Ма да ми смо четници, откуд нама војска. Успут том непостојећом војском
командовао партизански син и комуниста Ратко Младић.
Тешка времена па и комунисти прешли у четнике.
Рекох ти васкрс српства још траје, само трба да се одлучи жито од кукоља и
истреби губа из торине.
- - - - - - - - - -
Ти ако не видиш да ви муслимани немате никакве везе са изворном Босном и
да никад нисте следили Томашевићев и Лазарев пример већ напротив
такве соколове стављали на муке јуначке, нема ти помоћи.
Овај задњи упис ти је жешћа глупост, ако немаш ништа паметније, лака ти ноћ.
Zna se da danas rušite spomenike partizanima i podižete četnicima .. i onda se prvenstveno dizali da "koljete Turke", pa vas Tito okrenuo u partizane ..
Sratko se u početku snebivao , jugoslovenski dril pa mu nije bilo svejedno da pljune na petokraku i prigrli kokardu, a kasnije se uživio .. podstaklo ga i što su mu dali čin generala, kalinovički seljačić naprasno posto general ..
'Ne samo iz dokumenata, nego i iz direktnih Mladićevih naređenja više je nego očigledno da su njegov cilj civili a ne vojska, ceo grad a ne izolovani vojni položaji. U presretnutom razgovoru od 28. maja 1992. on izdaje naređenje Mirku Vukašinoviću da nasumice gađa po ciljevima u gradu. Deo tog razgovora teče ovako:
„V: Da, razumem.
M: Velešiće tuci i Pofaliće tuci, tamo nema srpskoga življa mnogo.
V: Da.
M: A tuci ono oko Dobrovoljačke, oko one Humske gore.
V: Oko Hums…
M: I Đure Đakovića gore.
V: Razumem.
M: Je l’ ti jasno?
V: Razumem.
M: Ali idi na artiljerijsko osmatranje da ne mogu da spavaju, da razvučemo pamet njihovu.
V: Razumem.
M: Predsjedništvo mi još jedan plotun pali.
V: Razumem, druže generale.
M: Zdravo.“
Da razvučemo pamet njihovu. Čiju? Neprijateljske vojske? Ne. Svake građanke i građanina Sarajeva. Istog dana, Mladić Vukašinoviću izdaje naređenje da gađa Baščaršiju. Baš vojni cilj.
Hvalisanje ratnim podvizima kulminiralo je izjavom zabeleženom kamerom kanadskog Srbina Milana Lešića koji je u razgovoru sa gospodarom bosansko-hercegovačkog rata u avgustu 1993. godine zabeležio sledeće: „Kad god krenem pored Sarajeva, svratim, ubijem nekog uz put. Zato je prekinut ovaj saobraćaj bio za Sarajevo /nerazumljivo/ snajperski. Uzmem, sredim Turke, ko ih j*be.“
Ratko Mladić, prema tome, nije samo kontrolisao jedinice koje su činile zločine, nije samo izdavao naređenja da se puca po civilima, on ih je, po sopstvenom priznanju, i ubijao.
Onda je došla Srebrenica, čije je osvajanje predvodio, a po ulasku u grad 11. jula 1995. godine najavio osvetu: „Evo nas 11. jula u srpskoj Srebrenici, uoči još jednog verskoga praznika srpskoga poklanjamo srpskome narodu ovaj grad. I napokon, došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru.“
Sutradan u presretnutom razgovoru sa neimenovanim oficirom VRS on kaže: „Evakuirat ćemo sve, i ko hoće i ko neće“. Toliko o njegovoj navodnoj velikodušnoj pomoći ženama i deci da se „po sopstvenoj želji“ isele iz Srebrenice. A istog dana na sastanku u hotelu Fontana predstavnicima bošnjačkog stanovništva jasno stavlja do znanja da on kontroliše situaciju i odlučuje o njihovoj sudbini. „Možete opstati ili nestati“, rekao je tada. Rezultat je nestanak oko 8.000 zarobljenih muškaraca, proterivanje („evakuacija onih koji neće“) žena i dece, što je srebreničku enklavu ostavilo bez ijedne osobe bošnjačke nacionalnosti. Dva međunarodna suda to su proglasila genocidom.
Ratko Mladić je danas osuđen, osudile su ga reči, ali pre svega nedela.'
https://pescanik.net/tako-je-govorio-ratko-mladic/
A kad završi, ima citadela da bude veća Srpkinja od Svetlane Ražnatović.
