi.......ali to su samo želje izgovorene sada, sa ovom pameću i u ovom vremenu, sa ovim zdravljem, sa neoženjenom i neudatom decom, bez unučadi i sa gomilom obaveza koje treba uraditi......za kasnije....videćemo

 

[Giovanna]

Divim se ljudima koji su teorijski potkovani, misle da sve znaju i da mogu, da je svet samo njihov idealan, a nisu svesni da život može da se preokrene za dan u bilo kom smeru. Pitam se da li bi onda imali isto mišljenje?

 

[Rade61]

Meni lično je glupo, tj. ne bih se udavala za nekog samo ako ćemo imati dece.
Moja udaja je isključivo zavisila od toga kakav je on čovek, kako se slažemo, da li se volimo...

Imam drugaricu koja nije mogla da se veže ni za jednog muškarca. A jako je želela dete. Onda je upoznala muškarca koji joj je bio ok i otvoreno mu je rekla da će ostati sa njim samo ako budu imali dece. On je bio lud za njom i složio se. Kad je bila u poodmakloj trudnoći venčali su se, sad imaju klinca od godinu dana i super se slažu.

Jednostavno, nekad je nemoguće naći pravu ljubav. A ima toliko toga u životu što je važno bar jednako kao ljubav, ako ne i važnije. A to su deca, stabilna veza, muškarac na kog se možeš osloniti, brak...
Svako ima svoje prioritete i to je u redu.
Bitno je samo biti iskren od početka da niko ne bi bio povređen. I onda svako svoju sreću kroji...

slazem se

 

[Padre]

U svetlu ove teme evo jednog zanimljivog clanka iz danasnje Politike

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-brige-na-jednom-roditelju.sr.html

 

[Cruiserusers]

Mama godine

 

[Hellen]

A да није можда тата године? Старији брат године? Ујак године? Стрина године?

 

[Ванда]

Касно стигла на тему...
Мислим да се не бих удала за неког за кога знам да не може да има деце.
Исто тако мислим, кад бих се удала, па се онда испостави да не може да има деце, покушали бисмо да добијемо или усвојимо дете.

Желела сам сина, ја сам рођена да будем ,,мушка мама''. Целог живота дружила се са дечацима, иако имам сестру коју волим највише на свету.
Мој је муж желео бар једну ћерку. Сад, кад имамо два сина, не жели да причамо о томе, јер мисли да би њих то повредило.

 

[Nikolass]

Skoro procitah da su dvoje bili dugo u vezi, dugo pokusavali da dobiju bebu, i tek kad je ona zatrudnela resili da se vencaju, jer on nije hteo da je zeni dok ne zatrudni.

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Nazalost imali smo slican slucaj u porodici...
Mada je to po meni ne bitno, glupo je da nekog koga stvarno volis ostavis tek tako...

 

[Nikolass]

Mama godine

ne komentarisem ovu slikuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

 

[Giovanna]

Slika za mamu i tatu godine je užas... Treba promeniti naziv u debile godine.

 

[NatasaNatasa]

Mama godine

ah ... šta dete razume?

 

[Nikolass]

Dozivece traume za ceo zivot.

 

[Ванда]

Можда су му лепо објаснили...

 

[LJILJA MMM]

samo bez ćuški

 

[Cru*]

Sa nagradom za primerno vladanje

 

[LJILJA MMM]

mogu posle da ga nagrade pivom

 

[Andjelka777]

Uh, iskreno nisam bas 100 % sigurna, ali evo....
Ja sebe nikad nisam videla kao klasicnu mama-koku, tj. nisam mastala o muzu i deci kao neke moje drugarice. Kad sad razmislim, da, zelim bar jedno dete (odnosno zelim jedno dete). Ako ne bih mogla da ga imam, hm, pa verujem da bih sve probala da ga dobijem. Ako ne bih mogla da ga imam bilo bi mi zao, ali ne bih se ubila zbog toga. i do sad sam zivela bez dece.
Ne bih mogla da krivim decka ako ne zeli zbog toga da ostane sa mnom, ali bih mislila da me ne voli dovoljno.
Ja mislim da bih ostala sa njim i da ne moze da ima dete. Jednostavno, na dete gledam kao na krunu ljubavi dvoje ljudi, ne kao na cilj "sparivanja" dvoje.

 

[Ansai ♀]

dosta curica nije sebe zamisljalo kao mama-koku, to je samo propaganda

 

[Andjelka777]

Ma nije, mnoge moje drugarice su vec na faksu pricale o deci i muzu i to im je bila osnovna zelja u zivotu. Mislim da su neke i studirale samo da bi tamo upoznale "gospodina savrsenog", a studije kao takve ih nisu bas zanimale

 

[muzjak]

Koliko god mi je to glupo, ipak me je navelo na razmisljanje - da li bih bila u braku sa nekim, a da znam da taj neko ne moze da ima dece? I obrnuto, kad ja ne bih mogla da imam dete, da li bih razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane sa mnom?

Sta vi mislite o ovome?

Pa pošto se nama ostalima obraćaš a tu spadam (samo još nisam spao) i ja onda se osećam pozvanim da i ja nešto kažem.
Vidi ovako. Pitanje ti je vrlo teško.
Ti nas pitaš da li bi bila u braku da taj neko ne može da ima dece?
Takođe nas pitaš da li bi razumela kad taj drugi ne bi hteo da ostane s tobom?
Pa ako ti ne znaš odgovor na to kako bi reagovala, kako ćemo mi znati kakve bi bile tvoje reakcije kada bi se to navedeno desilo?
Bolje nas pitaj ako se to desi, šta da radiš.
Ovako lupam glavu a ne mogu nikako da zaključim kako bi reagovala.
Mislim, kad sam već otvorio temu, hajde da nešto napišem.

 

[NN76]

Ostavio bih da ne moze da ima decu
Ili da ne zeli da ima decu.
Ili ako ne bi mogla da mi rodi SINA!
Jedino je ne bih ostavio ako se ne bi bunila da neka druga bude surogat majka, pa posle da se brine o detetu kao da je njeno.
U svim drugim slucajevima bih ostavio.
Nema to veze sa ljubavlju prema zenom vec sa zeljom za potomstvom.